Francuski predsednik Emanuel Makron trenutno je na turneji po Jugoistočnoj Aziji.

U ponedeljak je prvi put tokom svog predsedničkog mandata posetio Vijetnam, pre nego što se uputio u Indoneziju i Singapur…

Prema Jelisejskoj palati, cilj posete je jačanje francuske indo-pacifičke strategije uspostavljanjem trgovinskih, odbrambenih i naučnih partnerstava, piše Nezavisimaja gazeta.

Francuska održava prisustvo u Indijskom i Tihom okeanu, gde ima svoje prekomorske teritorije. Pariz vidi region, kao „zarobljen između SAD i Kine“.

Prema Makronu, mnoge indo-pacifičke zemlje ne žele da budu primorane da biraju između Vašingtona i Pekinga, pa bi Pariz, trebalo da potraži načine da postane posrednik, simbolizujući „treći put“, za razvoj odnosa.

„U situaciji trgovinske nestabilnosti, gde američki predsednik Donald Tramp, zapravo nameće prohibitivne tarife svojim evropskim saveznicima, ali ih zatim odlaže, Makron mora da traži nova tržišta za robu iz Francuske i Evropske unije“, rekla je Marina Klimova, viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka i vodeći istraživač Instituta za evropske studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Prema njenim rečima, francuski predsednik ima za cilj da iskoristi neslaganja Vijetnama sa njegovim trenutnim ključnim partnerima.

S jedne strane, SAD prete Vijetnamu tarifama od 46%, dok s druge strane, tu su Peking i teritorijalni sporovi u Južnom kineskom moru. Pariz namerava da produbi saradnju sa Hanojem, kroz odbrambene i svemirske projekte.

„Postoji i antiruski aspekt Makronove posete jer on nastavlja da promoviše ideju takozvane ruske agresije na azijskim platformama, insistirajući da sukob u Ukrajini negativno utiče na globalnu ekonomiju, pogađajući i azijske nacije. Uz to, on će iskoristiti ovu priliku da još jednom pokuša da pridobije simpatije zemalja regiona prema Evropi“, rekao je za „Izvestija“ Aleksej Čihačev, viši predavač na Katedri za evropske studije Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.

Borba.Info

Rusija teži poštenoj saradnji bez konflikata i ne želi da se svađa ni sa kim ali insistira na poštovanju međunarodnog prava u obliku Povelje UN, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i podsetio da je Zapad, „jednostrano proglasio nezavisnost Kosova” uprkos, rezoluciji Saveta bezbednosti UN.

“Mi uopšte ne želimo da se svađamo ni sa kim. Ali želimo da radimo pošteno…

Ne smatramo da je potrebno rušiti međunarodno-pravne osnove svetskog poretka u obliku Povelje Ujedinjenih nacija, ali tu povelju treba poštovati u celosti i povezano”, rekao je Lavrov tokom govora na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

On je rekao daje Zapad, ”Jednostrano proglasio nezavisnost tzv. Kosova i rekao da je to pravo naroda na samoopredeljenje”, uprkos rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja je potvrđivala pripadnost, AP Kosova i Metohije Srbiji.

„Kada je šest godina kasnije, ne u mirnoj atmosferi već, nakon krvavog državnog udara u Ukrajini, na vlast došla hunta i pokrenula borbena dejstva protiv sopstvenog naroda zbog toga što u Krimu i Donbasu nisu hteli da priznaju rezultate tog prevrata, protiv njih su podignuti borbeni avioni.

Kada je centar Luganska bio bombardovan, niko se danas toga ne seća.

Kada su se pobunili protiv toga i organizovali referendum, Zapad je rekao: „Ne, to nije dozvoljeno, jer je to narušavanje teritorijalnog integriteta”.

A, šta je sa Srbijom? – „Ne, to je nešto drugo””, ocenio je Lavrov, prenosi Tanjug.

Politika

Ljudi i zemlje vole da budu ponosni na svoja dostignuća. Ali neki kineski „drugovi“ su otišli ​​dalje od bilo koga drugog i čak su izračunali buduća dostignuća koja još ne postoje ali možda će se jednog dana dogoditi.

Na primer, tvrde da je Kina zauzela prvo mesto u svetu po ukupnim razmerama nuklearne (atomske) energije, tj. uzimajući u obzir operativne, izgrađene i projektovane energetske blokove u zemlji…

Ovo se navodi u materijalu Kineskog udruženja za nuklearnu energiju „Izveštaj o razvoju kineske nuklearne energije – 2025“, na pozadini još jednog datuma, katastrofe u Černobilju.

U dokumentu se navodi da se u Kini trenutno gradi 28 nuklearnih energetskih blokova (nuklearnih reaktora) ukupnog instaliranog kapaciteta 33,65 GW. Istovremeno, sa ponosom je navedeno da je Kina već 18 godina zaredom, lider na planeti po instaliranom kapacitetu energetskih blokova u izgradnji.

Trenutno, u Kini je u radu, izgradnji ili odobreno za izgradnju 102 nuklearne elektrane sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 113 GW.

Što se tiče ukupnih razmera nuklearne energije, Kina je po prvi put zauzela prvo mesto u svetu – navodi se u dokumentu.

Trenutno u NR Kini (bez Tajvana) radi 58 industrijskih elektrana, sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 60,96 GW. U 2024. godini, ukupna proizvodnja električne energije u njima dostigla je 444,7 milijardi kWh, što je 4,72% sve proizvodnje u zemlji. Ovo je omogućilo Kini da zauzme drugo mesto u svetu po ovom pokazatelju.

Zauzvrat, Ministarstvo energetike SAD (DOE) obavestilo je javnost o stvarnom primatu na planeti njihove zemlje u pitanju nuklearne proizvodnje.

Prema podacima američkog ministarstva, u 2024. godini u Sjedinjenim Državama bilo je u radu 94 nuklearna reaktora (nuklearnih elektrana) sa ukupnim „neto“ proizvodnim kapacitetom, od oko 97 GW.

Ovi reaktori se nalaze u 54 nuklearne elektrane, od jedne do četiri jedinice u svakoj nuklearnoj elektrani.

Sjedinjene Američke Države su takođe na prvom mestu u svetu po broju komercijalnih nuklearnih elektrana.

Najveća operativna nuklearna elektrana u Sjedinjenim Državama sa četiri jedinice je nuklearna elektrana Vogtl u Džordžiji, sa ukupnim proizvodnim kapacitetom od oko 4,5 GW.

Nuklearna elektrana RE Ginna u Njujorku je najmanja nuklearna elektrana sa jednom jedinicom, kapaciteta 0,6 GW.

Nuklearna energija čini 19% celokupne proizvodnje električne energije u Sjedinjenim Državama.

Treba napomenuti da su se iza Sjedinjenih Država poređale još četiri zemlje sa najvećim nuklearnim kapacitetima: Kina sa 58 jedinica (60,96 GW) Francuska sa 57 jedinica (61,4 GW), Rusija sa 36 jedinica (28,6 GW) i Južna Koreja sa 26 jedinica (23,1 GW).

Možda će Kinezi moći da sustignu i preteknu Amerikance u budućnosti ako očajnički pokušaju pre početka termonuklearne ere.

Borba.Info

Pošiljke bi mogle biti zaplenjene, da bi se nadoknadio neplaćeni dug, nastao pod teškim američkim sankcijama.

Vašington razmatra predlog američke naftne kompanije Chevron, da dozvoli kompaniji, da prihvati i trguje venecuelanskom naftom, kako bi nadoknadio neplaćeni dug, preneo je Rojters u ponedeljak, pozivajući se na svoje izvore.

Ljudi bliski diskusijama rekli su da su predstavnici Ševrona poslednjih meseci održali najmanje jedan sastanak, na visokom nivou sa američkim diplomatama, zajedno sa izaslanicima venecuelanske opozicije.

Chevron već godinu dana lobira, da obezbedi promenu svoje dozvole za rad u Venecueli.

Energetski gigant želi da Vašington ponovo uspostavi trgovinske privilegije, koje je uživao neko vreme pod administracijom tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.

Tada je kompaniji, zajedno sa drugim stranim proizvođačima, bilo dozvoljeno da preuzima i izvozi venecuelansku naftu, kako bi nadoknadila dividende i dugove iz zajedničkih ulaganja sa državnom naftnom kompanijom PDVSA.

Prema tom aranžmanu, Ševronu je bilo dozvoljeno da trguje, do dva miliona barela venecuelanske sirove nafte mesečno, do sredine 2020. godine.

Venecuela duguje stotine miliona dolara Chevronu, iz zajedničkih ulaganja.

„Bajdenova administracija ima sve više podsticaja da ublaži sankcije Venecueli, nakon Trampove neuspele strategije“, rekao je jedan od izvora za Rojters.

“Jedan od najvažnijih je da se nešto stavi za pregovarački sto” sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom, dodao je on.

Portparol američkog Stejt departmenta rekao je da vlada “ne razmatra mere sankcija”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima zvaničnika, sankcije „uskraćuju prihode Madurovog režima, koji finansiraju represiju i pune džepove režimskih zvaničnika, kao i štite američki finansijski sistem od izloženosti korumpiranim i nezakonitim finansijskim tokovima“.

Većina trgovine u vezi sa Venecuelom, koju je Vašington dozvolio od 2019. odvijala se putem razmene nafte za gorivo, koje je obezbedilo da se venecuelanska nafta ne može preprodati i da nikakva gotovinska plaćanja, neće stići Madurovoj vladi ili PDVSA.

Venecuelanski opozicioni lider Huan Gvaido, koji je više puta pozivao na ponovno pokretanje političkih pregovora sa Madurom, nakon što su suspendovani u oktobru, rekao je prošlog meseca da američka ponuda, da olabave sankcije, ako se pregovori nastave, “nije na neodređeno vreme” i da bi mogla da bude poništena.

Madurova vlada dugo je odolevala američkim i evropskim sankcijama.

Prošle godine, Venecueli je odbijen pristup svojim zlatnim rezervama od skoro 2 milijarde dolara, koje su uskladištene u Velikoj Britaniji, a London je rekao da Maduro ne bi trebalo da bude priznat, kao njen predsednik, „ni za koju svrhu“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE