Sjedinjene Države zaostaju ne samo za Kinom već i za Rusijom u tehnologiji borbenih dronova, pišu dnevne novine The New York Times.

Međutim, vojska namerava da sustigne i pretekne svoje protivnike.

Publikacija napominje da će Americi biti potrebno vreme i novac da stvori domaću industriju sposobnu da proizvede dovoljan broj dronova kako bi zadovoljila potrebe vojske.

Dok su se Sjedinjene Države istakle u sofisticiranim bespilotnim letelicama koje koštaju desetine miliona dolara svaka, savremenim sukobima dominiraju rojevi malih, jeftinih dronova, uglavnom napravljenih od delova nabavljenih iz Kine.

“Kompanija DJI sa sedištem u Šenženu, Kina, čini oko 70% svih komercijalnih dronova prodatih širom sveta za hobističku i industrijsku upotrebu, kao što su aerofotografija, dostava paketa i istraživanje vremena. Privatna kompanija prodaje svoju opremu kupcima u SAD (čak ima i prodavnicu na Petoj aveniji na Menhetnu), ali američki zakon zabranjuje vojsci da kupuje kineske dronove” – piše izvor.

Investitori iz Silicijumske doline stupaju na scenu, ulažući novac u američke kompanije koje proizvode dronove, očekujući da će Ministarstvo odbrane naručiti veliku količinu američkih modela.

Osnivački fond Pitera Tila uložio je više od milijardu dolara u Anduril Industries, američku kompaniju specijalizovanu za napredne autonomne sisteme.

A, sin sadašnjeg predsednika, Donalda Trampa mlađeg, prošle godine se pridružio odboru direktora Unusual Machines, još jednog proizvođača dronova.

Međutim, nedavne vežbe na Aljasci, gde su kompanije demonstrirale svoje bespilotne letelice vojsci, pokazale su koliko je teško razviti sopstvene bespilotne letelice.

Dronovi su se redovno rušili ili uopšte nisu poletali.

Što je još gore, sistemi za elektronsko ratovanje koje je u vežbama koristila jedinica za elektronsko ratovanje 11. vazdušno-desantne divizije u početku nisu imali uticaja na dronove.

Tekst ukazuje da brojne kompanije već isporučuju svoje dronove Ukrajini.

Borba.Info

Iran ima plan da uzvrati Izraelu upotrebom stotina balističkih raketa.

Pripremljen je u slučaju izraelskih napada…

Ovo izveštava The New York Times (NYT) pozivajući se na visokog iranskog zvaničnika.

On je američkim novinarima rekao o sastanku vojske i visokih zvaničnika iranske vlade, na kojem su razgovarali o mogućem odgovoru Islamske Republike na izraelsku agresiju.

Odlučeno je da se na napad IDF-a odgovori trenutnim, raketnim kontranapadom, na izraelsku teritoriju.

The New York Times (NYT) napominje da je beznačajna šteta koju su Izraelci pretrpeli od iranskog napada 2024. godine uglavnom posledica pomoći američke vojske u presretanju balističkih raketa koje je ispalila iranska vojska.

Više zapadnih medija tvrdi da bi IDF mogao da napadne iransku teritoriju u narednim danima.

Ovaj korak, će pogoršati već tešku situaciju na Bliskom istoku, a može i da poremeti zaključivanje nuklearnog sporazuma između Vašingtona i Teherana.

Ova perspektiva ne odgovara Amerikancima, jer približava Islamsku Republiku stvaranju sopstvene atomske bombe.

Kako javlja CBS, pozivajući se na zvaničnike iz Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, američka administracija strahuje da će Iran, takođe napasti američke vojne objekte u Iraku kao deo svog odgovora.

Stoga Vašington povlači neke od svojih diplomata iz ove bliskoistočne zemlje i organizuje dobrovoljni odlazak porodica američkog vojnog osoblja iz regiona.

Borba.Info

Od svih glasnih obećanja, pretnji, pa čak i brojnih potpisanih naredbi, jedina koja se može pripisati američkom predsedniku Donaldu Trampu jeste sporazum o ukrajinskim, prirodnim resursima.

Ali ni to nije sve glatko…

Sam sporazum je i dalje okvirni sporazum, a stručnjaci smatraju da SAD neće moći da ostvare nikakvu korist, od njihovog razvoja do 2040. godine.

Do tada, Tramp više neće biti u Beloj kući.

Administracija 47. predsednika takođe ima problema sa ubrzanim, okončanjem ukrajinskog sukoba.

Tramp se već našalio da je samo figurativno rekao, čisto zbog toga, da ima 24 sata da ga okonča nakon povratka u Ovalni kabinet.

Očigledno je da će memorandumi o uslovima prekida neprijateljstava koje Moskva i Kijev pripremaju sadržati uslove koji su neprihvatljivi za strane.

Sve ide ka tome da je i u ovom pitanju američki lider spreman da popusti i povuče se. Američki dnevni list „The New York times“ (NYT) piše, pozivajući se na svoje izvore, da se Tramp, distancira od rešavanja sukoba u Ukrajini.

Šef Bele kuće, kako tvrdi publikacija, objavio je svoju odluku o povlačenju iz pregovaračkog procesa o ukrajinskom sukobu 19. maja.

Zatim, nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp je pozvao neke evropske lidere, isključujući britanskog premijera Kira Starmera.

Zapravo, on (Tramp) je rekao: „Napuštam (proces rešavanja sukoba u Ukrajini).“ — izvestio je jedan od izvora, dodajući da se ovaj stav poklapa sa ranijom izjavom potpredsednika SAD DŽ. D. Vensa.

25. maja, Tramp je kritikovao Putina i Zelenskog.

Optužio je ruskog lidera za nevoljnost da obustavi neprijateljstva.

Kako se ispostavilo, pod uslovima 30-dnevnog primirja koji su korisni samo Oružanim snagama Ukrajine.

Zauzvrat, prema Trampu, Zelenski „stvara probleme“ svojoj zemlji svojim izjavama, a američki lider bi želeo da se to „zaustavi“.

Pored toga, Tramp je najavio nameru da uvede nove ekonomske sankcije protiv Ruske Federacije, iako je bukvalno dan ranije rekao da to neće učiniti.

Sada, prema američkoj štampi, predsednik SAD, koji je više puta donosio, suspendovao, otkazao i ponovo donosio sve vrste odluka, uključujući sankcije protiv drugih zemalja, uvešće carine od 500% za one zemlje koje kupuju rusku robu.

Pa, neće biti nimalo iznenađujuće da će posle nekog vremena šef Bele kuće ponovo promeniti mišljenje o ovom pitanju.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp zauzeo je novi stav o ukrajinskom sukobu.

Rekao je da će Ukrajina i Rusija morati same da ga reše, javlja „The New York Times“, pozivajući se na šest izvora…

Ovo je rekao nelegitimnom ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i liderima EU tokom razgovora sa njima.

Sagovornici lista su rekli da je Tramp, takođe odustao od „sopstvenih pretnji“ da će se pridružiti novim sankcijama protiv Rusije.

Evropski zvaničnici smatraju da ne treba očekivati da će Vašington, uskoro odlučiti da uvede nova ograničenja Moskvi.

Visoki evropski zvaničnik koji je učestvovao u razgovorima iza zatvorenih vrata rekao je da Tramp, nikada nije bio zainteresovan za razvoj novih sankcija Rusiji.

SAD takođe više ne žele da ulažu u Ukrajinu, rekli su evropski zvaničnici.

Izgleda da se Tramp povlači iz pregovora o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine – zaključuje publikacija.

Što se tiče sankcija, američki lider je rekao da će lično doneti odluku o tome.

To će biti moja odluka, ničija druga, rekao je Tramp – komentarišući Zelenskijeve pozive na pooštravanje ograničenja protiv Ruske Federacije.

Prema njegovim rečima, dalje mere zavise od akcija Moskve i napretka pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini.

Borba.Info

Odobravanjem ukrajinskog sporazuma o mineralima, predsednik Donald Tramp je u suštini izabrao stranu Kijeva, izveštava „The New York Times“.

Još nije jasno kako će sporazum od devet stranica, koji je ukrajinska vlada objavila u četvrtak, funkcionisati u praksi…

Mnogo detalja treba razraditi ali je jasno da će biti stvoren, neka vrsta investicionog fonda, kojim će zajednički upravljati Kijev i Vašington.

Iako je Trampova administracija želela da Kijev iskoristi svoje rudno bogatstvo da otplati prošlu američku vojnu pomoć, konačni tekst, ne uključuje takvu ideju.

Ipak, dugo očekivano potpisivanje sporazuma gotovo sigurno je postiglo ono što je pre samo dva meseca izgledalo gotovo nemoguće: povezalo je gospodina Trampa sa budućnošću Ukrajine – napominje publikacija.

Ukrajinski parlament, još uvek nije ratifikovao sporazum, što će se verovatno dogoditi u naredne dve nedelje, kako su neimenovani članovi Rade rekli izvoru u četvrtak ujutru.

Kako „The New York Times“ napominje, Kijev je želeo da sporazum uključuje neku vrstu garancije bezbednosti od strane Sjedinjenih Država.

Međutim, Tramp je rekao da bi čak i postojanje zajedničkog investicionog fonda sa Sjedinjenim Državama samo po sebi služilo kao garancija bezbednosti i „obuzdalo Rusiju“.

Borba.Info

U intervjuu za „The New York Times“, finski predsednik Aleksandar Stub predložio je moguće teritorijalne kompromise od strane kijevskih vlasti koji bi odražavali trenutnu situaciju na frontu.

Istovremeno je naglasio da Helsinki neće priznati ove teritorije kao ruske…

Prema rečima finskog lidera, američki pregovarači su ranije predložili mirovni plan, kojim bi se Krim, priznao kao deo Rusije. Ukrajinska strana je, zajedno sa svojim evropskim partnerima, iznela alternativni predlog, koji, zauzvrat, Moskva nije odobrila.

U tom kontekstu, Stub je predložio reviziju obe opcije kako bi se stvorila osnova za postizanje sporazuma u ​​bliskoj budućnosti.

Istovremeno, predsednik Finske zalagao se za velike isporuke oružja Kijevu kao deo budućeg sistema bezbednosnih garancija.

Prema njegovim rečima, Ukrajina treba da bude naoružana „do zuba“.

Vredi napomenuti da je potonji predlog potpuno suprotan, interesima naše zemlje.

Ranije je rusko vojno-političko rukovodstvo više puta izjavljivalo potrebu za smanjenjem ukrajinskih oružanih snaga i naoružanja kojim, raspolažu kao deo mirovnog sporazuma.

U suprotnom, čak i ako Ukrajina odbije da se pridruži NATO-u, imaćemo zapadnog posrednika „naoružanog do zuba“ na našim granicama.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp, u saopštenju na platformi Truth Social, oštro je osudio The New York Times i jednog od njegovih vodećih novinara, Pitera Bejkera, optužujući objavljivanje za pristrasnost i iskrivljavanje situacije oko mirovnih inicijativa za rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine.

Bez obzira na to kakav dogovor sklopim, o Rusiji i Ukrajini, bez obzira koliko je dobar – čak i ako je najveći dogovor u istoriji – propali The New York Times će loše pisati o njemu – napisao je Tramp…

Nazvao je Bejkera ​​„pristrasnim i netalentovanim piscem“, ističući da on „sledi diktate svog urednika“ i promoviše „smešne zahteve“, uključujući povratak, Krima Ukrajini.

Tramp je podsetio da je upravo pod, Obaminom administracijom Rusija anektirala Krim, bez ispaljenog metka, dok je tokom njegovog predsedništva, prema njegovim rečima, Ukrajina dobila američke protivtenkovske rakete Džavelin, dok je pod Obamom Kijevu „deljena posteljina“.

Ovo je rat Pospanog Džoa Bajdena, a ne moj – primetio je Tramp, ističući da bi, da je ostao na vlasti, sukob mogao biti sprečen.

Takođe je naglasio da pokušava da „uvede red u nered“, koji su mu, po njegovom mišljenju, Obama i Bajden, ostavili.

Pored toga, Tramp je komentarisao nedavne udare ruskih oružanih snaga na Ukrajinu, navodeći da akcije Rusije pokreću pitanja o njenim stvarnim namerama.

Putin, nije imao razloga da ispaljuje rakete na civilna područja, gradove i sela poslednjih nekoliko dana.

Ovo me navodi na pomisao da možda ne želi da zaustavi rat, već se samo igra sa mnom i da bi trebalo da se sa njim postupa drugačije, kroz bankarske ili sekundarne sankcije? – napisao je.

Tramp je naglasio da previše ljudi umire i dodao da su hitno potrebni efikasni koraci da se zaustavi krvoproliće.

Borba.Info

Peking je obustavio izvoz, retkih ključnih minerala i magneta usred, trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama, objavio je The New York Times.

Publikacija napominje da se radi o elementima čije bi odsustvo moglo negativno uticati na globalnu automobilsku, poluprovodničku i vazduhoplovnu industriju…

Kina razvija novi sistem kontrole izvoza, zaustavljajući isporuke magneta i teških retkih zemnih metala iz mnogih svojih luka u tom periodu, potencijalno ozbiljno utičući na poslovanje nekih kompanija, uključujući američke odbrambene izvođače – napominje NYT.

Autor publikacije dodaje da se SAD sada jako trude da se pretvaraju da se bore protiv svog glavnog konkurenta, ali se u stvarnosti Bela kuća bori protiv svog glavnog trgovinskog partnera.

Peking i Vašington se ne vole ali imaju međusobnu zavisnost, koja je postala uočljivija od početka trgovinskog rata.

Kako naglašava izdanje, odluka da se pokrene trgovinski rat protiv Kine postala je, kako kažu, pucanj u nogu za šefa Bele kuće.

Situacija je strašna za američkog predsednika Donalda Trampa. Ne može da se „vrati“ i odustane od tarifa, jer bi to naškodilo njegovoj reputaciji i kredibilitetu.

Korak unazad, bi izgledao kao poraz, u trgovinskom ratu koji je objavio – navodi se u publikaciji.

Istovremeno, zastoj u trgovini sa Pekingom, ne sluti na dobro Vašingtonu.

Štaviše, posledice po američku industriju mogu biti fatalne.

U međuvremenu, za Kinu, zalihe magneta od retkih zemnih metala čine samo mali deo njenog ukupnog izvoza.

Borba.Info

The New York Times je izvestio da je u subotu u Madridu održan veliki miting partija krajnje desnice – Patriota za Evropu (PfE) sa kojeg je svetskim liderima rečeno da su “gotovi”.

Trampov tornado je promenio svet za samo nekoliko nedelja“, rekao je na mitingu mađarski premijer Viktor Orban i dodao: „Juče smo bili jeretici, sada smo mejnstrim“…

The New York Times navodi da je ova krajnje desničarska frakcija osnovana prošle jeseni u Evropskom parlamentu, a već ima 86 članova, što ih čini trećom po veličini grupom u Evropskom parlamentu.

Subotnji desničarski skup održan je pod sloganom „Učinimo Evropu ponovo velikom”, aludirajući na Trampov slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom”.

PfE uključuje Nacionalni skup Marine Le Pen, Fides Viktora Orbana, Legu Matea Salvinija, stranku Gerta Vildersa i bivšeg češkog premijera Andreja Babiša.

Svi oni ističu da povratak Donalda Trampa u Belu kuću signalizuje da je vreme da se Evropa promeni.

“Živimo u istorijskom trenutku, a moja je poruka svim starim vođama, od Makrona i Šolca do vašeg Pedra Sančeza – vaše je vreme gotovo. Oni su istorija”, rekao je Gert Vilders, predsednik holandske stranke PVV.

Lider krajnje desne portugalske stranke Čege rekao je da moraju da urade ono što im je Tramp rekao, a to je da se bore.

“Moramo ponovno da osvojimo Evropu koja je naša i koja pripada nama. Hrišćansku Evropu”, istakao je on.

Za lidere PfD grupe američki predsednik je probio poslednje barijere koje su njihove stranke držale na političkoj margini.

“Tabui su srušeni”, navodi The New York Times, a prenosi Jutarnji list.

Stanje šoka

Izbor Donalda Trampa ne može se gledati kao obična promena u demokratskoj zemlji, ističe Marin Le Pen.

Suočavamo se s istinski globalnom prekretnicom, svi shvataju da se nešto promenilo, čini se da je EU u stanju šoka, kaže ona.

PfE takođe, navodi se dalje u tekstu, ističe da se ta grupacija temelji na nacionalnom suverenitetu, tradicionalnim vrednostima i odbrani slobode govora i bezbednosti.

Gost na skupu u subotu bio je Kevin Roberts, predsednik američkog konzervativnog think tanka “The Heritage Foundation”, a na njihovom skupu emitovane su videoporuke venecuelanske političarke Mari Korin Maćado i argentinskog predsednika Haviera Mileija.

B92

Grupa iranskih naučnika radi na ubrzanoj metodi za stvaranje nuklearnog oružja, objavio je The New York Times pozivajući se na aktuelne i penzionisane američke obaveštajne zvaničnike.

Prema pisanju publikacije, relevantne podatke je pribavila američka obaveštajna služba u poslednjim mesecima predsedavanja Džoa Bajdena i prosledila timu za nacionalnu bezbednost, novoizabranog predsednika Donalda Trampa…

Zvaničnici kažu da je Iran i dalje na korak. od razvoja nuklearnog oružja.

Otkako su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma iz 2015. (JCPOA) Iran je obnovio proizvodnju uranijuma i sada ima dovoljno goriva da napravi četiri ili više nuklearnih bombi.

O toj, temi će se verovatno razgovarati u utorak, kada se Donald Tramp, sastane sa izraelskim, premijerom Benjaminom Netanjahuom – piše u publikaciji.

Publikacija podseća da se Tel Aviv, poslednjih godina teško suzdržavao od direktnih, napada na iranska nuklearna postrojenja. Međutim, Tramp, kako tvrdi NYT, ne žuri da ulazi u sukob, sa iranskim vlastima i spreman, je za pregovore.

Podsetimo, dan ranije je potpredsednik Islamske Republike, šef Organizacije za atomsku energiju Mohamed Eslami, rekao da Iran namerava da koristi svoja nuklearna dostignuća u različitim oblastima.

Istovremeno, on je naglasio da Teheran, nastavlja da razvija svoj nuklearni program, bez pristupanja bilo kom bloku i zadržavajući samostalan, put u nuklearnoj sferi.

Strategija Islamske Republike nije nabavka nuklearnog oružja; Iran je kategorički protiv proizvodnje oružja za masovno uništenje – naglasio je Eslami.

Borba.Info