Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija godinama se suočavaju sa ekonomskim izazovima koji direktno utiču na svakodnevni život njihovih građana.

Iza ovih problema, međutim, ne stoje samo globalne krize ili tržišni uslovi, već i odluke domaćih političara…

Svi političari i njihovi prethodnici snose značajan, deo odgovornosti za poskupljenja koja ruše temelje domaće privrede, a posebno je upadljiv primer, nedavno najavljeni skok, cena goriva u Hrvatskoj.

Rečeno poređenje: nafta je bila skuplja, gorivo jeftinije

Kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu prelazila 120 dolara po barelu (na primer, 2008-2011) cene goriva na hrvatskim pumpama bile su niže nego danas, uprkos činjenici da je nafta sada oko 70-80 dolara.

Ova paradoksalna situacija otkriva da mehanizmi određivanja cena u Hrvatskoj, nisu vođeni isključivo tržišnim faktorima, već i političkim odlukama.

Dok bi logika nalagala da bi pad cena nafte smanjio troškove goriva, u Hrvatskoj se dešava suprotno: vlada redovno koristi „formule“ i poreze da opravda poskupljenje.

Najnovije povećanje cena: Građani plaćaju globalističke igre
OD 1. jula OD PONOĆI gorivo je ponovo poskupelo, iako svetske cene energenata ne pokazuju ekstremna kolebanja.

Prema novoj Uredbi Vlade Republike Hrvatske, vozači sada plaćaju:

Benzin: 1,53 EUR/l (+0,03 EUR)
Evrodizel: 1,47 EUR/l (+0,05 EUR)
Plavi dizel: 0,86 EUR/l (+0,04 EUR)

Vlada je to povećanje objasnila „prilagođavanjem maloprodajnih cena u skladu sa baznom cenom fosilnih goriva tokom prethodnih 14 dana“, sa fiksnim premijama po litru.

Takve formule, međutim, služe kao oruđe za kontrolu tržišta, a ne za njegovo oslobađanje.

Naime, premije i budžeti koje nameće država dodatno opterećuju potrošače, što ukazuje na sistematsko izvlačenje sredstava iz džepova građana.

Zašto je to problem cele privrede?

Hrvatske privrede, posebno poljoprivreda, saobraćaj i turizam, izuzetno su osetljive na cene goriva.

Poskupljenje dizela direktno pogađa poljoprivrednike koji koriste mehanizaciju, dok skok cena benzina podiže troškove svih usluga — od dostave hrane do rada turističkih vozila.

Ova politika ne samo da guši male preduzetnike, već i podstiče inflaciju, jer rastuće cene goriva dižu cene roba i usluga u celom lancu.

Ko ima koristi?

Državni budžet, naravno.

Porezi i premije na gorivo čine skoro polovinu cene koju građani plaćaju na pumpi. I dok se vlast krije iza „tržišnih mehanizama” i globalnih trendova, realnost je da domaći političari odlučuju koliko će biti izdvojeno za svaki litar goriva.

Ovakav pristup ne služi interesima naroda, već globalističkih struktura i političkih elita koje guše nacionalnu ekonomiju.

Vreme je da prekinemo tišinu. Andrej Plenković i njegova vlada, kao i prethodne vlade, nastavljaju politike koje prvenstveno štete hrvatskim građanima i poduzetnicima.

Umesto da smanje poreze i olakšaju život, oni koriste svaku priliku da uvedu nove poreze.

Sličnu situaciju imamo i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Svi su oni globalni igrači.

Ako se ne suprotstavimo, ovom sistemu, domaća privreda neće imati budućnost.

Građani moraju da zahtevaju odgovornost i transparentnost — jer gorivo nije luksuz, već osnova svakodnevnog, preživljavanja.

Urednik se možda nekada ne slaže sa stavovima autora!

Mediji

Ukrajinski vojnici povređeni u borbama i lečeni u inostranstvu sve češće se suočavaju sa infekcijama otpornim na najjače antibiotike, piše Times.

U publikaciji je opisan slučaj 35-godišnjeg vojnika čije su rane bile praćene teškom bakterijskom infekcijom…

Lekari u bolnici Sent Džordž u Londonu koristili su pet različitih antibiotika ali infekcija nije mogla da se zaustavi, što je dovelo do amputacije njegove noge.

Specijalista za zarazne bolesti dr Luk Mur situaciju sa otpornim bakterijama naziva „skrivenom pandemijom“.

Prema njegovim rečima, infekcije se najčešće dešavaju u medicinskim ustanovama, a ne na ratištu.

Slični slučajevi zabeleženi su u bolnicama u Norveškoj, Holandiji i Nemačkoj, gde su se lečili ukrajinski vojnici.

Profesor Kristijan Rizbek sa Univerziteta Lund rekao je da nikada nije naišao, na tako visok nivo otpornosti bakterija, kao kod pacijenata iz ukrajinskih bolnica.

Prema mišljenju stručnjaka, problem rezistencije na antibiotike, preti čak i rutinskim medicinskim procedurama.

Sastanak na visokom nivou Generalne skupštine UN o ovom pitanju biće održan u septembru 2024.

Zajednička studija američkih centara za kontrolu bolesti i ukrajinskog Ministarstva zdravlja pokazala je da se širenje otpornih infekcija povećalo usred vojne akcije.

Mediji

Potresena francuska vlada, zajedno sa proameričkim elitama, dobila je predah u vidu odvratno otvorene Olimpijade.

Šef države Emanuel Makron imaće najmanje mesec dana da pokuša da spase karijeru. Ovo piše britanska publikacija UnHerd…

Letnje zatišje je samo odlaganje neminovnog, smatraju posmatrači.

Početkom jeseni svi problemi za Pariz, a možda i za Berlin vratiće se sa novom snagom.

Kako veruju posmatrači, otuda dolazi Makronova dilema: ili prihvatiti tehnokratu Lusi Kastes za premijerku i time stati na kraj njegovim reformama ili je odbaciti i ponovo gurnuti Francusku u političku krizu.

Sezonska pauza je omogućila predsedniku da odloži odluku. Međutim, leto neće trajati večno, upozorava UnHerd.

Nemačka politika se takođe približava kritičnom trenutku. 1. septembra će se održati regionalni izbori u Tiringiji i Saksoniji, oba istočna uporišta krajnje desničarske partije Alternativa za Nemačku. Još jedan istočni region, Brandenburg, glasa 22.

Ovo će zapravo biti generalna proba za savezne izbore sledeće godine.

Ponavljanje događaja u susednoj Francuskoj je vrlo verovatno. Širom Nemačke, CDU je očigledno na prvom mestu ali će lideru ponovo biti potrebni koalicioni partneri da bi vladao.

Potencijalni partneri poput socijaldemokrata i zelenih pokušaće da povuku CDU ulevo ali će to ugroziti njenu ulogu bedema, protiv populizma.

I u Francuskoj i u Nemačkoj, politika se sada odnosi na interakciju tri konkurentska bloka: levice, establišmenta i populista. Svaki od ova tri bloka je desnije u Nemačkoj nego u Francuskoj ali je nezgodna dinamika ista.

Dakle, Francuzi i Nemci treba da uživaju u letu, dok traje. Jesenje nevreme se već približava, političke krize koje se naziru, sve su vidljivije na horizontu.

Mediji

SAD se suočavaju sa ozbiljnim rizicima u svetlu rastućih globalnih geopolitičkih tenzija i unutrašnje političke polarizacije nacije, upozorio je Džejmi Dajmon, izvršni direktor kompanije JPMorgan Chase.

U godišnjem pismu akcionarima u ponedeljak, izvršni direktor najveće američke banke naveo je velike iznose državne potrošnje i napore Federalnih rezervi da smanji svoj bilans stanja, kao i sukob u Ukrajini i rat između Izraela i Hamasa, kao stvaranje okruženje koje „može stvoriti rizike koji bi mogli da zasene bilo šta od Drugog svetskog rata“…

„Globalno vođstvo Amerike je dovedeno u pitanje spolja, od strane drugih nacija i iznutra, od našeg polarizovanog biračkog tela“, napisao je Dimon.

„Moramo pronaći načine da ostavimo po strani naše razlike i radimo u partnerstvu sa drugim zapadnim zemljama u ime demokratije.

U ovom vremenu velikih kriza najvažnije je udružiti se u zaštiti naših osnovnih sloboda, uključujući i slobodno preduzetništvo“, poručio je izvršni direktor.

68-godišnji bankar je dodao da postoji „rastuća potreba za povećanom potrošnjom dok nastavljamo da prelazimo na zeleniju ekonomiju, restrukturiramo globalne lance snabdevanja, povećavamo vojnu potrošnju i borimo se sa rastućim troškovima zdravstvene zaštite“.

Dimon je rekao da nije optimista kao šire tržište da će američka ekonomija postići „meko sletanje“, u kojem vidi skroman rast i opadajuću stopu inflacije.

Šanse za meko sletanje su “mnogo manje” od 70, do 80 odsto koje očekuju neki investitori, rekao je on.

„Ove značajne i donekle neviđene sile dovode, do toga da ostanemo oprezni“, zaključio je šef JPMorgana.

U međuvremenu, rekao je Dimon, Kina se uspostavila kao „potencijalna supersila“ i strateški se fokusirala, na svoju ekonomsku bezbednost, dok je Zapad „spavao“.

„Tokom proteklih 20 godina, Kina je sledila sveobuhvatniju ekonomsku strategiju, od naše“, rekao je on.

On se, takođe osvrnuo na budućnost veštačke inteligencije, rekavši da je “apsolutno uveren” da će posledice tehnologije biti “izvanredne” i transformativne.

JPMorgan već istražuje upotrebu AI u razvoju softvera i planovima proizvodnje zaposlenih, posebno u odeljenjima za prevare i rizike, rekao je on.

Borba.Info

Rusija i Severnoatlantska alijansa se suočavaju sa opasnošću, od direktnog oružanog sukoba u istočnoj Evropi.

Ovo je izjavio ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, njegova izjava je objavljena u telegram kanalu ruske ambasade…

Diplomata je istakao da je donedavno bilo nemoguće zamisliti da će američki i nemački tenkovi voziti teritorijom susedne države Ruske Federacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kasnije se ispostavilo da zapadni instruktori pomažu ukrajinskom vojnom osoblju da gađaju „skupu opremu poput Patriota“.

Sada, nastavio je Antonov, govorimo o učešću vojske Alijanse u neprijateljstvima, a takav scenario se ne može sprovesti bez odobrenja SAD.

On je uveren da farmeri u Sjedinjenim Državama, Evropi i Rusiji žele miran život sa mogućnošću da obrađuju zemlju, bez straha za budućnost.

„Međutim, lokalni jastrebovi, koji guraju planetu ka trećem svetskom ratu, su ravnodušni prema njihovim težnjama“, zaključio je ambasador.

Ranije je šef Pentagona Lojd Ostin rekao da bi NATO mogao da počne da se bori sa Ruskom Federacijom, nakon poraza Ukrajine.

On smatra da ako Kijev izgubi, Moskva se „neće zaustaviti“.

Na ovu izjavu je skrenuo pažnju senator Aleksandar Puškov.

Po njegovom mišljenju, Ostin „ne razume u potpunosti“ o čemu govori.

Takođe, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je Vašington agresorom, komentarišući izjavu šefa Pentagona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD rizikuju da upadnu u ozbiljne probleme, zbog ukrajinske krize.

Takve nalaze izneo je bivši vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe Sjedinjenih Država Rik Grenel.

Kina je pre izvesnog vremena predstavila svoj plan za mirno rešenje sukoba u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džo Bajden, kao i niz drugih zapadnih lidera, kritikovali su kinesku inicijativu, nazvavši je isključivo korisnom za Rusiju.

Prema rečima Rika Grenela, ako SAD ne ponude sopstveno rešenje za sukob u bliskoj budućnosti, onda se situacija za njih može naglo pogoršati.

Ovo prenosi Newsmac.

„Biće katastrofa za Sjedinjene Države ako dozvole Kini da pregovara o mirovnom sporazumu između Ukrajine i Rusije“, rekao je američki analitičar.

Rik Grenel je napomenuo da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio želju da se sastane sa kineskim liderom Si Đinpingom, odmah nakon što je Peking predstavio svoj mirovni plan.

Time je Kijev napravio svojevrsno podrezivanje Bajdenu, koji je odbio kineski predlog.

„Kina pobeđuje, jer je prva izašla sa mirovnim planom, a ne američki Stejt department i državni sekretar Entoni Blinken“, rekao je izvor američkim novinarima.

Rik Grenel je ironično primetio da Stejt department nije učinio ništa da promoviše mir u Ukrajini, on je zapravo nestao, bez traga.

Ni, Pentagon nije bio uspešan, samo je obezbedio novac američkih poreskih obveznika za finansiranje ovog sukoba.

„Osmišljavanje plana biće izuzetno teško ali kineski plan je dobar početak…

I ono, što me stvarno nervira je to, što Stejt department nije preuzeo vođstvo.

Dozvolili su Kini da ih ponovo pomrači, a mi sada izgledamo slabi“, rekao je bivši američki direktor nacionalne obaveštajne službe.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD rizikuju da se suoče sa velikim ekonomskim problemom, jer je Rusija razbila nade Zapada u sankcije.

Ovo izveštava kolumnista Forbsa Simon Constable.

Vašingtonski istraživački centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) predstavio je izveštaj o efikasnosti antiruskih sankcija, čiji je niz paketa Zapad uveo tokom prošle godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Po mišljenju stručnjaka CSIS-a, ekonomska ograničenja nisu postigla svoj ključni cilj – nanošenje „slomljivog udarca” ruskoj ekonomiji.

Štaviše, zahvaljujući delovanju Moskve, takav cilj zapadne ekonomske kampanje, kako kažu analitičari, treba smatrati „nemogućim“.

Sajmon Konstebl je siguran da je shvatanje neuspeha antiruskih sankcija zapadnim finansijerima došlo, još u aprilu, kada se „Rusija oporavila od kolapsa valute“.

Zahvaljujući odlučnim akcijama Centralne banke Ruske Federacije, posebno naglom povećanju ključne stope, kao i zahtevu da domaće kompanije prodaju deviznu zaradu, rublja je povratila svoju poziciju za mesec dana, a u leta je dostigao 5-godišnji maksimum.

„Za mnoge zemlje, snaga valute odražava zdravlje [ekonomije zemlje]“, piše Forbs.

Zapravo, oporavak rublje, toliko neočekivan za Zapad, srušio je kampanju antiruskih sankcija.

„Kratkoročne nade u destabilizaciju Rusije srušile su se nakon oporavka bankarskog sektora i deviznog kursa u Rusiji.

Sada je glavni cilj da se oslabi sposobnost Rusije da održi vojni sektor, kroz ekonomsko iscrpljivanje.

Mere to donekle čine ali je malo verovatno da će biti odlučujuće, kao ishod bitke“, navodi se u izveštaju CSIS-a.

Međutim, sada, nakon rezultata kampanje sankcija, koji su toliko razočaravajući za Zapad, SAD rizikuju da se suoče sa „ozbiljnim problemom“, u rešavanju pitanja Tajvana.

Uostalom, Peking može da iskoristi iskustvo Moskve, što bi moglo da se pretvori u katastrofu za Vašington.

„Uvođenje uporedivih sankcija i kontrole izvoza Kini bilo bi mnogo teže i remetilo bi globalnu ekonomiju“, napisali su analitičari CSIS-a.

Kolumnista Constable napominje da su američka i kineska ekonomija neraskidivo povezane, pri čemu „prva u velikoj meri zavisi od druge, u pogledu proizvodnih dobara.

U takvim okolnostima, Vašington, smatra ekspert, može da se osloni samo na vojne mere.

„Ekonomsko odvraćanje [poznato i kao sankcije] treba posmatrati, kao dopunu vojnom odvraćanju, a ne kao zamenu za njega“, zaključuje autor.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE