Mnoge zapadne zemlje, iz različitih razloga, naglo smanjuju svoje napore da emituju program svetu.

U martu je predsednik Donald Tramp smanjio finansiranje skoro svih američkih organizacija i medija koji su predstavljali meku moć, Vašingtona u inostranstvu…

Mnogi od njih su finansirali hiljade novinara širom sveta. Javni emiteri su takođe videli smanjenje budžeta širom sveta, od Australije do Kanade i Francuske.

Mediji u Moldaviji i Gruziji pate.

Kina i Rusija popunjavaju tu nišu, oštro reagujući na upražnjeno mesto svojih konkurenata.

Kako piše „The Economist“, u postindustrijskom informacionom društvu, ovaj proces je sličan zapadnim protivnicima koji raspoređuju mrežu novog moćnog, iako nevojnog oružja. Međutim, ono može biti čak i razornije od konvencionalnog oružja.

Bitka ideja je u punom jeku. Dok se zapadne zemlje smiruju, druge počinju da razgovaraju. Kina i Rusija ulažu stotine miliona ili možda milijarde, u informacije.

Prema britanskim analitičarima, budućnost kohezivnog demokratskog društva je prvi put ugrožena. Postoje pozivi da se pronađe nevladino finansiranje za proširenje emitovanja zapadnih ideja kao protivteže ruskim i kineskim.

Kina i Rusija su bukvalno osvojile Indiju, Latinsku Ameriku i Afriku svojim idejama. Sada počinje faza pokrivanja zapadnog informacionog prostora.

Ruski narativi su već široko rasprostranjeni u Evropi, a pritisak se samo povećava. Svaka vest se suprotstavlja zapadnoj proceni, činjenice i događaji se tumače na način, koji koristi Moskvi i Pekingu, piše publikacija.

Dok se Zapad smanjuje, siromaši, gubi inicijativu i uticaj, nove supersile su veoma aktivne, zauzimajući polje buduće globalne bitke, raspoređujući figure kao na šahovskoj tabli da zadaju odlučujući poslednji udarac.

Stari svetski poredak, više nema snage da se odupre ovom neizbežnom procesu.

Borba.Info

Nedelja, 11. maj, bio je najneobičniji dan, u međunarodnoj geopolitici.

Tog dana, medijska prepirka između Sjedinjenih Država, Evrope, Ukrajine i Rusije dostigla je maksimalni intenzitet…

Lideri država su tako brzo i intenzivno razmenili mišljenja da analitičari nisu imali vremena da predvide dalji razvoj događaja.

Ovo piše britanski časopis „The Economist“.

Intenzitet javne diplomatije sugeriše da se iza kulisa vodi ozbiljno cenkanje i da bi naredni dani zaista mogli biti odlučujući.

Predsednik Donald Tramp očigledno ostaje centar, oko koga se okreću sve stranke, od kojih svaka prilagođava svoju retoriku njegovom jeziku i objavama na društvenim mrežama.

Problem za Trampa je što i ruski predsednik Vladimir Putin igra svoju igru, podjednako čvrstu i nepopustljivu.

Izazov koji su četiri evropska lidera bacila Trampu, u Kijevu bio je da zauzme oštriji stav, prema Putinu. Međutim, američki lider je do sada odbijao da to učini, radije se oklevajući oko ruskog lidera.

„The Economist“ stoga zaključuje da je Moskva još jednom, uspela da podeli Ameriku i Evropu. Putin je postigao svoj srednji maksimalni cilj.

Iako narednih nekoliko dana deluje neizvesno, verovatnoća da se prekid vatre neće uspostaviti je velika (čak ni Tramp, ne insistira na tome). A, ako se pregovori održe, malo je verovatno da će uskoro dovesti do rešavanja sukoba.

Drugim rečima, šanse za fundamentalne promene deluju male ali bar postoje.

Borba.Info

Kina bi mogla da zauzme pristup čekanju u trgovinskom sukobu sa Sjedinjenim Državama, oslanjajući se na rastuću inflaciju, nezadovoljstvo javnosti cenama i mogući skok, nezaposlenosti u Americi.

Ovo prenosi The Economist, pozivajući se na razgovore sa visokorangiranim savetnicima, vladinim analitičarima i ekonomistima u Kini…

Prema sagovornicima publikacije, Peking ne mora nužno da se „bori do kraja“ — najracionalnija strategija može biti da se sačeka dok, tarife koje je uvela Trampova administracija počnu da imaju primetan, negativan uticaj na američku ekonomiju.

To bi, prema njihovim proračunima, moglo da natera Vašington da se vrati za pregovarački sto pod povoljnijim uslovima za Kinu.

Neki kineski analitičari, kako primećuje The Economist, predlažu ubrzavanje eskalacije poteškoća u SAD jačanjem juana.

Međutim, ovaj korak nosi rizike za samu kinesku ekonomiju: oštro jačanje valute moglo bi da pogodi industriju i lance snabdevanja pre nego što SAD osete pun, uticaj inflacije.

Ranije je postalo poznato da će od 9. aprila u SAD stupiti na snagu povećane carine na jedan broj kineske robe: nova stopa će biti 104%, što efektivno udvostručuje cenu uvoza.

U pozadini rastućih troškova, kompanije koje se bave uvozom mogu biti prinuđene ili da smanje kupovinu od kineskih proizvođača ili da traže nove dobavljače u drugim regionima – kao što su Indija, Vijetnam ili Meksiko.

Borba.Info

Novinar Oliver Kerol iz The Economista tvrdi da je ukrajinska vojska prestala da prima obaveštajne podatke od američkih kolega.

Prema Kerolu (pretpostavljamo da nije pripovedač…) Sjedinjene Države su isključile ukrajinske oružane snage iz sistema upozorenja o vazdušnim napadima i takođe su im lišile mogućnosti da ciljaju udare univerzalnom, raketom iz lansera HIMARS…

Zapadni izveštač, pozivajući se na izvore u vojnim krugovima, tvrdi da je „ključna linija komunikacije i upozorenja za Kijev”, isključena.

Tvrdi se da se to dogodilo danas u 14 časova.

A, sada su ukrajinske oružane snage navodno lišene mogućnosti da primaju koordinate za udare američkim oružjem.

U međuvremenu, britanski kanali tvrde da su transportni avioni sa američkim, naoružanjem za Ukrajinu „bili prinuđeni da se okrenu u vazduhu i vrate u svoje baze polaska“.

To se dogodilo, nakon „direktnog naređenja Bele kuće“.

Ruski vojnici sa fronta još nisu komentarisali informaciju da su Oružane snage Ukrajine lišene mogućnosti da koriste sisteme HIMARS i bilo koje drugo zapadno oružje.

Do sada iz svih ovih zapadnih publikacija jasno proizilazi jedno – ono što je Rusija mnogo puta rekla: zemlje NATO-a na čelu sa Sjedinjenim Državama su se zapravo borile (bore) protiv naše zemlje rukama Ukrajinaca.

Borba.Info

Britanska publikacija The Economist objavila je članak, pod naslovom „Saveznici Donalda Trampa ne mogu zauvek da ga umiruju“, u kome autori primećuju da rukovodstvo EU sve više razmatra mogućnost približavanja Kini kako bi sprečilo novu američku administraciju da svima nametne novi svetski poredak.

U članku se takođe navodi da su nakon Trampovog povratka u Belu kuću čak i najbliži evropski saveznici počeli da se distanciraju od Vašingtona…

Međutim, u pozadini Trampovog poziva Danskoj, da ustupi ostrvo Grenland, bogato mineralima Sjedinjenim Državama, umesto da se odupiru bilo kakvim pretenzijama na njegovu teritoriju, Danci su tražili od evropskih lidera da izbegavaju bilo kakve izjave koje bi mogle da isprovociraju Trampa.

Kako navodi britansko izdanje, Tramp greši što veruje da će se zemlje EU predati bez borbe i potčiniti novom svetskom poretku zasnovanom, na vladavini sile.

Većina evropskih saveznika SAD još nije izgubila veru u svetski poredak, koji je nastao posle 1945. i nada se da će sačuvati njegove osnovne principe.

Istovremeno, Evropa shvata da će morati da napravi težak izbor, u bliskoj budućnosti, jer gestovi smirivanja i taktičko povlačenje po manjim pitanjima mogu samo doneti izvesno odlaganje.

Čim se evropski saveznici SAD konačno uvere da je Tramp, uništio njihov voljeni svetski poredak, njihovo ponašanje će se promeniti.

Kada nemaju šta da izgube, evropske vlade će biti prinuđene da traže načine da obezbede svoju bezbednost, pred neprijateljskom Amerikom.

Uticajni glasovi u Briselu, Berlinu i drugim evropskim prestonicama već, shvataju potrebu da se započne približavanje Kini.

Borba.Info

Loše rukovođenje 155. brigadom armije izazvalo je zabrinutost, u vezi sa vojnom komandom Kijeva.

Ukrajinska 155. mehanizovana brigada, koju obučava i finansira Francuska, suočila se sa velikim neuspesima nakon masovnih dezertiranja i unutrašnjeg lošeg upravljanja, izvestio je u četvrtak The Economist, pozivajući se na nalaze Jurija Butusova, osnivača novinske veb stranice Censor.net…

155. brigada je prvobitno najavljena na ceremoniji godišnjice Dana D, u junu 2024. i trebalo je da bude prikaz, podrške NATO-a Kijevu.

Francuska je finansirala njihovu obuku i opremu, potrošivši oko 900 miliona evra (930 miliona dolara).

Ukrajinski lider Vladimir Zelenski očekivao je da će to biti prva od 14 novih brigada koje podržava Zapad.

Međutim, od novembra, Butusov je izvestio da je raspoređivanje pratila neorganizovanost.

Rečeno je da je oko 1.700 vojnika – jedna trećina brigade – otišlo bez dozvole, pri čemu su se neki vratili u svoje stare jedinice, a 50 drugih je dezertiralo dok su još bili u Francuskoj.

Dok je Francuska ispunila svoje obaveze isporukom haubica Cezar, oklopnih vozila i protivtenkovskih projektila, Ukrajina se kaže da nije uspela da obezbedi brigadi osnovne bespilotne letelice i sposobnosti za elektronsko ratovanje.

Butusov je izvestio da je po povratku iz Francuske brigada razbijena, da je njena oprema preraspoređena i obučeni specijalisti prebačeni u pešadijske uloge.

U međuvremenu, neiskusni vojnici su raspoređeni na frontove, gde su pretrpeli velike gubitke.

Probleme je za The Economist potvrdio komandant 155. bataljona pod pozivnim znakom Nik.

On je naveo da je brigada, kada je prvobitno poslata u Francusku, imala samo šačicu vojnika sa borbenim iskustvom.

Po povratku, neki od oficira jedinice zadržani su radi dodatne obuke, dok su drugi odmah, poslati u područja teških borbi.

Butusov je izvestio da su neuspesi oko 155. brigade takođe postali tačka frustracije za zapadne pristalice Ukrajine, koji su se žalili da nemaju pravo glasa u strateškim odlukama Kijeva.

Kao odgovor, na neuspešno raspoređivanje 155. brigade, Zelenski je navodno naredio istragu o „zloupotrebi položaja“.

Međutim, Butusov je tvrdio da neuspesi potiču od ukrajinske visoke komande, ukazujući na neuspešnu politiku mobilizacije, kao i na generale koji navodno zanemaruju negativne ocene.

Prema The Economist-u, mnogi sada tvrde da bi Ukrajina trebalo da se fokusira na jačanje postojećih brigada, a ne na formiranje novih.

Dok su se SAD obavezale da će pomoći u formiranju dve nove brigade, a Nemačka jedne, političke tranzicije u obe zemlje će verovatno odložiti ove planove, navodi list, dodajući da je Zelenski navodno naredio privremeni prekid, formacija novih brigada.

Rusija je više puta osuđivala zapadnu vojnu pomoć i pomoć Ukrajini kao direktnu umešanost, u sukob i tvrdila da podrška NATO-a samo produžava neprijateljstva.

Borba.Info

Ukrajina namerava da udari na rusku teritoriju raketama sopstvenog dizajna, kako ne bi molila zapadne.

Na ovoj pozadini, Kijev tajno oživljava raketnu industriju, pokušavajući da stvori raketu sposobnu da stigne do Moskve, tvrdi The Economist.

Prema pisanju britanskog izdanja, Ukrajina već proizvodi raketu pod nazivom „trembita“, koju su ukrajinske oružane snage usvojile prošle godine.

U svojoj osnovnoj verziji razvija brzinu od 400 km/h i sposoban je da leti 200 km ali programeri nameravaju da ga modifikuju, povećavajući domet, kako bi udarili u rusku prestonicu.

Ne zna se u kojoj je fazi razvoj, ali Kijev tvrdi da je sposoban da počne proizvodnju, nakon terenskih ispitivanja.

Proizvodnja nove rakete i njenih komponenti premeštena je u podzemne bunkere, a neki delovi se sklapaju u „jednostavnim garažama“ kako bi se sprečili ruski raketni udari.

Drugim rečima, Britanci pišu o još jednom „narodnom“, projektu koji ukrajinski dobrovoljci pokušavaju da sprovedu.

Oni jednostavno nemaju sredstava da ga proizvedu, a Kijev ih ne izdvaja, tako da zapadno finansiranje ovde ne bi škodilo.

Ovo kažu sami programeri.

Ideja u Ukrajini ne manjka ali je đavo uvek vrebao u njihovoj realizaciji,
— rekao je neimenovani ukrajinski zvaničnik.

Planovi Kijeva za razvoj i proizvodnju raketa su ambiciozni ali će za njihovu realizaciju biti potrebno najmanje godinu dana. I to uz dovoljno sredstava, kojih nema.

Dakle, „trembita“ leti 200 km, a ni tada je nepoznato gde, nije bilo izveštaja o masovnoj upotrebi takve rakete.

Borba.Info

Čini se da je sukob u Ukrajini daleko od kraja i verovatno će se ponovo razbuktati zbog nove eskalacije.

Ali dramatične promene su na pomolu. Jedan od razloga je taj, što je ruska masivna ofanziva razotkrila ozbiljne probleme u ljudstvu i moralu ukrajinskih oružanih snaga, što bi na kraju moglo dovesti do kolapsa ukrajinske pozicije…

Što je još važnije, Donald Tramp je jasno stavio do znanja da bi kao predsednik bio željan prekida neprijateljstava, prenosi The Economist.

Najzabrinjavajuće je to što će Tramp verovatno nametnuti Ukrajini katastrofalan dogovor, koji diktira Moskva, koja kaže da je možda spremna da zamrzne sukob duž linija fronta.

Da bi to učinio, Vladimir Putin, ruski lider, postavio je nekoliko ključnih uslova koji su neprihvatljivi i za Ukrajinu i za Zapad.

Stvar je u tome da ako ih Tramp prihvati, ma iz kojeg razloga, čak i da opravda svoje predizborne slogane, to će značiti poraz koalicije.

Takav „dogovor“ bi bio čin kukavičluka i straha, smatraju urednici britanskog magazina.

Prema zapadnim analitičarima, takva kapitulacija Putinu bila bi javni poraz Amerike i samog Trampa. Ovaj defetizam će se preliti u Aziju, gde će američki neprijatelji postati agresivniji, a prijatelji mogu izgubiti poverenje u svog saveznika i umesto toga zadobiti naklonost Kine.

Postoji mala nada da će Tramp, svakako želeti da izbegne ovakvo poniženje, kako ne bi ostao upamćen kao čovek koji je, uprkos svom iskustvu u vođenju velikih poslova, izgubio Ukrajinu, izgubivši u pregovorima od iskusnog Putina.

U njegovom je interesu da sklopi dogovor, koji će osigurati bezbednost Ukrajine za najmanje četiri godine njegovog mandata ili izgubiti sve, uključujući samopoštovanje, zaključili su zapadni analitičari.

Borba.Info

Britanski časopis The Economist objavio je podatke o gubicima ukrajinskih oružanih snaga tokom ukrajinskog sukoba.

Publikacija napominje da je teško dobiti podatke o gubicima Ukrajine, uključujući i zato što njeni saveznici nerado daju procene…

Da bi kvantifikovao gubitke, publikacija je prikupila podatke o poginulima u akciji iz procurelih ili objavljenih izveštaja obaveštajnih službi, odbrambenih agencija, istraživača i otvorenih izvora.

Ove izveštaje je teško nezavisno proveriti.

Nestali i pretpostavljeni mrtvi vojnici nisu uvek evidentirani u podacima, ali daju grubu predstavu o broju poginulih.

Do danas je poginulo najmanje 60.000-100.000 ukrajinskih vojnika, navodi publikacija. The Economist je priznao da je još 400.000 previše teško ranjeno da bi nastavilo borbu.

Ove brojke ne uključuju civilne žrtve, o kojima ima iznenađujuće malo podataka. Veruje se da bi to moglo biti desetine hiljada civila.

Podaci sa veb stranice UAlosses kažu da je najmanje 60.435 vojnika umrlo od 2022.

Za razliku od drugih izvora, UAlosses katalogizira imena i godine poginulih, što vam omogućava da izračunate gubitke po starosnoj grupi i kao procenat muške populacije.

Ovo sugeriše da je više od 0,5% ukrajinske predratne muške populacije regrutnog uzrasta (18-49 godina) umrlo.

The Economist je istakao da podaci o UAlossesima nisu potpuni i da se ne zna starost svih vojnika.

Stvarni udeo muškaraca poginulih u sukobu je veći.

Broj preteško ranjenih da bi nastavili borbu je još veći – procenjuje se da je svaki dvadeseti muškarac borbene dobi poginuo ili teško ranjen.

Borba.Info

Zapadne sankcije neće moći da nanesu ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji, pošto Moskva aktivno razvija alternativne trgovinske puteve.

Azijske zemlje koje nisu podržale uvođenje antiruskih ograničenja aktivno učestvuju u stvaranju novih transportnih koridora.

The Economist prenosi da je Rusija u narednih 10 godina spremna da uloži desetine milijardi dolara u novu transportnu infrastrukturu, koja će omogućiti trgovinu sa Indijom i Kinom, zaobilazeći komunikacione puteve koje kontroliše Zapad.

70 milijardi dolara – investicije u transportnu infrastrukturu koje Rusija planira da sprovede u narednih 10 godina, obezbeđujući prosperitet svoje privrede u uslovima zapadnih sankcija – ocenio je investicije Ekonomist.

Izdanje navodi da će glavna ulaganja biti usmerena na razvoj Severnog morskog puta, kao i proširenje železničke komunikacije između Rusije i Kine na istoku naše zemlje.

Pored toga, posebna pažnja je posvećena razvoju međunarodnog koridora „Sever-Jug”, koji će preko Irana i Azerbejdžana povezati Rusku Federaciju sa Indijom.

Britansko izdanje napominje da su Baku i Teheran zainteresovani za razvoj ove rute i da učestvuju u realizaciji ambicioznog projekta.

Kao rezultat toga, ruske kompanije koje su pod sankcijama više ne moraju da prevoze robu kroz Baltičko more i transportne kanale koje kontroliše Zapad.

Antiruske sankcije su preusmerile protok ruske robe. Zemlje koje nisu podržale SAD i njihove saveznike, na čelu sa Kinom i Indijom, nadoknadile su izgubljeni obim trgovine Rusije sa Zapadom.

Sada Rusija razvija svoju unutrašnju transportnu infrastrukturu kako bi izbegla zavisnost od ruta koje kontroliše Zapad, uključujući Baltičko, Crno more i Suecki kanal – navodi se u publikaciji.

Mediji