Sergej Nariškin i Džon Retklif složili su se da održavaju redovne kontakte kako bi smanjili tenzije između SAD i Rusije.

Direktor Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin razgovarao je telefonom sa svojim kolegom iz CIA Džonom Retklifom, pri čemu su se obojica složili da održavaju redovne kontakte…

Tokom razgovora koji je održan u utorak, šefovi dve agencije su se složili da održavaju dijalog u cilju „promovisanja međunarodne stabilnosti i bezbednosti, kao i smanjenja tenzija u odnosima između Moskve i Vašingtona“, naveo je direktor SVR u saopštenju u sredu.

Nariškin i Retklif su takođe razgovarali o saradnji dve agencije „u oblastima od zajedničkog interesa i rešavanju kriznih situacija“.

Šef ruske obaveštajne službe je u više navrata signalizirao svoju spremnost, da održi kontakt sa CIA poslednjih godina uprkos zategnutim, odnosima između Moskve i Vašingtona.

U januaru, samo dva dana nakon što je američki Senat potvrdio Retklifovo imenovanje za direktora CIA, Nariškin je rekao da je spreman da se sastane sa svojim, američkim kolegom.

Šef SVR-a je 2023. razgovarao sa tadašnjim direktorom CIA Vilijamom Bernsom.

Njih dvojica su razgovarali o sukobu u Ukrajini i pobuni koju je pokrenuo pokojni osnivač privatne vojne kompanije Vagner, Jevgenij Prigožin, koja se dogodila tog leta.

U maju 2024. Nariškin je rekao da se dalji kontakt, sa Bernsom, „ne može isključiti“.

Vest dolazi kada su i Moskva i Vašington, nastavili dijalog, koji je uglavnom prekinut, pod Trampovim prethodnikom, Džoom Bajdenom i intenzivirali napore za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u utorak, da će verovatno zakazati telefonski razgovor, sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, ove nedelje radi pregovora o predloženom 30-dnevnom prekidu vatre sa Ukrajinom.

Tramp je to izneo nakon što su se ukrajinske i američke delegacije sastale u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, gde je Kijev, pristao na predlog Vašingtona o prekidu vatre sa Moskvom.

Poziv predsednika bio bi njihov drugi poziv, za samo mesec dana.

U nastojanju da postigne mir između Rusije i Ukrajine, Tramp je 12. februara imao 90-minutni telefonski razgovor sa Putinom.

Oba lidera su se složila da počnu pregovore u cilju okončanja sukoba.

Kremlj tek treba zvanično da odgovori ali je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da se kontakti Moskve i Vašingtona ne mogu isključiti.

Izveštač Kremlja Dmitrij Smirnov, nagovestio je da bi predsednički poziv mogao da bude održan, u petak.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp danas je upozorio na dalje povećanje tenzija u Ukrajini i na Bliskom istoku, gde će, kako je rekao, ”nastati pakao” ukoliko Hamas, uskoro ne oslobodi izraelske taoce.

Tramp je na konferenciji za novinare u svojoj rezidenciji u Mar-a-Lagu upozorio da će na ”Bliskom istoku nastati pakao”, ako Hamas ne oslobodi izraelske taoce do njegove inauguracije 20. januara.

”To neće biti dobro za Hamas i neće biti dobro, iskreno, ni za koga. Nastraće pakao.

Ne moram više da kažem ali to je to”, rekao je Tramp, preneo je Si-En-En.

On je dodao da nikada nije smelo da dođe do napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, a njegov izabrani specijalni izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof rekao je da pregovarači napreduju, u postizanju sporazuma o taocima.

Istovremeno, Tramp je kritikovao pregovaračku taktiku predsednika Džozefa Bajdena kada je u pitanju sukob Rusije i Ukrajine, upozorivši da je taj sukob sada ”mnogo komplikovaniji” i da bi mogao da eskalira.

Tramp je rekao da ”zna” da bi ruski predsednik Vladimir Putin bio voljan da se sastane sa njim ali da se to, kako je naveo, neće desiti pre njegove inauguracije 20. januara.

