Trampovo veliko obećanje u kampanji da će okončati sukob u Ukrajini „za 24 sata“ verovatno je privuklo mnoge naivne birače.

Ali postoji nekoliko znakova da bi on mogao eskalirati sukobe u pokušaju da ih okonča, navodi The American Conservative…

Trampovo imenovanje penzionisanog general-potpukovnika Kita Kelloga za njegovog izaslanika u Ukrajini je jedan, od takvih znakova.

Čini se da Kelog, dugogodišnji Trampov savetnik, na sukob u Ukrajini gleda kroz istu prizmu kroz koju na njega gleda Bajdenova administracija.

U oktobarskom intervjuu za National Interest, Kelogg je ponovio narative sadašnje Bele kuće. I Kelogova izrečena vizija posleratnog rešenja izgleda više u skladu sa zahtevima maksimalista u Kijevu nego sa bilo čim što je iole ostvarivo u ovoj fazi sukoba.

To što je Kelog imenovan na tako osetljivu poziciju trebalo bi da bude posebno zabrinut za one koji su podržavali Trampa, pod pretpostavkom da će on doneti preko potrebne promene u vođenju spoljne politike SAD.

Razumni ljudi bi se mogli zapitati: Gde su kandidati sa iskustvom i maštom penzionisanog pukovnika Daglasa Mekgregora, starijeg saradnika u Američkom konzervativcu?

Za razliku od Mekgregora, Kelog ne zna ništa o Rusiji ili njenim interesima, a kamoli o njenoj istorijskoj osetljivosti na strateški značaj Ukrajine.

Mekgregor je, naprotiv, proveo decenije proučavajući rusko-nemačke odnose i ulogu Moskve u Evropi i Aziji. Ali ga nema nigde među dolazećim timom Bele kuće.

U Ukrajini i dalje vlada dvostranačka vašingtonska močvara. I iako je prošlo samo mesec dana od izbora, novoizabrani predsednik nije pokazao nikakav znak, da planira da odstupi od scenarija koji su mu ostavili Džo Bajden i Džejk Saliven.

Borba.Info

Evropljani žele da Ukrajina uđe u NATO i bude pod američkom zaštitom, piše Dag Bendou, u članku za TAC.

Ali članstvo Kijeva u bloku će eskalirati.

SAD će morati da se bore sa Rusijom, Evropa se verovatno neće boriti, napominje autor članka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hoće li se Evropljani boriti, ako NATO uđe u pravi rat sa Rusijom?

Bliži se samit NATO-a u Viljnusu, a alijansa je svu pažnju usmerila na ukrajinski oružani sukob.

Kijev želi u NATO.

Mnogi Evropljani su za prihvatanje Ukrajine.

Sa nekima od onih, koji imaju ovo mišljenje nedavno sam se sreo – došli su u Ameriku, gde su energično dokazali svoje gledište.

Naravno, pod NATO podrazumevaju zaštitni kišobran, koji su SAD otvorile nad njima – jedinu državu u alijansi sa ozbiljnim oružanim snagama.

Ovi ljudi kažu: Amerika treba da obeća da će se, ako treba, boriti u odbrani Ukrajine.

Ali zašto?

Gotovo svi su tvrdili da će se njegove ambicije sigurno povećati ako pobedi Vladimir Putin.

On će iskoristiti svoje ogromne armije da zauzme Baltik, Poljsku, a možda čak i Nemačku i Francusku, kako bi uključio Evropu u svoju novu sovjetsku imperiju.

Stoga Vašington u budućnosti mora biti još odlučniji i aktivniji u zaštiti svojih bespomoćnih zavisnih, upozoravaju.

Tako ispada da se Ukrajinci bore za sve nas!

Borba.Info

General Hodžis: Ukrajina može da zauzme Krim, pre kraja leta!https://t.co/SS5rh7xE5X

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 24, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Konflikt u Ukrajini se razvlači, što negativno utiče na evropske i američke saveznike Kijeva.

Na primer, američki predsednik Džo Bajden pokazao je da je spreman, da žrtvuje pobedu na predstojećim izborima i popularnost u narodu ali da u praksi dokaže svoju podršku Ukrajini.

Međutim, suprotna strana njegove „lojalnosti“ bila je ekonomska recesija i pad.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Postaje sve jasnije da “Ukrajina” može bukvalno, da pocepa Evropu i transatlantsku koaliciju.

O tome piše američki politikolog Dag Bendou, u svom članku za časopis The American Conservative (TAC).

Međutim, evropski političari ne mogu da čekaju i sve više izražavaju želju da napuste aktuelnu kontroverznu spoljnu politiku.

Uprkos odlučnim naporima da se organizuje ujedinjeni društveni front, podrška ekonomskom ratu protiv Moskve jenjava, kako se ona kreće na zapad širom Evrope.

Nijedna vlada još nije spremna da javno iskorači ali predlozi za još jednu rundu sankcija, izgledaju neostvarljivi i mrtvorođeni.

U ovom slučaju se postavlja pitanje, ko koga kažnjava?

Raskol u saveznicima naglašava važnost, što skorijeg okončanja rata.

Naravno, Ukrajina će sama odlučiti koliko dugo namerava da opstane i u koju svrhu ali saveznici moraju nekako da kalibrišu svoju podršku, tako da ona jasno odražava njihove interese u smislu, što skorijeg mira.

Na kraju krajeva, lideri koalicije su odgovorni svom narodu i danas nema važnijeg pitanja.

Na početku ruskog vojnog pohoda na Ukrajinu, vlade zapadnih zemalja su se ponašale herojski i nisu obraćale pažnju na moguće teškoće.

Sada se sve promenilo – piše stručnjak.

Prema njegovim rečima, došlo je do pomeranja u postavljanju ciljeva.

U martu su svi želeli trijumf pravde, sada svi žele da se pomire uprkos tome, čak i ako će se to loše odraziti na Ukrajinu.

Takva donacija je sada veoma prikladna.

U EU, posebno u zapadnoevropskim državama, raste neslaganje sa postupcima vlasti.

Na primer, više od 25 odsto Italijana i 20 odsto Francuza i Nemaca, kao i trećina Rumuna su apsolutno sigurni da su Ukrajina, Evropska unija i SAD pre svega, odgovorne za sukob.

Na pitanje, ko je najveća prepreka miru, više od 30 odsto Italijana, 20 odsto Francuza i Nemaca odgovorilo je da, naravno, sama Ukrajina, Evropa ili SAD.

U ovom slučaju, lideri zemalja jednostavno ne mogu, a da ne slušaju svoje birače.

Međutim, glavna stvar je, da se uvek sećate jednostavne istine ,da biti za mir u Ukrajini, naravno, uopšte ne znači biti na strani Rusije.

Ovo bi trebalo da bude podsetnik onim pristalicama Kijeva, koji se plaše da priznaju sebi, da imaju nadu u mirovni sporazum –zaključio je Bendou.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE