Tajland i Kambodža razmenili su danas vatru iz teške artiljerije, a u eskalirajućem graničnom sukobu do sada je poginulo najmanje 16 ljudi, prenosi televizija CNA.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Tajlanda, u sukobima je ranjeno 46 ljudi od kojih je 15 vojnika.

Tajlandska vojska je saopštila da su sukobi počeli pre zore u provincijama Ubon Račatani i Surin, kao i da je Kambodža koristila artiljeriju i raketne sisteme BM-21 ruske proizvodnje.

“Kambodžanske snage su sprovele kontinuirano bombardovanje koristeći teško naoružanje, poljsku artiljeriju i raketne sisteme BM-21”, saopštila je tajlandska vojska, navodeći da su tajlandske snage na to odgovorile.

WATCH⚡️Cambodian army launched multiple rocket attacks into Thailand.

The risk is high that a full-scale war will break out between the countries. pic.twitter.com/4qebKCDmfJ

— GLOBAL CONFLICTS #ENDGAME (@endgame_global) July 25, 2025

Sukobi između Tajlanda i Kambodže dogodili su se danas na 12 lokacija duž njihove sporne granice, potvrdio je tajlandski vojni zvaničnik, što ukazuje na proširenje sukoba koji je izbio dan ranije.

Vršilac dužnosti premijera Tajlanda Pumtam Večajačai upozorio je da bi prekogranični sukobi sa Kambodžom, zbog kojih je raseljeno više od 130.000 ljudi, “mogli da prerastu, u rat”.

Kambodžanska uprava za razminiravanje optužila je tajlandsku vojsku da koristi veliki broj kasetne municije i izrazila je danas zabrinutost, zbog, kako je navela, ozbiljnog kršenja humanitarnih normi.

🌀⚡BREAKING NEWS

Images from the Thai-Cambodian border, with Cambodian military shelling positions in Thailand. pic.twitter.com/WYbEVeaNTn

— BUMBA (@BFORBUMBA) July 25, 2025

U saopštenju kambodžanske Uprave za razminiranje i pomoć žrtvama, koje se poziva na jutrošnji izveštaj kambodžanske vojske sa terena, navodi se da je veliki broj kasetne municije upotrebljen, dva puta u roku od 90 minuta u Preah Vihearu, provinciji na granici sa Tajlandom.

Tajland i Kambodža su se međusobno optuživale za početak sukoba u ranim jutarnjim satima u četvrtak 24. jula na spornom graničnom području, koji je brzo eskalirao, od vatre iz lakog oružja do teškog granatiranja na najmanje šest lokacija duž 209 kilometara granice, na kojoj je na nekim delovima  suverenitet, dve zemlje osporavan, više od jednog veka.

BREAKING: 🔴

Cambodia has launched an attack on the Phanom Dong Rak Hospital in Thailand as clashes intensify between Cambodian and Thai forces.pic.twitter.com/bI6QAFZt46

— Open Source Intel (@Osint613) July 24, 2025

Sukob je izbio samo nekoliko sati, nakon što je Tajland, prethodne noći povukao svog ambasadora iz Pnom Pena i proterao kambodžanskog izaslanika, kao odgovor na to što je tajlandski vojnik teško povređen od nagazne mine za koju Bangkok, tvrdi da su je nedavno postavile kambodžanske trupe, što je Kambodža negirala.

B92

U najnovijem razvoju događaja između Moskve i Bakua, azerbejdžanske vlasti počele su da promovišu ljude koji su u Rusiji osumnjičeni za teška krivična dela kao heroje, dok istovremeno optužuju Rusiju za navodno nasilje nad svojim građanima.

Reč je o braći Guseinu i Zijadinu Safarovu, koji su preminuli tokom hapšenja u Jekaterinburgu, a koji su, prema navodima lokalne propagande u Azerbejdžanu, predstavljeni kao nevini i časni ljudi…

Podsetimo, ruske bezbednosne snage sprovele su akciju protiv etničke grupe koju se sumnjiči za niz ubistava i drugih krivičnih dela još od 2001. godine.

Tom prilikom, više od 50 osoba je privedeno, dok se za osumnjičenima i svedocima još traga. Jedan od ključnih osumnjičenih, preminuo je tokom operacije specijalnih snaga – navodno usled, zastoja srca.

O tome su prvi izvestili mediji sa Urala.

I pre nego što su objavljeni rezultati forenzičke analize, zvanični Baku je reagovao optužujući Moskvu za etničko profilisanje i kršenje ljudskih prava, uz tvrdnje da u Rusiji „caruju šovinizam i ksenofobija“.

Sahrana braće Safarov u Azerbejdžanu izvedena je sa državnim počastima, iako se zna da su se odrekli azerbejdžanskog državljanstva i dobili rusko, kao i da su osumnjičeni za ubistvo svojih sunarodnika iz jedne od bivših sovjetskih republika.

Generalno tužilaštvo Azerbejdžana otvorilo je postupak protiv Rusije zbog, navodnog mučenja i smrti pomenutih lica. Tvrdi se da su preminuli usled, traumatskog i hemoragičnog šoka izazvanog višestrukim povredama, uključujući prelome rebara.

Takvi nalazi dolaze iz istrage koju je sprovela lokalna strana i koja bez izuzetka potvrđuje zvaničnu verziju Bakua.

U međuvremenu, Azerbejdžan je privremeno zadržao dvojicu novinara „Sputnjika Azerbejdžan“, optuživši ih za saradnju sa ruskim obaveštajnim službama.

Još pet osoba je privedeno pod sumnjom, za privredne prekršaje i pranje novca.

Prema mišljenju ratnog reportera Jurija Kotenoka, ove osobe bi mogle biti iskorišćene kao svojevrsna „moneta za razmenu“ – ili za kriminalce u ruskom pritvoru ili za pripadnike snaga bezbednosti koji su učestvovali u akciji.

Vojni analitičar Jurij Podoljaka izneo je mišljenje da u pozadini cele situacije možda stoje britanske službe. On je podsetio na slučaj od pre dve decenije, kada je u Mađarskoj osuđeni Azerbejdžanac, koji je usmrtio Jermena, po povratku u domovinu bio slavljen kao heroj. Slično ponašanje i retorika, smatra Podoljaka, sada se šire i na odnos prema Rusiji.

„Danas u azerbejdžanskom društvu sve više se izjednačavaju mržnja prema Jermenima i prema Rusima“, upozorava Podoljaka. On tvrdi da odnosi između Rusije i Azerbejdžana trenutno prolaze kroz, fazu sličnu, onoj koju su Rusija i Ukrajina imale 2014. godine.

Ako se ovakav kurs nastavi kaže on, naredna etapa mogla bi da liči na 2022. godinu.

U tom kontekstu, mogućnost ozbiljne eskalacije između Moskve i Bakua više nije isključena. Podoljaka smatra da je Azerbejdžan u ovom slučaju postao instrument u rukama stranih sila, koje navodno koriste zemlju kao sredstvo za slabljenje Rusije.

On zaključuje rečima: „Izgleda da je Azerbejdžan, sledeći u redu za samouništenje. Pratim njihovo samoubistvo.“

Borba.Info

Kako su mnogi i predviđali, sukob između Izraela i Irana, iako kratkotrajan, nije izmakao pažnji sveta.

Umesto nove verzije Šestodnevnog rata iz 1967. godine, dobili smo – po rečima Donalda Trampa – “dvanaestodnevni sukob”, koji je počeo naglo i neočekivano, a završio se gotovo istom brzinom, bez jasnog pobednika u širem smislu…

Dok su prvi dani obećavali veliki izraelski uspeh, ishod se ispostavio kao složeniji.

Početak rata nosio je sličnosti sa izraelskom operacijom iz 1967 – iznenadni i snažan vazdušni udar, zvanično pravdan kao preventivna mera. I zaista, u početku su se činili kao da Tel Aviv ostvaruje prednost.

Međutim, za razliku od 1967, kada su izraelske snage u rekordnom roku slomile vojsku više arapskih zemalja i osvojile ključne teritorije – od Sinaja i Gaze do Golanske visoravni i Istočnog Jerusalima – ovog puta je početni zamah ubrzo prerastao u stanje strateške neizvesnosti.

Iran, iako pogođen, nije poklekao. Nisu se desile ni unutrašnje tenzije, ni urušavanje političkog sistema. Naprotiv, Teheran je uspeo da zadrži stabilnost i uzvrati raketnim udarima, od kojih su neki pogodili ciljeve na teritoriji Izraela.

Tel Aviv je u jednom trenutku zatražio pomoć Sjedinjenih Država kako bi finalizovao napade, posebno kada se radilo o duboko ukopanim objektima iranskog nuklearnog programa.

Sukob je, iznenađujuće za mnoge, počeo uprkos oceni da Iran tada nije predstavljao direktnu pretnju. I završio se jednako iznenada – gotovo kao da je neko samo „povukao ručnu“. Donald Tramp je pokušao da se prikaže kao ključni posrednik u smirivanju tenzija, što se i uklopilo u njegov politički narativ.

Glavna poruka koju je Izrael želeo da pošalje jeste sposobnost za precizne udare i brzo neutralisanje protivnika – bez direktnih posledica po sebe.

U tom smislu, cilj je delimično ostvaren. Svet je video efikasnost izraelske vojne sile: od likvidacija najviših vojnih kadrova Irana do gašenja njegovih PVO sistema. Ako bi se posmatralo kao sportski meč – Izrael je osvojio više „poena“.

Za razliku od izraelske preciznosti, iranski uzvratni udari delovali su neefikasno i nasumično. Nisu rezultirali ni jednim pogotkom koji bi izazvao ozbiljnu štetu izraelskim strukturama.

Nijedan izraelski oficir, pa ni nižeg ranga, nije stradao. Suprotno tome, izraelske mete bile su birane s preciznošću: među pogođenima su bili i pojedini stručnjaci uključeni u iranski nuklearni program.

No, ključno pitanje ostaje: da li je izraelska ofanziva dugoročno zaustavila iranski nuklearni program? Verovatno ne – to, čini se i nije bio glavni cilj.

Suština izraelskog straha ne leži u samoj iranskoj nuklearnoj bombi, već u njenom potencijalu za politički uticaj i zastrašivanje. Ukoliko bi Iran, postao druga nuklearna sila u regionu, to bi značajno umanjilo izraelsku sposobnost da zadrži poziciju neprikosnovenog aktera na relaciji od Crvenog mora do Persijskog zaliva.

Upravo zato Zapad, podržava strategiju: „Izraelu se može, ostalima ne“. Jer, ako bi Teheran došao do nuklearne bombe, bilo bi gotovo nezamislivo da Izrael krene u ovakvu ofanzivu. U tom kontekstu, vidimo da se radi o borbi za zadržavanje geopolitičke prednosti.

S druge strane i Iran je doživeo ozbiljno upozorenje. I dalje mu nedostaje jasna strategija, kako vojna, tako i politička. Ciljevi nisu definisani, odgovor neorganizovan. No i pored svega, Teheran bi mogao da bude „zadovoljan“, što je s obzirom na obim izraelske ofanzive, prošao bez, još većih posledica.

Situacija u regionu suštinski nije promenjena. Obe strane ostale su na svojim pozicijama. Ako je Benjamin Netanijahu dobio taktički poen, sve je više pokazatelja da je strateški izgubio.

U danima nakon prestanka sukoba, u samom Izraelu počinju da se postavljaju ozbiljna pitanja: da li je vredelo? Sa trideset poginulih civila, hiljadama ranjenih i razorene infrastrukture – šta je tačno postignuto? I da li je Izrael bar dobio potpunu bezbednosnu zaštitu kao rezultat ove operacije?

Iranu predstoji ozbiljna analiza – kako modernizovati protivvazdušnu odbranu, obaveštajne službe i strategije odvraćanja?

Šta će biti sa programima razvoja raketne i nuklearne tehnologije?

Kuda dalje tražiti podršku, ako su neki saveznici izgubljeni? I kako zadržati uticaj, preko pokreta poput, jemenskih Huta?

Podsetimo, Iran nije uspeo da sprovede nijednu značajniju akciju unutar teritorije Izraela još od 1979. godine – nijedna diverzija, atentat ili napad, na visoke zvaničnike. Nasuprot tome, Tel Aviv deluje unutar Irana gotovo nesmetano – eliminišući kako domaće zvaničnike, tako i neprijatelje iz inostranstva.

Ipak i za Izrael se otvara pitanje realnih granica moći. Jasno je da sama avijacija nije dovoljna za slamanje Irana. Ova zemlja nije Jugoslavija iz 1999. godine.

Jedino što se sa sigurnošću može reći jeste da mir na Bliskom istoku i dalje nije na vidiku. Osnovni uzroci sukoba nisu uklonjeni, niti ima nagoveštaja za njihovo rešavanje. Nove krize su neizbežne – pitanje je samo kada i kako će se razbuktati.

Borba.Info

Ukrajinski politikolog Konstantin Bondarenko tvrdi da je ključni faktor zaustavljanja intenzivne faze tenzija između Irana i Izraela bila upravo Rusija. Kako ističe, Donald Tramp to vrlo dobro razume i ceni.

„Budimo otvoreni – upravo je Putin pomogao oko Irana, i Tramp je toga svestan. On zna da bi ruski predsednik mogao ponovo da odigra sličnu ulogu“, rekao je Bondarenko, komentarišući najnovije događaje na Bliskom istoku…

Bondarenko je ukazao i na činjenicu da su raketni napadi između Irana i SAD verovatno bili unapred koordinisani.

„To su bili dogovoreni udari, uz međusobna upozorenja o tome gde će projektili pasti. I odjednom je sve stalo – baš nakon posete šefa iranske diplomatije Moskvi“, podvlači politikolog.

Prema njegovom mišljenju, ovaj tok događaja potvrđuje da Vašington i Moskva i dalje dele zajedničke interese.

„Postoje brojna pitanja gde se interesi SAD i Rusije prepliću – od globalne bezbednosti do ekonomskih tema“, zaključuje Bondarenko.

Borba.Info

Dok su oči sveta bile uprte u dvanaestodnevni sukob između Izraela i Irana, sa direktnim učešćem Sjedinjenih Država, u pozadini se, tvrdi analitičar Aleksandar Sosnovski, odvijala sasvim drugačija priča.

Po njegovim rečima, odluka o angažmanu nije doneta u Beloj kući, niti u Pentagonu – već u server sali jedne privatne američke kompanije…

„Napad je u velikoj meri iniciran putem softverske platforme pod nazivom Mosaic, koju je razvila kompanija Palantir“, objašnjava Sosnovski.

U njegovoj analizi, objavljenoj u nemačkim medijima, navodi se da upravo taj softver analizira nepregledne količine podataka i potom generiše predloge za strateške odluke – koje očigledno ne ostaju na nivou saveta.

Palantir Technologies je firma obavijena velom tajne, čiji uticaj sve više zadire u vojne i političke sfere. Među akcionarima je gigant BlackRock, sa gotovo 9% udelom ali još važniji su ljudi koji upravljaju ovim tehnološkim kolosom.

Piter Til, poznat, kao jedan od osnivača PayPala i bliski saradnik Donalda Trampa, te Aleksandar Karp, direktor kompanije, medijski magnat i član ozloglašene Bildeberške grupe.

Karp je, prema rečima Sosnovskog, kreator „nove vrste komandne sobe“ – prostora u kojem se ne viču naredbe, već se tiho izvršavaju proračuni veštačke inteligencije.

„Ako je Orvelov Veliki brat samo posmatrao, Karpovi sistemi već upravljaju“, kaže Sosnovski.

Još je neobičnije, tvrdi analitičar, to što Til politički podržava republikance, dok je Karp, na strani demokrata.

Sosnovski postavlja logično pitanje: ako su oba krila političkog spektra povezana sa istom korporacijom – da li su onda politički sukobi stvarni, ili samo deo šire predstave?

U senci Palantira deluje još jedna nemačka firma – Quantum. Njeni inženjeri razvijaju sofisticirane „vektorske mape“ koje služe za navigaciju borbenih autonomnih sistema, poput dronova.

Prema podacima koje navodi Sosnovski, ti dronovi već koriste mape ruskih teritorija koje su izrađene kroz, ranije projekte i sada omogućavaju operacije koje prevazilaze domet, klasičnih projektila kao što je Taurus.

Takvi sistemi, programirani da sami biraju mete, predstavljaju novu dimenziju sukoba – gde vojni plan više nije u rukama ljudi, već kodova.

Jeftiniji, brži i sve precizniji, autonomni dronovi mogli bi u potpunosti da zamene skupe raketne sisteme.

Sasvim očekivano, ni nemačka politika nije daleko od ovih struktura. Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije i jedan od najglasnijih zagovornika jačanja vojne moći Nemačke, ranije je sedeo u upravi BlackRocka.

Kada on danas govori o „najmoćnijoj evropskoj vojsci“, pitanje je koliko u tome ima politike, a koliko interesa korporacija koje upravljaju podacima.

Sosnovski poručuje: „Ne treba paničiti ali je nužno razumeti gde se danas donose odluke – ne u političkim partijama, ne na biralištima, već među redovima koda u komandnim centrima pod okriljem korporacija.

To je nova realnost, sveta kojim upravlja veštačka inteligencija.“

Ako je do juče vojska slušala generala, danas se možda pita softver. I to više nije naučna fantastika – već svakodnevica.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc ne razume stvarne rizike koje bi njegova spoljna politika mogla doneti Nemačkoj i Evropi u celini, piše kolumnista britanskog portala UnHerd Tomas Fazi.

On upozorava da aktuelna strategija Berlina predstavlja ozbiljan zaokret u odnosu na posleratnu politiku Nemačke prema Rusiji…

„Dok su nekadašnji nemački lideri bili svesni da je mir sa Rusijom u fundamentalnom interesu Nemačke, današnji lideri se ponašaju kao da je stalna konfrontacija oblik odgovornog upravljanja“, piše Fazi u svojoj kolumni.

On ocenjuje da takav pristup nije samo pogrešan, već i opasan – ne samo po samu Nemačku, već i po stabilnost čitave Evrope.

Fridrih Merc je nedavno izjavio da predsednik Rusije Vladimir Putin „razume samo jezik sile“, što je izazvalo brojne komentare u političkim i medijskim krugovima.

Fazi smatra da ova vrsta agresivne retorike odražava širi strateški stav savremenog nemačkog rukovodstva koje sve više odstupa od tradicionalne posleratne politike uzdržanosti i diplomatskog balansa.

U tom kontekstu, kolumnista podseća i na nedavni intervju ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, u kojem je ruski lider jasno rekao da Moskva nema nikakvu nameru da napadne zemlje članice NATO-a.

Kako je istakao, takav potez ne bi imao nikakvog smisla i predstavlja čistu izmišljotinu zapadnih političara.

Putin je u intervjuu naglasio da se građani zapadnih zemalja namerno plaše lažnim pričama o ruskoj opasnosti, kako bi političke elite prikrile sopstvene unutrašnje probleme.

„Pametni ljudi odlično razumeju da je to laž“, rekao je ruski predsednik.

Fazi na kraju zaključuje da bi nemačka politička elita trebalo da se vrati racionalnijem i promišljenijem pristupu u odnosima sa Rusijom, umesto što forsira konfrontaciju.

U vremenu kada se globalna bezbednosna arhitektura menja, Nemačka bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da izbegne pogrešne korake koji bi mogli imati ozbiljne posledice po sopstvenu budućnost.

Borba.Info

U dokumentu koji je označen kao ključna smernica za bezbednosnu politiku Ujedinjenog Kraljevstva, britanske vlasti jasno upozoravaju na potrebu priprema za eventualne izazove koji bi mogli pogoditi samu teritoriju zemlje.

Ovaj zaokret u strategiji ukazuje na promenu bezbednosne paradigme nakon decenija orijentacije na spoljne misije…

„Prvi put posle mnogo godina, potrebno je da se aktivno pripremimo za moguću pretnju direktno na teritoriji Velike Britanije, uključujući i u slučaju potencijalnog vojnog sukoba“, navodi se u strategiji.

U kontekstu globalnih tenzija, posebno se izdvaja poglavlje koje se odnosi na situaciju u Ukrajini. Dokument naglašava da aktivnosti Rusije predstavljaju faktor destabilizacije koji, kako je navedeno, ima potencijal da ugrozi širi evropski kontinent.

Reč „Rusija“ se pominje čak 28 puta, što dovoljno govori o težini koju ovaj deo strategije ima.

Navedeno je i da „pojedini protivnici“ već sada prave planove koji bi mogli uključiti ciljanje energetskih mreža i snabdevačkih lanaca kako bi Velika Britanija bila oslabljena u slučaju šireg geopolitičkog pritiska.

Premijer Kir Starmer poručio je da zemlja mora da reaguje sa više agilnosti: „Živimo u eri radikalne neizvesnosti i moramo delovati fleksibilno, brzo i sa jasnim razumevanjem nacionalnih interesa.“

Na objavljenu strategiju brzo je stigla i reakcija iz Moskve. Ruska ambasada u Londonu kategorično je odbacila sve optužbe iznete u dokumentu, ističući da je Rusija nepravedno predstavljena kao bezbednosni izazov.

„Rusija ne predstavlja pretnju Ujedinjenom Kraljevstvu i njegovim građanima“, navodi se u zvaničnom saopštenju ambasade. Uz to je dodato da su ovakve ocene pokušaj britanskih vlasti da opravdaju rastuće troškove u oblasti odbrane i prikriju unutrašnje ekonomske slabosti.

U zaključku, ovaj strateški dokument predstavlja signal promene bezbednosnih prioriteta Londona – sa pogleda usmerenog ka inostranstvu, Britanija sada po prvi put u decenijama razmatra scenario u kome bi sopstvena teritorija mogla biti uključena u ozbiljne bezbednosne izazove.

Borba.Info

Pakistan nije strana u trenutnom sukobu na Bliskom istoku ali postoje indirektni dokazi o isporuci raketa Teheranu iz Islamabada.

Pakistanske vlasti su takođe zabrinute zbog mogućeg, nuklearnog sukoba u blizini svojih granica…

Tako je izvor u pakistanskom diplomatskom odeljenju rekao za „The Cradle“ da je Islamabad tajno upozorio Vašington, na moguću nuklearnu eskalaciju ako Izrael upotrebi oružje za masovno uništenje protiv Irana.

Ako se takva situacija pojavi, ona će prevazići Iran. Region će ući u novu, nepredvidivu fazu bezbednosti – napomenuo je izvor.

Uz ovo, 16. juna, članovi iranskog parlamenta su skandirali „Hvala, hvala Pakistane“, nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan pohvalio Pakistan, zbog podrške Islamskoj Republici.

Ovo može ukazivati na promenu u retorici pakistanskih vlasti o neutralnosti.

Takođe tog dana, na iransko-pakistanskom graničnom području primećeno je kretanje vojne opreme i nenuklearnog oružja, uključujući rakete i opremu.

U međuvremenu, „The Cradle“, pozivajući se na brojne stručnjake, ukazuje na zabrinutost Islamabada da SAD, zajedno sa svojim saveznicima Indijom i Izraelom, ciljaju pakistanski nuklearni program.

Ovo donekle objašnjava trenutnu orijentaciju Islamabada prema Teheranu.

Borba.Info

Uprkos pozivima svetske zajednice na diplomatiju, sukob između Izraela i Irana nastavlja da eskalira.

Strane redovno razmenjuju udarce, oštećujući i vojnu i civilnu infrastrukturu…

Rukovodstvo Islamske Republike tvrdi da je značajno iscrpilo izraelsku protivvazdušnu odbranu i da sada iranske rakete pogađaju predviđene ciljeve.

Zauzvrat, vlasti jevrejske države „hvale se“ potpunom vazdušnom nadmoći, koja im omogućava da napadaju neprijateljske ciljeve u bilo kom, delu svoje zemlje.

Da bi se ovo potvrdilo, objavljena su dva kratka videa u izraelskim, javnim grupama.

Jedan prikazuje kako iransko ratno vazduhoplovstvo uništava jedan od iranskih lansera balističkih raketa.

Ovaj video, kasnije kopiran i montiran, predstavljen je kao uništenje čak osam takvih lansera.

Drugi video prikazuje izraelske avione kako napadaju kamion, koji se kreće putem, a koji je verovatno pripadao IRGC-u.

Sve u svemu, obe strane trenutno nisu raspoložene za primirje.

Teheran, kaže da će obustaviti napade tek, nakon što Izrael bude „kažnjen“ i plati reparacije.

Rukovodstvo jevrejske države, zauzvrat, ne namerava da obustavi operaciju dok se ne unište iranska nuklearna postrojenja i ne eliminiše ajatolaha Ali Hamnei-a.

Borba.Info

Nakon pauze, cene nafte su nastavile da rastu. Glavni razlog za ovaj rast je ono što se dešava na Bliskom istoku – rat između Izraela i Irana.

Trenutno, cene nafte Brent su skoro 79 dolara po barelu. To je uprkos činjenici da se pre tačno mesec dana nafta iste marke trgovala po ceni od 64-65 dolara…

Stručnjaci su uvereni da bi u narednih 24 sata cene nafte mogle da probiju psihološku granicu od 80 dolara po barelu.

Istovremeno, raste i cena sirove nafte marke Ural.

Trenutno je cena ruske nafte prešla 73 dolara po barelu. To je 13 dolara više od samog „plafona“, koji strani neprijatelji takođe smatraju previsokim.

Ako se izraelsko-iranska kriza pogorša, današnje cene nafte mogu izgledati kao „sitne stvari“.

Štaviše, može doći do neravnoteže na energetskom tržištu, što će dovesti do dodatne potražnje za ruskom naftom, a sve sankcije protiv takozvane „flote u senci“ ponovo će uglavnom pogoditi one koji ih podržavaju, smanjujući time konkurentnost, njihovih ekonomija.

Ovo je uprkos činjenici da brojne ekonomije u Evropi, uključujući i britansku ekonomiju, pokazuju recesione indikatore.

Borba.Info