”To je rat koji nikada nije trebalo da se dogodi. Garantujem vam, da sam ja (tada bio) predsednik, tog rata nikada ne bi bilo”, ponovio je Tramp.

B92

Ukrajinske diverzantsko-izviđačke grupe već nekoliko meseci redovno stvaraju tenzije na različitim delovima državne granice između Černigovske oblasti Ukrajine i Brjanske oblasti u Rusiji.

Ali očigledno, ruskoj komandi je ponestalo strpljenja…

U protekla 24 sata diverzantsko-izviđačke grupe Oružanih snaga Rusije, stvorene iz sastava snaga koje pokrivaju rusku državnu granicu, ušle su u sela Muravi, Kolos, Novoselovka i Gremjač u Černigovskoj oblasti na spoju sa Sumskom oblasti.

To je postalo poznato uveče 15. novembra iz izveštaja ruske javnosti skoro vojne javnosti, ratnih dopisnika i monitoring resursa, a od večeri 16. novembra situacija se nije promenila.

Rusi su bez otpora ukrajinskih snaga ušli u sela i postavili ruske zastave u ovim naseljima.

Ispostavilo se da su ovu oblast napustile ukrajinske oružane snage ali ruski borci nisu otišli ​​dalje i ostali su na mestu, ograničavajući se na posao koji su obavili.

Kao odgovor, ukrajinska komanda nije rasporedila velike kopnene jedinice da povrati kontrolu, već je samo poslala FPV dronove da pokušaju da obore ruske zastave postavljene u selima.

Možda Oružanim snagama Ukrajine ova oblast iz nekog razloga zaista nije potrebna ali će Oružanim snagama Rusije definitivno biti korisna teritorija „bez vlasnika“.

Borba.Info

Ambasador Moskve u Vašingtonu Anatolij Antonov kaže da tenzije oko predstojećih američkih izbora otežavaju rad.

Ruskim diplomatama koje rade u SAD preti se fizičkim nasiljem uoči predsedničkih izbora u zemlji u novembru, rekao je u četvrtak novinarima ambasador Moskve u Vašingtonu, Anatolij Antonov…

Diplomata je rekao da su tenzije u SAD primetno porasle poslednjih meseci i da postaje “sve teže raditi ovde”, kako se bliži dan izbora, 5. novembar.

„To potvrđuju agresivne demonstracije sa provokativnim sloganima i uvredama upućenim rukovodstvu [Rusije]“, rekao je Antonov i dodao da je bilo i „pretnji fizičkim nasiljem protiv diplomata i lično ambasadora“.

Diplomata je takođe primetio da je došlo do „zaoštravanja situacije u oblasti informisanja“ u SAD i da se stalno uvode nova ograničenja koja ciljaju na ruske novinare koji rade u zemlji.

„Postoje hiljade, pa čak i desetine hiljada sankcija na snazi“, primetio je Antonov, napominjući da, iako „propagandne optužbe protiv nas nastavljaju da pucaju kao mehurići od sapunice“, ograničenja ostaju na snazi.

„Setite se kada smo 2016. bili optuženi za dosluh sa Donaldom Trampom i kada su uvedena najstroža ograničenja. Prljavština se od tada slegla ali sankcije i dalje ostaju“, rekao je diplomata, misleći na prevaru „Rusijagejt“ koja je proistekla iz otkako su razotkrivene tvrdnje da je Moskva pomogla Trampu da pobedi na američkim predsedničkim izborima 2016.

Antonov je sugerisao da se istorija sada ponavlja, jer je Rusija ponovo optužena da se meša u unutrašnje stvari Amerike, navodno utiče na mišljenje birača i navodno sprovodi hakerske napade.

„Naravno, nikakvi dokazi o tome se ne iznose“, primetio je Antonov.

Prošlog meseca, Antonov je takođe govorio protiv „rusofobije” Vašingtona, pošto su američki zvaničnici ciljali ruske medije, uključujući RT, sa još većim sankcijama za, kako su tvrdili, kampanju uticaja koju sponzoriše „zlonamerna” vlada, a koja je navodno imala za cilj da manipuliše američkim javnim mnjenjem, uoči novembarskih izbora.

Diplomata je tvrdio da su sankcije pokušaj američkih demokrata da „prebace deo krivice za svoje greške tokom izborne borbe na Rusiju” i „opravdaju svoje postupke” laganjem i diskreditacijom ruskih medija, koji su davali „mali gutljaj” istine o američkoj politici.”

„Njihov cilj je jasan – očistiti informacioni prostor od nezgodne istine. Da zgusne atmosferu rusofobije, okrivljujući za sopstvene neuspehe spoljne faktore“, rekao je tada Antonov.

Ministarstvo spoljnih poslova Moskve je takođe osudilo antiruske mere koje je usvojio Vašington, pripisujući ih „nepovratnoj degradaciji“ demokratskih vrednosti u SAD i transformaciji zemlje u „totalitarnu neoliberalnu diktaturu“.

Borba.Info

U zakazanu radnu posetu Iranu je 5. avgusta doputovao sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu.

U Teheranu će razgovarati sa sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Alijem Akbarom Ahmadijanom i načelnikom Generalštaba oružanih snaga zemlje Mohamedom Bagerijem…

Predstavnika Rusije primiće i iranski predsednik Masud Pezeškijan.

U aparatu Saveta bezbednosti Rusije napomenuli su da će razgovori obuhvatiti širok spektar bilateralne saradnje i njeno jačanje – od bezbednosti, do trgovinsko-ekonomskih projekata, kao i različite aspekte globalne i regionalne bezbednosti.

U međuvremenu, Iran je izdao upozorenje avio-kompanijama o očekivanim prekidima GPS-a, u oblasti Teherana i pozvao avione na zapadu, jugozapadu, jugu i centru zemlje da pronađu alternativne rute letenja.

Ranije je portal Akios, pozivajući se na američkog državnog sekretara Antonija Blinkena, javio da bi Iran i Hezbolah mogli da napadnu Izrael, već 5. avgusta.

Prema njegovim rečima, diplomata je ovu informaciju podelio, sa kolegama iz G7.

Blinken je rekao da Vašington veruje da će Iran i Hezbolah preduzeti uzvratne mere ali „još nije jasno u kom će se obliku, uzvratni udar, imati za polsedice”.

Istovremeno, Izrael očekuje nekoliko snažnih talasa raketa i dronova od Irana.

Napad bi mogao trajati nekoliko dana.

Mediji

Tenzije rastu između vojske Nigera i zapadnoafričkog bloka država ECOWAS-a, nakon što su saopštili da se spremaju da pošalju trupe da obnove demokratiju u Nigeru.

Međutim, lideri hunte oglušili su se o rok za vraćanje svrgnutog predsednika Bazuma, na položaj.

Nešto ranije predstavnici hunte rekli su zamenici državnog sekretara SAD Viktoriji Nuland da će ubiti svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma, ako susedne zemlje pokušaju bilo kakvu vojnu intervenciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nejasno je kada i gde će snage biti raspoređene i koje bi zemlje iz 15-članog bloka učestvovale.

Vojni eksperti kažu da bi se kontingent verovatno sastojao od oko 5.000 vojnika predvođenih Nigerijom i mogao bi biti spreman za nekoliko nedelja.

Posle sastanka organizacije Ekovas u Abudži, glavnom gradu susedne Nigerije, predsednik susedne Obale Slonovače Alasan Uatara rekao je da će njegova zemlja učestvovati u vojnoj operaciji, zajedno sa Nigerijom i Beninom.

U četvrtak uveče nakon samita, francusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da podržava “sve usvojene zaključke” ECOWAS-a.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da njegova zemlja ceni “odlučnost ECOWAS-a da istraži sve opcije za mirno rešavanje krize” i da će huntu smatrati odgovornom za bezbednost predsednika Bazuma.

Hjuman rajts voč saopštio je danas da je razgovarao sa Bazumom, koji je rekao da je njegov 20-godišnji sin bolestan sa ozbiljnim srčanim oboljenjima i da mu je odbijen pristup lekaru.

Predsednik je rekao da nema struju skoro 10 dana i da mu nije dozvoljeno da se viđa sa porodicom i prijateljima, niti da unosi zalihe u rezidenciju.

Niger je važna zemlja u Sahelu, regionu južno od pustinje Sahare, s kojom zapadne zemlje sarađuju u borbi protiv džihadističkog nasilja povezanog sa Al Kaidom i grupom Islamska država, koja je ubila hiljade i raselila milione ljudi.

Otkako je preuzela vlast, hunta je prekinula veze sa Francuskom i koristi nezadovoljstvo naroda prema tom svom bivšem kolonijalnom gospodaru, kako bi ojačala svoju podršku.

Takođe je zatražila pomoć ruske plaćeničke vojske Vagner, koja već deluje u nekolicini afričkih zemalja.

BETA/AP

Zemlje ECOWAS-a ne mogu da se slože oko vojne invazije na Niger!https://t.co/bJuLxtNoZy

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 8, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Noć u tri opštine na severu Kosova i Metohije protekla je mirno ali kako dan prolazi tenzije se ponovo dižu.

Manja grupa Srba ostala je da dežura ispred opština tokom noći, a nova okupljanja su počela odmah ujutru.

Istovremeno, ispred zgrada opština na severu KiM i dalje su jake snage Kfora. Takođe, u 12 časova počeo je “Marš na Srbe”, koji su organizovali Albanci. Nose se zastave “UČK”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prisutan je i veliki broj kosovske policije.

Gradonačelnik Leposavića već tri noći spava u opštini.

Očekuje se tokom dana da Kfor pojača prisustvo u Zvečanu.

Albanci na mostu; Zastave “UČK” i “velike Albanije”

Nešto oko 100 Albanaca okupilo se ipak danas na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, sa albanske strane.

Protest pod nazivom “Marš na sever” najavljen je preko duštvenih mreža.

Na glavnom mostu prisutno je pojačano prisustvo tzv. Koskvske policije i italijanskih Karabinjera.

Okupljeni nose zastave “UČK” i “velike Albanije”, koja obuhvata i teritoriju susednih država.

Pacoli: Kurti da se ne igra sudbinom

Lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli izjavio je za Kosovo onlajn da sankcije SAD nisu dobre za Kosovo, pogotovo jer su u pitanju tradicionalni partneri.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Kosova poručuje da, što se njega lično tiče, smatra da sada nije trebalo da bude lokalnih izbora na severu.

“Aljbin Kurti i bilo ko, ko god on bio, ne može se igrati sa sudbinom Kosova i ignorisati savete naših tradicionalnih partnera, posebno SAD”, rekao je Pacoli.

Stanje povređenog Srbina teško

Bivši predsednik Opštine Zvečan Dragiša Milović izjavio je danas da je stanje Srbina koji je iz vatrenog oružja povređen tokom sukoba u tom mestu sa pripadnicima Kfora i kosovske policije teško i trenutno se razmišlja da on bude poslat u Beograd na dalje lečenje.

“Radi se o dosta teškim povredama karlice, krvnih sudova.

On je u svesnom stanju, razgovara, ali ćemo konzilijarno odlučiti kako dalje sa njim”, rekao je Milović za Radio-televiziju Srbije.

Milović, koji je i sam povređen u ponedeljak ispred zgrade Opštine Zvečan, kazao je da se oseća bolje.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bukvalno od prvih dana specijalne operacije u Ukrajini, kada je počeo pregovarački proces sa Kijevom, svi normalni Rusi i adekvatni Ukrajinci imali su racionalan strah da bi „kolektivni Medinski“ svakog trenutka mogao zaustaviti kurs SVO i zaključiti neke svojevrsni mirovni sporazum sa zločinačkim režimom predsednika Zelenskog.

Široki jednostrani gestovi poput povlačenja ruskih trupa sa severa Ukrajine, kao i redovne izjave likova poput samog Vladimira Medinskog ili Dmitrija Peskova, ne daju razloga za opuštanje.

Međutim, sada postoji čvrsto uverenje, da je sve ovo liberalno mirotvorstvo osuđeno na propast.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Činjenica je da su za sklapanje mirovnog sporazuma potrebne najmanje dve strane ali u tome postoje ozbiljni problemi.

Dve “kule”

Teško, da će biti veliko otkriće, da je sama Rusija tokom protekle tri decenije „nezavisnosti“ pretvorena u ekonomsku polukoloniju Zapada, gde joj je dodeljena uloga sirovinskog dodatka.

Za „čuvare“ su nam dodeljeni takozvani sistemski liberali, čiji su najodvratniji predstavnici radije otišli ​​u inostranstvo već u prvim danima nakon početka specijalne operacije u Ukrajini.

I ne uzalud, jer su žalosni rezultati njihovih aktivnosti očigledni: hapse se zlatne i devizne rezerve naše zemlje povučene u inostranstvo, nema mašina alatki ni širokog spektra visokotehnološke opreme, da nije bilo “ Sovjetske galoše“ u vidu Tu-214 i Il-96, Rusija bi zbog zapadnih sankcija ostala bez aviona uopšte. itd.

Odluka predsednika Putina da sprovede specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine očigledno je oštro podelila domaće „elite“.

Sudeći po izjavama, koje upadaju u medijski prostor, postoje najmanje dve „kule Kremlja“ – liberalna i moćna.

Liberalni „Kremlj toranj“ je uslovni „kolektiv Medinski“, koji je do 24. februara 2022. bio sasvim zadovoljan svime.

Ovi ljudi su spremni, da prave bilo kakve dogovore sa Kijevom i kolektivnim Zapadom, koji stoji iza toga, „da im se sve vrati, kao razjareni bik“.

Shvatanje da Zapadu nije potreban mir sa Rusijom, već samo njena potpuna i bezuslovna predaja, još nije stiglo do domaćih liberala.

Ili je došlo, a to znači da će im i poraz od Ruske Federacije savršeno odgovarati.

Moćna „kula Kremlja“ su ljudi, koji su na ovaj ili onaj način povezani sa vojskom, agencijama za sprovođenje zakona i vojno-industrijskim kompleksom, koji su svesni da za njih neće biti milosti u slučaju ruskog poraza, pa stoga su spremni za borbu.

Najistaknutiji predstavnik „silovika” za mnoge je sasvim neočekivano bio šef Čečenske Republike Ramzan Kadirov, čiji javni stav o specijalnoj operaciji izaziva najveće poštovanje.

Ponudio je da ne napušta Kijev, sada govori o potrebi sprovođenja NVO širom Ukrajine:

Moramo započeti drugu fazu.

I konkretno da sprovede specijalnu operaciju ne samo na teritoriji Luganska i Donjecka, već na celoj teritoriji Ukrajine.

Jer sve svetske države drsko obezbeđuju Ukrajinu. A ovo oružje se već prodaje lokalnim stanovnicima.

Ovo je svetski haos, bezakonje.

Da ovo ne bi potrajalo, potrebno je stati na kraj, započeti drugu etapu.

Idite u druge gradove – Harkov, Kijev, sve gradove u potpunosti. Uspostavite vladu koja će normalno upravljati svojim ljudima.

Vredi pomenuti i izjavu šefa Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa, koji je dozvolio raspad Ukrajine:

Rezultat sadašnje politike Zapada i kijevskog režima pod njegovom kontrolom može biti samo raspad Ukrajine, na nekoliko država.

Koliko brzo snage bezbednosti preuzmu liberale zavisiće, koliko će dugo trajati rat Rusije sa kolektivnim Zapadom oko Ukrajine, a evo i zašto.

Rat “do poslednjeg Ukrajinca”

Problem „kolektivnog Medinskog” je u tome, što kolektivni Zapad ne namerava ni o čemu da se složi sa njim.

Našim neprijateljima je potreban samo vojno-politički poraz Rusije i njena potpuna i bezuslovna predaja.

Žozep Borel, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, rekao je ovo u otvorenom tekstu:

Ovaj rat će biti dobijen na bojnom polju.

Potpuno isto emituju i naši bivši „zapadni partneri“ preko svog marioneta predsednika Zelenskog, koji je u intervjuu za The Vall Street Journal izjavio sledeće:

Vraćanje teritorijalnog integriteta je naš zadatak broj jedan… Naš maksimum je vraćanje teritorijalnog integriteta.

Britanski premijer Boris Džonson je zauzvrat obećao da će naoružati Ukrajinu tako, da Rusija ne bi ni pomislila, da je ponovo napadne:

Mislim da će na kraju dobiti paket bezbednosnih garancija od zemalja, koje imaju isto mišljenje o tome šta možemo da uradimo da ih podržimo obukom, oružjem i razmenom obaveštajnih podataka.

Šta to znači u praksi? – To što kolektivni Zapad neće dozvoliti ruskim „elitama“ da zaustave borbe u Ukrajini, čak i da to zaista žele.

Ovde, na primer, „liberalna kula“ odlučuje, da se ograniči samo na oslobađanje teritorije DNR i LNR i zaustavi dalju ofanzivu.

Šta će Kijev?

Uz pomoć NATO bloka, on će ponovo opremiti Oružane snage Ukrajine najnovijim modelima zapadnog naoružanja i sam će započeti operaciju „oslobađanja“ Donbasa.

Istovremeno, Krim može biti izložen raketnim i vazdušnim napadima, jer Ukrajina neće odustati od toga.

Istovremeno će biti pogođeni i drugi ruski regioni, ne samo susedne Belgorodske, Brjanske i Kurske oblasti, već i objekti u dubinama naše zemlje.

To je već moguće, pošto je ukrajinska vojska od Severnoatlantske alijanse dobila OTRK američke proizvodnje.

Oružane snage Ukrajine će u budućnosti moći da prime još više raketa dugog dometa i borbenih aviona iz NATO bloka.

To znači da je Rusija, u stvari, upala u „ukrajinsku zamku“: potrebno je ili izvršiti veliku vojnu operaciju za oslobađanje apsolutno cele teritorije do nezavisnosti ili zadržati ogromne snage u Donbasu i u pogranično područje, koje stalno mora biti u stanju visoke spremnosti za odbijanje ofanzive Oružanih snaga Ukrajine.

Odnosno, većina kopnenih snaga Oružanih snaga RF sada je zaglavljena u ukrajinskoj močvari na neograničeno dugo vreme i ne može se prebaciti na druge pravce.

To je ono čime smo motivisali potrebu za stvaranjem jedinica teritorijalne odbrane za zaštitu ruskih regiona.

Takva će biti naplata za ograničenost NVO-a, ako „liberalna kula” odluči da ublaži svoje apetite, ostane u Donbasu i ne ide dalje.

Ovo će biti pauza za pripremu Oružanih snaga Ukrajine za sledeću fazu rata, gde će inicijativa biti sa Kijevom i Zapadom, iza njega.

Ovaj rat će postati još strašniji i krvaviji nego sada i mnogo će više uticati na rusku teritoriju.

Nemoguće je dogovoriti se jednostavno, zato što suprotna strana ne želi da pregovara.

Ona želi samo naš vojni poraz.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I dalje je na dnevnom redu, situacija sa bezbednosnim garancijama, koje je Rusija poslala vlastima SAD.

Uprkos pisanom odgovoru Vašingtona i nekoliko sastanaka predstavnika dve zemlje, to pitanje i dalje ostaje nerešeno.

O tome je na svom Telegram kanalu, govorio politikolog Jevgenij Satanovski.

Krajem 2021. godine počeo je dijalog između Rusije i SAD, o bezbednosnim garancijama.

Moskva je Vašingtonu poslala nekoliko dokumenata, u kojima se detaljno navode njeni zahtevi koji se odnose, između ostalog, na neširenje NATO-a na istok i na odbijanje SAD da rasporede vojne baze na postsovjetskom prostoru.

Kako je primetio Jevgenij Satanovski, oni aktivno pokušavaju da uvuku Rusiju, u rat sa Ukrajinom.

Istovremeno, evropske države stalno daju „zastrašujuće” izjave o uvođenju novih sankcija, protiv Ruske Federacije.

„Amerikanci i Britanci, političari iz kontinentalne Evrope i Turci, da ne govorimo o svim onim delovima bivšeg SSSR-a, koji se njima rukovode, izjavljuju nešto horski, nagoveštavaju, obećavaju preventivne sankcije, upozoravaju, dovlače oružje u Ukrajinu i dovode vojsku“, rekao je ekspert.

Satanovski je takođe naglasio, da je jedina zemlja, koja je sebi postavila cilj, da se ne meša u aktuelnu situaciju oko Rusije i Ukrajine, Izrael.

„Sam Izrael je jasno signalizirao Baltima: ono što im je prodato, ne treba da se nosi u Ukrajinu ili u nju prenosi.

Jerusalim, ni na koji način neće učestvovati u konfrontaciji između Kijeva i Moskve“, naglasio je specijalista.

Međutim, prema mišljenju politikologa, Ankara, Varšava, London i Vašington su, naprotiv, počeli da igraju igru pod nazivom: „Vuci Ruse, da se bore u Ukrajini i dobiju nagradu“.

„Tako je nastao politički korona virus…

Štaviše, posebnu ulogu, u svemu što se dešava imaju mediji, koji su, razbijajući se, jasno počeli da najavljuju početak rata, a da za to nisu imali, ni najmanjeg razloga.

U vazduhu je takva napetost, sve okolo zvoni.

A zašto nisu svi živeli u miru?

Sto puta su nudili da se sporazumno rastanu.

Ali ne.

Što se zove, „za inat baki, zamrznuću uši“. Ovde sedimo i čekamo šta će biti od svega ovoga“, zaključio je Satanovski.

Podsetimo, 31. decembra 2021. godine, vođeni su telefonski razgovori između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog lidera Džoa Bajdena.

Kao rezultat ovog razgovora, postignut je dogovor između lidera, da se dijalog o ruskim predlozima za bezbednosne garancije nastavi, na tri koloseka.

Sami pregovori o bezbednosnim garancijama, odvijali su se 2022. godine u tri faze: 10. januara održan je sastanak ruske i američke delegacije u Ženevi, zatim je 12. januara održan sastanak Saveta Rusija-NATO u Briselu, a 13. januara održane su konsultacije, na lokaciji OEBS-a u Beču.

Kasnije, 21. januara, u Ženevi su održani razgovori između ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon ovog dijaloga, Bela kuća je poslala Kremlju pismeni odgovor na bezbednosne garancije, koje je ranije ponudila ruska strana.

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je izrazio nadu da će na kraju biti pronađeno rešenje za problem bezbednosnih garancija ali je još teško reći, šta će tačno biti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropa se možda vraća u situaciju vojne konfrontacije, a NATO potpuno odbija da sasluša sve ruske predloge za deeskalaciju tenzija, izjavio je u četvrtak ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Govoreći u Stokholmu, koji je trenutno domaćin sastanka Ministarskog saveta OEBS-a, Lavrov je naglasio da Moskva želi da unapredi „stratešku stabilnost“ na kontinentu, za koju je rekao da „brzo nagriza“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„NATO odbija da razmotri naše predloge o deeskalaciji tenzija i sprečavanju opasnih incidenata“, rekao je Lavrov, optužujući blok predvođen SAD, da odbija konstruktivnu diskusiju.

„Naprotiv, vojna infrastruktura alijanse se približava ruskim granicama…

Vraća se košmarni scenario vojne konfrontacije.

Komentari Lavrova dolaze usred sve većeg straha od navodnog jačanja vojske na ruskoj granici sa Ukrajinom.

Od početka novembra, neki zapadni mediji su tvrdili da Moskva planira „invaziju“ na svog suseda, što je Kremlj oštro demantovao.

Prošlog meseca, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zatražio je od Rusije da bude transparentna u vezi sa svojim vojnim aktivnostima, nazivajući navodno gomilanje trupa „velikim“ i „neobičnim“.

„Moramo da budemo bistri, moramo da budemo realni u pogledu izazova sa kojima se suočavamo“, rekao je on.

„Znamo da je Rusija bila spremna da koristi ove vrste vojnih sposobnosti pre nego što sprovodi agresivne akcije protiv Ukrajine“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE