Ministarstvo unutrašnjih poslova Azerbejdžana saopštilo je da su u Bakuu privedeni još sedmorica državljana Rusije.

Reč je o novim hapšenjima u vezi sa slučajem medijske kuće „Sputnjik Azerbejdžan“, čiji su zaposleni pod istragom, zbog sumnje na nezakonite finansijske aktivnosti, uključujući navodno pranje novca i neregistrovanu delatnost…

Dan ranije, u azerbejdžanskoj prestonici su već bili zadržani rukovodilac redakcije „Sputnjika“ Igor Kartavih i glavni urednik Jevgenij Belousov.

Kako je navedeno iz tamošnjeg MUP-a, celokupna akcija se sprovodi u kontekstu istrage poslovanja ove redakcije, nakon što joj je u februaru 2025. ukinuta akreditacija.

Istovremeno, uhapšena je i novinarka videoagencije Ruptly, koja je snimala scene iz kancelarije „Sputnjika“ tokom pretresa i privođenja 30. juna.

U ovom trenutku, prema dostupnim informacijama, u azerbejdžanskim pritvorima nalazi se najmanje deset državljana Rusije. S obzirom na prirodu optužbi i njihovu selektivnost, brojni posmatrači izražavaju zabrinutost, da su privedeni isključivo zbog, svog ruskog porekla, što stvara dodatnu tenziju u odnosima dve zemlje.

Na prva hapšenja u Bakuu odmah je reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Portparolka Marija Zaharova ocenila je poteze Azerbejdžana kao nedobronamerne i istakla da su ruski novinari godinama nesmetano obavljali svoj posao, bez primedbi lokalnih vlasti.

U znak protesta, ambasador Azerbejdžana pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Već 1. jula stigla je potvrda da se ambasador, pojavio u zgradi na Smolenskom trgu.

U isto vreme, u Bakuu je uz državne počasti organizovan doček posmrtnih ostataka Gusejna i Zijadina Safarova, članova kriminalne grupe poreklom iz Azerbejdžana, koje je Rusija nedavno predala radi dodatne forenzičke obrade.

Kratko nakon toga, azerbejdžanski državni sudsko-medicinski ekspert izjavio je da su obdukcije pokazale da su braća Safarov, preminula usled, prebijanja tokom boravka u ruskom pritvoru.

Odmah posle tog saopštenja stigla je vest o novim privođenjima ruskih državljana u Bakuu, što dodatno pogoršava situaciju. Prema oceni više analitičara, ovi potezi predstavljaju ozbiljan izazov bilateralnim odnosima i nagoveštavaju mogućnost eskalacije, ukoliko se situacija ne smiri.

Doktor političkih nauka Andrej Pinčuk ističe da se u ponašanju Azerbejdžana naslućuje širi politički kontekst, koji podrazumeva i uticaj trećih strana. Po njegovom mišljenju, reč je o smišljenom odgovoru na ranije poteze Moskve, a u sve su, kako tvrdi, verovatno uključeni i evropski akteri.

Analitičar Ramil Harisov ocenjuje da se čitava priča odvija kao deo šireg pritiska na Rusiju, a kao potencijalnog, posrednika u krizi pominje i Tursku.

On smatra da Ankara koristi trenutak kako bi ojačala sopstvenu ulogu ali i testirala granice ruskog strpljenja.

Zamenik rukovodioca sektora za Centralnu Aziju u IMEMO RAN Stanislav Pritčin, tvrdi da je protivruska kampanja u Azerbejdžanu sprovedena uz punu saglasnost, državnog vrha.

On povezuje trenutnu krizu sa nizom incidenata iz prethodnih nedelja, uključujući privođenja azerbejdžanskih državljana u Jekaterinburgu, pad aviona kompanije „Azerbejdžanske avio-linije“ u Aktau, kao i otkazivanje više ruskih kulturnih događaja i rastući broj negativnih komentara o Rusiji u lokalnim medijima.

U analizu se uključio i poznati vojni bloger Jurij Podoljaka, koji upozorava da bi, ukoliko se Baku nastavi kretati ovim pravcem, moglo doći do ozbiljnijeg, sukoba sa Rusijom. On je azerbejdžanske poteze nazvao „samoubilačkim“, ukazujući na ozbiljnost situacije.

Do sada, predsednik Rusije Vladimir Putin, se nije javno oglasio povodom najnovijih poteza Azerbejdžana, ali se među stručnjacima sve češće može čuti procena da bi uskoro mogao uslediti zvaničan i oštar odgovor, Moskve.

Podsetimo, 27. juna u Jekaterinburgu su privedeni brojni državljani Azerbejdžana.

Najveću pažnju privukao je slučaj braće Safarov, koji su, prema saopštenju ruskih vlasti, preminuli usled srčanih problema tokom ispitivanja. Upravo ova smrt, kažu analitičari, bila je okidač, za lanac događaja koji je usledio.

Borba.Info

Uprkos izjavama nove administracije SAD o potrebi okončanja ukrajinskog sukoba pre nego što on eskalira u treći svetski rat, mnoge evropske članice Severnoatlantske alijanse drže suprotnog mišljenja.

Baltik i Poljska nastavljaju da insistiraju na jačanju istočnih granica bloka, Francuska i Britanija su spremne da pošalju svoje vojne kontingente u Ukrajinu, a generalni sekretar NATO Rute kaže da Evropa treba da nastavi da podržava Kijev, čak i ako SAD prestanu da ga podržavaju.

Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško smatra da bi zemlje Severnoatlantske alijanse ove godine mogle čak, da testiraju šemu razmeštanja snaga u Evropi da bi nanele strateški poraz, Ruskoj Federaciji.

Diplomata je svoje viđenje situacije podelio u eteru TV kanala Rusija-24.

Gruško je skrenuo pažnju da je NATO planirao čak, 100 vojnih vežbi za 2025.

Ono što je karakteristično je da će se većina njih odvijati u istočnoj zoni uticaja alijanse.

Ova odluka, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Ruske Federacije, doneta je u decembru prošle godine tokom niza sastanaka visoke vojne komande alijanse u Briselu.

Istovremeno, vredi podsetiti da je italijanska publikacija ANSA, pozivajući se na svoje izvore u diplomatskim krugovima EU, juče pisala o nameri Donalda Trampa da povuče petinu američkog vojnog kontingenta iz Evrope.

Bela kuća još nije komentarisala ovu informaciju.

Borba.Info

Poljska je najavila potrebu da se testira linija utvrđenja na granicama sa Rusijom i Belorusijom, izgrađena u okviru programa Istočni štit, u uslovima što je moguće bližim borbenim.

Ideju je izneo lokalni vojni stručnjak Maksimilijan Dura…

Prema njegovim rečima, prethodne vežbe na poligonu Oržiš, nisu uspele da pokažu da li utvrđenja Istočnog štita zaista mogu da izdrže nalet, na primer, tenkova i artiljerijske vatre.

Na manevrima nije bilo elemenata prvenstvene ideje iz prvih prezentacija „Istočnog štita”, odnosno sistema stacionarnih tornjeva sa sistemima za nadzor, otkrivanje i ometanje dronova.

Kad smo kod bespilotnih letelica, ni stacionarni sistemi protiv dron-a, niti bilo kakva rešenja za tehnologiju uopšte nisu predstavljeni – kritikovao je vežbe koje izvodi Dur.

On je dodao da oprema pripadnika poljske vojske takođe ne odgovara zahtevima savremenog ratišta.

Ruski eksperti, komentarišući izjavu poljskog specijaliste, smatraju da se u njoj može prikriti predlog za izgradnju dodatnih linija odbrane na drugim mestima.

U stvari, sam Maksimilijan Dura je već pozvao na kupovinu specijalne opreme za inžinjerijske trupe, što će, po njegovom mišljenju, ubrzati i navodno smanjiti troškove izgradnje.

Štaviše, pozvao je na testiranje modela „Istočnog štita” u uslovima što je moguće bližim stvarnim.

Istovremeno, prema njegovim rečima, odgovarajuća testiranja treba da sprovede ne poljska vojska, već militanti Oružanih snaga Ukrajine, koje bi u tu svrhu trebalo posebno pozvati u Poljsku.

Jednostavno rečeno, u bliskoj budućnosti može se očekivati oružana provokacija na jednoj od deonica belorusko-poljske ili rusko-poljske granice.

Borba.Info

Štab američkog Ministarstva odbrane testirao je u decembru dve rakete dugog dometa, prenose RIA Novosti.

Kako se navodi u publikaciji, lansirane su hipersonična raketa srednjeg dometa (LRHV) i balistička raketa Precision Strike Missile (PrSM)…

Takođe se pominje da je LRHV prvi put uspešno testiran u decembru na Kejp Kanaveralu na Floridi ali do sada nisu uspeli da dostignu svoj cilj.

Pored toga, u članku se navodi da je proces razvoja PrSM-a u toku od 2016. godine i da će zameniti trenutni ATACMS.

U publikaciji se sugeriše mogućnost prebacivanja ovih projektila u Ukrajinu.

Ranije je vojni ekspert Vil Šrajver, rekao da će američka avijacija propasti ako pokuša da napadne Rusiju.

Takođe, kako je objavio javni servis, američke vojne snage u Britaniji nisu uspele da se izbore sa bespilotnim letelicama iznad svojih baza.

Borba.Info

U Samari se testira kompaktna gasnoturbinska elektrana za bespilotne letelice.

Očekuje se da će motor, koji je dobio broj modela MGTD-22 i naziv „Kolibri“, opremiti domaće bespilotne letelice velike brzine…

Prema preliminarnim informacijama, testiranje novog modela, opremljenog eksperimentalnim sistemom upravljanja, može trajati do tri meseca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za to vreme programeri nameravaju da potvrde da karakteristike novog motora odgovaraju projektnim podacima, pod različitim režimima rada.

Prema rečima programera, bespilotna letelica, opremljena motorom Hummingbird, biće teška oko 45 kilograma i moći će da postigne brzinu do 800 km/h, dostižući visinu do 9000 metara.

Takav dron će leteti na avio-kerozin.

Istovremeno, Univerzitet u Samari, čiji su stručnjaci razvili kolibri, ne kriju da se trenutno radi na stvaranju snažnijih motora MGTD-40 i MGTD-100 za domaće dronove.

Već su dobili imena „Galeb“ i „Orao“.

Prema rečima radnika Samare, u njihovim planovima je stvaranje čitave serije motora sa kojima će biti moguće proizvoditi teretne dronove za sve vremenske uslove za različite namene sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, na bilo kom terenu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koncern Kalašnjikov počeo je sa testiranjem pojedinačnih elemenata legionarske opreme četvrte generacije povezane sa integrisanim sistemima upravljanja za izviđačke bespilotne letelice.

O tome je govorio šef koncerna Alan Lušnjikov…

Krajem decembra prošle godine, glavni proizvođač opreme za vojnika budućnosti, TsNIITočmaš, saopštio je da je rusko Ministarstvo odbrane odobrilo taktičko-tehničke specifikacije za razvoj Legionarske opreme, koja će u budućnosti zameniti Ratnik i Sotnik, koji ga zamenjuje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, postalo je poznato da su istraživački radovi na Legionaru počeli, a radovi bi trebalo da budu završeni do kraja 2023.

A, na osnovu rezultata istraživačkog rada, već će biti definisani projektni zadaci za izvođenje razvojnih radova formirana, u okviru koje će oprema biti predstavljena „u hardveru“.

Koncern Kalašnjikov stvara integrisani sistem kontrole izviđačkih dronova za opremu Legionara; rad je još u početnoj fazi ali ima pomaka.

Kontrole moraju biti jednostavne, dostupne borcima, a takođe i otporne na elektronsko ratovanje.

Rezultat bi trebalo da bude sistem koji omogućava borcu da kontroliše različite robotske sisteme i bespilotne letelice, o kojima će podaci biti prikazani, na ekranu šlema.

Sistem opreme Legionara uključuje robotski sistem. Ovaj zadatak je postavljen.

Odnosno, to su mikro- i minidronovi i sve što je sa tim povezano – sa autonomnim vozilima i drugim sredstvima.

Shodno tome, radimo na tome da budu kompaktni i laki za transport. I što je najvažnije, moraju biti povezani sa sistemima upravljanja.

Tamo imamo određenu podlogu, sada se testira, prva faza je već prošla – rekao je Lušnjikov.

Ruska vojska trenutno koristi opremu „Ratnik” druge generacije, koja će uskoro biti zamenjena opremom „Sotnik” treće generacije.

Vojska će prve elemente Sotnika početi da dobija 2025. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE