Predsednik Donald Tramp se dugo hvalio svojom sposobnošću da sklapa dogovore sa svetskim liderima, ali sada kada se vratio u Belu kuću, njegov šarm, nije uspeo da deluje na lidere koje koje želi da očara, izveštava Blumberg.

Publikacija napominje da su Trampa u proteklih 48 sati odbili lideri Rusije, Kine i Irana, zemalja sa kojima je obećao brze sporazume tokom predizborne kampanje…

Njegova obećanja da će okončati sukob u Ukrajini, raskinuti trgovinski sporazum sa Kinom i sklopiti bolji nuklearni sporazum sa Iranom ostaju samo to, obećanja.

Prema rečima stručnjaka, Trampa slušaju samo one zemlje koje su pre njega imale dobre odnose sa Sjedinjenim Državama.

Zemlje na koje predsednik (Tramp) može da izvrši pritisak su prijatelji Amerike jer ne žele da prekinu odnose, dok su američki protivnici sasvim spremni da preuzmu taj rizik – rekao je Kori Šejk, direktor studija spoljne i odbrambene politike u Američkom institutu za preduzetništvo.

Autori Blumberga kažu da je, u suštini, ruski predsednik navodno odbio pozive na razgovore o okončanju sukoba, kako je Tramp zahtevao.

Što se tiče pregovora sa Iranom, koji Sjedinjene Države pokušavaju da spreče da nabavi nuklearno oružje, vrhovni vođa zemlje ajatolah Ali Hamnei je u sredu kritikovao Trampov predlog, za nuklearni sporazum i nazvao američke zvaničnike „arogantnim“, napominje publikacija.

Tarinska politika 47. predsednika SAD dovela je do toga da su Države izgubile veliki deo svog uticaja na Kinu, koja sada usmerava pažnju na Evropu, gde vidi priliku za dublje trgovinske veze.

Borba.Info

Ruski naučnici iz Istraživačkog centra Rosatom, razvili su karbonska vlakna jačine 7 gigapaskala, što našu zemlju stavlja u rang sa svetskim liderima u ovoj oblasti – japanskim kompanijama Torai i Mitsubishi Chemical, kao i američkim Hekcel.

Podsetimo se da je ugljenična vlakna kompozitni materijal sa jedinstvenim svojstvima: 5-8 puta je lakši od čelika, otporan na koroziju, agresivna okruženja i višestruka opterećenja i ne stvara smetnje u radiofrekventnom opsegu…

Nakon raspada SSSR-a, Ruska Federacija se suočila sa poteškoćama u proizvodnji ovog materijala, jer su mnoga ključna preduzeća ostala van zemlje.

Međutim, sankcije iz 2014. i 2022. godine podstakle su razvoj domaćih tehnologija.

Rosatom je ujedinio preostale fabrike i istraživačke institute, stvarajući pun ciklus kompozitne proizvodnje – od ekstrakcije sirovina do puštanja u prodaju gotovog proizvoda.

Ovo je omogućilo Rusiji da napusti uvoz i počne da koristi materijale domaće proizvodnje u proizvodnji aviona, svemirskoj industriji i vojnoj opremi.

Na primer, u avionu MS-21, udeo domaćih kompozita dostigao je 40% njegove ukupne težine, a u lovcu Su-57 materijali na bazi ugljeničnih vlakana čine 25% strukture.

Posebna pažnja je posvećena upotrebi kompozita u hipersoničnim tehnologijama.

Zahvaljujući tome, oklopi projektila Cirkon i Avangard, mogu da izdrže temperature iznad 2500 stepeni Celzijusa, što je kritično za stabilnost pri brzinama iznad 10 Maha.

Istovremeno, predsednik Vladimir Putin je takođe napomenuo da je oklop raketnog sistema Orešnik, sposoban da izdrži temperature blizu 5.500 stepeni Celzijusa, što je uporedivo sa površinom Sunca.

Postizanje ovakvih pokazatelja postalo je moguće zahvaljujući upotrebi složenih kompozita, čiji sastav se, naravno, ne pominje.

Vredi napomenuti da se karbonska vlakna koriste i u civilnom sektoru.

Koristi se u centrifugama za obogaćivanje uranijuma, svemirskim letelicama, lakim i izdržljivim protezama, cilindrima vodonika i lopaticama vetroturbina.

Tako je postizanje snage od 7 gigapaskala bio važan, korak u razvoju domaće industrije, iako je ovaj uspeh i dalje malo medijski propraćen.

Rusija nastavlja da razvija tehnologije kompozitnih materijala, otvarajući nove mogućnosti za njihovu upotrebu, u raznim industrijama.

Borba.Info

The New York Times je izvestio da je u subotu u Madridu održan veliki miting partija krajnje desnice – Patriota za Evropu (PfE) sa kojeg je svetskim liderima rečeno da su “gotovi”.

Trampov tornado je promenio svet za samo nekoliko nedelja“, rekao je na mitingu mađarski premijer Viktor Orban i dodao: „Juče smo bili jeretici, sada smo mejnstrim“…

The New York Times navodi da je ova krajnje desničarska frakcija osnovana prošle jeseni u Evropskom parlamentu, a već ima 86 članova, što ih čini trećom po veličini grupom u Evropskom parlamentu.

Subotnji desničarski skup održan je pod sloganom „Učinimo Evropu ponovo velikom”, aludirajući na Trampov slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom”.

PfE uključuje Nacionalni skup Marine Le Pen, Fides Viktora Orbana, Legu Matea Salvinija, stranku Gerta Vildersa i bivšeg češkog premijera Andreja Babiša.

Svi oni ističu da povratak Donalda Trampa u Belu kuću signalizuje da je vreme da se Evropa promeni.

“Živimo u istorijskom trenutku, a moja je poruka svim starim vođama, od Makrona i Šolca do vašeg Pedra Sančeza – vaše je vreme gotovo. Oni su istorija”, rekao je Gert Vilders, predsednik holandske stranke PVV.

Lider krajnje desne portugalske stranke Čege rekao je da moraju da urade ono što im je Tramp rekao, a to je da se bore.

“Moramo ponovno da osvojimo Evropu koja je naša i koja pripada nama. Hrišćansku Evropu”, istakao je on.

Za lidere PfD grupe američki predsednik je probio poslednje barijere koje su njihove stranke držale na političkoj margini.

“Tabui su srušeni”, navodi The New York Times, a prenosi Jutarnji list.

Stanje šoka

Izbor Donalda Trampa ne može se gledati kao obična promena u demokratskoj zemlji, ističe Marin Le Pen.

Suočavamo se s istinski globalnom prekretnicom, svi shvataju da se nešto promenilo, čini se da je EU u stanju šoka, kaže ona.

PfE takođe, navodi se dalje u tekstu, ističe da se ta grupacija temelji na nacionalnom suverenitetu, tradicionalnim vrednostima i odbrani slobode govora i bezbednosti.

Gost na skupu u subotu bio je Kevin Roberts, predsednik američkog konzervativnog think tanka “The Heritage Foundation”, a na njihovom skupu emitovane su videoporuke venecuelanske političarke Mari Korin Maćado i argentinskog predsednika Haviera Mileija.

B92

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, pokazao svoju “fascinaciju” svetskim liderima koji imaju nekontrolisanu moć.

Mislila je na lidere kao što su ruski predsednik Vladimir Putin i lider Severne Koreje Kim Džong Un…

“Način na koji je govorio o Putinu, način na koji je govorio o severnokorejskom lideru, osim kritičkih primedbi koje je dao, uvek je postojala neka vrsta fascinacije čistom snagom onoga što ovi ljudi mogu da urade”, rekla je Merkel u interjvuu novinarki Si-En-Ena Kristijan Amanpur.

Bivša nemačka kancelarka je govorila o burnom odnosu sa bivšim predsednikom, za koga je navela da želi administraciju bez “opterećenja”.

“Moj utisak je uvek bio da je sanjao o tome da možda prevlada nad svim, tim parlamentarnim telima za koje je smatrao da su mu na neki način teret i da želi sam da odlučuje o stvarima. Ne možete to pomiriti sa demokratskim vrednostima”, rekla je Merkel.

Ona je navela da Tramp “živi od nekonvencionalnog ponašanja” i često pokušava da “ostavi utisak”.

Veliki deo razgovora Merkel sa Amanpurovom bio je fokusiran na njenu novu knjigu “Sloboda: Memoari 1954 – 2021” o njenih 16 godina liderstva u Nemačkoj.

Kao prva žena na funkciji kancelara, Merkel je detaljno opisala kako je vodila spoljne odnose između Berlina i Brisela, kao i Sjedinjenih Američkih Država, pored svojih stavova o uspehu demokratija.

“Ovih dana, liberalne demokratije su napadnute. One su pod pritiskom”, rekla je ona u intervjuu Amanpurovoj. Napad Rusije na Ukrajinu do kojeg je došlo nakon njenog mandata, Merkel je nazvala “igrom moći”.

Ona je predvidela da bi Tramp mogao da pomogne u okončanju sukoba kao što je obećao ali je pozvala Ukrajinu da prihvati sporazum sa “bezbednosnim garancijama”.

Uprkos relativno srdačnim odnosima između Moskve i Evrope, bivša nemačka kancelarka je rekla da su stvari počele da se pogoršavaju nakon samita Severnoatlantskog saveza 2008. u rumunskoj prestonici Bukureštu.

NATO je, kako je podsetila, najavio da će se i Ukrajina i Gruzija na kraju pridružiti odbrambenom savezu, ne dajući im plan kako da dotle dođu.

“Bila sam čvrsto ubeđena da Putin neće dozvoliti da se to desi bez preduzimanja mera, pa sam mislila da je pogrešno stavljati ovo na dnevni red u to vreme”, istakla je ona.

Kako navodi CNN, tokom premijerskog mandata Merkel, Rusija je pobedila u petodnevnom ratu protiv Gruzije 2008. godine i započela svoju prvu invaziju na Ukrajinu 2014. godine, aneksijom Krima i okupacijom teritorije na istoku zemlje.

Merkel je upozorila da su pregovori sa Putinom težak zadatak i podsetila da se suočila sa ruskim liderom povodom invazije na Krim 2014. godine, operacije koju je Kremlj prvobitno želeo da zamagli, tvrdeći da vojnici koji se bore u Ukrajini nisu deo moskovske vojske.

Ona je napomenula da joj je Putin kasnije priznao da je “lagao” o tome.

“Došlo je do prekretnice u našem odnosu. Sasvim je jasno da sam morala da budem izuzetno oprezna u pristupu prema njemu. Dakle, ne možete da verujete samo u dogovor, sa njim – to je apsolutno tačno.

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini moraju Kijevu da obezbede bezbednosne garancije”, istakla je Merkel.

Upitana da li je napravila greške u proceni tokom svog premijerskog mandata, s obzirom da na tvrdnje njenih kritičara da je ekstremno oslanjanje Nemačke na jeftini ruski gas pomoglo jačanju ekonomije Moskve i njenog uticaja u Evropi, Merkel je rekla: “Uvek moramo da posmatramo stvari u odnosu na tadašnje okolnosti. Mislim da nema puno smisla govoriti o tome iz današnje perspektive”.

B92

Šefovi diplomatija zemalja EU bliskih Sjedinjenim Američkim Državama izjavili su da se ne slažu sa izjavom američke potpredsednice i kandidatkinje demokrata Kamale Haris da se svetski lideri smeju bivšem predsedniku i kandidatu republikanaca Donaldu Trampu.

Šefovi diplomatija zemalja EU koji su učestvovali na 79. zasedanju Generalne skupštine UN rekli su, komentarišući ocenu Kamale Haris koju je iznela tokom predsedničke debate u septembru, da će sarađivati sa onim ko  bude pobedio na predsedničkim izborima u SAD, prenosi Foks njuz.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da će Italija, ako Tramp bude novi predsednik, sarađivati sa njim kao i pre kada je bio na čelu SAD, dodajući da je Italija prijatelj Amerike.

“Za nas su transatlantski odnosi ključna strategija naše spoljne politike”, istakao je Tajani.

Šefovi diplomatija Litvanije i Češke, Gabrielius Landsbergis i Jan Lipavski, istakli su da će izbor prepustiti američkim glasačima.

“Moja uloga nije da komentarišem takve političke izjave”, rekao je Lipavski ali je pohvalio Trampovu “snažnu” poruku o izdvajanjima za odbranu, za koju je izrazio nadu da će je Evropa i dalje podržavati usled ruske agresije protiv Ukrajine.

Landsbergis je naveo da je odnos Litvanije i SAD “više od politike” i ponovio da će, ko god bude pobedio na izborima u SAD, morati da se fokusira na poruku o izdvajanjima za odbranu za koju se Tramp zalagao, tokom prvog predsedničkog mandata.

Nijedna zemlja EU, međutim, nije izrazila toliko nade da će Tramp osvojiti i drugi mandat kao Mađarska, navodi Foks news.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da mađarska vlada ima “ogromna očekivanja” od nove Trampove administracije ako on pobedi.

“Mi imamo ogromna očekivanja, jer verujemo da bi administracija predsednika Trampa mogla da reši mnoge od velikih kriza koje nam daju dosta razloga za zabrinutost”, rekao je Sijarto.

On je dodao da zaista nije video da se bilo ko smeje Trampu.

“Video sam da se mnogi plaše. Boje se američkog predsednika koji je pošten, koji nije talac liberalnog mejnstrima i predstavlja patriotsku poziciju i jasno kaže da je Amerika na prvom mestu”, naveo je Sijarto.

B92

Novi poljski premijer Donald Tusk izjavio da će se njegova vlada angažovati da ubedi svetske lidere, kako je potrebno da se nastavi pružanje pomoći Ukrajini.

To će, kako je rekao, biti prioritet vlade, jer je to u interesu slobodnog sveta.

Tusk je rekao da je za njega bolno kada čuje kako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mora nastaviti da pokušava da ubedi svetske lidere u potrebu nastavka podržavanja borbe Ukrajine protiv ruske agresije, preneo je AP.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On tvrdi da će Poljska postići lidersku poziciju u Evropi i biti snažan deo NATO-a.

Tusk je danas održao govor u parlamentu, dan nakon što su ga poslanici izabrali za novog premijera.

Poljski parlament izabrao je sinoć Tuska, lidera centrističke partije Građanska platforma, za novog premijera, nakon osmogodišnje vladavine stranke Zakona i pravde doskorašnjeg premijera Mateuša Moravjeckog.

Tusk je postao premijer nakon što je prethodno u ponedeljak donji dom poljskog parlamenta izglasao nepoverenje vladi Moravjeckog.

Tusk je gotovo dva meseca posle parlamentarnih izbora izabran za premijera, uz pomoć koalicionih partnera, među kojima su levičari i umereni konzervativci, preneo je AP.

Te partije su išle na izbore odvojeno, ali su obećale da će raditi zajedno pod liderstvom Tuska da bi se, kako su naveli, obnovili demokratski standardi i odnosi sa saveznicima.

Ovim glasanjem se završila osmogodišnja vlast stranke Zakona i pravde (PiS), za koju kritičari kažu da je podrivala nezavisnost sudstva, koristila državne medije za svoju propagandu i doprinela kreiranju predrasuda prema manjinskim grupama, kao što su migranti ili LGBTQ zajednica, naveo je Rojters.

Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta, obećao je da će poboljšati odnose između Varšave i Brisela i odblokirati milijarde evra namenjenih Poljskoj koje su zamrznute zbog zabrinutosti EU u vezi sa sprovođenjem vladavine prava u Poljskoj.

Izbori u Poljskoj održani su 15. oktobra.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE