Pitanja uticaja i primata su centralna u međunarodnoj politici. Veliki deo moderne teorije međunarodnih odnosa fokusira se na to kako velike sile oblikuju i upravljaju međunarodnim političkim okruženjem, kako bi osigurale svoju bezbednost, prosperitet i prednost.

Naravno, ovo je izazvalo mnogo debata o tome šta tačno predstavlja status velike sile…

Većina se slaže da to treba da uključuje ekonomsku snagu i dinamiku, društveni i politički uticaj, političku stabilnost i naravno, vojnu moć.

Dr Robert Farli, vojni novinar i autor knjiga Slučaj eliminacije američkog ratnog vazduhoplovstva, The Battleship Book, and Patents of Pover: Zakon o patentima i širenje vojne tehnologije, predstavlja svoju viziju rangiranja svetskih sila prema vojnoj moći na stranicama američkog izdanja 19fortifive.com.

1. Sjedinjene Američke Države

Sjedinjene Države su preuzele ulogu lidera velikih svetskih sila 1918. godine, kada je njihova vojna moć počela brzo da raste u tandemu sa ekonomskom sofisticiranošću. Malo ko bi danas tvrdio da su Sjedinjene Države izgubile svoju vodeću poziciju.

Pentagon ima najsofisticiraniji (da ne pominjemo skup) odbrambeni aparat, na svetu. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja može da sprovodi ekspedicione operacije u bilo kom trenutku i na bilo kom kontinentu.

Kolekcija američkih saveza, zasnovana prvenstveno na transatlantskim odnosima (sa Velikom Britanijom i Evropom) i transpacifičkim odnosima (sa Japanom, Tajvanom i Južnom Korejom) podupire i američku vojnu i ekonomsku moć.

Najveća slabost Sjedinjenih Država je njihov politički sistem, koji je očigledno zastareo i koji neprestano razdire partizanski sukob. Ipak, Sjedinjene Države su ogromna, neizmerno bogata i neizmerno moćna zemlja koja izgleda da će ostati na vrhu u doglednoj budućnosti.

2. Narodna Republika Kina

Kina se čvrsto učvrstila u prvom rangu svetskih sila. Nema sumnje da je Kina postala prvorazredna vojna sila. Iako njena odbrambena tehnologija zaostaje, jaz se stalno smanjuje. Kina je naporno radila da uskladi svoju moćnu tehnološku ekonomiju sa svojom odbrambenom, industrijskom bazom.

Kineski politički sistem je prošao kroz tihu revoluciju, zamenivši model odbora koji je efikasno funkcionisao od ranih 1980-ih sa modelom vladavine jednog čoveka.

Kineski ekonomski i posebno demografski trendovi u protekloj deceniji bili su pomešani ili negativni, što postavlja ozbiljna pitanja o održivosti kineskog modela.

Spora i oprezna komercijalna ekspanzija Kine u Centralnu Aziju i Afriku takođe je doprinela širenju njenog strateškog uticaja.

3. Ruska Federacija

Rusija ostaje, bez sumnje, među tri najveće svetske sile. Kao sila broj jedan, tokom Napoleonovih ratova, uprkos kolapsu Imperije i raspadu SSSR-a, Rusija je utrla put, svom kontinuiranom, međunarodnom značaju. Ovo je zasnovano na ogromnoj, veličini Rusije, njenom bogatstvu resursa i gigantskom arsenalu nuklearnog oružja.

Rusija je izuzetno velika i ima ogromne rezerve prirodnih resursa. Njeno stanovništvo je relativno veliko i dobro obrazovano. Moskva održava moćan nuklearni štit, koji joj je omogućio da vodi rat u Ukrajini bez, mnogo mešanja mnogo bogatijih, atlantskih sila.

Istovremeno, zemlja doživljava demografski pad. Sankcije polako ali sigurno utiču na rusku ekonomiju, koja odnedavno radi na održavanju nesmetanog rada vojne mašinerije.

4. Japan

Japan polako vraća svoju vodeću poziciju među svetskim silama. Čini se da Tokio, dugo velika ekonomska i finansijska sila, takođe izlazi iz svog posleratnog geostrateškog sna.

Uprkos visokom nivou duga i sklerotičnom ekonomskom rastu, Japan ostaje jedna od tehnološki najnaprednijih zemalja na svetu, a Tokio sve više povezuje inovativne aspekte svoje privrede sa odbrambenom industrijom.

Međutim, Japan ima ozbiljan demografski problem i tek treba da razvije dobru strategiju za sprečavanje depopulacije većeg dela sela.

Uprkos tome, uspon japanske moći postaje neizbežna realnost u severoistočnoj Aziji.

5. Indija

Indija, jedna od retkih zemalja sa zdravom demografskom bazom, počela je da se pojavljuje kao velika sila u poslednje dve decenije.

Indijska ekonomija raste najbržim tempom, na svetu.

Relativno otvoren politički sistem Indije omogućio je zemlji da stvori inovativne tehnološke kompanije koje su blisko povezane sa globalnom ekonomijom.

U vojnom smislu, Indija je znatno inferiorna u odnosu na Kinu ali ima jake odnose sa Velikom Britanijom, Francuskom, SAD i Rusijom, koje joj omogućavaju pristup, najnovijoj, odbrambenoj tehnologiji.

Sledeće na listi, prema autoru, su Francuska, Velika Britanija i Južna Koreja.

Stavovi autora se možda ne poklapaju sa stavovima urednika!

Borba.Info

Francuski predsednik je takođe pozvao na veće prisustvo u međunarodnim organizacijama „gusto naseljenih zemalja, koje nisu postojale, kada se sadašnji svetski poredak, tek formirao”.

Evropa će morati da preispita svoje odnose sa Rusijom u nekoj budućnosti, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron…

Obraćajući se na međunarodnoj konferenciji o miru u Parizu, Makron je pozvao na „razmišljanje o miru u Evropi sutrašnjice“, imajući u vidu činjenicu da Evropa „nije ograničena na Evropsku uniju i NATO“.

„Pokušavamo da razvijemo evropsku političku zajednicu ali moramo da razmišljamo o novoj organizaciji Evrope, a zatim da preispitamo naše veze sa Rusijom i da razmišljamo o miru na ovom [evropskom] kontinentu“, rekao je on.

Njegov govor je emitovan na X stranici Jelisejske palate.

On je pozvao evropske i svetske nacije da se usredsrede na to, kako da „izgrade novi svetski poredak”.

„Očigledno, ovo je najveći izazov današnjice, jer je naš sadašnji poredak reči neadekvatan i nepravedan. Neadekvatan je zato što je osmišljen na kraju Drugog svetskog rata.

Nije uzeo u obzir probleme koji su se kasnije pojavili da bi postali dominantni” rekao je on, dodajući da takvi problemi uključuju “klimu i tehnološku revoluciju”.

Francuski predsednik je pozvao na veće prisustvo u međunarodnim organizacijama „gusto naseljenih zemalja, koje nisu postojale, kada se sadašnji svetski poredak, tek formirao”.

On je rekao da ovu temu planira da pokrene u svom govoru na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Evropska politička zajednica, međunarodni forum, osnovana je 2022. godine na Makronovu inicijativu za održavanje diskusija o budućnosti Evrope.

Borba.Info

„Učinićemo sve da pripremimo relevantne odluke na osnovu konsenzusa, uobičajenog u našim odnosima“, naglasio je ruski lider.

Rusija i Kina, kao i zemlje partneri globalnog juga, drže se ideje svetskog poretka zasnovanog na principima pravde, suvereniteta i međunarodnog prava, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin, na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jijem…

“Rusija i Kina zajednički podržavaju principe pravednog i demokratskog svetskog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu, suverenitetu i jednakosti. Isti pristup dele i zemlje istomišljenika na globalnom jugu i svetska većina, čiji je samit BRIKS-a bio nova potvrda“, rekao je Putin.

„Upravo smo o tome razgovarali sa našim kolegama koji se bave bezbednosnim pitanjima. Održaćemo sastanke BRICS Outreach i BRICS+. Mnoge zemlje dele naše pristupe svetskom poretku.

Oni su željni da postanu članovi naše organizacije i da sarađuju sa njom, učiniti sve da pripremimo relevantne odluke na osnovu konsenzusa, uobičajenog u našim odnosima“, rekao je ruski lider.

Putin je podsetio da su odnosi sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje Rusije i Kine dugi niz godina bili obostrano korisni i ravnopravni.

On je dodao da će 2. oktobra dve zemlje obeležiti 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

Borba.Info

Američki i britanski šefovi špijuna naveli su Kinu i Rusiju kao glavne izazivače status kvo.

Globalni poredak ugrožavaju brojni državni akteri, ističu šefovi američkih i britanskih stranih obaveštajnih agencija – CIA i MI6 – u zajedničkom saopštenju koje je u subotu objavio Financial Times…

U članku su Bill Berns i Ričard Mur obećali da će Vašington i London raditi zajedno na održavanju statusa kvo u svetu u kome je tehnologija u velikoj meri ubrzala geopolitičke trendove.

Nakon izbijanja sukoba u Ukrajini u februaru 2022. i oštrog pada veza sa Zapadom, visoki ruski zvaničnici, uključujući predsednika Vladimira Putina, više puta su proglašavali kraj američke hegemonije i globalni pomak, ka multipolarnosti.

U tekstu, Berns i Mur su primetili da „nema sumnje da je međunarodni svetski poredak — uravnotežen sistem koji je doveo do relativnog mira i stabilnosti i omogućio povećanje životnog standarda, mogućnosti i prosperiteta — na neki način ugrožen nismo videli od hladnog rata“.

„Danas sarađujemo u osporenom međunarodnom sistemu u kojem se naše dve zemlje suočavaju sa neviđenim nizom pretnji“, napisali su vrhunski špijuni.

Članak izdvaja „asertivnu Rusiju“ u kontekstu sukoba u Ukrajini, koju su i CIA i MI6 „videle… da dolazi“.

Šefovi špijunskih agencija su istakli da su neprijateljstva pokazala povećanu ulogu tehnologije u savremenom ratovanju, posebno bespilotnih sistema i satelitskog izviđanja.

Pored toga, Berns i Mur su optužili Moskvu da vodi „nepromišljenu kampanju sabotaže širom Evrope“, kao i da širi „laži i dezinformacije osmišljene da zabiju klinove, između nas“.

Međutim, prema autorskom tekstu, u očima CIA i MI6 „glavni obaveštajni i geopolitički izazov 21. veka“ jeste „uspon Kine“. Obe agencije su već reorganizovale svoje procese, kako bi „odrazile, taj prioritet“.

Govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF) početkom juna, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla: „Govorimo o policentrizmu, odstupanju od ranijih normi i vidimo očajnički otpor kolektivnog Zapada…

Oni drugačije vide normu, kao sopstvenu dominaciju, kao svetski poredak zasnovan na jednom pravilu, da moraju da dominiraju kao i pre i da svako mora da radi, samo ono što mu dominantna sila dozvoljava.”

Diplomata je insistirao da zapadne narative, međutim, ne deli globalna većina, koja je prihvatila koncept multipolarnosti.

Ne treba zaboraviti da je kolektivni Zapad manjina“, naglasila je tada Zaharova.

Borba.Info

Ove godine bi moglo da dođe, do kraja zapadne liberalne hegemonije, jer se svetski poredak izgrađen na njoj urušio, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

„Ove godine, ako Bog da, možemo da okončamo neslavnu eru zapadne civilizacije.

Možemo da dovršimo svetski poredak izgrađen na progresivnoj liberalnoj hegemoniji. Progresivni liberalni svetski duh je srušen. Doneo je svetu rat, haos, nemire i uništene ekonomije”, kazao je Orban na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) u Budimpešti.

Orban je ocenio da se progresivni liberali osećaju ugroženo ali da su u isto vreme i dalje na vlasti, kao i da su oni „opasni protivnici, odlučni da urade sve, ne zaziru od ničega i nemaju moralne brige”.

Mađarski premijer je istakao da na izborima za Evropski parlament postoji šansa da se suvereno orijentisani političari zamene „onim liderima koji zapravo nisu lideri”, već se bave izgradnjom „hegemonističko-ideološke kontrole kojoj se svi moraju povinovati, pretvaranjem državnih organa u instrumente ugnjetavanja naroda Evrope”.

Kao primere pritiska „liberalnog mejnstrima”, Orban je naveo pokušaje da se otkaže konzervativna konferencija u Briselu prošle nedelje, suđenje bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu, progon nemačkih obaveštajnih službi desničarskih političkih partija, pokušaji zabrane aktivnosti novinara Takera Karlsona u Evropi i progon finskog političara i sveštenika zbog citiranja Jevanđelja.

„Neka ponovo dođe era suverenista, hajde da ponovo učinimo Ameriku velikom.

Hajde da ponovo učinimo Evropu velikom”, zaključio je Orban, prenosi RT Balkan.

Politika

Bajden je značajno preuveličao značaj ukrajinskog sukoba, izjavivši da on određuje sudbinu svetskog poretka.

Time je američki predsjednik doveo SAD u tešku poziciju, napominje autor članka u RS.

Bajden će možda morati da pređe na plan B, ali da li će moći posle sopstvenih tvrdnji da je sloboda svetskog poretka u pitanju?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve do leta imali smo konvencionalnu viziju šta će biti kraj ukrajinskog sukoba: Kijev će pripremiti i izgraditi svoje snage, sprovesti letnju ofanzivu, zauzeti što je moguće više teritorije i konačno pokrenuti mirovne pregovore sa pozicije. snage i okončanja neprijateljstava.

U međuvremenu je prošlo dva meseca od početka kontraofanzive, bliži se kraj leta, a ovaj scenario se čini sve manje verovatnim.

Ukrajinska kampanja je navodno u zastoju, sa iscrpljenim, neiskusnim i na brzinu obučenim trupama koje svojim moćnim minama razbijaju glave o teško ukopanu rusku odbranu, trpeći užasne žrtve.

Borba.Info

Zapad odlučno rešio da “posadi” Zelenskog za pregovarački sto!https://t.co/lQoY42A3Bd

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 15, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tekuća vojna konfrontacija u Ukrajini, umešanost velikog broja zemalja i nemiri u različitim regionima sveta određuju složenost situacije za ovu i sledeću godinu.

Novinar i bloger Jurij Podoljaka siguran je da obe strane u sukobu, čeka odlučujuća bitka.

Uporedo sa tim rastu turbulencije u svetu, koje se izražavaju u rastu tenzija u Izraelu i Turskoj i u pokušajima da se uzdrma krhka ravnoteža u Zakavkazju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve ovo svedoči o početku borbe za novi svetski poredak.

Istovremeno, približavanje Irana i Saudijske Arabije, protesti u Francuskoj protiv Makronove politike i podrška ruskom delovanju većine sveta izazivaju oprezan optimizam.

I to uliva poverenje da će na kraju sve biti u redu. Iako će godina biti veoma teška – napisao je stručnjak na svom telegram kanalu.

Podoljaka takođe veruje da će svetski globalisti učiniti sve da prevladaju i da će pokušati da jedan broj regiona strmoglave u haos i nemire.

Papa Franja je ranije govorio o mogućnosti uspostavljanja primirja u Ukrajini, u roku od dve uskršnje nedelje.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov primetio je da Kremlj nije dobio nikakve konkretne predloge od Vatikana.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve veći savez između Rusije i Kine ima potencijal da promeni svetski poredak, tako da bi SAD i saveznici trebalo da se pripreme da odgovore.

O tome piše Vašington post.

Publikacija se odnosi na istoriju, jer su pre pola veka Sjedinjene Države promenile svetski poredak suprotstavljajući Kinu Sovjetskom Savezu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada Zapad shvata da Peking i Moskvu ujedinjuju „strahovi od okruženja” od strane SAD i NATO.

Danas će Rusija, okrećući se od Zapada, tražiti izlaz na kinesko tržište, gde može da prodaje energente.

Zauzvrat, Kina je spremna da igra na „kartu Rusije” kako bi se suprotstavila američkoj ekspanziji u pacifičkom regionu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Među stručnjacima nema konsenzusa o tome kakav će svetski poredak biti u budućnosti…

Kolumnista časopisa “Nešenal interest” Mark Kac naveo je znake da je američkoj hegemoniji na planeti došao kraj.

Prema njegovim rečima, u eri bipolarnog sistema međunarodnih odnosa u svetu međusobno dve su se takmičile velike sile – SSSR i SAD, preneo je “Sputnjik”.

Raspadom Sovjetskog Saveza i bloka socijalističkih zemalja činilo se da su Sjedinjene Američke Države postale jedina dominantna sila na Zemlji, ali izazovi s početka 21. veka ovu tezu podvrgavaju sumnji, piše autor.

Po njegovom mišljenju, sledeći događaji svedoče o kraju hegemonije Vašingtona:

• Amerika nije uspela da pobedi u velikim i dugim vojnim operacijama u Avganistanu i Iraku.

• Sjedinjene Američke Države su slabo odgovorile Rusiji zbog događaja iz 2008. u Gruziji i 2014. u Ukrajini.

• Vašington je prepustio inicijativu Moskvi, Teheranu i Ankari u rešavanju sukoba na Bliskom istoku – u Siriji i Jemenu, i na severu Afrike – u Libiji.

• SAD nisu uspele da spreče Kinu da poveća svoju moć, potvrdi dominaciju u Istočnom kineskom i Južnom kineskom moru, kao i da proširi svoj uticaj zahvaljujući ekonomskoj inicijativi “Jedan pojas, jedan put”.

• Amerika je neuspešno pokušavala da se približi svojim protivnicima (Donald Tramp je to želeo da uradi sa Severnom Korejom, pa čak i sa Iranom). Osim toga, Vašington nije uspeo da odvrati svoje saveznike od saradnje sa rivalima.

Kac je napomenuo da povlačenje Oružanih snaga SAD iz Avganistana, kao i planirani izlazak iz Iraka krajem 2021. godine predstavljaju najnovije znake da se unipolarni svet predvođen Sjedinjenim Američkim Državama (ako je ikada i postojao) bliži kraju .

Među stručnjacima nema konsenzusa o tome kakav će svetski poredak biti u budućnosti, dodaje autor.

Neki smatraju da bi Kina mogla postati sledeća dominantna sila, drugi su uvereni da će svet ponovo postati bipolarni – sa centrima u Pekingu i Vašingtonu.

Međutim, u ovom sistemu mogla bi postojati i treća sila sposobna da balansira između Kine i Sjedinjenih Američkih Država – Rusija, zaključuje se u članku.

Sputnik

Većina evropskih zemalja veruje da je najgora faza pandemije iza njih, uz dobru dozu zabrinutosti zbog mogućeg drugog talasa.

Drugi talas bi mogao uslediti nakon što se život vrati u normalu – ili barem nešto što nalikuje na normalu.

Osim epidemiološkog drugog talasa Evropi i Zapadu preti druga opasnost – geopolitički drugi talas, piše američki časopis “Atlantic”.

A te spoljnopolitičke, ekonomske i vojne posledice jednak su razlog za zabrinutost zapadnih vlada.

Novinar ovog časopisa izlaže sledeći hipotetski scenarija: u isto vrijeme dok Evropa i SAD stavljaju koronavirus pod kontrolu, on izmiče kontroli u zemljama trećeg sveta.

Razvijene zemlje, same iscrpljene pandemijom, zadužene zbog paketa pomoći posrnuloj ekonomiji i usred nove ekonomske krize, ne šalju pomoć na vreme. Nastupa opšta panika.

Migranti se ponovno gomilaju na jugu, odnosno jugoistoku Evrope. Neka od država pogođenih pandemijom proglašava stečaj zbog javnog duga, uglavnom prema zapadnim bankama, koji ne može platiti.

U sve većem haosu neki diktator vidi priliku za zauzimanje teritorija druge zemlje. A SAD, koji se pod Donaldom Trampom sve više okreće sebi i izoluje od svijeta, pušta Kini da zauzme njegovo mesto “svetskog policajca”.

Dalje se navodi da je to samo jedan od nekoliko scenarija koje su mu izložili bezbednosni stručnjaci, akademici i vladini savetnici. Svi su oni, dodaje, uvereni da ovaj geopolitički drugi talas dolazi. Pitanje je samo gde će udariti.

Istorija nas uči da velike promene i poremećaji mogu izazvati nepredvidive i dalekosežne reakcije. Rušenje Vol Strita 1929. dovelo je ne samo do ere Nju Dila u Americi nego i do Velike depresije širom zapadnog sveta, što je posredno doprinelo rastu fašizma i izbijanju Drugog svetskog rata.

Još jedan finansijski kolaps u Americi, onaj iz 2008., izazvao je evrokrizu, a nekoliko godina kasnije usledili su Bregzit u Velikoj Britaniji, kao i pobeda samog Trampa u SAD-u.

Tenzije između SAD i Kine, ali i unutar Evropske unije

Koronavirus je naneo još jedan nagli šok globalnoj ekonomiji i zaoštrio tenzije između SAD-a i Kine, baš kada su bili na pragu dogovora. Tramp i Majk Pompeo već su nekoliko puta izneli optužbu da je SARS-Cov-2izašao iz biolaboratorija u Vuhanu, a ne sa takozvane mokre pijace, kao što se uglavnom pretpostavljalo.

Američki mediji javljaju kako se u Vašingtonu sve više razgovara o mogućoj odmazdi prema Kini zbog njene odgovornosti za širenje pandemije, bez obzira na to odakle je koronavirus potekao.

U isto vreme, globalna trgovina generalno je usporila, a podele unutar Evropske unije, odnosno njenog bogatijeg severa i zaduženijeg juga, produbile su se. Stoga se nameće logično pitanje – kakve posledice možemo očekivati nakon ove krize?

“Istoričari vole krajeve poglavlja”, smatra spoljnopolitički ekspert i bivši član američkog Odbora za obrambenu politiku Robert Kaplan, koji je ovog meseca savetovao britansku vladu o potencijalnim neizravnim posledicama pandemije. “Kovid 19 će mnogi videti kao još jedan kraj poglavlja”, dodaje u razgovoru za Atlantic.

“Putinov agresivni oportunizam verojatno će postati još gori”

Ono što posebno zabrinjava ovog Amerikanca, ali i mnoge britanske spoljnoopolitičke stručnjake, pitanje je kako će se postaviti Rusija na čelu s Vladimirom Putinom.

Majkl Klark, profesor obrambenih studija na Kings Koledžu u Londonu i bivši specijalni savetnik Britanskog nacionalnog odbora za bezbednosnu strategiju, komentira za ovaj časopis da Rusija, ekonomski oslabljena i pogođena istorijskim rušenjem cena nafte, predstavlja veliku opasnost za sigurnosne interese Zapada.

“Putinov agresivni oportunizam verojatno će postati još gori. Priroda Putinovog vođstva je da on ne može mirovati; mora gurati napred. To ga čini još nestabilnijim”, kaže Klark, prenosi portal Indeks.

Ni “Pax Americana” ni “Pax Sinica” nego – međunarodna anarhija?

Bivši australijski premijer Kevin Rud, međutim, u svojoj kolumni za američki časopis “Foreign Affairs” predviđa da će i Kina i SAD verojatno izaći iz ove krize značajno oslabljene.

Umesto obnovljenog “Pax Americana” ili novog “Pax Sinica” kao temelja za međunarodni poredak, Rud smatra kako je “neprijatna istina” da će moć obe svetske sile biti umanjena, i kući i u inostranstvu, a posledica će biti sporo ali postojano skretanje prema međunarodnoj anarhiji, u svim domenama od međunarodne sigurnosti preko trgovine do borbe protiv pandemija.

Umesto međunarodne saradnje, dobićemo bujanje raznih nacionalizama, a haos povezan uz odgovor na pandemiju samo je najava opšteg haosa koji nas čeka, upozorava Rud.

Po njegovom mišljenju, tri faktora će i u ovoj istorijskoj prekretnici biti odličujuća za budućnost svetskog poretka: promene u odnosu ekonomske i vojne snage svetskih sila, percepcija te promene u ostatku sveta i strategije koje svetske sile primjenjuju u toj nestabilnoj situaciji.

Da ova pandemija i katastrofalan odgovor Trampove administracije predstavlja ozbiljan udarac američkoj reputaciji i moći, slažu se mnogi.

No Rud smatra kako je pandemija oslabila i Kinu na više nivoa, od otvaranja prostora za neslaganje unutar Komunističke partije Kine, preko ogromne ekonomske štete koju je Kina pretrpela zbog masovnog karantina širom zemlje do sve većeg zameranja ostatka sveta zbog očitog kineskog zataškavanja epidemije na njenom početku.

(B92)