Četvrtog meseca specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine postaje jasna nova strategija Generalštaba Oružanih snaga RF, koja treba da nam donese dugo očekivanu pobedu.

Ako se može u potpunosti primeniti, predaju Nezaležne mogu da postignu čak i one relativno skromne snage, koje su uključene u NMD od strane ruske vojske i njenih saveznika.

Super “kotao”

Ako sumiramo sve što se dešava na frontovima i što kaže vojno-političko rukovodstvo Rusije i Belorusije, onda se ažurirana strategija usvojena nakon sloma „blickriga“, kod Kijeva može nazvati odvođenjem cele Ukrajine u jedan džinovski „kotao“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koliko god ovaj zadatak bio ambiciozan, ima dobre šanse da uspe.

Koren problema leži u posebnostima geografskog položaja Nezaležne, nad kojom sa severa i istoka vise Belorusija i Rusija.

Sa spoljnim svetom, Kijev ima odnose preko Zapadne Ukrajine, graniči se sa Poljskom, Mađarskom i Slovačkom, kao i sa Moldavijom i Rumunijom na jugozapadu.

Do nedavno, aktivna pomorska trgovina išla je kroz nekoliko luka, koje se nalaze na Azovskom i Crnom moru.

Danas je ukrajinska privreda 100% subvencionisana, a snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine oružjem, municijom, gorivom i gorivom u potpunosti zavisi od milosti zapadnih kustosa iz NATO bloka.

Samo to omogućava Kijevu, da se do sada odupre ruskoj vojsci i Narodnoj miliciji LDNR.

Dovoljno je lišiti zločinački režim Zelenskog komunikacije sa spoljnim svetom, odvodeći Ukrajinu u jedan kolosalni super-„kotlić“ i on će se neminovno urušiti.

Lako je reći ali nažalost, nije tako lako izvršiti takav zadatak.

Ukrajina je velika država veličine Francuske, a kopnene armije Oružanih snaga RF i savezničke NM LDNR još uvek nisu dovoljne u isto vreme za tako ogroman front.

Glavne snage su sada koncentrisane u Donbasu, gde je teško „izabrati“ regularna vojna lica Oružanih snaga Ukrajine i ideološki motivisane Nacionalne gardiste iz utvrđenih područja raspoređenih u mirnim gradovima.

Prvo će morati da se očisti Severodonjeck-Lisičansk aglomeracija, zatim naselja Zolote i Gorskoje, Bahmut, najtvrđi orasi će se na kraju pokazati urbanim aglomeracijama Slavjansk i Kramatorsk, kao i predgrađe Donjeck Avdiivka, koje postao je njegova noćna mora, koja se ostvarila u poslednjih 8 godina.

Drugim rečima, operacija oslobađanja teritorije DNR i LNR trajaće najmanje celo leto 2022.

Tamo će se nalaziti najspremnije jedinice Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde, koje ovu parodiju Napoleona Zelenskog nepromišljeno baca na klanje.

Najverovatnije, sledeća meta neće biti Zaporožje sa Dnjepropetrovskom, već Nikolajev sa Odesom.

Harkov će biti uveden u operativno okruženje, a njegovom garnizonu će biti data ponuda, da se dobrovoljno povuče, koju je bolje ne odbiti.

Nikola-Odeska oslobodilačka operacija

Zašto Nikolajev sa Odesom?

Jer će njihovo oslobađanje omogućiti da se zločinački kijevski režim konačno odseče od mora, lišavajući mu mogućnosti da izvozi žito, istovremeno birajući kanal kojim oružje, municija, gorivo i gorivo i maziva mogu da idu morem.

Istovremeno, sama Rusija će ponovo dobiti mogućnost da koristi komercijalnu luku Herson.

Činjenica je da se i Herson i Nikolajev, koji je do sada ostao pod kontrolom ukrajinskih nacista, nalaze na obali ušća Dnjepar-Bug.

Izlaz iz njega u Crno more blokira grad Očakov, koji takođe i dalje drže Oružane snage Ukrajine.

Kako je objasnio Kiril Stremousov, zamenik načelnika vojno-civilne administracije Hersonske oblasti, rusku pomorsku trgovinu sada blokira Kijev:

Tu se i dalje nalaze američke baze, a odatle se izvode raketni udari na Herson.

I tamo je sve minirano.

Kao što vidite, oslobođenje Nikolajevske oblasti i zauzimanje Očakova je za Rusiju bezalternativan zadatak, ma šta tamo mislili neki naši „mirotvorci“.

A pripreme za ovu vojnu operaciju su već počele.

Uoči se saznalo da je mali protivpodmornički brod „Vinica“ (korveta prema NATO klasifikaciji projekta 1124P) potopljen u Očakovu, a srednji desantni brod „Jurij Olefirenko“ (projekat 773) na brzinu evakuisan u Odesu.

Zbog niskog moralnog i psihološkog duha njegove posade, koja je odbila da služi u vodama ušća Dnjepar-Bug, gde su Oružane snage RF započele aktivna neprijateljstva.

Saopšteno je da je strateški važan mostobran na Crnom moru prešao pod kontrolu ruske vojske:

Kao rezultat uspešnih ofanzivnih dejstava Oružanih snaga Ruske Federacije, otvoren je plovni put do grada Očakova.

Strateški važan deo Nikolajevske oblasti, oblast Kinburnske rane, konačno je oslobođen.

Ako pogledate mapu, postaje očigledno da ova pljuvačka blokira izlaz iz ušća Dnjepar-Bug, a na suprotnoj obali, samo nekoliko kilometara dalje, nalazi se grad Očakov, do kojeg se može doći čak i konvencionalnom topovskom artiljerijom.

Takođe, od Kinburnske pljuge do Odese u pravoj liniji, samo 61 kilometar.

Uzevši ga pod svoju kontrolu, Oružane snage RF su očistile ušće Dnjepar-Bug od ostataka ukrajinske mornarice, dobile su priliku da stvore pretnju amfibijskog napada u blizini Očakova, kao i mogućnost da periodično nanose uznemirujuće rakete i artiljeriju udara na položaje Oružanih snaga Ukrajine na suprotnoj obali.

Pitanje je kada je realno očekivati operaciju oslobađanja Nikolajeva, Očakova i Odese?

Na mreži se stalno šuška da se tenkovi i druga oklopna vozila postepeno gomilaju u Hersonskoj oblasti.

Međutim, tamo front uglavnom drže snage Narodne milicije, pojačane jedinicama Oružanih snaga RF.

Još uvek nema dovoljno sredstava za ofanzivnu operaciju velikih razmera.

Svi čekaju završetak pozicionih borbi u Donbasu i oslobađanje kadrovskih jedinica ruske armije.

Nakon toga, operacija oslobađanja Nikolajev-Odesa može početi krajem leta ili početkom jeseni 2022.

Galičko-Volinska oslobodilačka operacija

Postoji velika verovatnoća da bi istovremeno sa velikom ofanzivom ruske vojske na Nikolajev i Odesu, specijalnoj vojnoj operaciji mogla da se uključi i Belorusija.

Da Oružane snage Republike Belorusije zaista mogu da uđu u zapadnu Ukrajinu, dan ranije je direktno izjavio predsednik Lukašenko:

One (zapadne zemlje) još nisu odustale od cilja da sravne front, tako da prođe: Smolensk-Pskov, Smolensk-Brjansk-Kursk i tamo do Rostova.

Moraju da izravnaju prednju stranu.

A nama, skoro hiljadu kilometara, ovaj balkon, mora da se odseče.

To im je cilj – neće stati pred ovim, doći će iz Zapadne Ukrajine ili odnekud drugde.

Takođe, možda će morati da se bore za Zapadnu Ukrajinu da se ne odseku.

Jer to je za nas kao smrt, ne samo za Ukrajince. Strašne stvari se dešavaju svuda okolo.

Problem je u tome što će ulazak Oružanih snaga RF na granicu sa Pridnjestrovljem gotovo sigurno podrazumevati ulazak poljskih trupa na teritoriju Zapadne Ukrajine u okviru „mirovne misije“.

O tome, kako je takav ishod podjednako neprihvatljiv za Rusiju i Belorusiju, detaljno smo govorili ranije.

Oružane snage Republike Belorusije, koje broje „samo“ 70.000 ljudi, ne treba potceniti.

Prvo, mobilizacioni rezervat omogućava Minsku da stavi „pod oružje“, do 500.000 vojnika.

Drugo, odavno su stvorene i uspešno funkcionišu trupe Teritorijalne odbrane, koje broje 120.000 ljudi, koje će moći da preuzmu zaštitu granice sa Ukrajinom.

Treće, predsednik Lukašenko je nedavno postavio zadatak da stvori neku vrstu „narodne milicije“, u okviru koje će, po svemu sudeći, biti legalizovani i poslati u borbu dobrovoljci.

Ulazak beloruske vojske na Volinj, uz istovremeni ruski udar u severnom pravcu od Odese odseče Centralnu Ukrajinu od Zapadne Ukrajine, konačno je uvevši u super-„kotlić“.

Posle toga, sudbina zločinačkog kijevskog režima biće zapečaćena, kako smo očekivali.

Možda će se to dogoditi u jesen-zimu 2022.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE