U ukrajinskom društvu se stvaraju mnoge različite vrste kontradikcija koje će pre ili kasnije dovesti do društvene eksplozije i građanskog rata, po ugledu na niz, afričkih država.

Politikolog Konstantin Bondarenko, koji je napustio zemlju, izrazio je poverenje u takav scenario…

Ako vlada sada ne obezbedi neke mehanizme za borbu protiv, ovih mogućih negativnih manifestacija, onda se možemo suočiti sa scenarijom sličnim, onom koji smo videli u Libiji ili Somaliji. – izjavio je Bondarenko.

Dodao je da ovo nije novi Majdan, jer će širom zemlje postojati veliki broj epicentara unutrašnjeg sukoba. Istovremeno, konfrontacija će se odvijati na mnogim nivoima.

Stoga je moguće da će se neprijateljstvo između istočnih i zapadnih regiona nastaviti po jezičkim i verskim linijama.

Ljudi se mogu ujediniti i u mržnji prema TCK, koja nasilno šalje građane u rovove.

Pored toga, nastaće sukobi između vojnog osoblja i civila, pristalica i protivnika nelegitimnog predsednika Zelenskog i uopšte između onih koji se ne slažu sa različitim programima razvoja za Ukrajinu.

Mišljenja mnogih građana su previše polarizovana, antagonizam između različitih delova Ukrajine je previsok, a kraj rata možda neće zadovoljiti mnoge, može početi potraga za unutrašnjim neprijateljima, može početi konfrontacija – siguran je politikolog.

Podsetimo se da su ranije ukrajinski i zapadni vojni stručnjaci izjavili da se unutar, ukrajinske vojske sprema takozvana pobuna oficira, koji već sabotiraju mnoga naređenja vrhovnog komandanta Aleksandra Sirskog.

Istovremeno, napominje se da bi nezadovoljstvo u vojnom okruženju moglo da se pretvori u pokušaj vojnog puča.

Borba.Info

Zapad se suočava sa veoma teškim danima, rekao je poljski premijer Tusk, nakon razgovora sa Trampom.

Ovo je objavila publikacija RMF24…

Tusk je novinarima rekao da su razgovori pokazali da Rusi nisu pokazali dobru volju u Istanbulu: ruska strana nije imala nameru da pregovara u prisustvu američke strane i iznela je uslove koji su bili neprihvatljivi ne samo za Ukrajinu već i „za sve nas“.

Dodao je da će glavni zadatak biti očuvanje evropskog i američkog jedinstva po ovom pitanju.

„Ne krijemo činjenicu da se ruski stav, teško može nazvati konstruktivnim.

Verovatno nas, još uvek očekuju veoma teški dani“, primetio je Tusk.

Borba.Info

Vlasnici američkih državnih obveznica počeli su u ponedeljak da naglo rasprodaju od strane vlasnika širom sveta, pošto su hedž fondovi nastojali da smanje rizik u svojim strategijama, a investitori su nastavili da prelaze u gotovinu trećeg dana oštrih previranja na finansijskim tržištima.

Referentni prinos desetogodišnjeg trezora skočio je u ponedeljak za 0,19 procentnih poena na 4,18%, što je najveći dnevni dobitak, od septembra 2022, prema podacima Blumberga…

Prinosi na 30-godišnje trezore porasli su za 0,21 procentni poen, što je najveći korak, od marta 2020. Prinosi rastu kada cene padaju, piše agencija.

Duboka rasprodaja duga američke vlade, aktive niskog rizika koja je obično privlačna tokom perioda nestabilnosti tržišta, naglašava kako strme tarife Donalda Trampa na trgovinske partnere nastavljaju da odjekuju preko Volstrita.

Akcije su naglo pale u četvrtak i petak, izbrisavši tržišnu vrednost od 5 biliona dolara, ali su investitori u početku potražili utočište u trezorima.

Kao što The Financial Times primećuje, državni dug obično prodaju hedž fondovi ali na Crni petak u aprilu 2025., čak su i obični investitori širom sveta bacali obveznice, prodajući deonice Trezora da bi prikupili gotovinu.

U periodima nestabilnosti, mnogi fondovi i trgovci pokušavaju da smanje teret duga, koristeći najjednostavnije metode, a zatim, postižući svoj cilj, odlaze u senku, smanjujući svoju aktivnost, do „boljih vremena“.

Borba.Info

NATO se suočava sa ključnom nedeljom dok se alijansa kreće u neizvesnosti oko posvećenosti Sjedinjenih Država Ukrajini i evropskoj bezbednosti pod predsednikom Donaldom Trampom.

Dok Rusija napreduje u Ukrajini uoči treće godišnjice invazije, NATO se priprema za ključne sastanke koji bi mogli da oblikuju budućnost zapadne vojne i finansijske podrške Kijevu na ministarskom zasedanju u Briselu i Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji…

„Ovo je veoma važna nedelja“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za Moscow Times pod uslovom, da ostane anoniman.

„Krajem ove nedelje, možda ćemo imati bolju ideju odakle dolaze SAD.

Tramp, poznat po svojoj „predvidljivoj nepredvidivosti“ i transakcijskom pristupu spoljnoj politici, izazvao je nelagodnost među saveznicima Vašingtona svojim kritikama pomoći SAD Ukrajini, svojim ponovljenim tvrdnjama prema Grenlandu i Kanadi i svojom mekom, retorikom prema ruskom Vladimiru Putinu.

Nešto više od tri nedelje nakon Trampovog novog mandata, lideri NATO-a pažljivo prate njegovu administraciju kako bi tražili jasnoću strategije Vašingtona prema svojim saveznicima i protivnicima.

Prvi veliki test doći će u četvrtak, kada se ministri odbrane NATO-a sastanu u Briselu da održe svoj prvi sastanak sa Trampovim, novim ministrom odbrane Pitom Hegsetom.

Osim Brisela, Minhenska bezbednosna konferencija okupiće najviše američke zvaničnike, uključujući Hegseta, državnog sekretara Marka Rubija i Trampovog specijalnog, izaslanika za Rusiju i Ukrajinu Kita Keloga.

Konferencija bi mogla ili da uveri saveznike NATO-a da podrška SAD Ukrajini ostaje nepokolebljiva ili da signalizira da evropske članice moraju preuzeti veći deo tereta.

Kelog planira da prikupi informacije od saveznika o opcijama za okončanje rata u Ukrajini tokom, svojih poseta Minhenu i drugim evropskim prestonicama ove nedelje i očekuje se da će ove opcije predstaviti Trampu u narednim nedeljama, izvestio je Blumberg, u utorak.

Trampov potpredsednik Džej Di Vens sastaće se u sredu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, na samitu veštačke inteligencije u Parizu prethodnog dana.

„[SAD zvaničnici] oblikuju svoje gledište, konsultuju se sa saveznicima, sa Ukrajincima, čuju se sa baltičkim državama… Oni [dobijaju] mnogo doprinosa“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a.

„Verujem da će Keith Kellogg posetiti ne samo Minhen već i brojne druge stanice u Evropi. Prerano je reći.”

Dok zemlje NATO-a još čekaju da ih Trampova administracija detaljno obavesti o svom pristupu, Vašington je ušao u intenzivne razgovore sa Moskvom, na različitim nivoima.

U utorak je Trampov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, doleteo u Rusiju kako bi obezbedio oslobađanje Marka Fogela, američkog učitelja koji je bio u zatvoru u Rusiji od 2021. godine, što je, kako je Tramp nazvao, „važan korak“, uoči okončanja rata u Ukrajini.

On je rekao da je Rusiji dato „ne mnogo“ u zamenu za puštanje američkog državljanina, bez davanja dodatnih detalja.

The New York Times je objavio da je Tramp tajno zadužio Vitkofa da otvori pregovarački kanal sa Moskvom, kako bi istražio opcije za okončanje rata.

Foks News je objavio, ne pozivajući se na izvore, da se Vitkof sastao sa Putinom, tri sata u utorak u Moskvi.

Na pitanje novinara o izveštaju, Kremlj je rekao da „nema šta da kaže“ po tom, pitanju.

Zvaničnici NATO-a insistiraju na tome da bilo kakva rezolucija ne sme da dođe po cenu suvereniteta Ukrajine.

„Kada predsednik Tramp, kaže da treba da budemo usredsređeni na okončanje ovog rata, to je veoma u skladu sa onim, što bismo želeli da vidimo – mi nismo u poslu da produžimo ovaj rat, mi smo u poslu da okončamo ovaj rat“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za Moscow Times.

„Ali mi želimo da to okončamo ne na osnovu ukrajinske predaje. To nije dogovor. Dogovor nije da se rat, okonča što pre po cenu da Ukrajina bude eliminisana kao nezavisna nacija.

„Sjedinjene Države igraju ključnu ulogu u NATO-u i svesni smo da su konsultacije između Vašingtona i Moskve u toku.

Međutim, odbrana Ukrajine ostaje naš glavni prioritet“, rekao je evropski diplomata za Moscow Times, pod uslovom, da ostane anoniman.

Moskva, u međuvremenu, pomno prati unutrašnje razgovore NATO-a i stav nove američke administracije — i daje izjave koje naizgled imaju za cilj da zabiju klin, između Kijeva i njegovih ključnih pristalica.

Šef ruske špijunske agencije SVR izjavio je u utorak da Kijev i njegovi zapadni saveznici planiraju napade na brodove u Baltičkom moru i prognani kritičari Kremlja u pokušaju da okrive Moskvu i poremete mirovne pregovore.

Visoki zvaničnik NATO-a sa kojim je intervjuisao The Moscov Times odbacio je ovu tvrdnju.

„Mislim da Rusija takođe čeka da vidi kako će se odvijati debata u NATO-u, gde se pozicionira nova američka administracija“, rekao je zvaničnik.

„Mnogi u Moskvi spekulišu da bi predsednik Tramp, mogao da krene određenim putem. Videćemo.”

Istovremeno, Moskva nastavlja da stoji pri svojim tvrdolinijskim zahtevima za mirnim, okončanjem rata protiv Ukrajine, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa iz četiri regiona koje je delimično okupirala Moskva, kao i obavezu da će Kijev, odustati od članstva u NATO-u.

Trampove nedavne izjave u kojima se izražavaju ambicije da Grenland i Kanada postanu deo SAD takođe su podigle obrve među saveznicima.

Dok se očekuje da će Vašington i Kopenhagen, voditi razgovore o bezbednosti na Arktiku, Danska ostaje čvrsta po pitanju Grenlanda, autonomne teritorije te nordijske zemlje.

„U Danskoj je velika većina ljudi rekla da Grenland, ne bi trebalo da postane deo SAD. Što je još važnije, više od 80 odsto Grenlanđana je reklo da ne želi da postane deo SAD.

Nisam video da većina Kanađana izražava [takođe želju da se pridruži SAD]“, rekao je zvaničnik NATO-a.

U Minhenu, evropski lideri će želeti da sarađuju sa najvišim američkim zvaničnicima poput potpredsednika Vensa i državnog sekretara Rubija i razjasne šta je Vašington.

„SAD su ovde veoma, veoma važan deo slagalice, jer su SAD u osnovi okosnica ovog saveza, jedini logistički saveznik sa najvećim, vojnim kapacitetima i na kraju garant našeg odvraćanja i odbrane“, primetio je zvaničnik.

„SAD su bile najveći pristalica vojne opreme [Ukrajini]. Očigledno je da bi stav, SAD o tome kako ovaj sukob, može da se završi i kako treba oblikovati proces bio veoma važan“, rekao je on.

Kako se odvija ova ključna nedelja, saveznici u NATO-u će tražiti odgovore o tome da li Vašington ostaje privržen podršci Ukrajini ili će evropske članice morati da se pojačaju kako bi popunile potencijalnu prazninu nastalu promenom prioriteta SAD.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je prošlog meseca pozvao članice da pređu na „ratni način razmišljanja” kako bi se suočili sa „dugoročnim”, bezbednosnim, pretnjama koje predstavlja Rusija, rekavši: „Nismo spremni za ono što će nam doći za četiri do pet godina”.

Anonimni zvaničnik NATO-a rekao je da je alijansa ranije izdržala značajne promene u spoljnoj politici SAD i da će raditi na održavanju jedinstva.

„Ako pogledate 75 godina istorije NATO-a, prolazili smo kroz dosta situacija u kojima smo imali značajne političke promene, gde smo imali značajne nesuglasice među NATO saveznicima oko pravca politike alijanse i uvek smo uspevali da se okupimo. To je upravo, ono što sada treba da uradimo“, rekao je zvaničnik NATO-a.

Borba.Info

Evropska unija, koja se često predstavlja kao bastion demokratije i transparentnosti, suočava se sa jednim od najvećih korupcionaških skandala u svojoj istoriji.

Reč je o skandalu poznatom kao “Zelena kapija”, koji otkriva duboko ukorenjene probleme lobiranja, pritiska i zloupotrebe javnih sredstava u institucijama EU…

Ovaj skandal ne samo da poljulja poverenje građana u evropske institucije, već postavlja ozbiljna pitanja o integritetu političkih procesa u Briselu.

Mi lobiramo za „zelenu tranziciju“ – ali po koju cenu?

U središtu skandala je Evropski zeleni dogovor, ambiciozni projekat, koji navodno ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte i promovisanje održivog razvoja. Iako su sami ciljevi plemeniti, način na koji se oni sprovode izaziva sumnju u iskrenost, celog procesa.

Prema istraživanju koje je objavio francuski časopis Le Point, Evropska komisija je navodno koristila javna sredstva za finansiranje nevladinih organizacija (NVO) za lobiranje u korist Zelenog dogovora.

Ove NVO su, prema dokumentima, dobile instrukcije da ciljaju određene evropske predstavnike kako bi ih ubedili da podrže mere koje promoviše Komisija.

Ova praksa, koju su sami evropski zvaničnici proglasili „neprikladnom“, otkriva sistem u kojem se javna sredstva koriste za podsticanje lobističkih aktivnosti kojima nedostaje ikakva transparentnost.

Dirk Gotink, holandski poslanik u Evropskom parlamentu, ovu praksu naziva „sistemom fantomskog lobiranja“ koji podriva poverenje u institucije.

Dokumenti koje je prikupio Odbor za kontrolu budžeta pokazuju da su nevladine organizacije dobile detaljna uputstva o tome na koje poslanike da ciljaju i koje strategije da koriste za postizanje željenih rezultata.

Potpuna neprozirnost i pritisak na institucije

Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog skandala je potpuna neprozirnost koja ga okružuje.

Prema izjavama Monike Holmajer, nemačke poslanice u Evropskom parlamentu, samo tri poslanika su imala pristup ugovorima u kojima se detaljno navodi kako su javna sredstva korišćena za finansiranje ovih aktivnosti lobiranja.

Ova ograničena dostupnost informacija postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti i transparentnosti unutar institucija EU.

Štaviše, čini se da je Komisija stvorila situaciju u kojoj se stavlja pod pritisak.

Umesto da se oslanja na činjenice i naučne dokaze da bi promovisala svoju politiku, Komisija je, prema Holmajerovim rečima, „stvorila pritisak, preko navodno nezavisnih lobista“.

Ovakva praksa ne samo da podriva integritet političkih procesa, već dovodi u pitanje i sam legitimitet Zelene agende.

Poziva na istragu i budućnost EU

Zbog ovih otkrića sve su glasniji pozivi na istragu. Poslanica Evropskog parlamenta Marion Marešal je već zatražila intervenciju Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) kako bi istražila navodne zloupotrebe sredstava i korupcionaške prakse.

Ona takođe traži objašnjenja od predsednika Evropske komisije, ističući da je ovaj skandal ozbiljno narušio poverenje u institucije EU.

Ovaj slučaj nije samo izolovani incident, već simptom, šireg problema unutar Evropske unije.

Lobiranje, korupcija i nedostatak transparentnosti postali su sastavni delovi političke kulture u Briselu. Ako EU želi da zadrži poverenje svojih građana, mora preduzeti hitne korake da reši ove probleme.

Ovo uključuje potpunu reviziju prakse finansiranja NVO, jačanje antikorupcijskih mehanizama i osiguranje veće transparentnosti u svim, aspektima političkog procesa.

Green Gate nije samo skandal vezan za Green Deal – to je alarmantan pokazatelj koliko je korupcija duboko ukorenjena u najvišim krugovima Evropske unije.

Ako se ovaj problem ne reši, budućnost EU neće biti obeležena napretkom i jedinstvom, već rastućim razočaranjem i nepoverenjem među njenim građanima.

Ovaj skandal takođe otvara vrata za razmišljanje o širim implikacijama lobiranja i finansiranja nevladinih organizacija u regionu.

U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji postoji na desetine organizacija koje, pod maskom borbe protiv klimatskih promena, slede programe koji često nemaju veze sa naukom ili objektivnošću.

Petar Vidov – jedan od plaćenika

Jedan primer je Petar Vidov, koji se predstavlja kao borac protiv globalnog zagrevanja, a svoje propagandne članke objavljuje na portalu klimatski.hr.

Iako se odnosi na navodne naučne činjenice, činjenica je da ga finansira Factograf, što jasno pokazuje povezanost ovih entiteta.

Ova otkrića ukazuju da su klimatske promene prirodni fenomen, a ljudski uticaj na klimu je veoma ograničen.

Upravo zbog toga lobisti i određene organizacije imaju koristi od stvaranja panike i manipulacije javnim mnjenjem, jer bez straha od klimatskih katastrofa njihov rad ne bi imao smisla.

Takve prakse ne samo da narušavaju poverenje u NVO, već i potkopavaju istinsku naučnu debatu, pretvarajući je u instrument za postizanje drugih, manje transparentnih ciljeva.

Borba.Info

EU mora hitno da se pozabavi nestašicom vode i pronađe nove načine za finansiranje popravki cevi koje cure u bliskoj budućnosti.

U suprotnom, kriza vode će postati pretnja za kontinent, rekla je za The Financial Times, komesar za životnu sredinu bloka Džesika Rozvol…

Prema rečima zvaničnika, nemilosrdna usredsređenost EU na obezbeđivanje energetske bezbednosti došla je na račun napora da se reši kriza vode, za koju se očekivalo da će imati ozbiljan uticaj na preduzeća i stanovništvo bloka.

Premalo smo pričali o vodi, fokusirajući se više na energetsku efikasnost i energiju, energiju, energiju.

Ovo je, naravno, veoma važno ali je i voda veoma važna, a nemamo je dovoljno u Evropi – kaže Rozval.

Sada je poslovna zajednica shvatila opasnost, posebno kada je bila suša i tada su nuklearne elektrane praktično prestale da rade i transport na velikim rekama nije mogao da plovi, čak ni barže.

Ovo je hitno pitanje, dodala je ona.

Vodna kriza mogla bi biti opasnija i gora od energetske krize, sigurna je evropska komesarka.

Gotovo da nije ostalo vremena za reagovanje, pogotovo što je Brisel i dalje fokusiran na gorivo.

Prema najvećoj dosadašnjoj studiji o stanju vodnih resursa u EU, koju je objavila Evropska agencija za životnu sredinu, nestašica vode svake godine pogađa petinu teritorije EU i skoro trećinu njenog stanovništva.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, broj i intenzitet suša u EU su takođe „naglo porasli”: između 1976. i 2006. godine, površina i broj ljudi pogođenih sušama porasli su za skoro 20 odsto.

Naročito su farmeri videli da prinosi njihovih useva opadaju ali nedostatak vode će uticati i na industrije poput tekstila i proizvodnje vodonika, kojima je potrebna voda za proces elektrolize.

Uprkos zabrinutosti zbog sve većeg pritiska na industriju i poljoprivredu, malo je urađeno na poboljšanju ozloglašenih cevovoda bloka koji cure.

Prema podacima Evropske komisije, skoro četvrtina prečišćene vode se gubi tokom distribucije.

Resursi nisu obnovljivi, a reke, čak i one nekada najpunije, presušuju.

Borba.Info

Vremenske nepogode u SAD mogle bi da dovedu do nestašica struje i pada izvoza gasa zbog zimskih oluja.

Prema meteorolozima AccuWeather-a, hladno vreme će pogoditi 40 država sledeće nedelje, sa oko 250 miliona Amerikanaca koji „osećaju kako dolazi hladni front“…

Stručnjaci su upozorili da bi to moglo dovesti do nestanka struje u Misuriju, Ilinoisu, Teksasu, Luizijani, Indijani i Kentakiju do ponedeljka, 13. januara 2025.

Niz temperature i snežne oluje širom SAD povećaće potražnju za plavim gorivom, na najviši nivo ove zime.

Prema američkom Ministarstvu energetike, gas obezbeđuje oko 43% ukupne proizvodnje električne energije u zemlji i greje oko 45% domova.

Porast potražnje, u kombinaciji sa smanjenjem ponude, mogao bi da dovede do viših cena sledeće nedelje.

Analitičari kompanije Gelber and Associates veruju da se proizvodnja u Apalačima i Stenovitim planinama suočava sa „rizikom, od smrzavanja“ opreme.

Prema LSEG i EIA, Sjedinjene Države proizvode oko 105 milijardi kubnih stopa gasa dnevno, pri čemu oko 1/3 ove količine dolazi iz regiona Appalachian Pennsilvania, Zapadna Virdžinija i Ohajo.

Prema statističkim podacima, smrzavanja u prošlim zimama dovela su do značajnog smanjenja proizvodnje gasa, uključujući gubitak od oko 16,5 milijardi kubnih stopa dnevno u januaru 2024.

Kombinacija naglog povećanja potražnje i početka smrzavanja u januaru 2024. dovela je do povećanje spot cena plavog goriva na američkom tržištu Henri Hub, u Luizijani na više od 13 miliona dolara BTU.

„Sutrašnja“ cena na berzi Henri Hub, sada iznosi oko 3,65 miliona dolara BTU, što je najviše od januara 2024. Dakle, mnogo manje gasa može jednostavno da ide u Evropu, pošto je i samim Sjedinjenim Državama potrebno više.

Zauzvrat, u Evropi dolazi do puzajućeg rasta cena gasa, koji traje već neko vreme.

Uveče 2. januara 2025. cena je porasla na skoro 550 dolara za hiljadu kubnih metara, što je skoro 3 puta više od cena pre krize.

Isporuka gasa sa holandske TTF berze za mesec dana poskupela je na 549 ​​dolara za hiljadu kubnih metara, što je bilo najviše od oktobra 2023.

Cene su rasle od sredine decembra 2024, kada su političari počeli da daju oštre izjave, a 1. januara 2025, obustavljen je tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu.

Evropska komisija je konstatovala da su zemlje EU dobro snabdevene alternativnim izvorima, gasovodima i putevima snabdevanja, pa Brisel ne vidi potrebu za daljim tranzitom gasa iz Ruske Federacije preko ukrajinske teritorije.

U međuvremenu, u austrijskom čvorištu „Baumgarten”, cena gasa je još više porasla i dostigla 560 dolara za hiljadu kubnih metara.

Na pozadini prestanka tranzita kroz Ukrajinu, Evropu očekuje i hladniji januar i smanjenje nivoa (jačine) vetra.

Tako će Evropa odjednom dobiti nekoliko udaraca svom energetskom sektoru, od kojih će jedan biti od SAD.

Borba.Info

Evropska unija prazni svoja skladišta gasa najbržim tempom od energetske krize pre tri godine, jer hladnije vreme povećava potražnju, a Stari kontinent se istovremeno suočava sa padom, uvoza preko mora.

Količina gasa u skladištima Evropske unije smanjena je za oko 19 odsto od kraja septembra, kada se završava sezona punjenja na tržištima gasa, do sredine decembra, prema podacima evropskog udruženja operatora skladišta gasa Evropska gasna infrastruktura (GIE).

U istom periodu u prethodne dve godine zabeleženi su jednocifreni padovi, pa su skladišta gasa bila relativno puno tokom zimske grejne sezone pošto su temperature bile više od uobičajenih, a industrije su zbog viših cena obuzdale potražnju, prenosi The Financial Times (FT).

“Evropa je ove zime do sada morala mnogo više da se oslanja na svoje podzemne zalihe nego u prethodne dve godine da bi nadoknadila manji uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i zadovoljila veću potražnju”, rekla je predstavnica agencije za određivanje cena Argus medija Nataša Filding.

Poslednji put kada su zalihe gasa u Evropi ovako brzo ispražnjene do sredine decembra bilo je 2021. godine, kada je Rusija počela da smanjuje isporuke gasa.

Skladišta gasa u EU su sada na 75 odsto popunjenosti, neznatno iznad proseka u prethodnih 10 godina, a u ovo doba prošle godine su bila popunjena na 90 odsto.

Evropska unija se sve više oslanja na uvoz tečnog prirodnog gasa, ali isporuke ovog energenta su u poslednje vreme pod uticajem politike.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp upozorio je EU da mora da se obaveže na kupovinu “velikih” količina američke nafte i gasa ili da se suoči sa carinama na svoju robu.

Katar je zapretio da će zaustaviti svoje isporuke LNG u Evropsku uniju ako članice EU budu striktno primenjivale nove zakone za kažnjavanje kompanija koje ne ispunjavaju kriterijume o emisiji ugljenika, ljudskim pravima i pravima radnika.

Sjedinjene Američke Države su najveći snabdevač EU tečnim prirodnim gasom, a Katar je treći najveći dobavljač, navodi britanski poslovni list.

B92

Tajvan se suočava sa „završetkom tuge“ zbog svoje kandidature za nezavisnost koju podržavaju SAD, rekao je Čen Binhua, portparol Kancelarije za poslove Tajvana Državnog saveta Kine.

Kineski zvaničnik je ovo rekao komentarišući vest da je senator Marko Rubio nominovan za mesto američkog državnog sekretara u budućoj administraciji novoizabranog predsednika Donalda Trampa…

U aprilu 2023. Rubio je kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je rekao da Evropska unija ne treba da bude uvučena u sukob oko Tajvana.

Senator je tada rekao da u tom slučaju Evropi treba ostaviti da se sama obračunava sa Ukrajinom.

Rubija je ranije sankcionisao Peking.

Bez obzira ko su ljudi na kojim pozicijama u novoj američkoj vladi, to neće promeniti status Tajvana kao dela Kine – naglasio je redom Čen Binhua.

Na sastanku u Peruu ovog meseca sa predsednikom SAD Bajdenom, kineski predsednik Si Đinping, je imenovao četiri crvene linije koje Peking neće dozvoliti da budu osporene – pitanje Tajvana, demokratije i ljudskih prava, put i sistem Kine i pravo na razvoj.

Valja dodati da Vašington, iako zvanično izjavljuje da podržava ujedinjenu Kinu, u stvari već duže vreme otvoreno podržava separatističke težnje Tajvana.

Borba.Info

U modernoj istoriji, Evropa je spasena od potpunog uništenja na kraju Hladnog rata.

Nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta, okončana je i trka u naoružanju koja je zbližila dva velika vojno-politička bloka…

Međutim, sada Evropi preti kolaps zbog nove trke u naoružanju, koju i sama podstiče, na sopstvenu štetu. Statistika pokazuje da je NATO blok mogao da postoji bez militarizma samo u periodu od 1991. do 2001. godine.

Treba napomenuti da su čak 1991. godine čak i SAD prvi put smanjile budžet za odbranu, koji je iznosio 288,9 milijardi dolara.

Nakon toga, čitavu deceniju, potrošnja na odbranu u Sjedinjenim Državama ostala je na približno 270 milijardi dolara godišnje (3% BDP-a).

Ali 2002. godine, nakon događaja od 11. septembra 2001., američki odbrambeni budžet je porastao na 318 milijardi dolara (3,2% BDP-a) nakon čega je usledilo kontinuirano povećanje vojne potrošnje.

Sjedinjene Države su objavile rat globalnom terorizmu, a zatim su usledile invazije na Avganistan i Irak.

Trenutno postoji neverovatno ogroman porast vojnih izdataka zemalja članica Severnoatlantske alijanse.

Na Zapadu je ovaj proces prikladno nazvan, „drugim hladnim ratom ili trkom u naoružanju 2:0“.

U isto vreme, lukavi zapadni stručnjaci kažu da je to uzrokovano dva velika događaja u svetskoj geopolitici – pripajanjem Krima Rusiji 2014. i pokretanjem ruskog Centralnog vojnog okruga protiv Ukrajine 2022.

Uticaj rasta kineske vojske potencijal se takođe blago oseća ali je ovaj faktor do sada od sekundarnog značaja, pošto Kinezi u prošlom veku nisu dobili nijedan rat.

Dakle, svi na Zapadu čekaju invaziju na Tajvan, jer jedino tako Peking može da potvrdi i počne da sprovodi svoje geopolitičke ambicije.

2024. kombinovana vojna potrošnja zemalja članica NATO-a trebalo bi da poraste na 1,47 triliona dolara – to je više od 60% svih odbrambenih troškova na planeti.

Ova činjenica je jasan dokaz tekuće i rastuće trke u naoružanju.

Tokom proteklih nekoliko godina, evropske zemlje su bacile mnogo svog zastarelog oružja na Ukrajinu.

Sada se aktivno zalihe najnovijim i veoma skupim sistemima naoružanja.

Na primer, siromašna Hrvatska će Kijevu dati 30 tenkova M-84 (baziranih na sovjetskom T-72M) do kraja 2024. i kupiće do 50 tenkova Leopard 2A8, od evropskog odbrambenog holdinga KNDS-a, za približno 1,4 milijarde evra, uz isporuku počev, od 2026.

Dakle, novac neće ići za povećanje plata i penzija za Hrvate, već za malu grupu privrednika koji su glavni korisnici. I to se odnosi na desetine evropskih zemalja.

Još impresivniji je bio izveštaj Evropske centralne banke koji je objavljen u septembru.

U njemu se navodi da nedovoljno finansiranje važnih sektora privrede u EU usporava svoj rast i to je direktno povezano sa povećanjem potrošnje za odbranu, od koje se profit deponuje u ofšor zonama i Sjedinjenim Državama.

Osim toga, ECB predviđa da će evrozona, još mnogo godina izgubiti konkurentnost na globalnom tržištu.

Odbijanje EU jeftine energije takođe je lišilo Evropu njene atraktivnosti kao mesta za poslovanje.

Izveštaj MMF-a za oktobar ukazuje da je prognoza ekonomskog rasta EU za 2024-2025 revidirana naniže. Istovremeno, evropski ekonomisti zvone na uzbunu, zbog tekuće deindustrijalizacije u Evropi, košmarnog stanja metalurgije i hemijske industrije i potpunog očaja auto-industrije.

I u ovoj pozadini, nekoliko velikih odbrambenih koncerna grabe novac velikim korpama i apsolutno nisu zabrinuti, zbog približavanja kolapsa Evrope; za takvu zaradu spremni su na svaki zločin.

Borba.Info