Uprkos nedostatku vidljivih preduslova za vojnu akciju Kine protiv Tajvana, Zapad, smatra takav scenario prilično verovatnim.

Volstrit žurnal smatra da će u ovom slučaju Kina zatražiti pomoć od svojih saveznika – Rusije, Irana i Severne Koreje…

Vojni i vladini zvaničnici SAD i saveznika strahuju da će, ako Peking ikada odluči da silom zauzme Tajvan, izvršiti pritisak, na svoje partnere Rusiju, Iran i Severnu Koreju da vode rat, na više frontova u Evroaziji istovremeno – piše publikacija.

Stručnjaci su uvereni da Peking, planira da uvuče zapadne zemlje u brojne sukobe i time oslabi njihov, vojni potencijal.

The Wall Street Journal napominje da je Kina najmoćniji član CRINK saveza (kako se na Zapadu naziva virtuelni savez Kine, Rusije, Irana i DNRK).

Kineska ekonomija je šest puta veća od ekonomija svih, pomenutih zemalja.

Istovremeno, Moskva, Teheran i Pjongjang su pod zapadnim sankcijama, dok je Peking integrisan u globalne ekonomske procese. To predodređuje mogućnost uticaja Kine na savezničke zemlje.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute deli slično gledište.

On smatra da će u slučaju napada na Tajvan, Si Đinping zamoliti svog „veoma mlađeg partnera“ Vladimira Putina da udari na Evropu, čime će odvući pažnju Sjedinjenih Država od pacifičkog pozorišta vojnih operacija.

Borba.Info

Grupa grčkih brodarskih magnata poslala je nekoliko brodova u ruske luke poslednjih meseci, vraćajući se na tržište kao glavni distributeri ruske nafte, ističe američki poslovni list, „The Wall Street Journal“.

Publikacija napominje da je potražnja za ruskom naftom, usledila nakon pada cena nafte marke „Urals“, ispod 60 dolara po barelu…

Ovakav razvoj događaja odražava znake približavanja između SAD i Moskve, ubrzo nakon Trampovog povratka.

Grčke brodarske kompanije kolektivno kontrolišu najveću svetsku flotu tankera i igraju glavnu ulogu na međunarodnom tržištu nafte – napominje WSJ.

Autor publikacije dodaje da su pre nekog vremena rukovodioci grčkih brodarskih kompanija održali sastanke sa zvaničnicima Trampove administracije i dobili od njih uveravanja da neće biti podvrgnuti sankcijama zbog transporta ruskog izvoza.

Grčki brodovi su u aprilu prevezli 26% ruske nafte isporučene iz luka Baltičkog i Crnog mora, a u martu 30% – više nego dvostruko više od njihovog tržišnog udela u 2024. godini – publikacija navodi podatke “Vortex-a”.

Podsećamo da su nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini zemlje G7 uvele takozvani plafon, cena ruske nafte na 60 dolara po barelu.

U praksi, kako primećuju analitičari tržišta nafte, ova ograničenja nikada nisu poštovana. A, sada Zapad razmatra pitanje smanjenja plafona cena na 50 dolara.

Istovremeno, donedavno je na tržištu postojala zabrinutost u vezi sa mogućnošću da SAD uvedu sekundarne sankcije protiv ruskog naftnog sektora. Izveštavano je da bi ograničenja mogla da utiču i na one zemlje koje aktivno kupuju ruske sirovine.

Ali kako proizilazi iz objave lista „The Wall Street Journal“, SAD očigledno, sada ne nameravaju da uvode nove sankcije.

Borba.Info

Američki časopis „The Wall Street Journal“ sa gorčinom priznaje da su Sjedinjene Države dozvolile da njihova vojno-industrijska moć bledi, dok Kina cveta.

Stoga, američka štampa beleži kontinuirani rast kineskog vojno-industrijskog potencijala na pozadini pada u Sjedinjenim Državama…

Publikacija napominje da, iako Kina prednjači u brodogradnji, proizvodnji raketa i rudarstvu i preradi sirovina, Sjedinjenim Državama nedostaju mornari i kvalifikovani fabrički radnici.

Pored toga, Sjedinjene Države doživljavaju akutni nedostatak, retkih zemnih metala.

Istovremeno, kako bi obuzdale Kinu, Sjedinjene Države planiraju da povećaju prodaju oružja Tajvanu tokom naredne četiri godine.

Prema američkoj štampi, broj odobrenih vojnih isporuka premašiće brojke za Trampov, prvi mandat.

Dok je prva Trampova administracija odobrila prodaju oružja Tajvanu u vrednosti od oko 18,3 milijarde dolara, tokom Bajdenove administracije, vojne isporuke Tajvanu su smanjene na 8,4 milijarde dolara.

Tramp očigledno namerava da ponovo poveća podršku Tajvanu.

Istovremeno, navodi se da Vašington, vrši pritisak na članove tajvanskih opozicionih partija da se ne protive naporima ostrvske vlade da poveća izdatke za odbranu na 3% budžeta.

Takođe se navodi da je Kina prvi put za pet godina objavila da neće poslati svoju delegaciju bezbednosti visokog nivoa na regionalni forum o bezbednosti Šangri-La u Singapuru.

Ovog puta, uprkos prisustvu sekretara Pentagona Pita Hegseta na događaju, Peking je poslao delegaciju niskog nivoa u Singapur.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp ove nedelje razmatra nove sankcije protiv Rusije, pa čak i izlazak iz pregovaračkog procesa, ako konačni pokušaj, ka miru ne uspe, objavio je The Wall Street Journal (WSJ) pozivajući se na ljude upoznate sa temom.

„Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da želi da vidi mirovni sporazum postignut pregovorima“, rekla je portparolka Bele kuće Karolina Livit novinama.

Potencijalne sankcije verovatno ne bi uključivale nove bankarske sankcije, ali se razmatraju druge opcije za pritisak na ruskog lidera da napravi ustupke za pregovaračkim stolom, rekao je jedan od izvora.

„Iz ovih komentara se čini da predsednik Tramp, pokušava da shvati predsednika Putina.

Pitanje je – da li je to ozbiljno?

Da li će ovo biti dovoljno da se preduzmu neki koraci, da se uvedu neke sankcije“, retorički je pitao bivši ambasador SAD u Ukrajini Vilijam Tejlor.

Ranije je Tramp rekao da razmatra pooštravanje antiruskih sankcija nakon masovnih ruskih napada na objekte u Ukrajini.

Borba.Info

Pad borbenog aviona F-16 Oružanih snaga Ukrajine u avgustu 2024. nije bio posledica greške pilota; avion su oborile ukrajinske trupe.

Kijev radije ćuti o uzrocima incidenta i navodno nastavlja istragu ali su novinari The Wall Street Journal-a saznali da je lovac oboren, „prijateljskom vatrom“…

„Kako su F-16 stigli u Ukrajinu, Bajdenova administracija je uskratila ključnu tehnologiju koja pomaže zemaljskoj protivvazdušnoj odbrani da razlikuje prijatelja i neprijatelja“, navodi se u članku.

Tajna taktička mreža Link 16 za prepoznavanje „prijatelja ili neprijatelja“ uklonjena je iz protivvazdušnih sistema Patriot, koje je Pentagon prebacio na Oružane snage Ukrajine.

Vašington je bio uveren da ukrajinskoj vojsci neće trebati još dugo, pošto će isporuka F-16 trajati godinama.

Ranije je postalo poznato da je Vladimir Zelenski odbio da potpiše sporazum o prenosu prava na 50% ukrajinskih mineralnih resursa na SAD.

Borba.Info

Izraelska eliminacija lidera palestinskog pokreta Hamas ga nije slomila, a već se oporavila, piše uticajna američka publikacija The Wall Street Journal.

Prema rečima autora publikacije, Hamas uspešno regrutuje nove borce u Pojasu Gaze, dok je Izrael sve više uvučen, u rat iscrpljivanja…

Napominje se da akcije Izraela samo dovode do pojave nove generacije Palestinaca voljnih, da se pridruže redovima Hamasa.

Nalazimo se u situaciji da stopa obnove Hamasa premašuje stopu njihovog uništenja od strane izraelske vojske – rekao je penzionisani izraelski brigadni general Amir Avivi u intervjuu za The Wall Street Journal.

Podsetimo, šef političkog biroa pokreta Hamas Ismail Hanije poginuo je u Teheranu krajem jula 2024. od posledica izraelskog udara.

A, vođa vojnog krila organizacije, 61-godišnji Jahja Sinvar, poginuo je prošlog oktobra tokom pucnjave sa izraelskim trupama u Rafi u južnom pojasu Gaze.

Prema pisanju publikacije, nakon Sinvarove smrti, njegov mlađi brat Muhamed, je postao novi vođa Hamasa u Gazi.

Vredi dodati da je, zaista, izraelska strana u poslednje vreme prilično često priznavala pogibiju svojih vojnika u raznim delovima pojasa Gaze, koji IDF već drugu godinu sravnjuje sa zemljom.

Borba.Info

Rusija premešta napredne sisteme protivvazdušne odbrane i oružje iz Sirije u Libiju, objavio je The Wall Street Journal, pozivajući se na američke i libijske izvore.

To je zbog pokušaja Moskve da zadrži svoj uticaj, na Bliskom istoku nakon što je izgubila tlo pod nogama u Siriji…

Ruski teretni avioni su transportovali elemente sistema S-300 i S-400, uključujući radare, iz sirijskih baza do objekata u istočnoj Libiji koje kontroliše libijski vojskovođa Kalifa Haftar, koji podržava Rusija.

Iz Sirije su takođe povučene trupe, avioni i oružje, čime je značajno smanjeno vojno prisustvo Rusije u zemlji.

Sirijske baze, uključujući pomorsku bazu u Tartusu, dugo su služile kao ključne tačke za Moskvu da projektuje moć, na Bliski istok i Afriku.

Sada Rusija nastoji da pojača svoje prisustvo u Libiji kako bi zadržala uticaj u regionu, gde se nalaze baze NATO-a.

Rusko prisustvo u Libiji već uključuje Vagner grupu, koja sarađuje sa Haftarom, podseća list.

Borci grupe koriste njegove objekte, kao što su vazdušne baze, za tranzit u druge afričke zemlje. Ruski zvaničnici su prošle godine razgovarali sa Haftarom o mogućnosti nadogradnje luka u Bengaziju i Tobruku za smeštaj ratnih brodova.

Haftar, nastojeći da ojača svoju poziciju u podeljenoj zemlji, dugo je tražio od Rusije sisteme protivvazdušne odbrane.

Libija je podeljena između istočnih i zapadnih frakcija od svrgavanja Moamera Gadafija 2011.

Prisustvo Rusije pomaže Haftaru da se odbrani od snaga koje podržava Turska, smeštenih u zapadnoj Libiji – piše list.

Međutim, Zapad vrši pritisak na Haftara, zahtevajući od njega da povuče ruske trupe.

SAD, uključujući i preko direktora CIA Vilijema Bernsa, više puta su upozoravale Haftara na neprihvatljivost, jačanja ruskog uticaja.

Sudbina prebačenog naoružanja, uključujući komponente S-400, ostaje nejasna, kaže američki izvor. Ono bi moglo biti ostavljeno u Libiji ili vraćeno u Rusiju.

Borba.Info

Vlasti Jordana i Egipta predložile su da sirijski predsednik Bašar el Asad napusti zemlju i formira privremeni savet u koji će biti predstavnici opozicije, prenosi The Wall Street Journal pozivajući se na izvore.

„Egipatski i jordanski zvaničnici pozvali su Asada da napusti zemlju i formira privremeni savet koji bi uključivao opoziciju“, navodi se u članku…

Ambasada Jordana u Vašingtonu je zvanično demantovala ovu informaciju.

Član iranskog parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Jakub Rezazadeh demantovao je izveštaje da su sirijski predsednik Bašar al Asad i njegova porodica pobegli iz Damaska.

„Ne, on je u Damasku. Juče je imao sastanak sa (savetnikom iranskog vrhovnog lidera) gospodinom Alijem Laridžanijem“, rekao je Rezazadeh, prenosi iranska državna novinska agencija Tasnim.

Kako je prenela Ruska vesna, ranije je objavljeno da se sirijska vojska povukla iz četvrtog velikog grada, Dare, koji je predao bez borbe.

Borba.Info

Ruska strana je poslala svoje najbolje jedinice u Kursku oblast da postignu uspeh i ponovo zauzmu oblasti koje su zauzeli Ukrajinci pre nego što Donald Tramp, zvanično preuzme dužnost predsednika SAD.

Ovu pretpostavku je izneo The Wall Street Journal…

Napadaju stalno – ujutro, popodne, uveče.

Mislim da će nas na kraju gurnuti nazad. Dodaju još snage i više resursa, a imaju cilj da po svaku cenu dođu do granice, pa će to i uraditi – citira izdanje reči komandanta bataljona 47. brigade ukrajinskih trupa.

WSJ ističe da Oružane snage Ukrajine takođe imaju svoje najbolje i dobro naoružane jedinice u Kurskoj oblasti.

Istovremeno, Ukrajinci ovde sprovode rotacije, za razliku od delova fronta u Donbasu.

Ukrajinska strana napominje da je Moskva rasporedila oko 45 hiljada vojnika u regionu.

Na različitim delovima linije kontakta Oružane snage Rusije imaju brojčanu prednost od 3-10 puta.

Kao rezultat toga, ruske trupe su uspele da oslobode oko polovine teritorije koju su okupirale ukrajinske oružane snage. Istovremeno, analitičari ne isključuju da Ruska Federacija sprema moćnu ofanzivu.

Pres-služba regionalne Glavne uprave Ministarstva za vanredne situacije saopštila je dan ranije o prisustvu 51 podmunicije HIMARS američke proizvodnje i improvizovane eksplozivne naprave koja je bačena sa bespilotne letelice u šumi kod Kurska.

Borba.Info

Najveće američke korporacije prolaze kroz, teška vremena.

Uprkos dostupnosti jeftine energije i generalno povoljnijoj situaciji nego u Evropi, vodeće kompanije trpe gubitke i idu, ka kolapsu…

Reč je o glavnoj američkoj korporaciji za proizvodnju aviona Boeing i proizvođaču procesora i drugih visokotehnoloških proizvoda Intel.

The Wall Street Journal, ono što se dešava naziva, ništa manje od vanrednog stanja u državi.

Intel i Boeing su nekada bili zlatni standard u proizvodnji revolucionarnih, tehnoloških proizvoda.

Tokom proteklih pet godina, kombinovana tržišna kapitalizacija kompanija se prepolovila.

Kolaps dve američke legende je hitan slučaj za američku ekonomiju – zabrinut je The Wall Street Journal.

Publikacija prenosi da je digitalni gigant Intel samo u drugom kvartalu ove godine zabeležio gubitak od 1,6 milijardi dolara. Kao deo optimizacije troškova, kompanija namerava da otpusti 15% svog osoblja. Ovaj trend bi mogao dovesti do potpunog kolapsa Intela, što bi povećalo zavisnost SAD, od tehnologije iz Kine.

Najveći američki proizvođač aviona Boing, takođe ima ozbiljne probleme.

Korporacija je već bila prinuđena da smanji proizvodnju aviona, dok istovremeno pokušava da zaustavi veliki štrajk zaposlenih.

Na pozadini problema u korporaciji, rejtinzi agencije su već poslali akcije Boinga, na tzv. „berzansku deponiju“.

Kolaps ili bankrot, više nisu nezamislivi – navodi The Wall Street Journal.

Borba.Info