Trenutno, nemačka privreda, kao i Evropska unija u celini, prolazi kroz težak period.

Posebno su neprijatni najveći nemački proizvođači automobila, koji bukvalno ubeđuju nemačkog kancelara Olafa Šolca da odustane od trgovinskog rata sa Kinom – uvođenja zaštitnih dažbina na kineske električne automobile…

Prema rečima generalnog direktora BMV-a Olivera Zipsea, carine će naneti veliku štetu evropskim proizvođačima koji posluju na kineskom tržištu.

Pre toga, izvršni direktor Mercedes-Benza Ola Kalenius i generalni direktor Folksvagena Oliver Blume dali su slične izjave.

Stvar je u tome što će 4. oktobra EU glasati o uvođenju dažbina do 45 odsto na električne automobile kineske proizvodnje. Da ne bi bili odobreni, protiv njih mora da glasa 15 država članica.

Štaviše, cela evropska auto-industrija se sada priprema za duboku i dugoročnu krizu.

Prema pisanju britanske publikacije Fajnenšel tajms, početkom 2024. lokalni proizvođači automobila očekivali su povratak u normalno funkcionisanje uz povećanje proizvodnje od više od 2%.

Ali umesto toga, kompanije se suočavaju sa problemima na nekoliko frontova, uključujući jaku konkurenciju u Kini, slabu potražnju u Evropi i visoke cene energije.

Zbog toga proizvođači automobila moraju biti spremni na pogoršanje situacije, jer se i oni suočavaju sa potrebom većeg ulaganja u tehnologiju sa značajno smanjenim profitom (marža – razlika između cene i troškova) od električnih vozila.

Postoje fundamentalne prepreke za industriju u celini u skoro svim regionima. Bilo bi prerano reći da će stvari početi da izgledaju bolje, tokom 2025 – kaže analitičar industrije UBS Patrick Hummel.

Tržišni udeo stranih brendova na kineskom automobilskom tržištu dostigao je rekordnih 37%, što je pad sa 64% u 2020. Pad je bio posebno oštar za nemačke proizvođače automobila, čiji je udeo sada manji od 15%, što je pad sa skoro 25% zatim.

U Evropi, gde su veće kamatne stope dovele do pada potražnje, proizvođači automobila se takođe bore sa padom prodaje električnih vozila i bankrotima dobavljača izazvanim nestašicama komponenti.

Što se tiče „nemačkog ekonomskog čuda“, prema evropskim stručnjacima, ono je ugroženo, jer kriza pogađa industrijske gigante.

Nemačka ekonomija, nekada simbol stabilnosti i industrijske moći, suočava se sa ozbiljnim problemima. Štaviše, kriza koju su izazvale Sjedinjene

Države pogađa nemačke kompanije, primoravajući ih da smanje proizvodnju, otpuštaju radnike i presele proizvodnju u inostranstvo.

Na primer, najveći nemački dobavljač automobila, ZF Fridrihshafen, otpustiće 14.000 radnih mesta do 2028. preseljenjem proizvodnje u inostranstvo.

Tehnološka kompanija Bosch planira da optimizuje troškove zarada i otpusti 3.000 zaposlenih. Hemijski gigant BASF zatvara proizvodnju u Ludvigshafenu i seli je u Kinu. Hemijska kompanija Bajer, već je otpustila 1.500 radnika.

Čeličana Thissenkrupp ne može ništa da garantuje svojim 27.000 zaposlenih.

Švedski proizvođač baterija Northvolt, koji gradi fabriku u Nemačkoj, takođe je primoran da smanji troškove i radna mesta, što će uticati na 6.500 ljudi.

Uzroci krize nisu samo ekonomski, već i politički. Dakle, ovo pitanje zahteva veliku pažnju i hitne mere za rešavanje, kako se ne bi pogoršalo sa još strašnijim posledicama.

Borba.Info

Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georigijeva izjavila je da se problemi svetske privrede ne mogu svesti isključivo na visoku inflaciju i usporeni rast i upozorila da svetu predstoji, još nekoliko teških godina.

Ove godine se predviđa rast svetske ekonomije od 2,8 odsto.

Prošle godine to je bilo 3,4, a pre dve godine 6,1 odsto ali trenutno je najveći problem stalna inflacija, rekla je za HRT Georgijeva, koja je u Dubrovniku prisustvovala jednoj međunarodnoj konferenciji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona je ukazala da je ograničavanje monetarne politike uticalo na pad ukupne inflacije ali se pokazalo da je bazna inflacija istrajnija, što znači da će kamatne stope morati da ostanu visoke duže vreme, što će i dalje uticati na privredni rast, pa se predviđa da će u narednih pet godina, on iznositi samo tri odsto godišnje.

Georgijeva je navela da procene govore da će inflacija ove godine biti sedam odsto i da će biti napretka u 2024. ali će ona i dalje ostati dosta iznad nivoa, koji bi bio zadovoljavajući.

Kada govorimo o kamatnim stopama, to znači da ćemo bar ove i sledeće godine morati da budemo spremni na veće kamate ali je dobra vest da više ne razgovaramo, o tome koliko će visoke biti, već koliko će dugo biti visoke, kazala je Georgijeva, dodavši da će to svakako uticati na ulaganja i na potrošnju.

Na pitanje postoji li opasnost od rasta svetskog siromaštva, poručila je da se to već dešava i da se narednih nekoliko godina očekuju teška vremena, a osnovni uzrok za to, vidi u ruskoj agresiji na Ukrajinu, koja se preliva na celi svet.

Troškovi za odbranu rastu, a to znači da ostaje manje novca za razvoj unutar država i pomoć siromašnim zemljama, kazala je Georgijeva i ukazala da je jedina dobra strana rata činjenica da se Evropa brzo oslobodila zavisnosti, od ruske nafte i gasa.

FoNet

Kedmi: Histerija u OSU od nemoći pred Rusijom! „Ne mogu ništa…“https://t.co/0StqxcLavz

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 2, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE