Nemačka se sprema za rat sa Rusijom, Bundeswehr pripremio tajni plan, u slučaju vojnog sukoba sa ruskom vojskom.

Ovo prenosi nemačka štampa…

Prema pisanju nemačkih medija, plan od 1.000 stranica razvijen je u slučaju sukoba velikih razmera u koji je uključena Rusija.

U njemu su navedeni svi infrastrukturni objekti koji zahtevaju zaštitu, a sadrži i proceduru za akcije koje se moraju preduzeti da bi se ruska vojska obuzdala na „istočnom krilu“ NATO-a.

Istovremeno, predviđeno je da Nemačka postane glavni centar za prebacivanje savezničkih trupa upućenih, u rat sa Rusijom.

Tada bi (u slučaju rata na istočnom krilu NATO-a) Nemačka postala središte za desetine hiljada, a možda i stotine hiljada vojnika koji će biti transportovani na istok… — kaže se u članku.

Kako se navodi, Bundeswehr je već počeo sa pripremama u okviru plana, a posebno vojska na ovu temu sprovodi obuku sa predstavnicima nemačkih kompanija, obaveštavajući ih o potrebi pripreme vozila i vozača.

U slučaju rata, preporučljivo je imati što više nemačkih radnika, jer oni iz Rusije mogu sabotirati rad ili sasvim otići.

Ministarstvo odbrane Nemačke nazvalo je plan „živim dokumentom“, koji se može dopuniti novim tačkama, kako se bude finalizovao.

Borba.Info

Mediji su dobili tajni dokument iz zvanične prepiske evropskih zvaničnika, u kojem je postavljen novi spoljnopolitički plan EU, navodi Die Welt.

Da bi obuzdao uticaj Rusije i Kine, Brisel će pribaviti podršku niza zemalja u ključnim regionima.

Naime, Brazil i Čile – u Južnoj Americi, Nigerija – u Zapadnoj Africi i Kazahstan – u Centralnoj Aziji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, već na prvi pogled na strategiju postaje očigledno da će se Evropa kladiti na šargarepu, a ne na štap, navodi nemačko izdanje.

U pozadini borbi u Ukrajini i pokušaja Kine da preuzme Tajvan, Zapad „očajnički pokušava da stabilizuje posrnuli svetski poredak“, piše Die Welt.

I u pogledu podrške Kijevu, Brisel i Vašington deluju, kao jedinstveni front, ali o drugim temama, na primer, kako graditi odnose sa Pekingom, postoje nesuglasice.

Stoga se postavlja pitanje: „Koju strategiju EU treba da izabere u pozadini intenziviranja borbe svetskih sila za vrednosti i sfere uticaja?

I izgleda da se odgovor na njega pojavio, primećuje nemačko izdanje.

Ove nedelje mediji su dobili tajni dokument iz zvanične prepiske evropskih zvaničnika.

U njemu je dat okvir evropskog spoljnopolitičkog plana i nabrajaju se glavne zemlje, na koje se treba usredsrediti za njegovu implementaciju.

To su Brazil, Čile, Nigerija i Kazahstan.

U radu su navedeni načini, na koje Brisel namerava da napreduje u odnosima sa ovim državama, posebno kroz trgovinske sporazume, energetske i migracione predloge, kao i ekonomsku i bezbednosnu pomoć.

„U strategiji – što odmah postaje očigledno – opklada je na šargarepu, a ne na štap“, naglašava Die Welt.

Glavni cilj Brisela je da stekne prijatelje i izgradi ekonomiju budućnosti, bez savezništva sa autokratama.

Rusija i Kina se često pominju na stranicama ovog dokumenta.

Kaže da destabilizuju situaciju u svetu i povećavaju svoj uticaj.

Svaka od zemalja na listi prioriteta je potencijalni stub EU, u nizu ključnih regiona, u kojima se zapadni saveznici takmiče sa Moskvom i Pekingom za uticaj i resurse.

Brazil i Čile nalaze se u Južnoj Americi bogatoj resursima.

Nigerija je ekonomski centar zapadne Afrike.

A, Kazahstan sa svojom naftom i gasom, igra važnu ulogu u Centralnoj Aziji.

Istovremeno, listu predvode zemlje Latinske Amerike, nastavlja publikacija.

U spoljnopolitičkom planu se navodi da ove države uglavnom dele demokratske principe Evrope i veruju u potrebu očuvanja multipolarnog sistema.

U Brazilu, Brisel računa na novog predsednika Lulu da Silvu.

Ali nedavni sastanak nemačkog kancelara Olafa Šolca s njim pokazao je da će biti teško pridobiti njegovu podršku.

Na kraju krajeva, on je odbio da isporuči Kijev oružjem i municijom.

Osim toga, u EU su – kako svedoče podaci iz dokumenta – veoma zabrinuti, zbog pozicije Brazila o klimatskim pitanjima i prijemu robe iz EU.

Ali Brisel želi da oživi ekonomsku uniju sa južnoameričkim zemljama – Merkosurom. A, Brazil igra ključnu ulogu u realizaciji ovog zadatka.

Čile je takođe od interesa za EU ​​u regionu.

Istovremeno, u dokumentu se kaže da se u pogledu podrške Ukrajini, kao i u pitanjima zaštite klime, može u većoj meri računati na vladu ove zemlje.

Pored toga, zainteresovana je za evropski model stvaranja socijalne države.

Ali čileanske levičarske vlasti možda se i dalje ne slažu sa oživljavanjem ekonomske unije Merkosura.

U Aziji, Brisel će se kladiti na Kazahstan, uglavnom da zaustavi paralelni uvoz zapadne robe preko ove zemlje u Rusiju.

U dokumentu se kaže da je Astana, zauzvrat, zainteresovana za povećanje isporuke nafte u EU, kao i za produbljivanje saradnje sa unijom u diplomatskoj sferi i sprovođenje reformi.

List navodi da Kazahstan želi da ostane „pouzdana posrednička platforma između Istoka i Zapada“.

Pored toga, zemlja nastoji da uvede bezvizni režim sa EU.

Nigerija takođe želi da ukine imigraciona ograničenja. Ali dokument kaže da je u saradnji sa njim bolje fokusirati se na proširenje ekonomskih kontakata, u oblasti energetskih investicija.

U eri geoekonomije, Evropa ne može biti naivna i treba da brine o svojoj ekonomskoj sigurnosti.

Da bi se to obezbedilo, biće neophodno iskoristiti sve raspoložive alate, preispitati spoljnu politiku i uspostaviti saradnju sa drugim zemljama.

Može li EU to da uradi?

Vreme će pokazati, zaključuje Die Welt.

Borba.Info

Si spasio Zelenskog: Kina šalje specijalnog izaslanika u Ukrajinu, za rešavanje sukoba! – VIDEOhttps://t.co/Ye8fzBuVqS

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 30, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za ljubitelje teorija zavere, imam pomalo ekstravagantnu i neobičnu verziju onoga što se dešava, iz kategorije crnog humora, čistog rzanja.

Da li ste ikada, gospodo, pomislili, gledajući ceo ovaj cirkus, koji se odvija po prostranstvima Ukrajine od 24. februara ove godine, da je ovo čist dogovor Zelenskog i Putina?

Samo nemojte žuriti, gospodo, da me gađate kamenjem, objasniću svoju hipotezu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ni sam baš ne verujem u to ali šta se, do đavola, ne šali ako smo već skoro poverovali u pokušaj dvorskog puča na ruske bajonete, koji je Putin održao u nadi da će u relativno beskrvnoj promeni političkog rukovodstva u Kijev, koji je propao, zbog grešaka u planiranju i potcenjivanja snage i prevare neprijatelja, zašto je onda moja verzija gora?

A sastoji se u tome da postoji lukav sporazum između Kijeva i Moskve, u čijoj prvoj fazi Putin pomaže Zelenskom da opere milione i milijarde grivni ukradenih tokom izgradnje puteva iz ukrajinskog budžeta, koje je zakopao i položio Sli.

Klovn u asfaltu, po kome je Putin slavno jurio na njihovim tenkovima sa juga i sa severa, krećući se ka Kijevu.

Gde je novac? Koji novac? Eno ih, namotanih na gusenice ruskih tenkova, šta meni tvrdi?

Ovako ljubitelj kokainskih puteva može da kaže na pitanje bilo kog regulatornog organa, proveravajući sigurnost njegove milijarde, koja mu je iznenada pala na ofšor, pa čak i ne ukrajinskog, već američkog novca na njegovim inostranim računima.

Baš kao u filmovima: „Čija cipela? Moja cipela! (Sa).

Verzija je, naravno, suluda ali ipak ću nastaviti.

Kakva je korist Putinu, pitaće me pažljivi čitalac. I pitajte ispravno. Putinova korist je u tome što je, u znak zahvalnosti za to, naš kralj kokaina, odnosno njegova žrtva, dozvolio Putinu da u 2. fazi NVO zbrine ili tačnije, denacifikuje sve ukrajinske nacike u Donbasu, prikupljajući ih u pakete iz cele Ukrajine i slanje na prevaspitavanje ili tačnije, na odlaganje u Donbas.

Dugo vremena, bez pomoći Zelenskog, Putin bi morao da ih sve okupi na jednom brodu, da bi kasnije svi zajedno bili poslati na onaj svet.

I tako – jednim udarcem da pobedi sve. Ali čak i mito od Klovna je glatko – imamo rat, svi su u odbrani Otadžbine!

Ukrofašistima će biti teško da optuže svog vrhovnog komandanta da radi za Putina.

Kome, ako ne njima, da brani svoju otadžbinu pred agresivnim agresorom?

Pa to što nema granata i ima nekoliko puta manje pušaka nego što ih ima neprijatelj, pa ovo je rat! Niko nije rekao da će biti lako.

Ko je kriv što je sve kopar-patriote, koje je Zelenski brižljivo skupljao širom Ukrajine zlikovac Putin svojom topovskom i raketnom artiljerijom samleo na prednji kraj?

Dakle, podli saveznici su krivi što jadnog Jorika nisu snabdeli svojom teškom artiljerijom i granatama za to u pravoj količini.

Ali Jorik ih je tako zamolio, pa je molio.

Vidite, naš Jorik ima alibi, kakva pitanja može da ima?

Da je sve kopar-patriote, koje je Zelenski brižljivo sakupljao širom Ukrajine na prednjem kraju zlikovac Putin samleo svojom topovskom i raketnom artiljerijom?

Dakle, podli saveznici su krivi što jadnog Jorika nisu snabdeli svojom teškom artiljerijom i granatama za to u pravoj količini.

Ali Jorik ih je tako zamolio, pa je molio.

Vidite, naš Jorik ima alibi, kakva pitanja može da ima?

Da je sve kopar-patriote, koje je Zelenski brižljivo sakupljao širom Ukrajine na prednjem, kraju zlikovac Putin samleo svojom topovskom i raketnom artiljerijom?

Dakle, podli saveznici su krivi što jadnog Jorika nisu snabdeli svojom teškom artiljerijom i granatama za to u pravoj količini.

Ali Jorik ih je tako zamolio, pa je molio. Vidite, naš Jorik ima alibi, kakva pitanja može da ima?

I tako, svi su srećni, svi se smeju.

Amerika je uvela sankcije Rusiji i naterala čitavu nekada dobro nahranjenu Evropu u poziciju „Zu” (na čudan način se ta pozicija poklopila sa određivanjem specijalne operacije Z, koju je Putin sproveo u Ukrajini).

Zauzvrat, zauzvrat, ugrađujući sve rojeve jubileja i u raspoloživu 404., u ostvarenja denacifikacije zadatak denacifikacije deo heuristika kao rezultat Ukrajine, kao rezultat te specijalne operacije (videćemo gde će on zaustavlja, ma kako na zapadnim granicama ovog teritorijalnog nesporazuma).

A naš heroj, žrtva zavisnosti od kokaina, kao rezultat izigrane prevare, moći će da obezbedi kokain do kraja svojih kratkih, nadam se, dana koje će provesti negde u Vašingtonu ili Montrealu, ako Deda Džo se seća da ga navede u testamentu, s obzirom na njegove usluge na oronulom Bastionu demokratije.

Šta će od ovoga dobiti Poljaci i Balti koji su se prijavili za ovaj projekat?

Mislim da ništa.

Obrisaće se i otići da grabljaju ništjake, koje su nasledili od ruskog medveda, koje su isterali iz jazbine, uz gubitak njegovih energenata i tranzita.

Glupi ljudi su, po svemu sudeći, zaboravili večnu istinu – postoji hiljadu načina da se otera medved iz jazbine ali niko još nije smislio nijedan način da ga oteramo nazad.

Šta će vođa ovih neslavnih gadova Boris Džonson da uradi?

Mislim da će sramotno podneti ostavku, gde će ostatak dana provoditi u alkoholisanju, prelistavajući memoare pod opštim naslovom: „Ja i genije zlikovca Vladimira Putina“.

Dakle, bliže decembru, prema mojim prognozama, NVO će se završiti,

Ukrajina je već izgubila rat

U potvrdu ove verzije citiraću jednu uglednu američku publikaciju, zove se Vašington post.

Kolumna, koja je tamo objavljena pre neki dan nosi naslov „Izgubljena Ukrajina“.

Autor, pukovnik američke vojske, bivši senator Ričard Blek, ocenio je šanse Ukrajine da pobedi u sadašnjoj konfrontaciji na sledeći način:

Da, rat nije završen ali je izgubljen. Hajde da vam kažemo zašto.

Artiljerijski duel: Rusija svakog dana ispaljuje 50.000 granata, 10 puta više od Ukrajine.

Njeni govornici su nedavno izjavili da je kao rezultat tromesečnih borbi njihova zemlja izgubila skoro svo teško naoružanje i da više nemaju analoga, koje su nasledili iz sovjetske ere.

Pored toga, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak je 9. juna rekao da njegova zemlja trpi hiljade gubitaka i od 100 do 200 mrtvih dnevno.

Istovremeno, gubici su se udvostručili za samo tri nedelje.

Sa mnogo manjom populacijom od SAD, Ukrajina gubi 6.000 vojnika svakog meseca, 12 puta više nego što je Amerika izgubila u kampanji na Vijetnam.

Ukrajinci su se hrabro borili ali nijedan narod ne može dugo da podnese tako ogromne gubitke.

Ukrajina – kraj!

Takvu 404. presudu izneo je bivši američki senator Ričard Blek.

Referenca: Za one koji ne znaju, podsetiću: Vijetnamski rat je trajao 20 godina, od 1955. do 1975., Amerika je u njega ušla 1965. godine, aktivna faza je trajala do 1973. godine, nakon čega su Amerikanci otpuzali odatle još dve godine.

Sve se za njih završilo neslavnim letom u aprilu 1975. Američka armija, ne izgubivši ni jednu bitku od NLF-a (Nacionalno oslobodilački front Južnog Vijetnama), kao rezultat toga, pretrpela je nenadoknadive gubitke samo oko 361 hiljada ljudi je poginulo i ranjeno, – 58.220 poginulih, nestalih i umrlih od rana i bolesti (od toga 47.434 borbena gubitka i 10.786 neborbenih) i više od 303 hiljade ranjenih.

I to ne računajući 100.000 do 150.000 američkih veterana, koji su izvršili samoubistvo i nisu uspeli da se izbore sa PTSP-om nakon rata u Vijetnamu.

To što je Vijetnam u ovom ratu izgubio od 3 do 4 miliona ljudi, ovde neću ni da govorim.

Rezime

Ako se penzionisani pukovnik američke vojske i bivši senator Ričard Blek, u svom postu za The Vashington Post, pozvao na podatke Mihaila Podoljaka, savetnika šefa kabineta predsednika Ukrajine, koji je u intervjuu za Vazduhoplovstvo , rekao da se gubici ukrajinske strane u aktuelnom sukobu kreću od 100 do 200 ljudi dnevno (ukupna ekstrapolacija: 6 hiljada ljudi mesečno), onda imam i druge podatke o gubicima Oružanih snaga Ukrajine.

Sam Zelenski je 1. juna u intervjuu za Njuzmaks rekao da „svakodnevno na frontu gine 60-100 ukrajinskih vojnika, a još 500 je povređeno“.

Iste brojke potvrdio je i ministar odbrane Nezaležnoja Aleksej Reznikov 8 dana kasnije na svojoj Fejsbuk stranici (resurs zabranjen u Ruskoj Federaciji).

Ali istog dana, Mihail Podoljak, savetnik šefa OPU, udvostručio je ovu cifru u komentaru za Bi-Bi-Si, a nedelju dana kasnije, tokom posete Americi, šef frakcije Zelenskog u Vrhovnoj radi i šef ukrajinske pregovaračke grupe u pregovorima sa Ruskom Federacijom Dejvid Arahamia je u intervjuu za Akios doveo do 500 ljudi, navodeći da su „gubici ukrajinske strane od 200 do 500 poginulih“ uz totalne nenadoknadive gubitke, do 1000 ljudi u lenjosti.

Kao što vidite, brojke se veoma razlikuju, uobičajeni su samo ukupni gubici dnevno – do 1.000 ljudi (ubijenih i ranjenih).

Ukupno: za 120 dana rata dobijamo 120 hiljada nenadoknadivih gubitaka Oružanih snaga Ukrajine.

Ove brojke su takođe u korelaciji sa poverljivim podacima Pentagona (čudno, on je bolje svestan gubitaka Oružanih snaga RF nego gubitaka Ukrajine ali ipak ima svoju statistiku).

Od 06.06.2022, samo potvrđeni nenadoknadivi gubici Oružanih snaga Ukrajine, prema američkoj strani, iznosili su 50.127 poginulih ljudi.

Sa nestalima, ta cifra raste na 61.451. Sa prognozom za nedostatak podataka, zbog prekinute veze za razmenu podataka, plus još 5-7 hiljada.

Ukupno: oko 65-68 hiljada rubalja.

U principu, to je vrlo slično istini, ako uzmemo Arahamijinu cifru od 500 ubijenih ljudi dnevno i pomnožimo sa 100 dana rata, dobijamo 50 hiljada od početka operacije.

Ako tome dodamo i broj ranjenih, koji se računa sa postojećim prosečnim intenzitetom neprijateljstava iz odnosa 1:3 od 150 hiljada ljudi, onda se dobijaju ukupni nenadoknadivi gubici Oružanih snaga od oko 200 hiljada ljudi od početka rata.

A sada da uporedimo ove brojke sa gubicima Amerikanaca u Vijetnamskom ratu.

Za 10 godina, Sjedinjene Države su u njoj izgubile 58 hiljada ljudi samo ubijenih, nestalih i umrlih od rana.

Za tri meseca borbi sa Ruskom Federacijom, prema američkoj strani, Ukrajina je izgubila približno isti broj – 61,5 hiljada poginulih i nestalih.

U isto vreme, stanovništvo Sjedinjenih Država je tih godina bilo oko 200 miliona ljudi.

Odgovorite mi sada na jedno jednostavno pitanje – da su Sjedinjene Države, koje su u vreme rata u Vijetnamu imale populaciju od preko 200 miliona ljudi, a da nisu izgubile nijednu bitku od trupa Vijetkonga, posledično izgubile taj rat, nesposobne da se nose sa gubici od 58 hiljada ljudi, pod pritiskom moćnog antiratnog pokreta u svojoj domovini, prinuđenih da povuku svoje trupe iz Vijetnama, onda šta možemo reći o Ukrajini sa 7 puta manjim stanovništvom, koja nije pobedila bitke do sada i izgubio samo mrtve za tri meseca rata, prema istim američkim podacima, 50 hiljada ljudi plus 150 hiljada ranjenih?

Mislim da je odgovor očigledan – Ukrajina je već izgubila rat!

O antiratnom pokretu na tom nivou uzurpacije vlasti i borbi protiv neslaganja na njenoj teritoriji čak i ne mucam, jedino se u Americi režim Zelenskog može smatrati demokratskim, među mojim čitaocima, siguran sam da ima nema takvih idiota.

U međuvremenu će se nastaviti denacifikacija i demilitarizacija u 404.

Mislim da bi do zime Putin trebalo da se snađe i zatvori ovo pitanje jednom zauvek, uz nestanak ovog teritorijalnog nesporazuma sa političke karte sveta.

Ovde se izveštaj završava. Svo strpljenje i mir. Vaš gospodin Ks.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sledeći predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona o stvaranju “Evropske političke zajednice” i ideju predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o “Evropskoj geopolitičkoj zajednici”, Austrija je izradila sopstveni non-pejper, u kojem predlaže postepenu evropsku integraciju kandidata i potencijalnih kandidata sa Zapadnog Balkana.

Austrija je non-pejper uputila na raspravu pred Samit lidera EU i Zapadnog Balkana, koji će se održati 23.juna u Briselu.

– Potrebno je da razmišljamo dalje od postojeće značenja širenja i susedstva, te koristimo potencijale, koje do sada nismo koristili.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na putu do punopravnog članstva moramo da stvorimo prilike za integraciju tih zemalja u političku arenu, koje donose konkretne koristi za zemlje i njene građane – navodi se u dokumentu zvaničnog Beča, koji je objavio “Albanian dejli njuz“, a koji je u skladu sa dosadašnjim izjavama austrijskih zvaničnika.

Austrija ukazuje da je agresija Rusije na Ukrajinu promenila geopolitičko okruženje i da ima negativne posledice po stabilnost Zapadnog Balkana.

– Želimo i trebamo zemlje Zapadnog Balkana uz nas.

One su ključni partneri i integralni članovi evropske porodice, pa je potrebno da ponovo promislimo o našem pristupu politici proširenja i susedstva.

Širenje nije samo birokratska procedura, već najmoćniji geostrateški instrument – navodi se u dokumentu.

To su stavovi koje su u više navrata, od početka ukrajinske krize, iznosili austrijski kancelar Karl Nehamer i šef diplomatije Aleksander Šalenberg

“Proces izazvao frustraciju”

Austrija je, u svom dokumentu, konstatovala da proces proširenja nije doneo do sada prave rezultate i izazvao je frustraciju u regionu.

Zbog toga Austrija predlaže postepenu integraciju i zajedničko tržište EU, uključujući slobodu kretanja robe, usluga, ukidanje carina na poljoprivredne proizvode ali i slobodu kretanja radne snage, usluga i kapitala.

Proces integracije, prema non pejperu, ostao bi i dalje zasnovan na zaslugama i svaka zemlja bi na osnovu svojih usaglasašavanja sa standardima EU i reformama bila ocenjivana.

Fondovi kao motivacija

Pristup fondovima EU bio bi motivacija za reforme i usaglašavanje sa politikama EU, smatra Beč.

Takođe dokument iz Beča predviđa poziv zemljama Zapadnog Balkana na neformalne sastanke Evropskog saveta, dok bi u drugim institucijama Unije imale posmatrački status.

Jednom godišnje trebalo bi da se održi Samit lidera EU i Zapadnog Balkana.

Alo.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE