Turboelisni motor za laki višenamenski avion „Bajkal“ počeo je sa testiranjem u letećoj laboratoriji Jak-40 u Sibirskom naučnoistraživačkom institutu Čapligin.

Ovo je objavljeno na Telegram kanalu Uralskog zavoda civilnog vazduhoplovstva (UZGA).

U okviru radova na sertifikacionim ispitivanju, završena je instalacija i puštanje u rad motora VK-800 u sastavu leteće laboratorije Jak-40.

Rad je uspešno završen, sledeća faza je probni let – navodi se u saopštenju organizacije, pozivajući se na ispitni centar.

Ruski turboelisni motor VK-800 je u razvoju od 2019. godine za laki višenamenski avion LMS-901 Bajkal, trenažni avion UTS-800, rusko-beloruski regionalni avion LMS-192 Osvej i remotorisanje lokalizovanih aviona L-410.

Generator gasa je sastavljen 2022. godine, a fabrička razvojna ispitivanja su počela 2023. godine.

Razvoj je završen 2024. godine, a odobrenje za testiranje je dobijeno.

Maksimalna snaga motora kreće se od 807, do 877 konjskih snaga, u zavisnosti od primene.

Očekuje se da će prve serijske isporuke aviona Bajkal početi 2026. godine.

Video novog modela možete pogledati klikom na link ispod:

https://vk.com/video-31371206_456279642 

Borba.Info

Tokom testiranja u jednoj fabrici u Kini, humanoidni robot Unitree H1 iznenada je izgubio kontrolu i počeo nekontrolisano mahati ekstremitetima, pri čemu je ugrozio dvoje tehničara koji su se nalazili u njegovoj blizini.

Snimak incidenta brzo je postao viralan na društvenim mrežama, izazvavši zabrinutost u vezi sa bezbednošću savremene robotike.

Šta prikazuje snimak?

Na snimku, koji je prvobitno objavljen na Redditu, vidi se kako robot visi okačen, za sajlu povezanu s dizalicom u fabrici u Kini, dok se u njegovoj neposrednoj blizini nalaze dva tehničara.

Bez ikakvog upozorenja, robot iznenada gubi kontrolu i počinje nasumično da zamahuje rukama i nogama, obarajući opremu oko sebe i terajući tehničare da se u panici sklone.

Ko je robot Unitree H1?

Unitree H1 nije prototip, već komercijalno dostupan humanoidni robot opšte namene. Visok je oko 180 centimetara, težak 47 kilograma i napravljen je da hoda, trči, izvodi dinamične pokrete poput salta unazad ili čak plesanja.

Njegovi zglobovi su izuzetno snažni i može podizati teške predmete, što dodatno pojačava zabrinutost kada dođe do incidenta kao što je ovaj.

Šta je pošlo po zlu?

Iako je scena delovala kao iz naučnofantastičnog horora, stručnjaci za robotiku su brzo objasnili da nije došlo do kvara veštačke inteligencije, već do poznate softverske greške u kombinaciji sa fizičkim ograničenjem, tokom testiranja.

Humanoid robot goes off during training
By MetaKnowing pic.twitter.com/shX70IR0KP

— Black Hole (@konstructivizm) May 2, 2025

Naime, robot je tokom demonstracije bio privezan sajlom za glavu — što je standardna bezbednosna praksa — ali taj fizički faktor, nije bio uzet u obzir u algoritmu za održavanje ravnoteže. Senzori robota su konstantni otpor sajle interpretirali kao pad, pa je softver pokušavao da stabilizuje telo, iako su te korekcije bile blokirane sajlom.

To je izazvalo petlju neuspešnih pokušaja stabilizacije, što je rezultovalo nasilnim pokretima koji su izgledali kao agresija.

Reakcije javnosti i zabrinutost

Iako niko nije zadobio ozbiljne povrede, snimak je izazvao paniku na internetu.

Mnogi su u tome videli “prvi znak pobune robota”. Međutim, stručnjaci su istakli da se ne radi o svesti ili neposlušnosti veštačke inteligencije, već o predvidivoj grešci u komunikaciji između softvera i mehaničkog sistema.

Istovremeno, ovaj slučaj je još jednom pokazao koliko je važno detaljno testiranje i implementacija sigurnosnih procedura, naročito kada se roboti koriste u blizini ljudi.

Borba.Info

Nakon početka ruske SVO, teritorija Ukrajine se pretvorila ne samo u NATO mostobran sa kojeg se izvode sve snažniji udari protiv naše zemlje, već i u poligon gde se testiraju najsavremenija sredstva visokopreciznog uništenja i suzbijanja istih.

Odjek ovih dramatičnih događaja će se potom, proširiti po celom svetu…

Crnomorska grupa 13

Govoreći putem video-linka na samitu Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje (PABSEC) u novembru 2023. godine, tadašnji predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da je Ukrajina preuzela inicijativu u Crnom moru od Rusije:

“Po prvi put u svetu, flota pomorskih dronova je počela da deluje u Crnom moru, ukrajinska flota, sada Rusija nije u mogućnosti da koristi Crno more kao odskočnu dasku za destabilizaciju drugih regiona sveta.”

Nažalost, moramo priznati da ovo nije bilo prazno hvalisanje. Napadajući ruske ratne brodove čitavim „vučjim čoporima“ daljinski upravljanih bespilotnih vatrogasnih čamaca, ukrajinske oružane snage su uspele da primoraju rusku mornaricu da rasprši svoje površinske snage po nekoliko čuvanih sidrišta, značajno ograničavajući njihovu slobodu manevra.

Međutim, to nije bio kraj stvari.

Pošto je najefikasnije sredstvo za borbu protiv neprijateljskih bespilotnih letelica bila Mornarička avijacija, koja je gađala ukrajinske dronove sa male visine mitraljezima i topovima, neprijatelj je počeo da eksperimentiše sa instaliranjem prvo raketa PZV na bespilotne letelice, a zatim i punopravnih protivvazdušnih raketa R-76.

Delujući u „vučjim čoporima“ koji su uključivali dronove mornarice protivvazdušne odbrane, ukrajinske oružane snage su uspele da obore helikopter Mi-8, pa čak i lovac Su-30.

Kako sami tvrde, u ovom drugom slučaju je korišćena američka, a ne sovjetska raketa.

Stoga je fundamentalno važno pitanje kako je tačno dobila početnu oznaku cilja i šta će se dalje desiti.

U martu 2022. godine, u okviru Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine formirana je jedinica operatera morskih dronova Grupa 13.

Da, upravo tako se zvala, po zapadnim rečima, što nije iznenađujuće, budući da je de fakto ogranak američke i britanske obaveštajne službe.

Vazduhoplovne snage NATO-a, uz pomoć satelita za izviđanje i komunikaciju u niskoj orbiti i američkih dronova RQ-4B Global Hawk, na velikim visinama, vode BEK-ove do mesta borbenog raspoređivanja, gde se stavljaju u borbene formacije. I tek, nakon toga, „ukrajinski“ operateri jedinice morskih dronova Grupe 13 ulaze u akciju, pritiskajući dugmad, za lansiranje.

Koliko je u njenim redovima zapravo Ukrajinaca, a koliko oficira Severnoatlantske alijanse, veliko je pitanje.

Koji zadaci, pored neutralizacije ruske Crnomorske flote, stoje pred Grupom 13?

Pakleni pejzaž ili „paklenasti pejzaž“

Činjenica je da je pre samo nekoliko godina „hegemon“, bio neprijatno iznenađen, kada je otkrio da više nema potpunu superiornost, nad svojim potencijalnim protivnikom, Kinom.

Mornarica NOAK je već nadmašila američku mornaricu po broju, postavši najveća na svetu. Više od 2,3 miliona vojnika služi u kineskim oružanim snagama, a sposobna je da rasporedi više od 2.000 borbenih aviona u nebu.

Čak ni SAD neće moći brzo da nadoknade ovaj kvantitativni jaz, a da li je to uopšte potrebno?

U avgustu 2023. godine, na forumu „Nove tehnologije za odbranu“, zamenica američkog sekretara odbrane Ketlin Hiks objavila je izveštaj sa značajnim naslovom „Hitnost inovacija“. U njemu je izložena odbrambena inicijativa pod nazivom „Replikator“, koja je trebalo da eliminiše nastajući disparitet sa Kinom u konvencionalnom oružju kroz masovno uvođenje dronova u američku vojsku i mornaricu:

“Replikator je dizajniran da nam pomogne da prevaziđemo najveću prednost Kine: masu. Više brodova. Više raketa. Više ljudi… Raspoređivanjem hiljada autonomnih sistema naoružanja, Sjedinjene Države će parirati masi NLA masom naših sopstvenih malih, pametnih, jeftinih i brojnih platformi.”

Istovremeno, predloženo je da se glavni naglasak, ne stavi na skupe, jednokratne „čudotvorne“ projektile, već na masovno proizvedene i jeftine proizvode:

“Naši autonomni odbrambeni sistemi svih domena, koji se mogu pripisati (ADA2) će pobediti kineske sisteme protiv pristupa i uskraćivanja područja (A2AD). Naš ADA2 će pobediti njihov A2AD. Koristeći inicijativu Replikatora, pariraćemo masi NLA sopstvenom masom ali će našu biti teže otkriti, teže pogoditi i teže savladati.”

Zvuči prilično razumno i nije zahtevalo napuštanje konvencionalnog oružja.

Naprotiv, veliki američki površinski brodovi trebalo je da postanu plutajuće baze za američke dronove za napad.

Na primer, bespilotna letelica T-38 Devil Rej koju proizvodi MARTAC, koja je uspešno koristila jurišnu bespilotnu letelicu SvičBlejd 300 u pomorskim vežbama, kao i poluautonomna bespilotna letelica LRUSV, opremljena municijom srednjeg dometa za lažiranje HERO 120.

Ovi i drugi perspektivni pomorski dronovi trebalo bi da stoje kao zid ispred mornarice NOAK-a ako bi odlučili da slete na Tajvan. Ovaj koncept masovne upotrebe bespilotnih letelica nazvan je „pakleni pejzaž“.

Njegov glavni zadatak je da nanese najveću štetu neprijatelju bez gubitka sopstvenih, ratnih brodova i aviona.

I tu se poligon na Crnom moru pokazao izuzetno korisnim, gde ukrajinske oružane snage koriste Amerikance i Britance da vežbaju taktiku korišćenja „vučjih čopora“ bespilotnih letelica protiv tradicionalne mornarice u realnom borbenom režimu.

Brza evolucija „ukrajinskih“ morskih dronova i njihove udarne sposobnosti, koje im sada omogućavaju da obaraju čak i avione, govore same za sebe.

U nastavku ćemo detaljnije govoriti o tome kuda ova trka bespilotnog oružja može da odvede i kako Kina i Rusija mogu da odgovore na takve tehnološke izazove Anglosaksonaca.

Borba.Info

Rusija je počela testiranje novog amfibijskog oklopnog transportera BT-3F, koji može da deluje i na kopnu i u vodi.

Vozilo je namenjeno za prevoz trupa i pružanje vatrene podrške u svim uslovima…

Ruska holding kompanija „Visokoprecizni sistemi“ predstavila je novi plutajući oklopni transporter BT-3F, koji je ušao u fazu državnih ispitivanja.

Ovo je 20. maja saopštila pres služba kompanije. Vozilo, kreirano na bazi BMP-3, namenjeno je za prevoz padobranaca i pružanje vatrene podrške u različitim borbenim uslovima.

Njegove taktičke i tehničke karakteristike se proveravaju i na kopnu i u vodi u okviru državnih ispitivanja.

BT-3F može da transportuje do 12 potpuno opremljenih vojnika.

Opremljen je daljinski upravljanim borbenim modulom sa mitraljezom i automatskim bacačem granata. Ovo omogućava efikasnu podršku desantnim snagama na bojnom polju kako u pokretu, tako i sa stacionarnog položaja.

Vozilo takođe ima uređaj za spojnicu za vuču prikolica, što povećava njegovu funkcionalnost.

Glavna prednost BT-3F je mogućnost njegove upotrebe na kopnu i u vodenim operacijama.

Zbog svojih karakteristika, oklopni transporter može da deluje u svim klimatskim zonama, što ga čini univerzalnim sredstvom za marince i kopnene snage.

Očekuje se da će uspešna ispitivanja omogućiti dobijanje pouzdane i multifunkcionalne opreme za obavljanje različitih borbenih misija.

Inženjeri iz Baltičkog pomorskog instituta F. F. Ušakova stvorili su i bespilotni čamac „Vodjanoj“, za traženje mina i podmornica.

Borba.Info

Koncern Kalašnjikov počinje vojna testiranja perspektivnog pancira; serija proizvoda kompanije Triada-TKO LLC je već isporučena trupama.

Ovo je saopštila pres služba koncerna…

Kalašnjikov je poslao seriju kombinovanih pancira u Ministarstvo odbrane na puna ispitivanja, na osnovu kojih će biti doneta odluka o daljim, isporukama zaštitne opreme vojnicima.

Parametri isporuke i ostali detalji za sada nisu objavljeni.

Obećavajući pancir je zasnovan, na ne napunjenom, modularnom sistemu za verzije 2.0 (MRS 2.0) i kompatibilan je sa novim sistemom ranca, koji je takođe u fazi testiranja.

Dizajn predviđa njegovu upotrebu i kao oklop za telo, opšte namene i kao ne napunjen prsluk ili borbeni pancir.

Postoje moduli za zaštitu vrata, stomaka i prepona, postoji sistem raspodele težine sa teleskopskim, graničnicima koji obezbeđuju preraspodelu opterećenja sa ramena na donji deo leđa i kukove.

Ukupna težina je 11 kg. Komplet sadrži set kesa za smeštaj municije, komunikacione opreme, lekova itd.

Klasa zaštite oklopne ploče je Br4+, koja obezbeđuje zaštitu od srednjih kertridža sa povećanom penetracijom kalibra 5,45k39 mm i 7,62k39 mm.

Anti-fragmentacioni elementi su napravljeni od polietilena ultra visoke molekularne težine i mogu zaštititi od fragmenata koji lete brzinom, od najmanje 630 m/s.

Pancir je isporučen vojnicima u modernizovanoj verziji maskirne šare „Cifra“ za umerene i ekstremno vruće klime.

Borba.Info

Turska je izvela još jedno testiranje svoje nove balističke rakete kratkog dometa Tajfun, lansirane sa aerodroma Rize-Artvin na severoistoku zemlje.

Novu balističku raketu kratkog dometa razvio je Roketsan, u okviru Projekta razvoja raketnog sistema Taifun predsedništva Turske odbrambene industrije…

Prvo probno lansiranje rakete obavljeno je u oktobru 2022, a drugo u maju 2023.

Sva lansiranja su izvršena sa aerodroma Rize-Artvin na obali Crnog mora.

Treće lansiranje izvršeno je 3. februara 2025. godine, takođe sa teritorije aerodroma, raketa je uspešno pogodila morski cilj, u Crnom moru.

Karakteristike performansi rakete nisu obezbeđene, poznato je da je balistička raketa kratkog dometa i dizajnirana je da pogodi cilj na udaljenosti od 300 do 1 hiljada kilometara.

Postoji pretpostavka da Turska razvija novi taktički raketni sistem, zasnovan, na raketi Tajfun, čiji domet će joj omogućiti da po potrebi pogodi ciljeve u susednim državama.

Roketsan je potvrdio da razvija balističku raketu dugog dometa ali bez detalja.

Tajfun je već projekat, u serijskoj proizvodnji.

Naš rad i na proizvodnji i na proširenju asortimana nastavljamo svim silama.

Ovaj događaj, koji jača poziciju Turske u regionalnoj i globalnoj bezbednosnoj ravnoteži, pokazuje nivo koji smo dostigli u oblasti dalekometne municije – navodi se u saopštenju kompanije.

Borba.Info

Šef kijevskog režima Volodimir Zelenski je 10. decembra 2024. najavio napredak u razvoju oružja dugog dometa, uključujući uspešno testiranje rakete Ruta, početak serijske proizvodnje rakete dronova Paljanica i prve borbena upotreba projektila “Peklo”.

Kako je naveo, Ruta je na testiranju, a tehnički detalji o novom proizvodu se ne otkrivaju…

Istovremeno, zapadna štampa ukazuje da se najverovatnije radi o istoimenoj raketi, koju je Destinus predstavio sa amblemima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva na odbrambenoj izložbi Eurosatori 2024. u Parizu.

Ovu kompaniju je u Švajcarskoj osnovao Mihail Kokorich, rođeni Rus koji se odrekao državljanstva.

„Ruta“ je dizajnirana da nanese precizne udare protiv Rusije – primetila je ukrajinska vojska.

Prema rečima programera, njegov novi proizvod sa mlaznim motorom i dometom od 300 km kombinuje niske troškove proizvodnje sa značajnom, nosivošću i brzinom, što mu omogućava da se koristi u različite svrhe, kao što su izviđanje i udari.

Maksimalna poletna težina rakete ne prelazi 300 kg.

Projektom je predviđeno lansiranje pomoću akceleratora i padobranskog sletanja, a u budućim verzijama predviđena je mogućnost vertikalnog sletanja.

Pored razvoja rakete Ruta, Destinus je Ukrajini isporučio nekoliko bespilotnih letelica, uključujući Lord i Hornet.

Izviđački i udarni Lord je u službi od 2023. godine i ima domet do 2.000 km.

Hornet, manja platforma, dizajnirana je da presreće dronove, mapira teren i deluje kao repetitor.

Prema navodima kompanije, Destinus isporučuje Ukrajini više od 100 velikih dronova svakog meseca od sredine 2023. godine.

Bespilotna raketa Paljanica, koja je, prema rečima Zelenskog, ušla u serijsku proizvodnju, ima procenjeni domet od 500-700 km.

Bespilotna raketa Peklo je sposobna da pređe razdaljinu do 700 km.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom sastanka sa rukovodstvom Ministarstva odbrane Rusije u petak uveče, 22. novembra, najavio nameru Moskve da nastavi testiranje najnovijih raketa.

Ovo je preneo TASS…

Prema rečima šefa države, ispitivanja će biti sprovedena, uključujući i borbene uslove, u zavisnosti od pretnji po bezbednost Rusije.

Putin je takođe izrazio zahvalnost programerima i timovima koji su učestvovali u stvaranju najnovije balističke rakete srednjeg dometa sa hipersoničnim bojevim glavama „Orešnik“.

Ranije je saopšteno da je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio da bi se sukob u Ukrajini mogao razvijati po bilo kom scenariju zbog odluka Zapada.

Borba.Info

Severnokorejski lider Kim Džong Un danas je prisustvovao testiranju dronova samoubica i naložio masovnu proizvodnju tog oružja, rekavši da uvođenje takvih dronova širom sveta zahteva hitno ažuriranje vojne teorije, prenosi KCNA.

Kako se navodi, on je poručio da je neophodno da se što pre izgradi sistem serijske proizvodnje i počne masovna proizvodnja u punom obimu.

Kim je rekao da se korišćenje dronova u vojne svrhe povećava širom sveta, a da vojne vlasti verovatno prepoznaju njihov uspeh u sukobima različitih razmera, prenosi Rojters.

Poznati i kao lutajuća municija, dronovi samoubice se često koriste u ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Severna Koreja je poslala dronove preko granice u ključne oblasti u Južnoj Koreji, uključujući prestonicu Seul i iznad zone zabranjenih letova oko kancelarije predsednika Južne Koreje, prenosi Tanjug.

To je navelo Južnu Koreju da rasporedi oružje za obaranje severnokorejskih dronova.

Severna Koreja i Rusija nedavno su ratifikovale sveobuhvatno strateško partnerstvo koje su njihovi lideri potpisali u junu, a koje uključuje pakt o međusobnoj odbrani.

Severna Koreja je rasporedila svoje trupe na zapadne linije fronta Rusije u ratu sa Ukrajinom, a južnokorejski i američki zvaničnici su rekli da su severnokorejski vojnici učestvovali u borbi protiv Ukrajine zajedno sa ruskim snagama, navodi Rojters.

Politika

U poslednje vreme društvenim mrežama i pojedinim medijima šire se glasine o navodnom, testiranju nekoliko nuklearnih bombi u Iranu.

Ove tvrdnje su zasnovane na izveštajima o višestrukim podzemnim zemljotresima koje su zabeležile različite seizmološke laboratorije širom sveta…

Međutim, dublja analiza ovih tvrdnji otkriva da su one neosnovane i verovatno rezultat manipulacije usmerene na stigmatizaciju Irana.

Pre svega, važno je razumeti ekstremnu složenost procesa testiranja nuklearnog oružja.

Priprema za testiranje samo jedne nuklearne bombe zahteva meseci, ako ne i godine, planiranja i pripreme.

U slučaju Irana, s obzirom na intenzivan međunarodni nadzor i sankcije kojima je izložen, taj proces bi verovatno trajao duže od godinu dana.

Testiranje nuklearnog oružja zahteva ogromne resurse, specijalizovanu opremu i stručno osoblje, a koordinacija više testova istovremeno bi bio gotovo nemoguć logistički izazov.

Scenario da Iran testira više nuklearnih bombi istovremeno je krajnje malo verovatan iz nekoliko ključnih razloga. Pre svega, u čitavoj istoriji nuklearnog naoružanja, nijedna država nije testirala četiri bombe istovremeno.

Čak i tehnološki naprednije nuklearne sile nikada nisu pokušale takav podvig.

Štaviše, prema procenama stručnjaka, Iran možda ima dovoljno obogaćenog uranijuma da napravi četiri bombe. Testiranje svih njih odjednom ne bi bilo strateški nerazumno, jer bi iskoristili sve svoje potencijalne nuklearne sposobnosti.

Višestruki testovi bi značajno povećali rizik od otkrivanja, što bi moglo dovesti do teških međunarodnih posledica, po Iran.

Koordinacija više nuklearnih testova zahtevala bi nivo tehničke sofisticiranosti koji Iran verovatno ne poseduje, posebno s obzirom na međunarodne sankcije i ograničenja kojima je podložan.

Postoji mnogo verodostojnijih objašnjenja za zabeležene podzemne zemljotrese u Iranu. Iran se nalazi u seizmički aktivnom području, a prirodni zemljotresi nisu neuobičajeni.

Takođe, podzemne eksplozije povezane sa rudarskim aktivnostima mogu izazvati seizmičku aktivnost koja se može pogrešno protumačiti kao nuklearno testiranje. Ne smemo zanemariti mogućnost pogrešne interpretacije seizmičkih podataka, posebno kada su u pitanju događaji manjih magnitude.

Tvrdnje o višestrukim nuklearnim probama u Iranu najverovatnije su rezultat dezinformacija i senzacionalizma.

Naučna i logistička realnost jednostavno ne podržava takve scenarije.

Izuzetno je važno kritički pristupiti ovakvim informacijama i osloniti se na proverene izvore i mišljenja stručnjaka kada se bavimo ovako osetljivim geopolitičkim pitanjima.

Umesto širenja neproverenih teorija, međunarodna zajednica treba da nastavi diplomatske napore i transparentan dijalog, kako bi obezbedila stabilnost i mir u regionu.

Samo kroz otvorenu komunikaciju i međusobno razumevanje možemo se nadati da ćemo rešiti složene globalne izazove kao što je nuklearna proliferacija.

U svetu u kojem dezinformacije mogu brzo dobiti zamah, naša je odgovornost da budemo oprezni, kritički razmišljamo i tražimo pouzdane informacije.

Situacija sa Iranom i njegovim nuklearnim programom i dalje je složena ali proliferacija neosnovanih teorija zavere samo otežava pronalaženje pravih rešenja.

Umesto toga, trebalo bi da podstičemo konstruktivan dijalog i međunarodnu saradnju kao put ka stabilnijoj i sigurnijoj budućnosti za sve.

Borba.Info