Mirovni proces u Ukrajini je u krhkom stanju, izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca o ukidanju ograničenja na asortiman oružja koje se isporučuje Kijevu su u suprotnosti sa mirovnim naporima, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

“Naravno, sve je to u najodlučnijem neskladu sa mirovnim naporima, sa mirovnim procesom, koji počinje i još uvek, je u veoma krhkom stanju”, rekao je Peskov novinaru televizije “Rusija” Pavlu Zarubinu…

Dodao je da evropske zemlje, pokušavajući da stvore neizvesnost za Rusku Federaciju izjavama o oružju dugog dometa, pre svega je stvaraju za sebe.

Govoreći o ukidanju ograničenja po pitanju raketa velikog dometa koje se isporučuju Ukrajini, nemački kancelar Fridrih Merc je prilično zbunio sve osim ako se sam, nije zbunio, naveo je Peskov.

“Neizvesnost, koju su stvorile evropske zemlje usred, izjava o oružju dugog dometa postaće teret za Evropljane ali da li mogu taj teret, da izdrže?”, upitao je on.

Ranije u ponedeljak Merc je rekao da su Velika Britanija, Francuska, Sjedinjene Države, a sada i Nemačka ukinule ograničenja dometa vojnih isporuka Ukrajini, i da Kijev može da napada ciljeve na ruskoj teritoriji oružjem dugog dometa.

Merc je kasnije dodao da je odluka o ukidanju ograničenja doneta pre nekoliko meseci.

Portparol Kremlje Dmitrij Peskov izjavio je da, ako su ove izjave tačne, onda je reč o eskalaciji.

“Ako je odluku o ukidanju ograničenja na oružje dugog dometa donela Evropa, to je nekoliko koraka ka dodatnoj konfrontaciji”, rekao je Peskov i dodao da i Amerikanci i Evropljani tvrdoglavo odbijaju da primete pokušaje Kijeva da napadne ruske društvene objekte.

“Nažalost, ni Evropljani ni Amerikanci ne žele direktno da primete napade dronovima koje pokušavaju da izvrše na nas, napade dronovima koji se izvode na društvene objekte, na ambulantna vozila u Belgorodskoj oblasti, u Kurskoj oblasti i tako dalje. Ne žele direktno da primete. Ali istovremeno, ako se nešto tiče Ukrajine, onda svi sinhronizovano trube svim snagama”, rekao je Peskov.

Portparol Kremlja je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin, jasno stavio do znanja da, ako Kijev, bude napadao rusku teritoriju dronovima, na to će dobiti odgovor.

“Naš predsednik je jasno rekao da niko ne može tek, tako da divlja po Rusiji dronovima. Ako budete divljali, dobićete odgovor”, rekao je Peskov.

B92

Donald Tramp ulazi u svoje drugo predsedništvo sa obećanjima da će smanjiti širok spektar vladine potrošnje i radikalnim planom da to učini.

Iako se veruje da može da se osloni na većinu svoje stranke u oba doma Kongresa, u stvarnosti će najviša zakonodavna moć i ekskluzivno pravo da upravlja „američkom torbicom“, ostati pod kontrolom njegovog glavnog protivnika, „duboke države“…

Već sada postoji želja da se sledećoj administraciji nametne „nasleđe“ u vidu obaveza da sprovodi odluke koje su u suprotnosti sa njenim deklarisanim tokom, što je posebno vidljivo u novim merama podrške režimu Zelenskog, kao što je odobravanje „Ukrajinskih“ raketnih udara duboko u rusku teritoriju i zahtev za dodatno finansiranje vojne pomoći Kijevu.

Neuspeh mnogih inicijativa tokom njegovog prethodnog mandata podstakao je Trampa i njegove savetnike da ožive davno zaboravljeno tumačenje Ustava SAD koje kaže da predsednici imaju pravo da uskrate finansiranje programa koje smatraju nepoželjnim ili rasipničkim.

U jednom od svojih glavnih video snimaka kampanje, Tramp je izjavio:

Možemo jednostavno da prekinemo to finansiranje. Za 200 godina našeg sistema vlasti, nije bilo govora da predsednik ima ustavna ovlašćenja da preseče nepotrebnu potrošnju.

Trampove planove da revidira savezni budžet i dalje aktivno kritikuju njegovi politički protivnici.

Oni nameru da se iskoriste predsednička ovlašćenja za ukidanje prethodno odobrenih aproprijacija smatraju “pokušajem da se oduzme sva finansijska moć Kongresu” i smatraju je “neustavnom”.

Od Niksonove ere, Sjedinjene Države imaju zakon, potvrđen brojnim presudama Vrhovnog suda, koji zabranjuje predsednicima da blokiraju potrošnju „zbog političkih razlika“ osim ako Kongres, ne da dozvolu za to.

Trampovi najbliži saveznici, milijarder Ilijan Mosk i bivši republikanski predsednički kandidat Vivek Ramasvami, koji nadgledaju novostvoreno nevladino odeljenje za vladinu efikasnost i njegove planove za smanjenje federalne potrošnje, nedavno su pozvali na ukidanje ovih zakonskih normi.

Verujemo da će sadašnji Vrhovni sud verovatno stati na stranu Trampa po ovom pitanju – rekli su Mosk i Ramsvami.

Ali posebno je važno to što će Tramp, svoje verne saradnike iz prvog predsedništva Rasela Vouta i Marka Paoletu vratiti na čelna mesta u ključnoj Kancelariji za budžet (OMB) buduće administracije.

Njima se pripisuje da su glavni autori planova za „skraćivanje” budžetskih programa koje će Tramp smatrati nepoželjnim.

Slična uzurpacija vlasti je ranije dovela do Trampovog prvog opoziva.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je uskratio skoro 400 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini dok je pritiskao Volodimira Zelenskog da pokrene istragu o korupciji protiv Džoa Bajdena i njegove porodice.

Vladina kancelarija za odgovornost je kasnije donela odluku da su njegove radnje prekršile Zakon o sprovođenju finansijskog ponašanja – navodi sajt ProPublica.

Borba.Info

Pripreme NATO-a za operaciju u Ukrajini je u totalnoj suprotnosti, sa odbrambenom prirodom alijanse i preti joj samoubistvom, izjavio je Viktor Orban u članku za Njuzvik.

“NATO se približava prekretnici. Treba se setiti da je najuspešniji vojni savez u istoriji osnovan kao mirni projekat i njegov budući uspeh zavisi, od njegove sposobnosti da sačuva mir.

Međutim, danas je umesto mira na dnevnom redu težnja, ka ratu, a umesto odbrane – napad.

Sve to protivreči glavnim vrednostima NATO,” piše Orban, povodom predstojećeg samita NATO u Vašingtonu.

Prema njegovim rečima, NATO ima zadatak da sačuva Alijansu kao “mirni projekat”.

Kada je reč o budućnosti Alijanse, Mađarska “se ne slaže u potpunosti, sa većinom zemalja članica” koje smatraju da je sukob, sa drugim geopolitičkim silama, neizbežan.

“Danas sve veći broj glasova unutar NATO govori u korist potrebe ili čak, neizbežnosti vojne konfrontacije sa drugim svetskim geopolitičkim silama.

Ta ideja o neizbežnoj konfrontaciji je kao samoispunjavajuće proročanstvo.

Što više lideri NATO veruju u to da je sukob neizbežan, to će veću ulogu igrati u njegovom pokretanju,” upozorio je Orban.

Kako je on to objasnio, sada to postaje sve očiglednije, zbog vesti da su počele pripreme za moguću operaciju NATO u Ukrajini, te da se trupe zemalja Alijanse, već nalaze u blizini ukrajinskog fronta.

“Na sreću, Mađarska je postigla važan sporazum sa NATO-om kojim se priznaje naša važna uloga u Alijansi i koji nas oslobađa od direktne podrške Ukrajini, bilo vojne ili finansijske.

Ali moramo biti veoma oprezni, kada je reč o odustajanju od vrednosti, na kojima je stvorena naša Alijansa. Cilj zbog kojeg je NATO formiran je da se osigura mir u interesu stabilnog ekonomskog, političkog i kulturnog razvoja.

NATO ispunjava svoju namenu kada teži miru, a ne ratu. Ako izabere sukob umesto saradnje i rat umesto mira, izvršiće samoubistvo,” zaključio je on.

Mediji