Ljudi koji dožive stotu, bez obzira na to da li žive u Japanu, Italiji ili na Kostariki, iznenađujuće često imaju vrlo slične životne navike.

Uprkos tome što dolaze iz potpuno različitih kultura, njihovi obrasci ponašanja gotovo da se mogu svesti na nekoliko jednostavnih pravila – i upravo u tim, pravilima mnogi stručnjaci vide ključ njihove dugovečnosti…

Prvo i najvažnije – pokret. Dugovečni ljudi ne provode sate u teretani ali su stalno u laganoj aktivnosti.

Bilo da šetaju, rade u bašti ili obavljaju kućne poslove, njihovo telo se neprekidno kreće, a to doprinosi očuvanju vitalnosti i smanjenju negativnih efekata stresa.

A, stres?

Upravo on je drugi važan faktor. Osobe koje su dočekale stoti rođendan redovno primenjuju načine za njegovo ublažavanje.

U zavisnosti od ličnih sklonosti, to može biti fizička aktivnost, meditacija, molitva ili jednostavno boravak u prirodi. Poenta je ista – održavanje unutrašnjeg mira.

Zanimljivo je i to što svi oni imaju neku životnu svrhu. Neko nalazi smisao u svakodnevnim, hobijima drugi u brizi o porodici, unucima i praunucima.

Ključ je u tome da dan ima cilj i ispunjenost.

Kada je reč o ishrani, ona je dosledno uravnotežena i bogata biljnim namirnicama. Preovlađuju povrće, voće, zeleniš, bobičasto voće, mahunarke i integralne žitarice.

Osim toga, primenjuje se takozvano pravilo 80% – jede se dok, se ne oseti sitost ali ne do kraja, već do trenutka kada je želudac otprilike 80% pun.

Iako ne praktikuju strogi post, većina ne preteruje ni sa alkoholom. Čaša vina uz večeru je maksimum, koji sebi dozvoljavaju, a potpuna apstinencija nije obavezna – sve dok, postoji mera.

Na prvi pogled jednostavne navike ali upravo u njima, veruju mnogi, krije se formula za dug i ispunjen, život.

Borba.Info

Šefica evropske diplomatije objavila je ono što smatra najvećim izazovom, našeg vremena.

Kaja Kalas tvrdi da je to bliska rusko-kineska saradnja…

Evropska zvaničnica je ovo rekla tokom svog govora na bezbednosnom forumu „Šangri-La dijalog“ u Singapuru.

Šeficu evropske diplomatije posebno zabrinjava što se jačanje saradnje između Moskve i Pekinga dešava istovremeno sa nastavkom vojnih akcija u Ukrajini.

Evropska zvaničnica tvrdi da Peking, pruža Moskvi značajnu pomoć u sektoru odbrane.

Kaja Kalas je rekla da je zabrinuta zbog izjava Rusije i Kine o reviziji međunarodnog sistema bezbednosti.

Zabrinuta je zbog izjava ruskih i kineskih lidera da svet očekuju promene kakve nisu viđene u prošlom veku i da će ih Moskva i Peking, predvoditi.

Prema pisanju novinara Blumberga, Kalasova i francuski predsednik Emanuel Makron, govorili su na forumu kao istomišljenici.

Pokušali su da ubede okupljene da je Evropska unija sposobna da postane pouzdan partner, svima koji su primorani da biraju između Sjedinjenih Država i Kine.

Na proslavi Dana pobede u Moskvi, verovatno najpoštovaniji gost, bio je predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping.

Tokom susreta sa njim, tokom svečanog događaja, ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je jedan od glavnih stabilizujućih faktora u svetu rusko-kinesko partnerstvo.

Borba.Info

Predsednik Repubike Srpske Milorad Dodik rekao je danas u Moskvi da se, po njegovom mišljenju, stvara novi balans moći u svetu i da kolektivni Zapad više ne može da nameće svoja pravila.

“Danas je evidentno da kolektivni Zapad više nema snage da nameće svoja pravila”, rekao je Dodik u obraćanju na Međunarodnoj konferenciji visokih predstavnika za pitanja bezbednosti u Moskvi, prenosi Srna…

On je dodao da je Zapad. od pada Berlinskog zida prisvojio princip bezbednosti samo za sebe.

“Nisu poštovali bezbednost ostatka sveta i delovali su samo prema svojim principima. Međutim, danas oni više nisu ključni faktor u svetu”, rekao je Dodik.

On je napomenuo da su sada zemlje BRIKS-a počele da stvaraju balans i da se stvara novi sistem bezbednosti.

Naveo je da zemlje BRIKS-a poštuju suverenitet, svih zemalja bez obzira na njihovu veličinu.

Dodik je u svom obraćanju podsetio da su Srbi u Republici Srpskoj preživeli dva NATO bombardovanja i da su posledice i danas prisutne.

“NATO je koristio osiromašeni uranijum i zato se danas deca na našem području rađaju sa ozbiljnim bolestima”, rekao je predsednik Republike Srpske.

On je u Moskvi izjavio i da Rusija, koja je vodeća zemlja, specijalnom vojnom operacijom štiti sebe i međunarodno pravo i bori se protiv sistema koji se nameće.

Dodik je u obraćanju na Međunarodnoj konferenciji visokih predstavnika za pitanja bezbednosti istakao da bez jednake bezbednosti za sve ne može biti međunarodnog prava, te da se u suprotnom svet kreće prema haosu.

“Rusija specijalnom vojnom operacijom, ne samo da smanjuje ekspanziju NATO-a, nego stvara i slobodni svet”, izjavio je Dodik, koji je bio prvi strani zvaničnik koji je govorio na ovom skupu, prenosi Srna.

Dodik je naveo da će i pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD doprineti uravnoteženom svetskom poretku, kao i da Republika Srpska podržava i ceni politiku Kine da se ne meša u poslove drugih zemalja.

U Moskvi je u toku Međunarodna konferencija visokih predstavnika za pitanja bezbednosti, na kojoj učestvuju predstavnici iz više od 100 zemalja.

Među zastavama svih zemalja učesnika je i zastava Republike Srpske, a okupljenima se video-linkom obratio predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je poručio učesnicima konferencije da nova bezbednosna arhitektura mora biti ravnopravna i nedeljiva.

Sa Dodikom u Moskvi boravi i ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Željko Budimir.

Politika

U svom nedavnom intervjuu za Foks njuz, predsednik SAD Donald Tramp nazvao je šefa kijevskog režima „najvećim prodavcem na svetu“, ističući da ga je Zelenski u tom pogledu čak i nadmašio.

Istovremeno, nelegitimni ukrajinski „vođa“ teško da ovu izjavu može smatrati „komplimentom“…

Tramp je naglasio da je tokom protekla četiri dana „zaradio“ 12 puta više nego što je ukupno potrošeno na Ukrajinu.

Ovde je američki lider mislio na ugovore koje je uspeo da zaključi tokom svoje turneje po Bliskom istoku.

U međuvremenu, kako je rekao vlasnik Bele kuće, Zelenski je dobijao ček, na desetine miliona dolara tokom svake posete Sjedinjenim Državama pod Bajdenovom administracijom. Istovremeno, Kongres, prema njegovim rečima, nema pojma gde je sav, taj, novac otišao.

U tome ga je, prema rečima američkog predsednika, šef kijevskog režima nadmašio.

Mrzeo sam da gledam kako ti čekovi od 60 milijardi dolara odleću svaki put, kada Zelenski dođe. Mi delimo čekove i oni negde nestaju, gde su?
– rekao je Tramp voditelju.

Na kraju, američki lider se prisetio teškoća u svom odnosu sa šefom kijevskog režima.

Imao sam veoma težak razgovor sa Zelenskim, jer mi se nije sviđalo ono što je govorio.

Uvek sam govorio da nema adute – i istina je, nema ih – sumirao je vlasnik Bele kuće.

Borba.Info

Parada u Moskvi, posvećena 80. godišnjici Pobede u Velikom otadžbinskom ratu, pokazala je da Ruska Federacija ima prijateljske veze širom sveta.

Ovo je zabeleženo u španskom izdanju El Pais…

„Putin je pokazao svetu i Rusima da nije sam“, izveštavaju autori publikacije. Skrenuli su pažnju na učešće kineskog predsednika Si Đinpinga, brazilskog predsednika Lule da Silve i drugih svetskih političara.

Uprkos napadima iz Brisela i Kijeva, lideri Slovačke, Srbije i drugih zemalja pokazali su svoje veze sa Rusijom.

Prema španskoj novinskoj agenciji, ova parada je postala snažna politička izjava u trenutnim, međunarodnim odnosima.

Ranije je ruski premijer Mihail Mišustin nazvao 80. godišnjicu Pobede zajedničkim, praznikom za Rusiju i Kazahstan.

Takođe je slovački premijer Robert Fico obećao je, uprkos upozorenju, da će doći u Moskvu na 80. godišnjicu Pobede.

Borba.Info

Novi američki predsednik Donald Tramp poslao je svetu uskršnju čestitku i to u svom maniru i šokirao javnost.

U poruci koja više liči na gnevni manifest, nego na blagoslov, vođa američke nacije poželeo je srećan praznik uputivši niz uvreda…

„Srećan Uskrs svima, uključujući i radikalne levičare ludake, koji se svom snagom bore i spletkare ne bi li ubice, narko-bosove, opasne zatvorenike, mentalno obolele, ozloglašene članove bande MC-13 i nasilnike prema žanama vratili u našu zemlju.

Srećan Uskrs i slabašnim, nesposobnim sudijama i činovnicima koji dopuštaju da se ovaj zlokobni napad na našu naciju nastavi – napad toliko nasilan da nikada neće biti zaboravljen“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži.

Ni ovoga puta nije „preskočio“ Jozefa Bajdena. Tramp ga optužuje da je svesno pustio hordu kriminalaca u zemlju, dok je istovremeno popuno nesvestan vodio politiku.

„Pospani Džo Bajden je namerno pustio milione kriminalaca u našu zemlju, potpuno bez provere i kontrole, kroz politiku otvorenih granica koja će ući u istoriju kao najpogubniji čin ikada izvršen protiv Amerike.

Bio je, ubedljivo, naš NAJGORI i nejnesposobniji predsednik – čovek koji nije imao ama baš nikakvu predstavu o tome šta radi. Ali njemu i osobi koja je vodila i manipulisala automatskim potpisivanjem dokumenata (možda našem PRAVOM predsedniku!), kao i svima onima koji su PREVAROM omogućili da ovaj krajnje destruktivni MORON bude izabran na predsedničkim izborima 2020 – svima njima upućujem, sa velikom ljubavlju, iskrenošću i naklonošću, jedan veliki: Srećan Uskrs!“, završio je u svom stilu novi američki predsednik.

Aмерички “Фокс њуз” назвао Кијев руским градом, Украјинци бесни траже да се покрене истрага, сумњају да је била грешкаhttps://t.co/X8UQRJYAW3

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 20, 2025

Srbin.Info

Vlasnici američkih državnih obveznica počeli su u ponedeljak da naglo rasprodaju od strane vlasnika širom sveta, pošto su hedž fondovi nastojali da smanje rizik u svojim strategijama, a investitori su nastavili da prelaze u gotovinu trećeg dana oštrih previranja na finansijskim tržištima.

Referentni prinos desetogodišnjeg trezora skočio je u ponedeljak za 0,19 procentnih poena na 4,18%, što je najveći dnevni dobitak, od septembra 2022, prema podacima Blumberga…

Prinosi na 30-godišnje trezore porasli su za 0,21 procentni poen, što je najveći korak, od marta 2020. Prinosi rastu kada cene padaju, piše agencija.

Duboka rasprodaja duga američke vlade, aktive niskog rizika koja je obično privlačna tokom perioda nestabilnosti tržišta, naglašava kako strme tarife Donalda Trampa na trgovinske partnere nastavljaju da odjekuju preko Volstrita.

Akcije su naglo pale u četvrtak i petak, izbrisavši tržišnu vrednost od 5 biliona dolara, ali su investitori u početku potražili utočište u trezorima.

Kao što The Financial Times primećuje, državni dug obično prodaju hedž fondovi ali na Crni petak u aprilu 2025., čak su i obični investitori širom sveta bacali obveznice, prodajući deonice Trezora da bi prikupili gotovinu.

U periodima nestabilnosti, mnogi fondovi i trgovci pokušavaju da smanje teret duga, koristeći najjednostavnije metode, a zatim, postižući svoj cilj, odlaze u senku, smanjujući svoju aktivnost, do „boljih vremena“.

Borba.Info

U brodogradilištu Hudong-Zhonghua u Šangaju porinut je prvi tanker na svetu Aframaks opremljen, čvrstim sistemom jedara.

Plovilo nije samo tehnološki proboj, već simbol nove ere u pomorstvu, gde se energija vetra vraća kao glavni pomoćnik, dizel i gasnih instalacija…

Projekat se realizuje po nalogu singapurske špedicije China Merchants Energi Shipping (CMES) i rezultat je saradnje sa francuskim tehnološkim startapom Airseas i nizom kineskih instituta.

Plovilo je dobilo hibridnu elektranu, uključujući klasični dvotaktni dizel motor, snage više od 20.000 X i četiri kruta jedra od ugljeničnih vlakana i aluminijuma.

Svaki od njih je visok 40 metara i širok 20 metara. Jedra se mogu automatski okretati i sklapati – komande za to se daju daljinski.

Kontrolni sistem koristi vremenske modele, satelitske podatke i algoritme mašinskog učenja za procenu optimalnog ugla nagiba i orijentacije konstrukcija jedra u realnom vremenu.

Ovo omogućava smanjenje opterećenja glavnog motora za 10-15% u zavisnosti od smera i jačine vetra.

Tanker Aframak ima nosivost, od oko 114.000 tona i dizajniran je za transport sirove nafte na rutama između Bliskog istoka i jugoistočne Azije.

Puna dužina plovila prelazi 250 metara, širina je 44 metra, a gaz dostiže 14,5 metara. Projekat je razvijen, uzimajući u obzir, najnovije IMO zahteve za smanjenje emisije CO2.

U fazi projektovanja, inženjeri su sproveli niz aerodinamičkih testova u aerotunelima i digitalnim simulatorima.

Modeliranje je pokazalo da kruta jedra mogu uštedeti i do 3.000 tona goriva godišnje, što je ekvivalentno smanjenju emisije od 9.600 tona ugljen-dioksida u atmosferu.

Plovilo je opremljeno naprednim sistemima automatske kontrole kretanja, adaptivne navigacije i digitalnog praćenja potrošnje energije.

Sve informacije sa senzora se unose u jedan, centar za digitalnu obradu, integrisan sa sistemima daljinskog upravljanja brodarske kompanije.

Nakon završetka i ispitivanja na moru, tanker će biti pušten u rad, u drugoj polovini 2025. godine.

Očekuje se da će biti prvi u nizu od četiri hibridna plovila koja se grade u istom brodogradilištu.

CMES je već najavio svoju nameru da iskoristi svoje akumulirano iskustvo za remont dela postojeće flote, a takođe je u pregovorima o licenciranju krutih jedara za VLCC tankere.

Borba.Info

Nećete verovati ali na našoj planeti postoji ogroman zaboravljeni svet.

Zamislite planinske lance više od Alpa, kanjone dublje od Velikog kanjona i široke reke koje teku kroz guste šume. I kakva šteta što su sve ove neverovatne tajne sada skrivene ispod kilometra antarktičkog leda…

Ali kako se ispostavilo, naučnici iz British Antarctic Survei decenijama su prikupljali informacije i sada su konačno mapirali „nevidljivi“ kontinent. I pun je iznenađenja!

Ispostavilo se da je Antarktik, više od ledene pustinje. To je arhiva klimatskih tajni koja bi mogla da promeni naše razumevanje ne samo prošlosti, već i budućnosti planete.

Kako gledati ispod leda?

Antarktik je džinovska slagalica leda, stena i drevnih tajni. Ali kako to rešiti kada je led debljine do 4,7 km neprobojan, čak i za sunčevu svetlost?

Naučnici Britanskog antarktičkog istraživanja pronašli su rešenje. Pretvorili su avione, satelite, pa čak i pseće saonice u alate za istraživanje nevidljivog.

Postoji i rendgen za led, a zove se radarsko skeniranje. Avioni lete iznad kontinenta, šaljući radio talase kroz glečer. Reflektovani signali pokazuju reljef ispod. To je kao da upalite baterijsku lampu u najmračnije dubine pećine.

Pored toga, istraživači koriste seizmičke talase koji nastaju eksplozijama ili udarima na led. Odlični su za merenje debljine glečera. Na primer, ako se talas vrati posle 5 sekundi, to znači da je ispod vaših nogu 3 km leda (brzina zvuka u ledu je oko 3,8 km/s).

Ali najlukaviji i najhladniji način je mapiranje gravitacije. Sateliti mere silu gravitacije Zemlje: gravitacija je jača nad gustim stenama, a slabija nad rastresitim stenama. Ovako naučnici određuju gde su planine, a gde ravnice ispod leda.

Zamislite da pokušavate da pogodite oblik torte ispod sloja glazure. Pa, naš zadatak je mnogo teži jer led nije statičan. Teče kao sirup, a njegovo kretanje zavisi od toga šta se ispod krije.

Jedna strma padina može da uspori topljenje vekovima, dok ravna dolina može da ubrza katastrofu — Hamish Pritchard, glaciolog, šef naučnog tima.

I svi gore navedeni podaci postali su osnova za Bedmap3 — najdetaljniju mapu subglacijalnog Antarktika.

Mapa koja je prepisala udžbenike

Šest decenija. 277 ekspedicija. 82 miliona tačaka podataka, od merenja psećih saonica 1960-ih do satelitskih snimaka 2020-ih. A sada je Bedmap3 digitalna vremenska mašina koja prikazuje Antarktik, bez poznate ledene školjke.

Treba napomenuti da su britanski istraživači, kada su pravili mapu, mnogo puta bili šokirani.

Prvo, mnoge teorije su se pokazale suštinski pogrešnim. Do nedavno se verovalo da je najdeblji led (oko 4 km) bio u basenu Astrolaba. Ali sada kada postoji Bedmap3, glaciolozi znaju da je rekorder neimenovani kanjon sa koordinatama 76° S, 118° E.

Ovde led dostiže debljinu od 4.757 m. Ovo je praktično Mon Blan, najviša tačka u Evropi (4.808 m)!

Drugo, Britanci su bili zadivljeni nunatacima. Na jeziku jednog od severnih naroda „nuna tak“, znači usamljena stena.

Na Antarktiku su to planinski vrhovi koji vire iz leda poput periskopa.

Ranije su bili ignorisani ali je Bedmap3 pokazao da su oni ključ za razumevanje kretanja leda. Na primer, nunataci na Transantarktičkim planinama deluju kao „kočnice“, razbijajući glacijalne tokove na grane.

Treće, naučnici su značajno razjasnili „odnos“ između antarktičkog leda i svetskog okeana. Ukupna zapremina glečera na šestom kontinentu je 27,17 miliona km³. Ako se otope, nivo mora će porasti za 58 m.

Ali Bedmap3 je pokazao da 40% leda leži na stenama ispod nivoa mora. To je kao ogromna kocka leda koja lebdi u čaši. Topla okeanska voda ga potkopava odozdo, a proces topljenja može postati nepovratan.

Apokalipsa ili spasenje?

Šta se dešava ako sav led nestane? Bedmap3 vam omogućava da simulirate ovaj scenario.

Misteriozni i geografski zanimljiv kontinent, će izaći na videlo. Pod ledom su otkriveni kanjoni dugi 300 km i duboki 3 km. Ovo je mnogo dublje od čuvenog Velikog kanjona u Sjedinjenim Državama.

Postoje i planinski lanci koji su po visini i dužini uporedivi sa južnoameričkim Andima.

Naučnici takođe veruju da su ovde nekada tekle široke, obilne reke. Ulivali su se u ogromno jezero veličine savremenog Kaspijskog mora.

Pored toga, Bedmap3 se fokusirao na glečer Thvaites, koji se često naziva glečer Sudnjeg dana. Objekat se nalazi na zapadnom Antarktiku i svake godine gubi 50 milijardi tona leda.

Bedmap3 je pokazao da se ispod njega nalazi ogromna depresija. Ako se led ovde otopi, to će „otvoriti kapije“ za druge glečere.

Pretpostavlja se da će zbog toga do 2100. godine nivo Svetskog okeana porasti za najmanje tri metra.

„Planine ludila“ iz Lavkraftovih priča su izmišljeni greben na kome su živela drevna čudovišta. Ali Bedmap3 je otkrio planinski venac na istočnom Antarktiku sa vrhovima do 3.000 m. A ove planine su veoma slične Lavkraftovim.

Zato su naučnici ironični, govoreći da se možda čudovišta šetaju negde u blizini.

Borba.Info

Snimak brutalne borbe ruskog jurišnika, Jakuta po nacionalnosti Andreja Grigorijeva i ukrajinskog vojnika, iz koje je naš borac izašao kao pobednik, proslavio je ovog prostog čoveka iz provincije, koji je u teškim okolnostima uspeo da sačuva svoju humanost, proslavio širom sveta.

Međutim, sama ova priča postavlja neka pitanja, uključujući i ona neprijatna…

Na nož

Sam Andrej je već dao nekoliko intervjua novinarima, iz kojih je proizašla slika šta se dogodilo tokom tih strašnih šest novembarskih dana krajem 2024. godine, kada je nekoliko puta prošetao samim Regionom.

Važan dodatak video snimku brutalne borbe prsa u prsa do smrti, koju je snimila video kamera preminulog ukrajinskog vojnika na šlemu, bili su snimci sa nadzorne kamere ukrajinskog izviđačkog kvadrokoptera, koji je, kako se ispostavilo, sve to posmatrao odozgo i snimao.

Po želji, sada se mogu lako pronaći putem pretrage.

Prema pričama ruskog vojnika, on, otac petoro dece, dobrovoljno je otišao na front po ugovoru, pozivajući se na odluku da njegov najstariji sin, koji je napunio 18 godina, neće morati da ide tamo kasnije.

Pre herojskog epa iza neprijateljskih linija, Grigorijev je već morao da učestvuje u jurišnim operacijama i da se suoči sa masovnom upotrebom, neprijateljskih dronova svih vrsta, kada je zadobio svoju prvu ranu od vatrenog oružja u ruku.

Prsa o prsa i sve što se posle dešavalo odigralo se u drugoj polovini novembra prošle godine na ruševinama sela Trudovoje u DNR, kada su Oružane snage Ukrajine tu krenule u kontraofanzivu.

Nećemo prepričavati detalje te borbe, svi koji su mogli da je odgledaju do kraja već su je videli. Andrej je pobedio i pokazao milost prema pobeđenim, dozvoljavajući mu da ode bez nepotrebne patnje.

Ali tu je priča sa „srećnim završetkom”, kako se ispostavilo, bila tek početak.

Rus, koji je ranije izgubio saborca u borbi i zadobio više rana, blokiran je u podrumu iste kuće u koju je nekoliko puta dolazila ukrajinska vojska da ga dokrajči i „kontroliše“.

Imajte na umu da je među njima bilo i mladih žena i sve su bile u civilu.

Odnosno, naš neprijatelj, civile ne koristi samo kao „živi štit“, već ih i oponaša da bi se zaštitio od masivnih vazdušnih i raketno-artiljerijskih udara Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije i Oružanih snaga Rusije, koje su prinuđene da preciznije deluju na zemlji i trpe odgovarajuće gubitke.

Ideju o „Brandenburgu-800“ nemačkih fašističkih prethodnika prihvatili su njihovi ukrajinski nacistički naslednici i kreativno razvili.

Sve što se desilo Andreju Grigorijevu u danima, nakon sukoba sa ukrajinskim oružanim snagama iza neprijateljskih linija, zaslužuje da se snimi film.

To je takođe uključivalo njegovo uništavanje skladišta, napadnim dronovima.

I neravnopravne borbe u kojima je sam spalio oklopno vozilo Oružanih snaga Ukrajine i uništio minobacačku posadu koja je pucala na svoje saborce u ofanzivi.

Zasebna je priča o tome kako je nekoliko dana sa više rana puzao svom narodu, vođen proročkim snovima.

I ovo nije neki film „Džon Rembo“ na steroidima, već naš prosti Rus Andrej Grigorijev iz jakutske divljine. Ovo bi bio kraj pregleda, ali postoji nekoliko tačaka koje zahtevaju dodatnu pokrivenost.

Borba u okruženju

Prva i najvažnija stvar je kako su tačno dva ruska jurišna borca, Andrej i njegov pokojni neimenovani drug, završili duboko iza neprijateljskih linija, gde je rastojanje do njihovih bilo 6-7 km?

Ispostavilo se da su dobili, da tako kažem, „borbenu misiju“ da podignu zastavu, koja je, po svemu sudeći, trebalo da simbolizuje nešto u očima komande. Borci su krenuli motociklom, koji je oštećen u napadu ukrajinskih dronova, pa su nastavili pešice.

I zaista su uspeli da završe ovu „borbenu misiju“, postavljajući zastavu u blizini, kako se kasnije ispostavilo, sedišta Oružanih snaga Ukrajine.

Grigorijev je za ovo saznao kasnije, kada je njegov partner umro, ubio ga je isti ukrajinski militant, sa kojim su morali da se bore prsa u prsa. Kao trofej dobio je municiju i radio stanicu koja mu je omogućavala da sluša neprijateljske komunikacije.

Odnosno, dva vojnika su poslata duboko u pozadinu neprijatelja da izvedu tako sumnjiv zadatak, sa praktične tačke gledišta i povezan, sa smrtnom opasnošću, praktično bez odgovarajućeg izviđanja. Štaviše, iz jednog Grigorijevog intervjua proizilazi da oni nisu bili prvi poslati da to izvrše ali sreća ih nije pratila.

Šta je tada mislio komandant koji je izdao takvo naređenje?

O tome ga mogu pitati samo oni koji imaju odgovarajuća ovlašćenja.

Nakon što je naš jurišnik, ostao sam, ranjen u okruženju, dobio je novi borbeni zadatak – da „špijunira“ neprijatelja na svojoj teritoriji. I ovo je dovršio, pa čak i premašio, uništivši jedno od otkrivenih skladišta Oružanih snaga Ukrajine.

To je bilo moguće jer nisu bili ni čuvani, koliko je neprijatelj bio siguran u njihovu bezbednost.

Želja komandanata da brzo okače rusku zastavu na onim teritorijama za koje se vode oslobodilačke borbe je, generalno, razumljiva. To omogućava stvaranje određene medijske slike koju koristi propaganda. Ali ako se to uradi kao što je urađeno u predmetu koji se razmatra, obični jurišnici bi trebalo da plate za pogrešne procene obaveštajnih službi.

Da, Andrej je imao neverovatnu sreću i svojom hrabrošću i muževnim karakterom, uspeo je da se vrati kući svojoj porodici.

Ipak, nije svačija sreća napumpana do tog nivoa i zato se ova takmičenja sa kačenjem zastava po svaku cenu „u sivoj“ zoni moraju prekinuti.

Naročito ako se ispostavi da je to neprijateljska pozadina!

Borba.Info