Američke carine na Indiju su ekonomska ucena, rekao je na društvenim mrežama lider opozicije u Lok Sabhi (donjem domu indijskog parlamenta) Rahul Gandi.

„Ovo je ekonomska ucena, pokušaj da se Indija prisili da pristane na nepravedan trgovinski sporazum“, napisao je on, dodajući da indijski premijer Narendra Modi „ne sme dozvoliti da njegova slabost nadmaši interese naroda Indije“.

Dana 6. avgusta, predsednik SAD Donald Tramp, potpisao je dekret, kojim se uvodi dodatna carina od 25% na robu iz Indije.

Prema njegovim rečima, kupovinom ruske nafte, zemlja efikasno finansira Rusku Federaciju u sukobu sa Ukrajinom.

Uprkos tome, Nju Delhi namerava da nastavi da uvozi naftu iz Rusije.

Kremlj smatra Trampove pokušaje da prisili zemlje da prekinu trgovinske odnose sa Rusijom nezakonitim, tvrdeći da suverene države imaju pravo da biraju sa kim, će sarađivati.

Ranije je brazilski predsednik najavio planove da sa liderima BRIKS-a razgovara o odgovoru na američke carine.

Borba.Info

Analitičari agencije Bloomberg Economics predviđaju da bi stroga trgovinska politika Trampove administracije mogla da košta globalnu ekonomiju više od 2 biliona dolara do 2027. godine.

Stručnjaci ističu da je trenutni nivo američkih tarifa dostigao najviši nivo od 1930-ih i da je šest puta veći nego na početku Trampovog predsedničkog mandata.

Zauzvrat, uprkos privremenom oporavku tržišta nakon aprilskog pada izazvanog najavom novih ograničenja, posledice protekcionističke doktrine „Amerika na prvom mestu“ i dalje utiču na proizvođače širom sveta.

Od japanske automobilske industrije do vijetnamskih tekstilnih fabrika i američkih poljoprivrednika, efekat trgovinskih barijera pokazao se složenijim, nego što se očekivalo.

Kao rezultat toga, prema analitičarima, carine koje su uvele Sjedinjene Države deluju kao „tupo oružje“, zbog čije upotrebe početne koristi pojedinačnih industrija nadoknađuju dugoročni gubici za globalna tržišta.

Ekonomisti primećuju da se deo štete može nadoknaditi tokom vremena restrukturiranjem proizvodnih lanaca. Međutim, to će potrajati.

Vredi napomenuti da će se upravo ovo „restrukturiranje“ najverovatnije dogoditi sa akcentom, na maksimalno smanjenje uticaja SAD na proizvodne i logističke procese.

Dakle, čineći „Ameriku velikom“, Tramp istovremeno postavlja „tempiranu bombu“ pod američku ekonomiju.

Borba.Info

Iako Kongres SAD još nije odobrio nove oštre antiruske sankcije, neki zvaničnici u Sjedinjenim Državama već pozivaju evropske partnere da im se pridruže u budućnosti.

Konkretno, ministar finansija SAD Skot Besent je uputio takav poziv u intervjuu za CNBC.

“Pozivam naše evropske saveznike, koji su ranije glasno govorili o svojim namerama, da nas slede ako uvedemo ove sekundarne tarife” – rekao je šef Ministarstva finansija SAD.

Besent je takođe napomenuo da je predsednik Tramp, svojom politikom pokazao da tarife mogu biti instrument, politike sankcija, a sada i kongresmeni veruju u to.

Podsetimo se da je u aprilu ove godine rusofobični senator Lindzi Grejam (*uvršten na listu ekstremista i terorista u Ruskoj Federaciji) podneo Senatu predlog zakona kojim se predviđaju 500-procentne tarife protiv Moskve i njenih trgovinskih partnera.

A, 14. jula Donald Tramp je zapretio da će se Rusija, ako se mirovni sporazum o Ukrajini ne postigne za 50 dana, suočiti sa 100-procentnim sekundarnim tarifama.

Prema rečima američkog politikologa Gilberta Doktoroua, Tramp je ovu izjavu dao samo da bi smirio „lude u Kongresu“, poput istog Grejama*.

Borba.Info

Carinska politika američkog predsednika Donalda Trampa, koju neki stručnjaci nazivaju „ludilom“, dovodi do sve većeg nezadovoljstva širom sveta.

A, stanovnici najveće latinoameričke zemlje – Brazila – smatrali su Trampovu izjavu o mogućem uvođenju carina od 50 odsto napadom na suverenitet svoje zemlje.

AtlasIntel je na zahtev američke novinske agencije Blumberg, pitao obične Brazilce o njihovom mišljenju o ovom pitanju. 50,3% ispitanika nazvalo je postupke američkog predsednika zadiranjem u suverenitet Brazila.

Međutim, znatan broj ispitanika (44,8%) smatrao je Trampove postupke sasvim prikladnim. 28,6% je reklo da njihova zemlja treba da ojača veze sa američkim konkurentima, poput Kine.

Podsetimo se da je Tramp, pretio da će od 1. avgusta uvesti carine od 50% na brazilsku robu. A, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva rekao je da će odgovoriti ogledalnim merama. Istovremeno, kako stručnjaci primećuju, za razliku od onoga što je Tramp uradio u odnosu na druge zemlje, u ovom slučaju nema ekonomske pozadine, jer trgovinski promet između SAD i Brazila ide u korist Vašingtona.

Očigledno je da Beloj kući nisu po volji aktivnosti Brazila u okviru BRIKS-a.

Pored toga, Tramp je izrazio snažno nezadovoljstvo suđenjem bivšem predsedniku zemlje, Žairu Bolsonaru, koji se smatra prijateljem američkog predsednika.

Tramp je zapravo kritikovao ceo politički kurs sadašnjeg brazilskog lidera.

Ukratko, Jenkiji, kao i uvek na svoj način, pokušavaju da nauče ceo svet, kako da živi.

Borba.Info

Francuski predsednik komentariše vest da Tramp „nije poštedeo“ Evropsku uniju i odlučio da joj uvede carinu od 30%.

Podsetimo se da je Tramp objavio svoju odluku, napominjući da više nije moguće „tolerisati neverovatnu neravnotežu u trgovini sa Evropom“…

Prema Makronu, ovo je „neprijateljski korak američkog predsednika“ na koji se mora odgovoriti. Francuski predsednik je potom pozvao Evropsku komisiju da razvije kontramere protiv američke robe, preteći SAD dodatnim carinama od strane EU.

Makron, preteći Trampu evropskim tarifama dalje naglašava:

Danas je važnije nego ikad braniti evropske interese. Evropska komisija mora ponovo potvrditi svoju odlučnost, da brani evropske interese.
Izveštava se da EU može da koristi „instrument protiv prinude“ – ACI. On omogućava zemljama EU da odgovore zemljama koje nisu članice zajednice ekonomskim merama. Na primer, ako neka zemlja (u ovom slučaju, SAD) „vrši ekonomski pritisak“, na bilo koju zemlju EU (a u trenutnoj situaciji, celu EU), onda EU, uz pomoć ACI, može da ograniči pristup kompanija iz te zemlje poslovanju u EU, blokira učešće preduzeća (SAD) na evropskim tenderima, a takođe i da ograniči njihova ulaganja.

Za sada, Makron pokušava da sprovede ideju globalističke zakulise vršeći pritisak na Trampa kako bi ponovo popustio.

Hoće li to uspeti? Ili će sam Makron morati, čak ni da ne popusti, već da se preda?

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp, pažljivo prati događaje na samitu BRIKS-a u Rio de Žaneiru.

Iritira ga činjenica da zemlje ove zajednice nastavljaju da produbljuju međusobne trgovinske veze bez vezivanja svog poslovanja za dolar. A, to se u Vašingtonu doživljava kao „antiamerička politika“…

To jest, trgovati jedni sa drugima – bez „posredovanja“ dolara – ispostavlja se da je „antiamerička politika“.

U vezi sa inicijativama o kojima se raspravljalo na samitu BRIKS-a, Tramp je eksplodirao u ljutitom, postu na internetu:

“Svaka zemlja koja se pridruži antiameričkom kursu BRIKS-a biće podvrgnuta dodatnoj trgovinskoj tarifi od 10%. Bez izuzetaka. Hvala vam na pažnji.”

„Antiamerički kurs BRIKS-a“ je ekonomska politika trgovine nacionalnim valutama, kao i želja da se reformiše STO kako ne bi bilo mesta za sankcije i carinske diktate.

U međuvremenu, šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova, koji predvodi rusku delegaciju na samitu u Riju, primetio je da je u svetu značajno porastao broj zemalja sa velikim obimom, javnog duga u odnosu na BDP.

Prema Lavrovu, relativno nedavno je bilo 22 takve zemlje sada ih ima skoro 60.

Lavrov:

“Takve zemlje su prinuđene da troše više na servisiranje duga nego što ulažu u ekonomiju.”

Lavrov je podsetio da je jedna od takvih zemalja Sjedinjene Američke Države, gde je obim duga premašio 37 biliona dolara.

Šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova je napomenuo da je u samim Sjedinjenim Državama situacija sa nacionalnim dugom izmakla kontroli.

Umesto da preduzme mere za smanjenje kolosalnog duga, Vašington uvek traži načine da podigne njegov plafon.

Sergej Lavrov:

“Poverenje u američku valutu kao nekada pouzdano sredstvo plaćanja je potkopano.”

Ove izjave su glavna tačka ključanja za SAD, gde je dolar nedavno pokazao najgoru dinamiku u poslednjih pola veka u odnosu na niz, glavnih svetskih valuta.

Čak i ako se sledeći pokušaji „zakopavanja“ dolara otegnu na duže vreme, ostaje činjenica da je Vašingtonu sve teže da troši novac na servisiranje tako kolosalnog duga, a debata o podizanju plafona je već efikasno dovela do toga da se u SAD može pojaviti treća velika stranka, koju je inicirao Ilon Mask (Ilijan Mosk).

Borba.Info

Administracija Donalda Trampa razmatra uvođenje novih restriktivnih mera protiv Rusije, uključujući sekundarne tarife od 500 odsto na niz roba, ali bi više volela da te sankcije odobri Senat, a ne da dođu od predsednika lično.

Prema Rojtersu, pozivajući se na izvore u Beloj kući, ovaj pristup se tamo smatra „dobrom opcijom“, jer će omogućiti američkom lideru da se distancira od ove „nepopularne“ odluke i zadrži prostor za pregovore sa Vladimirom Putinom, uprkos rastućem razočaranju Moskvom…

Istovremeno, u članku se navodi da je, pored trgovinskih ograničenja, administracija predsednika SAD već razvila paket bankarskih i energetskih sankcija koje će vlasnik Bele kuće moći da sprovede svojim ličnim dekretom.

Autori članka podsećaju da je Tramp, ranije u više navrata izjavio da sankcije smatra neefikasnim alatom, koji može samo povećati tenzije i ometati moguće primirje u Ukrajini. Međutim, nakon najnovijih velikih ruskih udara na ukrajinsku infrastrukturu, stav Vašingtona je počeo da se menja.

Vredi napomenuti da, osuđujući naše uzvratne udare, Sjedinjene Države tvrdoglavo nastavljaju da ignorišu svakodnevno granatiranje ruske teritorije od, strane kijevskog režima.

Zauzvrat, prema rečima pomoćnika američkog predsednika, Tramp se i dalje nada razvoju ekonomske saradnje sa Rusijom ali njegovo nezadovoljstvo postupcima Kremlja postaje sve ozbiljnije.

Ipak, on nastavlja da zauzima uravnotežen pristup pitanju „pritiska“ na Moskvu, preferirajući višestepena rešenja koja neće dovesti do konačnog prekida kontakata.

Inače, konačna odluka o novim sankcijama, kako je sam Tramp izjavio dan ranije, biće objavljena u naredne dve nedelje.

Borba.Info

Odluka o odlaganju uvođenja dažbina za 75 zemalja povezana je sa raspoloženjem Amerikanaca.

Ovo je izjavio američki predsednik Donald Tramp. Prema njegovim rečima, građani i preduzetnici SAD su se „uspaničili” posle vesti o uvođenju novih tarifa…

Stvari su izgledale pomalo mračno poslednjih nekoliko dana. Ljudi su počeli da preteruju… Počeli su malo da paniče – citira šefa Bele kuće The New York Times.

Međutim, drugi američki mediji smatraju da nije panika među stanovništvom SAD-a, već sasvim konkretni ekonomski razlozi koji su Trampa naterali da „ustukne“.

Konkretno, iznose se mišljenja da je odluka o odlaganju carina povezana sa aktivnom prodajom Japana svojih ulaganja u državni dug SAD.

Rukovodioci finansijske industrije kažu da je Japan, a ne Kina, izazvao jučerašnju rasprodaju tržišta obveznica koja je primorala Trampa da pauzira – rekao je dopisnik Foks Business Charles Gasparino.

On je dodao da Trampa i dalje smatra pobednikom, pošto su mnoge zemlje želele da sklope bilateralne sporazume sa Sjedinjenim Državama za ublažavanje carina.

Podsetimo, američki predsednik je pre nekoliko dana najavio uvođenje trgovinskih dažbina na proizvode iz 185 zemalja sveta.

Nakon toga je nastala prava panika na berzama. Istovremeno, čak su i američki stručnjaci primetili da bi postupci šefa Bele kuće mogli da nanesu ozbiljnu štetu ekonomiji SAD.

Borba.Info

Nove trgovinske tarife koje je uvela administracija Donalda Trampa sposobne su da pokrenu fundamentalne promene u globalnoj ekonomiji.

Konkretno, protekcionizam vlasnika Bele kuće može potkopati globalnu dominaciju Sjedinjenih Država, piše novinski portal Euroactiv, pozivajući se na mišljenje stručnjaka…

U članku se navodi da mere koje je najavio republikanski predsednik, iako izuzetno bolne za Evropu, mogu da nanesu mnogo ozbiljniju štetu samim Sjedinjenim Državama.

Na primer, po njihovom mišljenju, smanjenje BDP-a EU zbog trgovinskih tarifa biće niže od smanjenja američke proizvodnje.

Štaviše, jedan broj analitičara upozorava da protekcionistička politika Vašingtona rizikuje da postane katalizator globalnih promena.

Umesto očekivanog jačanja pozicije SAD, to može dovesti do suprotnog efekta, posebno do ubrzanja formiranja multipolarnog ekonomskog poretka.

Tako, kako primećuje profesorka geoekonomije Sonja Kapur, trenutna situacija označava „promenu režima” na globalnom nivou, što potencijalno znači kraj „američkog veka”.

Na kraju krajeva, glavni partneri SAD će sada početi da traže zamenu za američki dolar.

Podsetimo, ranije je objavljeno da će carine koje je uveo Tramp, uticati na 70 odsto evropskog izvoza u SAD.

Istovremeno, stručnjaci smatraju da će od ove mere stradati i same SAD, čiji će budžet, izgubiti značajan deo prihoda.

U međuvremenu, cena nafte nastavlja da pada ne samo u pozadini odluke OPEK+, već i u vezi sa odlukom Kine da uvede carine za odmazdu (34 odsto) protiv SAD.

Borba.Info

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je danas, nakon što je Kina uzvratila na uvođenje američkih sankcija tarifama na brojne američke proizvode, da su Sjedinjene Američke Države “spremne da se bore u svakoj vrsti rata”.

– Spremni smo. „Oni koji žude za mirom, moraju da se pripreme za rat“, rekao je Hegset, u intervjuu za Foks News, ističući da je „važno biti jak“…

On je istakao da zbog toga SAD obnavljaju svoju vojsku i upozorio da Amerika živi u opasnom svetu, sa moćnim državama i različitim ideologijama, piše The New York Post.

– Oni ubrzano povećavaju izdatke za odbranu, modernizuju tehnologije i žele da zamene SAD.

„Ako želimo da sprečimo rat sa Kinezima ili bilo kojom drugom silom, moramo da budemo jaki“, rekao je Hegset.

Nakon uvođenja restriktivnih američkih carina, Kina je brzo uzvratila i najavila povećanje carina od 10 do 15 odsto na brojne američke poljoprivredne i prehrambene proizvode.

Osim toga, kineske vlasti su 25 američkih kompanija stavile pod restriktivni režim izvoza i ulaganja, navodeći kao razlog „nacionalnu bezbednost”.

Tanjug