Stand up komičar Ruslan Beli*, koji trenutno živi u Španiji, izneo je svoje mišljenje o stavu Engleza prema alkoholu.

O tome je govorio u emisiji „Kulturna razlika“, čija je epizoda objavljena na Jutjubu...

„Ne znam da li ste to primetili u svakodnevnom životu ili ne ali Englezi, generalno, gadno piju. Piju nepristojno“, izjavio je Beli*.

Komičar je primetio da je do ovog zaključka došao nakon što je posmatrao Britance u inostranstvu.

On se prisetio incidenta u Lisabonu, gde je tokom dana naišao na grupu pijanih Engleza.

Pili su alkohol i plesali uz zvuke ulične muzike.

“To je apsolutno odvratno”, prokomentarisao je.

Ranije je Beli* rekao da specijalne službe intenzivno proveravaju Ruse prilikom ulaska u Moldaviju.

Borba.Info

Nemačka kancelarka rekla je pristalicama da želi da spreči “populističku vladu” da preuzme vlast u Francuskoj.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da svakog dana šalje poruke francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, kako bi izrazio svoju podršku i razgovarao o „obeshrabrujućoj“ popularnosti desničarske stranke Nacionalni skup…

Nacionalna skupština (RN) Džordana Bardele pobedila je Makronov centristički blok Ansambl u prvom krugu francuskih parlamentarnih izbora za vikend.

Narodna skupština, koju je prethodno predvodila Marin Le Pen, osvojila je 33 odsto glasova, ispred levičarskog Novog narodnog fronta (NFP) sa 28 odsto i Ansambla, sa 20 odsto.

Govoreći na letnjem festivalu svoje stranke SPD u Berlinu u sredu, Šolc je rekao da svakog dana šalje poruke ohrabrenja Makronu i da njih dvojica „razgovaraju o situaciji koja je zaista obeshrabrujuća“, prenela je nemačka novinska agencija dpa.

Šolc je dodao da će raditi na tome da „spreči da Francuzi, koje volim i poštujem i zemlja koja mi toliko znači, imaju vladu koju vodi desničarska populistička partija”.

Makron je raspisao prevremene parlamentarne izbore prošlog meseca, nakon što je RN osvojio 30 od 81 mesta Francuske u Evropskom parlamentu.

Međutim, drugi krug parlamentarnih izbora biće održan ovog vikenda, a desničarska partija možda neće dobiti apsolutnu većinu.

Prema francuskom izbornom sistemu, kandidat mora da osvoji više od 50 odsto glasova da bi obezbedio mesto u prvom krugu.

RN je u prvom glasanju osvojio 37 od 577 mesta u francuskom parlamentu, dok je Ansambl osvojio samo dva.

Ako nijedan kandidat ne pređe cenzus od 50%, svaki kandidat sa 12,5% glasova ili više ulazi u drugi krug.

Uoči ovog drugog kruga, više od 220 trećeplasiranih kandidata povuklo se iz svojih trka, kako bi sprečili podeljene glasove protiv RN i da bi ohrabrili drugoplasirane protivnike da najverovatnije pobede desničare.

Ova povlačenja su prešla ideološke linije, pri čemu je NPF upućivao kandidate u nekim okruzima da ustupe mesto poslanicima Promakrona, a centristi koji su se povlačili iz jedne trke – u gradu Amijenu – kako bi povećali šanse samoozvanim „radikalnim reformistima““ Fransoa Ruffin.

Bardela, koji bi postao francuski premijer ako RN osvoji apsolutnu većinu, osudio je ovaj “savez nečastivosti”, između bivših političkih rivala.

Lideri RN su više puta izjavljivali da će formirati vladu, samo ako osvoje apsolutnu većinu.

Međutim, u intervjuu francuskom radiju u utorak, Le Penova je rekla da će njena stranka razmotriti savez sa nezavisnim poslanicima i poslanicima iz konzervativne Republikanske partije, koja je osvojila oko 10 odsto glasova u prvom krugu.

RN mora da osvoji 289 mesta da bi imao apsolutnu većinu.

Pre talasa povlačenja, francuski mediji predviđali su da će stranka u drugom krugu osvojiti, između 230 i 280 mesta.

Mediji

Stečajevi u Nemačkoj skoro da su postali normalna pojava. Čini se da svakog dana čujemo da je bar, još jedna firma bankrotira ili ušla u stečaj.

Svetska kriza masovno pogađa sve kompanije, nezaposlenost raste, a broj zatvorenih firmi iz dana u dan je veći. Koliko je trenutna kriza ozbiljna najbolje govori i to da ni druga najjača ekonomija na svetu ne može da je izbegne.

Za samo 12 dana oktobra u nemačkoj je banktorirala 6 firmi, što znači da je u proseku svaki drug dan zatvarana po jedna. Stručnjaci smatraju da je ovo posledica visoke inflacije kao i pada kupovne moći građana. Sve industrije su na udaru, od automobilske, prehrambene, modne…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku kaže da nemačka privreda trpi trenutno posledice inflacije i da je u ovakvim situacijama normalno da dođe do zatvaranja.

– Nemačka privreda trpi posledice inflacije. Određene firme imale su već probleme tokom korone koji su se sada samo nastavili. U Nemačkoj je prisutna velika konkurentnost tako da one manje firme brže stradaju, kaže Rajić.

– Kompanije su dosta ugrožene jer dolazi do pada kupovne moći građana, što je opet posledica inflacije odnosno rasta cena. Treba sačekati period kada će se inflacija stabilizovati, tek tada će se steći bolji uslovi za rad i tada se može očekivati da ne dolazi do ovako čestih stečajeva.

– Pod ovakvim uslovima, sasvim je normalno da dolazi do zatvaranja, zakljućio je Rajić.

Proizvođač automobila gasi fabriku

Francuski proizvođač delova za automobile Valeo želi da zatvori deo fabrike u nemačkom gradu Bad Nojštajtu u julu sledeće godine. Sindikat metalskih radnika Nemačke navodi da će bez posla ostati oko 300 radnika u proizvodnji dok će oko 200 radnih mesta u istraživanju i razvoju kompanija sačuvati. Valeo je o stečaju već obavestio svojih 500 zaposlenih.

– Ova vest je šok za sve nas – saopšteno je iz radničkog veća. Iz sindikata navode da je zatvaranje pogona ozbiljan udarac za industriju u Bavarskoj.

– Kompanija želi da premesti proizvodnju elektromotora u budućnosti na jeftiniju lokaciju – rečeno je iz sindikata.Lokalni mediji, pozivajući se na izvore iz kompanije, prenose da će se u budućnosti proizvodnja odvijati u fabrici u Poljskoj.

Proizvođač posuđa otišao u stečaj

Nakon 229 godina, tradicionalna kompanija Zeller iz Nemačke morala je da proglasi bankrot. Proizvođač posuđa poznat je po mnogim popularnim proizvodima.

Ovo je drugi put da je nemački proizvođač keramike Zeller zapao u finansijske poteškoće.

Sada je kompanija ponovno morala da podnese zahtev za stečaj, pišu nemački mediji, a prenosi Fenix magazin.

Fabrika Zeller već oko 125 godina proizvodi posuđe serije “Hahn und Henne”. Kako navode iz kompanije, čuveno posuđe se proizvodilo isključivo u Švarcvaldu. Bilo uz doručak ili poslepodne uz kafu i kolač – čaše i tanjiri s crnim petlom ili kokoši na žutoj pozadini često su bile glavne na sveže postavljenom stolu u Nemačkoj.

Proizvođač Zeller je tradicionalna nemačka kompanija. Njihovi proizvodi su vrlo popularni i van Nemačke, na primer u SAD-u.

Čuveni proizvođač igračaka otišao u stečaj

Poznata nemački proizvođač igračaka Plejmobi otpušta stotine zaposlenih u poslovnicama širom sveta! Nemački mediji navode da kompanija ukida oko 700 radnih mesta širom sveta dok će u Nemačkoj bez posla ostati 370 radnika.

Grupacija Horst Brandster, vlasnik brenda, čije je sedište u Cirndorfu, objavila je vest o ukidanju radnih mesta u ponedeljak. Ukidanje radnih mesta odgovara udelu od 17 odsto u celom svetu i 16 posto ukupnog broja zaposlenih u Nemačkoj.

– Uprava kompanije odlučila se na stečaj nakon što je dovršila sveobuhvatnu analizu svih poslovnih područja i uzimajući u obzir poslovni razvoj i trenutne privredne izazove – rekao je portparol kompanije.

Matična kompanija prema navodima nemačkih medija u poslednje dve poslovne godine beleži velike gubitke u prodaji i zaradi. Kompanija je u petak objavila da proizvođač Plejmobi želi da premesti proizvodnju određenih proizvoda i ukine 74 radna mesta.

Iz kompanije su objavili da izrada posebnih formi za igranje više nije jedna od temeljnih kompetencija i da je izgubila na važnosti. Plejmobi je lansiran 1974. godine.

Modna kuća otišla u stečaj nakon 123 godine rada

Nemačka modna kuća Rubsamen sa sedištem u Augzburgu proglasila je nedavno stečaj. Zaposleni u nekim trgovinama su već dobili otkaz. Modna kuća ima inače 13 prodavnica u Fridbergu, Ajhahu, Firstenfeldbruku, Valhajmu, Murnauu, Landsbergu, Dahauu i Šrobenhauzenu.

Prva prodavnica otvorena je u Augzburgu davne 1900. godine. Nemački mediji navode da je proces stečaja za tri kompanije grupe Rubsamen otvoren 28. septembra. Možda postoji rešenje za grupu u okviru stečajnog plana odnosno dogovora sa poveriocima.

Zbog procesa ulagača koji je pokrenut poslednjih nedelja takođe očekujemo da ćemo dobiti obavezujuće odgovore od onih ulagača koji su izrazili ozbiljan interes za ulaganje ili preuzimanje kompanije tokom oktobra – poručili su iz uprave. Kompanija smanjuje prodajni prostor, a uz ostalo istovremeno proširuje servisne i konsultantske usluge.

Prehrambena kompanija ide u stečaj

Renomirani proizvođač dečje hrane Innfood je još jedna nemačka prehrambena kompanija koja je podnela zahtev za stečaj. Kako bi se izbeglo više praznih polica u supermarketima, kompanija očajnički traži pomoć investitora.

Naime, Innfood je leta ove godine pokrenuo stečaj i od tada se kompanija bori za opstanak. Kao proizvođač privatne robne marke za maloprodajnog trgovačkog diva Edeku, između ostalih, stečaj bi takođe mogao da utiče na mnoge potrošače.

– Od oktobra traje stečajni postupak. Potrebna je hitna finansijska injekcija kako bi se osigurala budućnost kompanije. Međutim, prema rečima Džohena Vagnera iz advokatske kompanije Wagner-Lehner, već su vođeni razgovori s mogućim investitorima, izvestio je “Lebensmittelzeitung”.

Otišla u stečaj jedna od najvećih nemačkih kompanija

Klingel grupa iz Pforzheima je u maju podnela zahtev za stečaj. Kompanija je jedna od najvećih kompanija za poštu u Nemačkoj, sa istorijom koja datira još od 1923. godine.

Oko 1.600 zaposlenih pogođeno je aktuelnim dešavanjima, pišu nemački mediji. Pre samo nekoliko decenija, porudžbina poštom bila je popularna alternativa fizičkoj maloprodaji.

Vesti o nelikvidnosti nisu novost za nemačko tržište. Velika imena poput Peek & Cloppenburg, Gerri Veber, Gortz i Ahlers AG proglasila su bankrot.

Razlozi su bili veoma slični, a Klingel grupa je navela i da je bankrot posledica inflacije, pažljivijeg trošenja novca i posledica rata u Ukrajini.

Korak u stečaj na sopstvenu odgovornost kompanije bio je neizbežan. Takođe je odlučeno da se sada preduzme ovaj korak kako bi se što bolje iskoristile mogućnosti restrukturiranja.

– Kao i cela industrija poštom, Klingel grupa se već godinu dana suočava sa ogromnim izazovima. Sveukupno ekonomsko okruženje se enormno promenilo, rekao je izvršni direktor K-Mail Order GmbH&Co.Time je oko 1.600 zaposlenih u neizvesnosti.

Kurir.rs/Blic /Fenix Magazin

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prikaz cenovnika na pumpama gotovo da se menja na dnevnom nivou, a kako statistika pokazuje, samo od Nove godine cena je viša je za 20 dinara.

Ovo je utisak većine vozača koji su svoje negodovanje poslednjih nedelja podelili na društvenim mrežama.

Cena benzina, dizela i plina skaču gotovo svakodnevno, pa je trenutna slika na totemima pored pumpi za benzin (BMB 95) 162,4 dinara, evro dizela 164,4, dok je cena duplo filtriranog dizela 170,4 dinara.

Kvalitetniji benzin sa aditivima prodaje se i do 180,4 dinara. Auto-gas košta na većini pumpi u Srbiji 86,9 dinara.

Prikaz cenovnika na pumpama gotovo da se menja na dnevnom nivou, a kako statistika pokazuje, samo od Nove godine cena je viša je za 20 dinara.

“Početkom nedelje cene su već podignute za 50 para, pa od pre dva dana za novih 50 para i čini se da će tako unedogled”, jedan je od komentara.

“Početkom jula litar benzina koštao je 156 dinara, a dizela 160. A one su, opet u odnosu na aprilske, veće za šest dinara za benzin i za tri dinara za naftu, nego u aprilu.”

Prema rečima Bore Tatića iz Privatnog udruženja benzinskih stanica, nema dileme da na tržište goriva u Srbiji pre svega utiče rast cena sirove nafte na Svetskoj berzi.

“Svaki poremećaj na svetskom tržištu odražava se na naše cene”, kaže Tatić. “Jedino što se kod pojeftinjenja sirove nafte, to sporije prenosi na cene na našim pumpama, dok se kod poskupljenja brže reaguje.

Osim svetske berze, koja pre svega doktira domaća cene, veliki uticaj na stanje na totemima imaju i državni nameti, kroz akcize i poreze.

Osim toga, u odnosu na većinu zemalja sveta, najmanju rudnu rentu za eksploataciju sirove nafte plaća Kompanija NIS, pa bi shodno tome, država mogla da razmotri da cena goriva bude niža.”

Kako kaže sagovornik Novosti, ranijih godina je gotivo u Srbiji bilo znatno skuplje nego u zemljama u okruženju.

Poslednjih godina cene su se približile, iako na domaćim pumpama, kako veli, i dalje prednjače.

Kako Tatić objašnjava, upadljivo jeftinije je gorivo u Bosni i Hercegovini, dok je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori približno kao kod nas.

“Na niže cene goriva u BiH pored svega utiču niže akcize nego kod nas”, kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

“Tačno je da maloprodajnu cenu određuje stanje na svetskoj berzi, ali su drugi važan faktor državni nameti, akcize i poresko opterećenje.

Samo akcize i takse, da gorivo dobijemo džabe košta 65 dinara, a na PDV ode oko 25 dinara. Treba dodati troškove vađenja nafte, bušenja, prerade…”

Na svetskim tržištima cene nafte su poslednjih nedelja rasle i kako stručnjaci kažu, dostigle nove najviše nivoe u više od nekoliko godina unazad.

Na londonskom tržištu je barel severnomorskog brenta, koji predstavlja međunarodnu cenovnu referencu za “crno zlato”, za ugovorenu isporuku u septembru, prošle nedelje koštao 76,34 dolara, novi najviši nivo od 2019. godine.

Jučerašnja cena do zatavranja berze bila je 70,33 dolara. Uprkos tom blagom padu, promene na totemima, u rikverc, kao i do sada, teže će se dogoditi.

Velika očekivanja

Trgovci su pre svega, zahvaljujući oporavku najvećih svetskih privreda posle korone, očekivali da će pandemiji doći kraj i da će početi da se putuje, pa samim tim i potražnja za naftom nastaviti da raste – objašnjava kretanje na svetskoj berzi nafte Atanacković.

– Zato je u odnosu na oko 40 do 50 dolara za barel prošle godine, cena na berzi pre nekoliko dan bila gotovo udvostručena, stigavši blizu 80 dolara. Umesto toga, poslednji pad pokazuje da su očekivanja bila prevelika, pa da ipak nije objavljaen kraj ni koroni ni pandemiji.

Ne prate isto

“Problem je što naše tržište ipak ne prati podjednako promene na svetskoj berzi”, komentar je kupaca na novo poskupljenje.

“Čim brent skoči, automatski se menja cenovnik na pumpama, a kada je situacija obrnuta, posle pada svetske cene nafte, mora mnogo da prođe, da bi se to odrazilo na naše tržište.

To je, pre svega jer u Srbiji nema konkurencije, pa trgovci mogu kako hoće.”

Novosti

„Iskreno sam zabrinut. Znate, da su to taktički avioni iz druge zemlje koji su leteli gore, to bi bilo veliko pitanje, ali zato što to izgleda malo drugačije, zapravo mi nismo spremni da se suočimo s problemom…”