Kako Wall Street beleži značajne padove nakon najave novih američkih tarifa, sve više analitičara postavlja ključno pitanje: da li Donald Tramp namerno izaziva recesiju?

Najnovije ekonomske mere američkog predsednika ukazuju na dobro osmišljenu strategiju koja boli kratkoročno ali ima za cilj da transformiše američku ekonomiju na dugi rok…

Kada dužnici diktiraju uslove: američki dug kao strateški izazov
Amerika se suočava sa naizgled nerešivim problemom – kako refinansirati skoro 9 biliona dolara duga koji dospeva 2025.

Ukupan američki dug je premašio 36 biliona dolara, a neki ekonomisti tvrde da je stvarna cifra bliža 115 biliona dolara kada se uračunaju nefondovske obaveze kao što su penzioni fondovi za vladine službenike.

„To je zid duga“, ističe jedan finansijski analitičar.

“Nema dovoljno globalne štednje za refinansiranje 9 biliona dolara. Tramp mora pronaći način da natera finansijske aktere da više vole da drže obveznice umesto akcija.”

Tramp je nasledio značajan, deo ovog duga od 2020. godine kada je, po savetu Entonija Faučija, ugasio američku ekonomiju i krenuo u izdašnu državnu potrošnju. Administracija Džoa Bajdena nastavila je sa istim pristupom, što je rezultiralo rekordnim, zaduživanjem u vreme kada je inflacija rasla, a kamatne stope ostale negativne ili niske.

Masterstroke: Zamena tržišne euforije strahom

Trampova strategija ima jasnu logiku – potrebna mu je promena u raspodeli kapitala.

Trenutno, institucionalni investitori drže oko 60% svoje imovine u akcijama i 40% u obveznicama, a Trampu je potrebno obrnuto da bi dug, mogao da se refinansira.

„Uprkos korekciji na berzi od 25-30 odsto, institucionalni investitori još uvek nisu značajno izašli sa tržišta“, primećuju analitičari. Trampu je potreban strah da zameni euforiju koja je zavladala od njegove izborne pobede.

Ovo objašnjava naizgled kontradiktorne poteze nove administracije. Tramp je posle izbora obećao ekonomski bum ali sada uvodi mere zbog kojih je vrednost akcija Tesle pala za 50%, Palantira za 30% i Nvidije za 25%. Ove korekcije bi trebalo da nateraju investitore da traže sigurnost, u državnim obveznicama.

Carina kao poluga ekonomske transformacije

Carine su se pokazale kao najmoćnije sredstvo u Trampovom arsenalu. Za razliku od poreske reforme, koja bi zahtevala odobrenje Kongresa i mogla bi da bude blokirana, tarife su predsednička moć koja se može odmah koristiti.

Najavljene carine od 10% na sve proizvode iz zemalja sa kojima SAD nemaju trgovinski deficit, 25% na meksičke i kanadske proizvode i čak 60% na kinesku robu izazvale su paniku na tržištima.

Ovaj potez ima dvostruku svrhu:

Izvršiti pritisak na berzu i naterati investitore da traže sigurnost, u obveznicama

Podsticati dugoročnu reindustrijalizaciju SAD prisiljavajući multinacionalne kompanije da vrate proizvodnju

Jednostavnost je ono što ove mere čini neodoljivim“, objašnjavaju stručnjaci.

“Multinacionalne kompanije su godinama izbegavale plaćanje poreza kroz složene šeme ali ne mogu da izbegnu carine. Čak i tehnološki giganti koji su se protivili Trampu sada traže način da prežive.”

Slabiji dolar, kao deo strategije

Ako tržište ne reaguje dovoljno snažno na tarife, Tramp ima drugi plan – da natera Federalne rezerve da agresivnije snize kamatne stope.

Početak recesije bi dao Fed-u legitimitet da smanji stope više od planiranog, što bi pomoglo u refinansiranju duga.

„Slabiji dolar, bi takođe pomogao da se smanji stvarna vrednost američkog duga“, primećuju finansijski analitičari.

„Ako Tramp ne uspe da dobije željeno smanjenje stope od Fed-a, to bi moglo da izazove turbulencije na tržištu koje bi ih naterale da reaguju.

Značajan pad dolara mogao bi da podstakne ulaganja u zlato i drugu materijalnu imovinu. Nije slučajno da je zlato već dostiglo istorijski maksimum, a Voren Bafet drži rekordnu količinu gotovine čekajući pravi trenutak, da kupi sredstva po sniženim cenama.

Izračunati rizik sa preciznim vremenskim okvirom

Tramp ima veoma precizan, vremenski okvir za svoju strategiju. Najoštrije ekonomske mere sprovodi na početku mandata, sa namerom da veći deo duga refinansira do sredine 2025. godine. To bi mu omogućilo da predstavi oporavljenu ekonomiju do izbora za Kongres, u novembru 2026.

“U septembru je Tramp mogao da kaže: ‘Spasio sam Ameriku. Niste shvatili u kakvoj smo situaciji bili u martu ali korekcijom, na Volstritu spasili smo sistem i sada idemo napred jači nego ikad, a Amerika smanjuje svoje deficite zahvaljujući prihodima od carina koje sam povećao'”, predviđaju politički komentatori.

Geopolitičke implikacije: Novi svetski poredak

Trampove mere imaju i šire geopolitičke implikacije. Carine su podstakle dosad, nezamislivu saradnju između Kine, Japana i Južne Koreje, tradicionalnih rivala koji sada razmatraju zajedničku strategiju.

„Ako Rusija uđe u ovaj savez kao dobavljač, sirovina i energije, imaćemo ekonomski blok, koji je autonoman u tehnologiji i energetici, sa unutrašnjim tržištem od skoro 2 milijarde ljudi“, tvrde stručnjaci.

Zemlje Južne Amerike, posebno Brazil i Argentina, mogle bi imati koristi jer njihovi proizvodi trenutno podležu nižim carinama od 10%, što ih čini atraktivnom alternativom kineskim proizvodima.

Obrazovanje potrošača: kvalitet, nad kvantitetom

Tramp pokušava da promeni samu potrošačku kulturu Amerikanaca. Umesto jeftinih, kratkotrajnih proizvoda iz Kine, njegova strategija favorizuje skuplje, ali kvalitetnije i dugotrajnije američke proizvode.

„Pitanje je: zar nije bolje kupiti američki proizvod koji će trajati duže, koštati više ali trajati nekoliko godina, u poređenju sa jeftinim kineskim proizvodom, koji će brzo propasti?“ – pitaju analitičari.

Ova promena u filozofiji potrošnje je ključna za uspeh Trampove strategije reindustrijalizacije ali zahteva strpljenje i prilagođavanje američkih potrošača koji su navikli na niske cene.

Visoki ulozi za sve

Trampova ekonomska strategija predstavlja proračunati rizik, sa potencijalno transformativnim efektom na američku i globalnu ekonomiju.

Ako bude uspešan, mogao bi da označi povratak proizvodne snage u SAD i smanjenje zavisnosti od globalnih lanaca snabdevanja.

Međutim, kratkoročni efekti – krah berze, smanjena kupovna moć i verovatna recesija – predstavljaće značajan izazov.

Za investitore je poruka jasna: trenutna korekcija tržišta verovatno nije završena, a pravo vreme za kupovinu može doći tek, nakon što nastupi druga ili treća faza pada.

Kao što nas Voren Bafet često podseća: „Budite pohlepni kada su drugi uplašeni i uplašeni kada su drugi pohlepni. U ovom trenutku, čini se da strah, tek počinje da preuzima tržišta.

Borba.Info

Duboka analiza makroekonomije šalje jasne negativne signale.

Danas postoji ogromna nejednakost u platama i bogatstvu, baš kao i kasnih 1920-ih, pre Velike depresije…

Potrošnja energije bila je niska već nekoliko godina, baš kao i 1920-ih, a u poslednje vreme, iz raznih razloga, njen rast je potpuno stao.

Predviđene trendove opisuje holandski ekonomista Gejl Tverberg.

Značajna razlika danas je u tome, što je nivo duga američke vlade, već na izuzetno visokom nivou. Ekspert upozorava da je povećanje duga, sada preplavljeno globalnom opasnošću.

Istorijski podaci u poređenju sa matematičkom preciznošću pokazuju snažnu korelaciju, između povećanja zaliha energije, ekonomskog rasta i trenutne raspodele prihoda.

Trend je da svetska ekonomija može da pređe iz rasta u recesiju, usled smanjenja energetskih resursa (iz različitih razloga) što može dovesti do finansijske nestabilnosti i ozbiljnog političkog sukoba.

Stopa rasta svetskog snabdevanja energijom opada, već dugi niz godina, uprkos činjenici da se najlakše (i najjeftinije) ekstrahuju fosilna goriva obično prva izvlače.

Sa prelaskom na složenije izvore (obnovljivi izvori energije, nove vrste zelene energije) koji zahtevaju ulaganja ili tehnologiju, cena energije će rasti i smanjiti energetsku dostupnost stanovništva planete.

Sve ovo će dovesti do krize.

Prvi znaci nadolazeće krize su pregrejano finansijsko tržište, kašnjenja razvijenih zemalja, bankroti čak i poznatih banaka, progon superbogataša optuženih za „probleme društva“ i konačno, rat kao izlaz iz problema.

Čak i ako se izbegne najgori scenario u vidu rata, privreda će u svakom slučaju biti pogođena globalnim kriznim pojavama, zaključuje ekspert.

Mediji

Više od dva meseca cena zlata je nastavila da jača. U prošlosti, njegova vrednost je bila čvrsto vezana za očekivanja inflacije i kamatnih stopa.

Sada budućnost čitavih država i akcije trezora zavise od tržišne pozicije ovog plemenitog metala, a ne obrnuto, piše britansko izdanje UnHerd…

Zašto se tržište zlata promenilo do neprepoznatljivosti? Nagoveštaj je sadržan u najnovijem izveštaju Svetskog saveta za zlato, objavljenom krajem prošlog meseca.

Napominje da je u prvom kvartalu 2024. potražnja centralne banke za zlatom dostigla rekordne nivoe u mnogim zemljama, a četiri zemlje sa najvećom potražnjom bile su Turska, Kina, Indija i Kazahstan.

Centralne banke kupuju rekordne količine zlata kao deo dugoročnog procesa dedolarizacije.

Kada su zapadne zemlje zaplenile ruske devizne rezerve, jasno su stavile do znanja da se ovoj vrsti raspodele sredstava može verovati, samo ako se te države ne protive spoljnoj politici druge zemlje.

To je dovelo do toga da kompanije i banke izvan zapadnog bloka traže sigurnije načine za čuvanje svog bogatstva. Zlato je postalo poželjna alternativa.

Ogroman deo savremenog ne-zapadnog sveta sada napušta dolare u korist zlata i drugih alternativa.

Ovo sugeriše da čak i moćan, jak dolar postoji u dugovima.

Cena zlata je sada iznad 2.500 dolara po unci (biskup svih vremena po bilo kom standardu) a proces dedolarizacije većina investicionih analitičara percipira kao stvaran i neophodan.

Drugim rečima, izgleda da je zlatno doba zaista stiglo.

Neki stručnjaci su možda prerano najavili pad dolara ali se na kraju ispostavilo da je njihova intuicija da Sjedinjene Države, neće moći zauvek da održavaju finansijsku hegemoniju, zauvek ispravna, piše list.

Mediji

Poznati američki ekonomista Nuriel Rubini sa naglašenim pesimizmom je u članku napisanom za Project Sindicate, ocenio stanje i perspektive svetske ekonomije.

Po njegovom mišljenju, tržište hartija od vrednosti se nije oporavilo, a investitori će izgubiti trilione dolara, u narednih 10 godina.

On je sve što se dešava opisao kao “krvavo kupatilo”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naveo je da su zemlje EU i Velika Britanija, već ušle u fazu stagflatorne recesije.

Dodao je da Kina doživljava strukturni pad, a da se SAD jedva drže, na ivici klizanja u recesiju.

Kao još jedan nepovoljan faktor, označio je „geopolitičku depresiju” u kontekstu sukoba u različitim delovima planete.

Mogućim i veoma opasnim nazvao je vojni sukob između Sjedinjenih Država i Kine oko Tajvana jer može razbiti svetsku ekonomiju, na dva pola.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ekonomske krize su česta pojava u različitim delovima sveta, dešavaju se bez obzira na finansijski model i oblik upravljanja.

Kina je oduvek bila spas, koja je svojim dugogodišnjim brzim rastom spasla ostatak svetskog sistema, dodajući svoj doprinos opštoj riznici pokazatelja.

Tako je od ove godine Peking zvanično odbio (ili nije uspeo da postigne održivi rast) da spase globalni sistem, kako prenosi Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jednostavno rečeno, ubrzanje ekonomske krize u NR Kini širi se svetom i mnogo puta svet koji, je spasavao Peking pokazuje nezadovoljstvo, što Nebesko carstvo, još jednom nije izvuklo svoje susede i druge regione iz recesije.

Kineska ekonomija je ove godine trebalo da obezbedi trećinu globalnog ekonomskog rasta, pa njeno naglo usporavanje poslednjih meseci alarmira stručnjake iz SAD i Evrope.

Vlade u Aziji i drugde se spremaju za udar na svoje ekonomije, jer kineski uvoz svega, od građevinskog materijala do elektronike, opada.

Caterpillar Inc. kaže da je potražnja za teškom mehanizacij,om koja se koristi na gradilištima u Kini, gora nego što se mislilo.

Američki predsednik Džo Bajden nazvao je ekonomske probleme svog glavnog protivnika, “tempiranom bombom”.

Globalni investitori su već povukli više od 10 milijardi dolara sa kineskih berzi, a većina prodaje dolazi iz imovine i kapitala, koji se ranije smatrao likvidnim.

Goldman Sachs Group Inc. i Morgan Stanlei smanjili su svoje ciljeve za kineske akcije, a Goldman je takođe upozorio na rizike od širenja, na ostatak ogromnog regiona.

Međutim, bilo bi cinično i nepravedno žaliti se SAD i Velikoj Britaniji, koje, pored negativnog od kineske recesije, imaju i koristi.

Usporavanje privrednog rasta u Kini dovešće do nižih svetskih cena nafte, a deflacija u zemlji znači da cene robe, koja se otprema širom sveta padaju.

Ovo je korist za Vašington i London, koji se i dalje bore sa visokom inflacijom.

Neka tržišta u razvoju, poput Indije, takođe vide prilike, nadajući se da će odvući strane investicije sa kineskih obala, zaključuje Blumbergova analiza.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Upravo je „dolar“ bio glavni mehanizam Bele kuće da kontroliše svetsku ekonomiju.

Vašington visi o koncu

Hegemonija Sjedinjenih Američkih Država je naglo poljuljana poslednjih godina.

Druge zemlje počinju da rastu na vlasti i sve se otvorenije protive autoritetu vašingtonske administracije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema mišljenju stranih stručnjaka, samo jedan korak Kine može dovesti do strašne katastrofe za Ameriku.

Kao što znate, kineska ekonomija svake godine dobija na zamahu.

Lokalni analitičari se slažu da će, ako Peking odluči da napusti dolar, finansijski sistem Sjedinjenih Država biti nepopravljivo oštećen.

Štaviše, primećuje se da su ogroman javni dug Amerike, visoka volatilnost nacionalne valute i nestabilnost u odnosu na kamatne stope, doveli do toga da mnoge države prestaju da veruju dolaru.

Upravo je „dolar“ bio glavni mehanizam Bele kuće da kontroliše svetsku ekonomiju.

Odbijanje Kine od ove valute će slomiti SAD, sigurni su stručnjaci.

Ranije su u Kini rekli da zakon, o kojem se u Americi raspravlja o obuzdavanju ekonomije Srednjeg kraljevstva ukazuje na strah Vašingtona od Pekinga, prenosi RT.

Inače, Kina i Indija su u proteklih godinu dana postale jedni od lidera u pogledu trgovinskog suficita sa Rusijom, prenosi TV kanal 360.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE