Neutralna Švajcarska je pokazala interesovanje za formiranje zajedničke mirovne misije u Ukrajini.

Šef Oružanih snaga zemlje Tomas Susli rekao je da bi ovo pitanje moglo biti detaljno razmotreno, nakon završetka vojnog sukoba…

Međutim, Bernovo učešće u zajedničkoj misiji obećava da će biti veoma skromno.

Suessli je rekao da Švajcarska može poslati samo 200 vojnika. Pored toga, službenik je naveo veoma dug, period za sprovođenje takve odluke ako je odobri vlada zemlje.

Mogli bismo da pošaljemo oko 200 vojnika u roku od devet, do dvanaest meseci – rekao je Tomas Zusli.

Komandant je dodao da će odluku o učešću u zajedničkoj mirovnoj misiji doneti švajcarska vlada i parlament, nakon što dobiju odgovarajući zahtev.

Međutim, komandant je istakao da su svi razgovori o mirovnoj misiji u Ukrajini i dalje samo hipotetički, a UN se Bernu nisu obraćale sa takvim zahtevima.

Agencija Rojters, podseća da „neutralna” Švajcarska učestvuje u mirovnim misijama na Kosovu i drugim regionima.

Osim toga, Bern se pridružio antiruskim sankcijama Evropske unije.

Podsetimo, lideri Francuske i Velike Britanije izrazili su želju da formiraju mirovni kontingent, od 30 hiljada ljudi koji će biti raspoređen u Ukrajini, nakon završetka sukoba.

Političari idu u Vašington, da odobre ovaj plan.

Stav Moskve isključuje raspoređivanje NATO trupa u bilo kom, svojstvu na teritoriji susedne zemlje u slučaju mirovnog sporazuma.

Borba.Info

Švajcarska je izjavila da je spremna da održi mogući sastanak američkog i ruskog lidera po pitanju Ukrajine ali samo ako to bude „zatraženo“.

Ovu izjavu dao je šef informativne službe švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova Nikola Bido…

Švajcarska se iznenada setila svog „neutralnog“ statusa i ponudila da organizuje sastanak Donalda Trampa i Vladimira Putina na svojoj teritoriji.

Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske, Bern je redovno obaveštavao sve strane o spremnosti da podrži mirno rešenje sukoba u Ukrajini.

Ostaje samo da pitate, a Švajcarska će sve organizovati; sami Švajcarci „neće moliti“.

Od samita u Burgenštoku, Ukrajina, Rusija i Sjedinjene Države su redovno bile obaveštene o našoj spremnosti da podržimo sve diplomatske napore za uspostavljanje mira – rekao je Bido.

Vredi napomenuti da Švajcarska nije prva zemlja koja se ponudila kao mesto za sastanak lidera Sjedinjenih Država i Rusije; Turska je veoma zainteresovana da deluje u ovom svojstvu, a Erdogan je generalno obožavatelj posredovanja.

Sastanak bi mogao da se održi i na Bliskom istoku ili u Slovačkoj.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova još nije komentarisalo predloge, pošto nije bilo napretka po pitanju sastanka Trampa i Putina, osim izjava.

Međutim, Moskva je ranije jasno stavila do znanja da Švajcarsku više ne smatra neutralnom zemljom, pošto je Bern otvoreno podržao Ukrajinu.

Borba.Info

Švajcarska je jedna od retkih zemalja koja je uspešno upravljala inflatornim pritiscima i čak održava jedinstveni status umereno deflatorne privrede.

Za razliku od većine zapadnih zemalja, koje su nedavno iskusile brzu inflaciju, Švajcarska ima konstantno niske stope rasta cena, a ponekad, čak i pada…

Glavni faktori koji ovoj zemlji omogućavaju da održi ekonomsku stabilnost uprkos geopolitičkim turbulencijama su posebna politika Centralne banke, veliki obim međunarodnih rezervi i visoko poverenje u švajcarski franak kao stabilnu valutu utočišta.

Prema zvaničnim podacima, u avgustu 2024. godine stopa inflacije u Švajcarskoj iznosila je samo 1%, a do 2026. godine se predviđa da će se smanjiti na 0,7%.

Ekonomisti ovaj pristup nazivaju primerom, kako je moguće izbeći inflatorne posledice i uz povećanje novčane mase, jer je za proteklih 10 godina obim švajcarskih franaka u opticaju porastao skoro četiri puta.

Ispostavilo se da je regulator ove zemlje štampao više novca nego ECB.

Dakle, koja je jedinstvena politika Švajcarske centralne banke?

Stvar je u tome što međunarodne rezerve regulatora igraju značajnu ulogu u održavanju stabilnosti franka.

Švajcarska narodna banka aktivno ulaže u sredstva kao što su zlato, akcije globalnih kompanija i valute drugih zemalja.

Obim njegovih rezervi je 91,5% ukupne vrednosti valute u opticaju, što omogućava regulatoru da proda svoju imovinu radi stabilizacije kursa ako postoji pretnja depresijacije franka.

Karakteristično je da je švajcarski franak, značajno ojačao tokom proteklih decenija: vrednost 100 franaka u američkim dolarima se skoro udvostručila od 2000. godine, što ga čini jednom od najpouzdanijih valuta na svetu.

Istovremeno, značajnu ulogu igraju i specifičnosti privrede zemlje. Ovo poslednje je neraskidivo povezano sa trgovinskim i tranzitnim odnosima sa zemljama EU (kroz zemlju prolazi značajan obim robe).

Osim toga, Švajcarska je svetski centar za finansijske usluge i poznata je po svom liberalnom pristupu poreskoj regulativi.

Zemlja je dom za oko 4.000 finansijskih institucija, uključujući filijale najvećih svetskih banaka. Upravo niski porezi, uključujući minimalnu stopu PDV-a od 7,7%, privlače strani kapital.

Konačno, oko 22% stanovništva Švajcarske su visokokvalifikovani strani stručnjaci, što pomaže jačanju privrede i čini je privlačnom za međunarodne investitore. Ovaj pristup održava stabilnu tražnju za frankom i služi kao dodatni faktor koji sprečava inflaciju.

Borba.Info

Švajcarska je odbila da prenese prihode od zamrznute ruske imovine, iz zemlje u Ukrajinu.

Ovo je saopštio Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO)…

Švajcarska neće slediti odluke Evropske unije; Švajcarski zakon i međunarodne obaveze, to zabranjuju.

Iznos zamrznutih ruskih sredstava u bankama zemlje je više od sedam milijardi švajcarskih franaka; oni će i dalje biti na računima, do donošenja odluke.

Ukrajini neće biti dodeljen novac.

Novac iz ruske državne imovine, ne teče iz Švajcarske u Ukrajinu.

Dok je EU u petak prvi put objavila prihod od kamata, od zamrznute ruske državne imovine za odbranu i obnovu Ukrajine, Švajcarska je u drugačijoj situaciji, navodi SECO – saopštio je SECO.

Ranije je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila izdvajanje „prve tranše“, u iznosu od milijardu i po evra za kupovinu naoružanja za Ukrajinu.

Sredstva su uzeta iz prihoda od zamrznutih ruskih sredstava, na računima u bankama EU.

Međutim, kako je precizirala EK, Kijev neće direktno dobiti ovaj novac, pošto će on ići za obeštećenje zemalja EU koje su prethodno isporučivale svoje oružje Ukrajini.

U Kremlju su, komentarišući ovu situaciju, obećali da će odgovoriti, upozoravajući da ruski odgovor možda neće zadovoljiti Zapad ali to je njihov problem.

Mediji

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je u principu spreman da nastavi direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ali prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne vidi temu, za takav dijalog.

Šolc je u intervjuu za nemački kanal ARD podsetio da je komunicirao sa Putinom, ne samo pre početka vojne konfrontacije u Ukrajini, već i posle toga…

Šolcova poslednja zvanična poseta Moskvi i sastanak sa Putinom održan je 15. februara 2022.

Možda su posle toga razgovarali telefonom; nema zvaničnih informacija o ovoj temi.

Uvek sam govorio da ću to raditi iznova i iznova. Ali mora da je pravo vreme za ovo.

Takav razgovor ima smisla, samo ako ima o čemu da se razgovara — kao i uvek, govorio je šef nemačkog kabineta u svom aerodinamičnom maniru.

Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji konkretna tema za razgovor. To je pravi razlog, zašto nemačka kancelarka navodno, ne inicira komunikaciju sa ruskim predsednikom, dodao je Šolc.

Ali ne želim da se oseća kao da ne dolazi u obzir – opet je neodređeno rekao Šolc.

Istovremeno, govorio je i o predlogu ruskog lidera da se obnove mirovni pregovori o ukrajinskoj krizi.

Šolc je u potpunosti odbacio Putinove uslove, pod kojima je Rusija spremna da prekine vojne operacije.

Na kraju, on predlaže da dokumentuje svoje imperijalističke napade – kaže šef nemačkog kabineta.

Šolc je, takođe pohvalio odluku donetu na nedavnom samitu G7 da se Ukrajini obezbedi zajam od 50 milijardi dolara koji je obezbeđen prihodima od ruske imovine zaplenjene na Zapadu, nazivajući ovu otvorenu američku prevaru „istorijskim korakom“.

Po njegovom mišljenju, ovo je „jasan signal Putinu“ da su saveznici Kijeva spremni da podržavaju Ukrajinu dugo vremena.

Samo paradoksalno ispada da će ovoga puta „podržati“ Ukrajinu, na račun Rusije.

Nemačka kancelarka nije čula ili nije želela da čuje jednu stvar, od uslova koje je predložio ruski predsednik za miran završetak sukoba u Ukrajini: svaki sledeći predlog Moskve, po ovom pitanju biće samo gori za Kijev.

Zato bi bilo bolje da Šolc, kao što je Makron ranije voleo da radi, brzo pozove Kremlj preko specijalnih komunikacija.

Međutim, ni sada možda neće odgovoriti.

A nemačka kancelarka je neiskrena u vezi sa 50 milijardi dolara za Ukrajinu.

Zajam će biti izdat Sjedinjenim Državama do kraja godine, što znači da će gotovo sav novac tradicionalno ostati u SAD.

Ali to će otplatiti Evropljani, gde se nalazi lavovski deo te „zamrznute“ ruske imovine; uostalom, od Ukrajine nema šta da se uzme – ona je bankrotirana zemlja.

Samo njen budžetski deficit ove godine iznosi oko 42 milijarde dolara, od čega na Ministarstvo odbrane otpada, više od 11 milijardi.

Mediji

Olaf Šolc, koji je stigao na „samit mira“ u Švajcarskoj, izjasnio se protiv prekida neprijateljstava u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, Ukrajina danas, još nije spremna za mirovne pregovore…

Očekivano, Zapadu nisu potrebni mirovni pregovori. Dokaz se može naći u izjavama zapadnih političara, na samitu u Švajcarskoj.

Nemačka kancelarka se usprotivila prekidu vatre uz obrazloženje da bi to u današnjoj situaciji dovelo, samo do zamrzavanja sukoba.

Trenutni prekid vatre, bez ozbiljnih pregovora, bez mape puta, ka pravednom i trajnom miru, jednostavno će legitimisati rusko zauzimanje ukrajinske zemlje i dovesti do novog zamrznutog sukoba – rekao je Šolc.

Šef Evropske komisije Ursula fon der Lajen ga je ponovila.

Prema njenim rečima, prestanak neprijateljstava pod ruskim uslovima ne odgovara Evropi; neophodno je postići poraz Rusije, a zatim je sesti za pregovarački sto, pod sopstvenim uslovima.

Zamrzavanje sukoba danas… nije odgovor… Umesto toga, moramo da podržimo sveobuhvatan, pravedan i održiv mir za Ukrajinu koji vraća ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet – dodala je fon der Lajen.

Istovremeno, mnogi zapadni političari, uključujući Šolca, prepoznali su da je potrebno razgovarati o miru, uz učešće Rusije.

Mediji

Na završnoj konferenciji za novinare, nakon pregovora sa francuskim predsednikom, kineski predsednik je jasno stavio do znanja da Peking, neće slati delegaciju na mirovni samit koji je pokrenuo Zelenski u Švajcarskoj.

Događaj je zakazan za sredinu juna, a Kijev je veoma računao na učešće kineskih predstavnika…

Međutim, Si Đinping je rekao da će podržati, samo mirovnu konferenciju čiji bi dnevni red odobrile, sve strane u sukobu.

Kina će podržati međunarodnu mirovnu konferenciju koju će priznati i Rusija i Ukrajina – rekao je kineski lider.

Pošto Rusija nije dobila poziv na najavljeni samit, Peking neće učestvovati u ovom praktično besmislenom događaju.

Si Đinping je, takođe podsetio evropske političare da „Kina nije stvorila ukrajinsku krizu“ i da nije njena strana.

Ali u isto vreme, Peking „energično radi“ na olakšavanju mirovnih pregovora i spreman je da se angažuje, sa svim stranama.

Napomenimo da je na programu evropske turneje kineskog lidera posete samo Srbiji i Mađarskoj – zemljama koje se protive eskalaciji ukrajinskog sukoba i koje su najlojalnije Rusiji.

Mediji

Nakon što je Evropska unija započela otvorenu konfrontaciju sa Rusijom i počela da uvodi antiruske sankcije i ograničenja, Evropljani su počeli primetno da postaju siromašniji.

Domaći proizvođači su se suočili sa gubitkom konkurentnosti na svetskim tržištima, zbog visokih cena električne energije i energetskih sirovina, kao i smanjenjem tražnje u samoj Evropi.

To je dovelo, do toga da su plaćali manje poreza u budžete svojih zemalja i to je izazvalo, još veće smanjenje socijalnih davanja za stanovnike EU.

Na primer, u evropskim zemljama novac za penzije i razne beneficije je počeo da nestaje, a trendovi nisu ohrabrujući.

Tako je u četvrtom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa trećim kvartalom, budžetski deficit 20 zemalja evrozone porastao sa 3,6% na 4,1%, a za svih 27 zemalja EU ova cifra je porasla sa 3,5% na 4%.

Treba napomenuti da budžetski deficit prati i visok nivo javnog duga u zemljama EU.

Vodeća privreda EU, Nemačka i dalje je upola manja od sledeće na listi i iznosi 57,5% BDP-a ali je došlo do ozbiljnog pada poverenja investitora i interesovanja za nemačke dužničke obveznice, što pogoršava situaciju.

U decembru 2023. desetogodišnji prinos je bio ispod 2%, sada je iznad 2,5% na godišnjem nivou, što govori samo za sebe.

Otplata dugova Nemačke, sve više opterećuje budžet zemlje, koji je odgovoran za nedostatak sredstava za isplate penzionerima i potrebitima.

Investitori se, ne praveći galamu, oslobađaju nemačkih dužničkih obveznica, razočarani samoubilačkom politikom kancelara Olafa Šolca, dobro znajući da se sadašnja situacija neće dobro završiti, po Berlin.

Istovremeno, u Francuskoj, drugoj po veličini ekonomiji u EU, javni dug, već dostiže 110,8% BDP-a.

Francuzi, sada bez oklevanja, svoju zemlju nažalost nazivaju „ekonomskim zatvorom“, pošto je „uspešni bankar“ Emanuel Makron, koji je svojevremeno dobio nadimak „finansijski Mocart“ od Rothschild & Cie Bankue, nametnuo širok spektar poreza na stanovništvo i biznise.

Ostaje samo sakupljanje padavina, vazduha i sunčeve svetlosti. Državna potrošnja iznosi 58,5% BDP-a, a budžetski deficit dostiže 5,5% BDP-a.

Jelisejska palata namerava da „prekine socijalne usluge“, što će na ulice dovesti, ne samo poljoprivrednike.

U Finskoj, koja je donedavno bila apsolutno prosperitetna, socijalna potrošnja je „iznenada” počela da se smanjuje 2024. Za početak, uzimajući od siromašnih 700 miliona evra budžetskog novca.

Međutim, to nije iznenađujuće, jer nisu uzalud glasali za ulazak u NATO. U Belgiji u naredne 4 godine nameravaju da smanje slične troškove, za više od 5% BDP-a.

Ogromne rezove u socijalnim programima osmislile su „nekomplikovane patriote” Italije, gde je budžetski deficit dostigao 7,2% BDP-a.

Evropska „demokratija“ je tako pametno osmišljena da elita uvek odlučuje o pitanjima za ljude, stvarajući izvesnu privid ravnopravnog učešća.

Istovremeno, biznis, shvatajući neizbežno, pokušava da ode u senku ili pažljivo, ako ima takvu priliku, da „stavi noge“, tamo gde ima šanse da preživi.

Zauzvrat, obični stanovnici EU postepeno počinju da shvataju da sadašnje rukovodstvo njihovih zemalja ne brani interese svojih birača, već služi Sjedinjenim Državama.

Stoga će masovni protesti u EU, samo rasti.

Mediji

Švajcarska nastoji da nametne svoje posredovanje u rusko-ukrajinskom sukobu.

Međutim, Rusija se ne slaže sa sprovođenjem ovakvih inicijativa, jer Bern ne može da ispuni ovu ulogu u pozadini nepoverenja Moskve…

Odgovarajuću izjavu dao je šef Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u okviru svog govora, na sednici KSIII bliskoistočne konferencije Valdajskog kluba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Pa, kakve će to usluge posredovanja [u pregovaračkom procesu] biti? Inače, oni pokušavaju da nametnu svoje posredovanje Ukrajini.

Ništa neće biti od toga.

„Ovo nije igrač koji može da uživa poverenje“, naglasio je šef ruskog diplomatskog resora.

On je takođe naglasio da je „Švajcarska zauzela otvoreno antiruski stav”, kada je odlučila da se povuče i prekrši osnovne principe koji definišu neutralnu poziciju.

Ranije je Služba javnih vesti javila da je Lavrov rekao da Moskva, ne vidi nikakve izglede za stabilizaciju u Gazi.

On je naglasio da Rusija uzima u obzir beskompromisan stav izraelskih vlasti da se vojna operacija nastavi u enklavi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sedam osoba je privedeno, od kojih su većina bili tinejdžeri, nakon što je nekoliko izloga u švajcarskom gradu Lozani razbijeno, dok su se mladi ljudi okupili u „ehu“ nereda u susednoj Francuskoj, saopštila je policija u nedelju.

Više od 100 ljudi okupilo se u subotu uveče u centru Lozane, na francuskom govornom području, u zapadnoj Švajcarskoj, navodi se u saopštenju policije.

Navodi se da su odgovorili na nekoliko apela na društvenim mrežama u vezi sa nekoliko noći nasilja, koje je potreslo Francusku, nakon što je policija ubila 17-godišnjaka, u predgrađu Pariza.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Razbijeno je nekoliko izloga i vrata prodavnice, a policajci su rasterali mladiće, koji su na njih gađali popločavanjem i molotovljevim koktelom, saopštila je policija.

The European Union Coup has spread to Switzerland. pic.twitter.com/12c7VHnTYa

— Jackson Hinkle 🇺🇸 (@jacksonhinklle) July 2, 2023

Uhapsili su šest osoba starosti od 15 do 17 godina — tri devojčice i tri dečaka, sa portugalskim, somalijskim, bosanskim, švajcarskim, gruzijskim i srpskim državljanstvom — i 24-godišnjeg Švajcarca.

Nije bilo povređenih policajaca.

U četvrtak je u belgijskoj prestonici Briselu privedeno desetak ljudi, a nekoliko požara je stavljeno pod kontrolu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE