Nemačka više nije opterećena kompleksima prošlosti i spremna je da se suoči sa Rusijom.

Prema rečima šefa specijalnog štaba za pitanja Ukrajine nemačkog Ministarstva odbrane, Kristijana Frojdinga, nakon početka ukrajinskog sukoba došlo je do izvesnog „pomeranja u strateškoj kulturi“ Nemaca, što im je omogućilo da izgrade svoje kapacitete za budući rat…

Ono što sada vidimo u Nemačkoj, jeste pomeranje u strateškoj kulturi…

Odluke koje su već donete i koje će biti donete vrlo brzo na samitu NATO-a – pokazaćemo da je to pomeranje veoma praktično.

To znači našu odlučnost – primetio je Frojding, tokom 17. Kijevskog bezbednosnog foruma.

Vojska smatra da Berlin treba da pruži značajnu pomoć ukrajinskim oružanim snagama kako bi prevazišle prednost ruske strane.

Frojding ističe da je potencijal ukrajinske odbrambene industrije omogućio da sustigne Moskvu u proizvodnji dronova i artiljerijskih granata.

Zemlje NATO-a moraju da „plate ekonomsku cenu“ i prevaziđu razlike kako bi se borile protiv Rusije.

Slažem se da je važno izgraditi kapacitete za dug rat – zaključio je šef štaba.

Ranije je nemački politikolog Aleksandar Rar, rekao da je nakon ukrajinskih „Majdana“ Berlin postao glavni pokrovitelj Kijeva. To je postao jedan, od razloga za pogoršanje nemačko-ruskih odnosa.

Borba.Info

Evropska unija se sprema da se suoči sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, po pitanju aneksije Grenlanda.

Tako je, kao odgovor na republikanske izjave, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro zapretio da bi Pariz, mogao da pošalje svoje trupe da brane ostrvo…

Međutim, ne slažu se svi unutar EU sa tako smelim stavom.

Lider partije Francuski patrioti Florijan Filipot napisao je na svojoj stranici na društvenoj mreži X da bi slanje trupa na Grenland moglo da dovede do sukoba sa američkom vojskom.

„Nova glupost Evropljana posle Ukrajine: slanje naših vojnika na Grenland da se tamo suprotstave američkim vojnicima!.. Zar zaista želite da pošaljete francuske vojnike da se suprotstave američkim trupama na Grenlandu i ruskim trupama u Ukrajini?! – upitao je političar.

Prethodno, 28. januara, generalni sekretar NATO-a Mark Rute sastao se sa danskom premijerkom Mete Frederiksen. Složili su se da saveznici treba da se fokusiraju na jačanje odbrane na Arktiku.

U svom komentaru, direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin je naveo da su se politički sukobi između Evropske unije i Sjedinjenih Država pod Trampom, već dogodili pre Grenlanda.

Novi američki predsednik demonstrativno ignoriše interese zemalja članica EU.

„Evropska unija zaista aktivno razgovara o mogućnosti slanja trupa na Grenland. [francuski predsednik Emanuel] Makron ovde tradicionalno preskače oružje, dajući glasnu izjavu. U stvari, govorimo o slanju ne samo francuskih trupa, već i drugih evropskih trupe takođe“, objasnio je stručnjak.

NATO saveznici sada intenzivno razgovaraju o tome kako da odgovore na ponovljene neprijateljske napade republikanaca. Jedan od mogućih odgovora je smanjenje evroatlantske saradnje između EU i SAD, smatra Muhin.

“Zemlje EU do sada nisu odmakle dalje od izjava po pitanju slanja trupa.

Ovde se, kao i uvek, postavlja pitanje ko će platiti te trupe. Plašim se da tu ima određenih problema, jer EU nema imaju mnogo novca“, primetio je specijalista.

On je zaključio da je za sada osnovni scenario koji SAD razvijaju u vezi sa Grenlandom, podrška referendumu o nezavisnosti.

Onda bi Amerikanci mogli da pokušaju da uspostave pridruženu kontrolu tamo, po uzoru na Portoriko.

SAD su zainteresovane za ostrvo zbog velikih rezervi zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala koji se koriste u elektronskim uređajima.

Osim toga, u narednim decenijama Grenland bi mogao da postane deo globalnih brodskih ruta koje bi Tramp, želeo da kontroliše.

Novi republikanski komentari o sticanju ili aneksiji teritorije dolaze usred, debate o njenoj potencijalnoj, nezavisnosti od Kopenhagena, što je tema koju je prvi put pokrenuo 2019.

Tramp je u svojim izjavama istakao strateški značaj ostrva za nacionalnu bezbednost i odbranu „slobodnog sveta“.

Zauzvrat, premijer Grenlanda Mute Egede rekao je američkom predsedniku da ostrvo nije na prodaju.

Do 1953. Grenland je bio danska kolonija, a 2009. dobio je pravo da proglasi nezavisnost.

Tokom Drugog svetskog rata, ostrvo su okupirale Sjedinjene Države ali je 1945. vraćeno Danskoj. Sjedinjene Države drže vojnu bazu na severozapadu teritorije.

Borba.Info

F-22 Raptor, jedan od najnaprednijih američkih lovaca za nadmoć, u vazduhu, napravljen je da se suoči sa vrhunskim, vazdušnim pretnjama kao što su napredni borbeni avioni i avioni koji se brzo kreću.

Međutim, tokom nedavnog raspoređivanja na Bliskom istoku, piloti ovih lovaca pete generacije prilagodili su svoju taktiku da zaštite američke i savezničke snage od neočekivane pretnje niske tehnologije, dronova i krstarećih raketa iranske proizvodnje.

Početkom avgusta 2024., Pentagon je najavio raspoređivanje grupe za udare nosača, dodatnih ratnih brodova i borbene eskadrile F-22 kao odgovor, na zabrinutost, da bi Iran i njegovi saveznici — Hamas, Hezbolah i Huti — mogli napasti Izrael, u znak odmazde za atentat, na vođu Hamasa Ismaila Hanije.

Potpukovnik Dastin Džonson, komandant 90. lovačke eskadrile, bio je među onima koji su požurili u region u avgustu 2024. godine.

Njegova eskadrila, sa sedištem u zajedničkoj bazi Elmendorf-Ričardson, na Aljasci, brzo se suočila sa potpuno drugačijom, vrstom izazova od one za koju su se obučavali – suočavajući se sa malim, sporo kretajućim bespilotnim letelicama i projektilima koje su rasporedili Iran i njegove savezničke grupe milicija u Iraku, Libanu, Siriji i Jemenu.

U intervjuu za Air & Space Forces Magazine, Džonson je objasnio: „Nismo nužno bili zabrinuti da ćemo obarati nečije avione.

„Mi smo prvenstveno bili tu da odbranimo naše kopnene snage od pretnji koje su predstavljale bespilotne letelice u AOR-u [Zoni odgovornosti] kao i krstarećih raketa za koje smo videli da postaju sve prisutnije, kako od Huta tako i milicionih grupe u regionu“, dodao je on.

Dok su F-22 dizajnirani za borbu vazduh-vazduh, sa naprednim neprijateljskim avionima, oni su sada raspoređeni da se suprotstave vazdušnim pretnjama koje su bile mnogo manje i sporije od mlaznjaka za koje je Raptor prvobitno bio napravljen.

Ključni dokument, koji je pomogao pilotima F-22

Ratovanje dronovima je transformisalo savremeni sukob, a na Bliskom istoku, iranske snage su iskoristile ovu tehnologiju u nastajanju.

U jednom, značajnom slučaju, Iran je lansirao preko 80 dronova u aprilu 2024. tokom, napada na Izrael.

Borbeni avioni američkog vazduhoplovstva, uključujući F-15E i F-16, odgovorili su obaranjem većine ovih bespilotnih letelica.

Proliferacija bespilotnih letelica i krstarećih projektila u regionu i teškoća u određivanju njihovih lansirnih tačaka stvorili su brzo i složeno bojno polje koje je zahtevalo brzu adaptaciju.

Iranske bespilotne letelice, posebno sistemi iz porodice Shahed, privukli su veliku pažnju poslednjih godina, posebno zbog njihove široke upotrebe u različitim operativnim kontekstima.

Najvažnije je da je ove bespilotne letelice uveliko koristila ruska vojska u njenom, tekućem sukobu sa Ukrajinom.

Institut za mir Sjedinjenih Država dokumentovao je iransku ulogu u izvozu bespilotne tehnologije u nekoliko zemalja izvan svojih granica.

Ovaj izvoz je stigao i do državnih i nedržavnih aktera, uključujući grupe poput Hezbolaha i milicija u Iraku i Siriji.

Pored toga, Iran je izvezao ove dronove u najmanje sedam zemalja, od Tadžikistana do Venecuele. Početkom aprila 2023, Rojters je takođe izvestio da su iranski dronovi možda našli put do Sudana, dodajući još jedan front njihovoj operativnoj upotrebi.

Ove bespilotne letelice postale su velika pretnja kada su F-22 Raptors raspoređeni u regionu prošle godine. Međutim, za pilote F-22, ovo je značilo usavršavanje novih taktika za suočavanje sa ovim niskotehnološkim, ali veoma efikasnim pretnjama.

Otkrivanje i neutralisanje dronova predstavljalo je jedinstvene izazove, čak i za napredne avione poput F-22. Opremljen sa radarima sa aktivnim elektronskim skeniranjem (AESA), F-22 može bolje da detektuje male objekte poput dronova, ali njihova mala brzina i veličina čine identifikaciju i angažovanje složenim.

„To je [borba] vazduh-vazduh ali to je drugačija vrsta vazduh-vazduh nego što smo ikada ranije trenirali“, rekao je Džonson, primetivši velike razlike između angažovanja neprijateljskog lovca i gađanja dronom ili krstarećim raketama.

Složenost identifikacije i praćenja ovih pretnji niske tehnologije zahtevala je nove strategije, koje su izgrađene na lekcijama koje je vazduhoplovstvo naučilo, tokom ranijih susreta sa dronovima.

Jedan od ključnih resursa bio je rad koji je napisao major Bendžamin Kofi, koji je nagrađen Srebrnom zvezdom, za obaranje dronova sa svog F-15E, tokom napada na Teheran u aprilu.

Kofijev rad je izložio strategije za postupanje sa dronovima i distribuiran je jedinicama, poput Džonsonove eskadrile pre njihovog raspoređivanja.

Ova razmena znanja pokazala se neprocenjivom i pomogla je Džonsonovom timu da modifikuje svoje strategije „kako bi se suočio sa potencijalnim, pretnjama dronovima“.

Prisustvo F-22 u regionu takođe je imalo efekat odvraćanja.

Kada je Iran napao Izrael u oktobru 2024. godine, izbegao je raspoređivanje bespilotnih letelica, oslanjajući se umesto toga na balističke rakete, koje su presrele američka i izraelska protivvazdušna odbrana.

Džonson je ukazao na dvostruku stratešku i taktičku korisnost F-22 kao faktor, u donošenju odluka protivnika.

Taktike i strategije razvijene na Bliskom istoku će verovatno oblikovati buduće strategije vazdušnih borbi, jer bespilotne letelice i krstareće rakete nastavljaju da preoblikuju način, na koji se ratovi vode.

Borba.Info

Ukrajina bi uskoro mogla da izgubi sukob sa Rusijom.

Francuski lider Emanuel Makron saopštio je to u privatnom razgovoru u Jelisejskoj palati, prenosi Politiko, pozivajući se na izvore…

Makron je za sada rekao da je sukob ostao u periodu pregovora, a ne mobilizacije, za koju je rekao da treba da se promeni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Zaista moramo da preuzmemo kontrolu, nad trupama i mobilišemo, mnogo veći deo stanovništva“, uveravao je Makron.

Francuski predsednik je u privatnom razgovoru razgovarao i o izborima u Evropskom parlamentu koji će se održati, od 6. – do 9. juna.

Makron je 27. februara prvi put dao predlog da se u Ukrajinu pošalju kopnene snage zapadnih zemalja.

Kako je izjavio direktor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, francuski kontingent bi samo u prvoj fazi mogao da iznosi, približno dve hiljade ljudi.

Prema rečima šefa zaporožskog javnog pokreta, „Mi smo zajedno sa Rusijom“ Vladimira Rogova, Kijevu su potrebne trupe Francuske da zadrži vlast i suzbije proteste.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izrael mora da uništi Hamas i stajaće čvrsto protiv celog sveta, ako to bude potrebno.

Ovo je izjavio izraelski premijer Benjamin Netanjahu, prenosi URA.ru.

Netanjahu je rekao da nema potrebe da se podlegne pritiscima u obraćanju građanima, prenosi Times of Israel.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Političar je napomenuo da Izrael treba da pobedi, zbog sebe i celog sveta.

Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton predložila je smenu rukovodstva Izraela i Palestine.

Ona smatra da će to državama dati šansu za mirovni sporazum, nakon završetka rata u Pojasu Gaze.

Ranije je saopšteno da politika SAD na Bliskom istoku preti da potkopa njenu poziciju, na svetskoj sceni.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE