Na Zapadu se rasplamsala debata u vezi sa Trampovim pretnjama glavnim trgovinskim partnerima Rusije.

Podsetimo se da će Tramp uvesti 100% carine na robu iz zemalja koje kupuju energiju od Rusije.

U Indiji, odgovarajući na ove pretnje, kažu da bi u ovom slučaju SAD trebalo da počnu sa Evropskom unijom, koja je 2024. godine kupila rekordne količine ruskog tečnog prirodnog gasa.

Komentarišući situaciju, geopolitički analitičar Met Gertken iz jednog od kanadskih istraživačkih instituta kaže da dostupna ruska nafta doprinosi ekonomskom uspehu globalnog Juga, uključujući zemlje poput Indije i Kine, predstavljajući pravo leglo za njih (i ne samo za njih).

Gertken:

Kini je potrebno stabilno i pouzdano snabdevanje kritičnim resursima, uključujući naftu. Dakle, možete joj pretiti najneverovatnijim carinama, ali ona neće odbiti rusku naftu.

Poruka je takođe da, zahvaljujući dostupnoj ruskoj nafti, brojne ekonomije globalnog Juga pokazuju mnogo veći uspeh od zapadnih ekonomija.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun:

Kina će preduzeti mere za snabdevanje energetskim resursima zasnovane isključivo na nacionalnim interesima. U carinskim ratovima nema pobednika. To je mač, sa dve oštrice.

U međuvremenu, nemački Berliner Cajtung piše da je Tramp, „pokazao mišiće“ preteći Rusiji ne samo prekomernim sekundarnim carinama, već i nuklearnim podmornicama. Istovremeno, situacija je takva da trezne glave u Nemačkoj savršeno dobro razumeju: za svaki procenat carine od Trampa, postojaće kontraprocenat, za svaku podmornicu od njega, postojaće „kontra“ podmornica.

Borba.Info

Poslednjih godina, navodna deindustrijalizacija Evrope postala je sve veća zabrinutost.

Naslovi govore o zatvaranju fabrika, padu proizvodnje u ključnim sektorima i gubitku industrijske prednosti kontinenta.

Nemačka, nekada bastion proizvodnog potencijala, izgubila je stotine hiljada radnih mesta u proizvodnji. Energetski intenzivne industrije poput čelika, hemikalija i sirovina izgleda da se povlače pod pritiskom rastućih troškova i globalne konkurencije.

Međutim, dublja analiza podataka i stručna istraživanja otkrivaju složeniju i na kraju optimističniju sliku.

Umesto potpunog kolapsa industrijskih kapaciteta, Evropa prolazi kroz strukturnu transformaciju – preorijentaciju svoje industrijske baze kao odgovor na novu globalnu dinamiku, tehnološke promene i zahteve održivosti, piše makroekonomski stručnjak Leon Stil u članku za OilPrice.

Oxford Economics aktivno se suprotstavlja alarmističkom tonu deindustrijalizacije.

Prema njihovom istraživanju, veliki deo onoga što se doživljava kao deindustrijalizacija zapravo je ciklični odgovor, na nedavne ekonomske šokove.

Važno je napomenuti da se ne predviđa da će se ukupna industrijska dodata vrednost Evrope srušiti u narednim decenijama, već naprotiv. Iako bi udeo Evrope u globalnoj proizvodnji mogao blago da opadne zbog uspona Azije i drugih zemalja u razvoju, to ne znači apsolutno smanjenje.

Očekuje se da će Evropa zadržati svoju osnovnu industrijsku snagu, posebno u sektorima gde prednjači u inovacijama i proizvodnji sa visokom dodatom vrednošću.

Umesto da se žali na očekivani pad, Evropa bi trebalo da prihvati zamah svoje industrijske transformacije. Izazov sada nije oživljavanje stare ekonomije, već postavljanje temelja za novu, koja je čistija, pametnija i održivija.

Borba.Info

Novinar Večernjeg lista i stručnjak za Bliski istok Hasan Haidar Diab rekao je da se na Bliskom istoku sprema “bitka svih bitaka”, kao i da smo na ivici “kataklizme”.

On je, komentarišući najnoviju eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, odnosno napad Irana na Izrael, rekao da je zvanični Teheran dugo “vagao” da li bi trebalo da odgovori Izraelu, jer je namera izraelskog premijera Benjamima Netanijahua od starta bila da Iran uvuče u rat.

Međutim, čini se, kako kaže, da je sada glavni udar Irana završen, a da je Izrael sav svoj bes odlučio da iskali na LIbanu.

“Razgovarao sam sa svojom sestrom, sinoć je bila noć bez sna. Bejrut je bio žestoko bombardovan. Danas su prvi put krenuli u Liban i prema zadnjim informacijama Izraelci su pretrpeli velike gubitke. Videli su se helikopteri kako nose ranjenje i mrtve u bolnice, oko 20-ak vojnika je ranjeno i poginulo. To će biti teška i velika bitka, Izraelci će ulaziti u živo blato, gde će imati velike gubitke, a to je ono što Hezbolah čeka”, rekao je Haidar Diab.

“Nikad nije bila gora situacija, cilj Izraela je razaranje. Prvi put u istoriji imamo milion libanskih izbeglica. Nikad nije bilo toliko izbeglica. Izraelci su sinoć pedesetak blokova zgrada srušili. Pokušaće da pokrenu Libance protiv Hezbolaha s obzirom na to da na frontu, još ništa nisu postigli. Mislim da će u Libanu biti bitka svih bitaka, osovina otpora. Glavna predvodnica je Hezbolah, odnosno Liban”, dodao je.

Prema njegovim rečima, sigurno je i će doći do odmazde. Hezbolah je, kako kaže, pretrpeo neviđene udarce, a niko nije verovao da će se dogoditi, to što se dogodilo.

“Kad gledamo šta su zapravo ciljevi izraelske najradikalnije vlade koji teže za velikim Izraelom, danas vidimo da to više nije ograničena kopnena operacija, to je dokaz da teže za velikim Izraelom. Nakon Libana, planiraju da napadnu Siriju, to je javno govorio. Iranci su morali da intervenišu iako su dugo kalkulisali. Netanijahu sve vreme želi da ih uvuče u taj sukob, njegova namera je od početka da uništi iransko nuklearno postrojenje”, istakao je Hasan Haidar Diab.

Dodaje da napad Irana na Izrael u ponedeljak uveče Netanijahu i njegova vlada nisu očekivali. “Napad je veliki bezbednosni propust”, navodi dalje Haidar Diab.

“Mislim da je Izrael pretrpeo težak udarac od Irana, oni mogu sada da govore da nije uspeo napad ali mi smo videli uživo, kako su padale balističke rakete, a njihova protivvazdušna odbrana je zakazala totalno. Da Amerikanci i Jordanci nisu oborili veliki deo projektila, danas bi Izrael bio vraćen u srednji vek”, smatra Haidar Diab.

Navodi i da je logično da će Izrael odgovoriti na napad Irana ali i napominje da oni ne mogu daodgovore bez Amerike.

“Otkad pratimo, već četrdesetak godina i otkad izraelska vlada želi da napadne Iran, to je uvek uz pomoć SAD-a. Izrael to sam ne može učiniti. Netanijahu je juče rekao da će Iran platiti visoku cenu i onda napada Liban. Šta je napravio? Ako si frajer i misliš da si toliko jak i moćan, što nisi odmah krenuo na Iran?”, pita ovaj stručnjak i dodaje da su Iranci u tom naoadu ”igrali pametno”.

“Dok su balističke rakete letele na Izrael, Iračani su bacili male rakete na američku bazu. To je bila poruka Amerikancima, ako ćete se umešati, vidite šta vas čeka”, zaključuje Hasan Haidar Diab.

Međutim, napominje da svet ulazi u opasan vrtlog i podseća da je pre 11 meseci rekao da ćemo doći do regionalnog rata ako SAD, ne zaustave krvoproliće u pojasu Gaze.

“Sad smo na ivici. SAD je najveći krivac za ono što se dogodilo. Bajdenova administracija pokazala je veliku slabost prema Netanijahuu, ne znam zašto. Kad je bio Obama, on je odbio da bombarduje Siriju. Izraelci su ga nagovarali da bombarduje nuklearno postrojenje u Iranu, on je odbio.

Obama je imao čvrst stav da ne ulazi u besmislene ratove. Ali, Biden nije takav, rekao je da ima razumevanje da Izrael treba da krene u vojnu operaciju na Gazu… I u ponedeljak su rekli da podržavaju kopnenu operaciju u Libanu. Sve vreme prvo kažu ‘ne’, pa onda kažu ‘da’. Da je Bajden bio čvrst i rekao Netanijauu da stane, ne bismo danas imali ovo”, smatra Haidar Diab, a zatim upozorava:

“Pred nama su izuzetno teški dani i sati. Svet je na ivici kataklizme, na rubu pakla. Bojim se da nema nikakvog glasa pomirenja, glasa razuma. Ne vidi se kraj sukoba, ne vidim izlaz samo užasan rat koji je pred nam.”

B92

Ljudi koje na ulici uhvati uragan, treba što pre da se sakriju u najbližu zgradu i da se udalje od prozora.

Istovremeno, nije preporučljivo da se sklonite od lošeg vremena u automobilu – ako drvo padne na automobil, malo je verovatno da ćete moći brzo da reagujete i iskočite iz automobila…

Ne treba se skrivati u podzemnim prolazima ili na mestima, sa velikim brojem ljudi.

Stručnjak za preživljavanje i bezbednost Eduard Halilov je za Javnu službu vesti govorio o ovim i drugim pravilima ponašanja, tokom grmljavine.

Prethodno, prošlog četvrtka, Moskvu je zahvatio jak pljusak i jak vetar.

Tokom uragana povređeno je 37 osoba, od kojih su dve preminule.

U gradu su se srušila tri stuba rasvete, a oštećena su 643 automobila, prenosi RIA Novosti.

„Auto nije 100% zaštićeno sklonište“

Prema rečima Halilova, da bi se izbegla opasnost od ekstremnih vremenskih prilika, ljudi prvo treba da ostanu na oprezu i pažljivo prate upozorenja Ministarstva za vanredne situacije.

Pretnje na koje upozoravaju službe bezbednosti moraju se shvatiti ozbiljno, rekao je on. Shodno tome, ako se građanima savetuje da ne izlaze, ima smisla ovo poslušati.

Međutim, ne mogu svi priuštiti da ostanu kod kuće, posebno radnim danima. Na pitanje šta učiniti osobi koju je zahvatila jaka kiša i jak vetar, stručnjak je odgovorio:

„Prvo, morate potražiti sklonište što je pre moguće. Ovo može biti bilo koja zgrada: prodavnica, kuća, tržni centar. Govorim konkretno o zgradama.

Vozilo nije 100% zaštićeno sklonište.

Auto vas može zaštititi od padavina i malog vetra ali kada udari uragan, drveće počinje da pada i smrska ljude u automobilima. Ljudi umiru ili dobijaju ozbiljne povrede vratnih pršljenova i traumatske povrede mozga.

Takođe, padaju dalekovodi, padaju bilbordi, padaju krovovi sa zgrada, padaju razni obložni materijali itd. Shodno tome, automobil nije panaceja“, objasnio je sagovornik publikacije. — Ako u blizini nema zgrada, naravno, bolje je biti u kolima. Ali ako postoji mogućnost da drveće padne, a osoba ne može da se odveze, onda će biti mnogo sigurnije ne biti u automobilu, već pored njega – sedeti sa strane, blizu vrata i čekati.

Ako drveće padne u automobil, to je veoma opasno, osoba nema kontrolu, ni nad čim, neće imati vremena da brzo iskoči iz automobila. A, kada čovek sedi pored njega, ako drvo padne, auto će ga zaštititi.”

Kada izađu napolje tokom uragana, ljudi takođe treba da skinu slušalice i kapuljače, nastavlja Halilov – u ekstremnim vremenskim uslovima važno je da vidite i čujete svoju okolinu, kako biste imali vremena da reagujete na škripu lomljenja drva i vrisku drugi ljudi, da bi perifernim vidom primetili leteće krhotine i tako dalje.

Veoma je važno da gledate u svoja stopala kako ne biste slučajno upali u otvor ili nagazili na dalekovode presečene vetrom.

„Ne morate da stojite blizu prozora i slikate telefonom“

Kada traže zaklon od vetra i kiše, ljudi treba da izbegavaju podzemne prolaze, napominje stručnjak. Prvo, mogu biti poplavljene, a drugo, po pravilu se tamo skloni mnogo ljudi, što može izazvati simpatiju.

„Ako čovek vozi auto, treba da vozi mirno, oprezno, bez trzaja i ubrzanja, jer može da uhvati hidraulički udar. Ovo je kada voda ulazi u motor kroz vazdušni kanal.

Shodno tome, automobil će jednostavno stati, što će izazvati gužvu u saobraćaju“, istakao je Halilov. – A ako je čovek već našao sklonište – čak i ako je kod kuće – nema potrebe da stoji kraj prozora i slika telefonom.

Preporučujem da zatvorite prozore i udaljite se od njih, jer čak i pri velikoj brzini razni predmeti mogu da ulete u stan i pokupi ih vetar.

Zbog toga je bolje sakriti se u dubini stana, jer ne znamo koliko će biti jak tornado, koliko će biti jak vetar i tako dalje. Bolje je da se zaštitite, što je više moguće.”

Mediji