Toplotni udar, sa temperaturama višim od 40 stepeni, ponovljen je i u julu, a po svemu sudeći žarkih dana biće već sledeće nedelje i u avgustu.

Toplotni udar, sa temperaturama višim od 40 stepeni.

Od tropskih plus 40, do pada temperature za 20 stepeni, praćenih gradom i kišom koja odmah pokrene bujične poplave, te žestokom olujom ili mini tornado – tako izgledaju promene vremena u Srbiji, kojima smo svedoci u ovom mesecu.

Sve je posledica globalnih klimatskih promena na koje su upozorili klimatolozi.

Pripadamo pokoljenju u kojem, umesto protoka vekova, svedočimo o drastičnim klimatskim promenama za samo nekoliko decenija, zbog čega su se “izgubila” prelazna godišnja doba, proleće i jesen.

Objašnjavajući šta nam se dešava, meteorolog i klimatolog Vladimir Đurđević slikovito kaže “klima je na steroidima”, upozoravajući da će nagle vremenske promene biti sve intenzivnije i izraženije.

Najpre smo imali početak juna kada se u pojedinim mestima, zbog hladnih večeri, morala u domovima založiti vatra ili uključiti grejanje, da bi već pred kraj tog meseca usledio toplotni talas koji je u mnogim gradovima oborio maksimalne vrednosti dnevne temperature za jun.

Toplotni udar, sa temperaturama višim od 40 stepeni, ponovljen je i u julu, a po svemu sudeći žarkih dana biće već sledeće nedelje i u avgustu.

Đurđević objašnjava da se zbog klimatskih promena leto u Srbiji produžava za mesec dana više, ali su problem, opet kao posledica promene klime, nagli prelasci iz jednog tipa vremena u drugi.

– Mi u klimatologiji kažemo nekad da je klima malo na steroidima, odnosno da je energičnija nego što je bila u prošlosti.

Nije samo da se planeta u proseku zagreva i da onda izaziva promene, nego je problem i u tome što je način cirkulacije vazduha preko planete promenjen i to na način koji baš favorizuje ovakvu situaciju, da se pri tom prelasku pojave neki krajnje nepovoljni uslovi poput intezivnog grada ili nedavne pojava tornada u Češkoj.

To treba da bude upozorenje za nas, jer nije neočekivano da se i u Srbiji nekada pojavi malo jači tornado – upozoravao je Đurđević nekoliko dana pre nego se iznad Bačke Palanke tokom lokalnog nevremena pojavila “pijavica”, srećom samo slabi tornado.

Nakon tropskih dana koje smo imali početkom meseca, prošle nedelje pogodilo nas je osveženje, ali ne samo kiša kojoj smo se nadali, već pljuskovi praćeni olujom i grad veličine lešnika u pojedinim područijima naše zemlje.

Automatski su se aktivirale bujične vode, jer u mnogim mestima kišni kolektori nisu mogli da prime takvu količinu vode, a da panika bude potpuna “pobrinule” su se vesti iz Nemačke o katastrofalnim posledicama poplava nezabeleženim u poslednjih 100 godina.

Srećom, kako su objasnili hidrolozi, te poplave nisu ugrozile Srbiju, iako je Sektor za vanredne siruacije odmah upozorio lokalne samouprave da preduzmu preventivne mere kako bi se na minimum smanjili rizici od bujičnih poplava.

– Ovo što se desilo u Nemačkoj nije moglo da utiče na našu zemlju jer se radilo o slivu Severnog mora.

Na Srbiju mogu da utiču događaji u južnoj Nemačkoj i u Austriji.

To je sliv Dunava, tako da smo odmah imali umeren porast vodostaja – ispričao je hidrolog Dejan Vladiković.

A kako u isto vreme promena klime može da pokaže oba lica i na mikro planu, svedoče primeri dva mesta, Priboja na zapadu i Petrovca na Mladi na istoku Srbije.

U prvoj opštini danima je buktao veliki šumski požar, a u drugoj je obilna kiša prouzrokovala slivanje velike količine vode sa okolnih brda i poplavu saobraćajnica i jednog broja domaćinstava.

Narandžasti meteoalarmi, koje je RHMZ držao uključenim prethodnih dana ponovo se pale od početka naredne nedelje – očekuje se da temperature u Beogradu, ali i većem delu Srbije “dobace” 40 podeok.

Po rečima meteorologa Gorana Mihajlovića, tokom avgusta nas očekuje povremena kiša, te da ponavljanje scenarija sa katastrofalnim poplavama iz 2014. godine nije realno očekivati.

Katastrofalan uticaj klimatskih promena

Katastrofalan uticaj klimatskih promena, zbog čega Evropa više nije tako bezbedno mesto za život, video se sada na primeru Nemačke i Belgije, gde su istorijske poplave odnele veliki broj života i pričinile katastrofalnu materijalnu štetu.

– Klimatski modeli, prema poslednjim izveštajima, pokazuju da Evropi zaista prete ekstremi.

To znači da ako je suša, ona će biti mnogo gora nego u prošlosti, ili ako pada kiša, ona pada mnogo intenzivnije, kao što smo sada svedoci.

Toplotnih talasa, kojih je bilo u Beogradu nula ili jedan, sada će biti tri – naveo je za RTS fizičar i novinar Slobodan Bubnjević.

Espreso

“Ovo je gore nego da se isti toplotni udar dogodio pre 50 godina”

Leto 2021. godine Severna Amerika skoro neće zaboraviti, a samo što je počelo.

Gardijan piše da zapadom Sjedinjenih Američkih Država haraju istorijski toplotni udari, ekstremne suše i veliki požari.

Vremenska kriza proširila se na Kanadu, gde je u ponedeljak u provinciji Britanska Kolumbija izmereno rekordnih 46,6 stepeni.

Stručnjaci i zvaničnici strahuju da će se vreme pogoršati u narednim mesecima, a sve zbog klimatske krize.

Istorijski toplotni udar bez presedana pogodio je severozapad SAD ove nedelje i ponovo su postavljeni novi temperaturni rekordi.

U Vašingtonu u ponedeljak uveče izmerena su 42 stepena, dva stepena više od nedeljnih 40, što je u to vreme bio novi rekord.

U Portlandu, u državi Oregon, izmereno je 46 stepeni, što je takođe bio novi rekord.

Inače, Portland je u periodu od subote do ponedeljka oborio čak tri temperaturna rekorda.

U subotu je izmereno 42, a u nedelju 44 stepena.

“Ovo je početak trajne opasnosti”, rekao je guverner savezne države Vašington Džej Insli.

“Moramo rešiti izvor problema, a to su klimatske promene”, dodao je Insli.

Nesnosne vrućine

Toplotni udar, koji uzrokuje kupola visokog pritiska i pogoršavaju klimatske promene, proteže se od jugozapada SAD i savezne države Kalifornije do krajnjeg severa Kanade, odnosno kanadskog Arktika.

Zak Hausfader, naučnik iz neprofitne organizacije za zaštitu životne sredine “Berkli Eart”, rekao je da se severozapad Sjedinjenih Država u poslednjih 50 godina zagrevao za 1,7 stepeni.

Dodao je da bi ovo i dalje bio ekstremni toplotni udar bez dodatnog zagrevanja.

“Ovo je gore nego da se isti toplotni udar dogodio pre 50 godina”, rekao je Hausfader.

Mnogi meštani regije bili su ostali bez struje jer je zbog upotrebe ventilatora i klima-uređaja došlo do naprezanja elektroenergetske mreže.

Kako bi se meštani regije zaštitili od nesnosnih vrućina, zatvorene su škole i kompanije, a među zatvorenim komercijalnim objektima našli su se čak i bazeni.

Nisu radili ni punktovi za testiranje na kovid 19 i mobilne jedinice za vakcinaciju protiv kovida.

U Portlandu je obustavljen i tramvajski prevoz jer je vrućina istopila strujne vodove i dovela do povećane tražnje za električnom energijom.

Toplina je uzrokovala i oštećenja na asfaltu na ulicama u regiji, a delatnici gradskih službi znali su i po dva puta dnevno vodom polivati mostove koji u svojim konstrukcijama sadrže gvožđe.

Demokratska senatorka iz države Vašington Marija Kantvel rekla je da toplina ukazuje na hitnu potrebu da se u nedavno dogovoreni račun uvrste stavke na osnovu kojih će potrošnja na infrastrukturne i transportne projekte biti udvostručena u narednih osam godina.

Čista energija, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštita ljudi od ekstremnih vrućina.

“Savezna država Vašington nije opremljena za nošenje sa ovakvim temperaturama”, rekla je Marija Kantvel.

Pretnja

Zvaničnici kanadskog grada Bernabi rekli su da je više od 24 čoveka umrlo od posledica vrućine u protekla 24 sata.

Upozorenja su izdata za zapadnu Kanadu zbog visokih temperatura.

Najugroženije grupe građana pozivaju se da piju mnogo tečnosti i borave u svojim domovima.

Mnogi ljudi u okolini nemaju klima-uređaje pa su požurili u prodavnice da ih kupe. Međutim, saznaje se da ih u prodavnicama nema.

“Ovaj toplotni talas predstavlja veliku pretnju za građane Britanske Kolumbije, pogotovo starije, decu i najranjivije društvene grupe.

Klimatske promene su problem za javno zdravstvo i prema njima se tako moramo i odnositi”, rekla je Sonja Furstenau, voditeljka Zelene stranke Britanske Kolumbije.

“Situacija sa sušama na zapadu SAD dodatno se pogoršala nakon još jedne vruće i suve nedelje”, rekli su iz Nacionalnog integrisanog informacionog sistema o suši (NIDIS).

“Požari i sve veća pretnja od požara, vodna ograničenja te oštećena poljoprivredna infrastruktura česte su pojave na tom području”, dodali su iz NIDIS-a.

Crveno upozorenje

Veliki požari već godinama besne širom zapadne Amerike.

U 48 požara na zapadu Sjedinjenih Država, izgorelo je 661.400 hektara zemlje u 12 saveznih država.

Trenutno je u državi Arizona aktivno 17 nekontrolisanih požara.

U Kaliforniji je 2020. godine požarima uništeno otprilike 4,1 miliona hektara zemlje, a ova bi godina mogla biti još destruktivnija.

Vatrogasci se trenutno bore s velikim požarima u okruzima Kern, Siskijou i San Bernardino.

Guverner Kalifornije Gavin Njusom u utorak je osigurao finansijsku pomoć Savezne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) za borbu protiv požara u toj državi.

Očekuje se da će se požari i dalje širiti.

“Vetar duva jače i (utorak će biti) još jedan topao dan”, rekao je službenik kalifornijske vatrogasne službe Džim Makensen.

Jutarnji list