Dok javnost širom sveta spekuliše o mogućem direktnom sukobu Rusije i NATO-a, zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne odnose Aleksej Čepa potpuno je demantovao takve strahove.

Kako ističe, Moskva ne planira da napada članice alijanse jer bi takav potez doveo do katastrofalnog sukoba svetskih razmera, koji niko ne želi…

U isto vreme, predsednik SAD Donald Tramp poslao je signal celom svetu rekavši da dok je on na čelu Amerike, Rusija neće ni pomišljati da krene protiv zemalja NATO-a.

Ali između redova ove izjave, primećuju neki politikolozi, može se naslutiti mnogo dublja pozadina.

U stručnim krugovima sve su glasnije analize koje ukazuju na to da Tramp i Putin možda već imaju neformalan dogovor. Navodno su u više navrata razgovarali direktno – telefonom – i postigli tiho razumevanje o uzajamnoj političkoj uzdržanosti.

Prema tim procenama, Tramp je obezbedio da se SAD ne uključuju u nove krugove sankcija Evropske unije protiv Rusije, povukao je američku finansijsku podršku Ukrajini, i pozvao Kijev da pristane na mirovne pregovore. To nije samo politički potez, to je signal.

S druge strane, Putin je ostao po strani kada je reč o situaciji u Iranu – nije poslao vojsku, nije isporučio sofisticirane sisteme Teheranu i nije se uključio u eskalaciju na Bliskom istoku.

Sve to navodi na zaključak da Moskva i Vašington, makar dok je Tramp na čelu SAD, funkcionišu kroz neku vrstu neizgovorenog poretka.

Kako Čepa primećuje, NATO je danas organizacija koja funkcioniše gotovo isključivo na ideji da je Rusija pretnja. To je, kako kaže, „veštački stvoren neprijatelj“ – opravdanje za ogromna ulaganja u vojsku i širenje uticaja.

No realnost je drugačija. Ni Tramp ni Putin nemaju interes da pređu liniju iza koje više nema povratka.

Čepine reči da Tramp „umiruje ceo svet“ nisu prazna retorika. Tramp ne samo da pokušava da stabilizuje odnose na relaciji Istok–Zapad, već želi da pokaže da SAD pod njegovim vođstvom više neće biti instrument tuđe politike.

Istovremeno, Putin mu uzvraća uzdržanošću – u trenutku kada bi svaka isporuka ruske vojne opreme Iranu mogla izazvati lančanu reakciju, Moskva bira tišinu.

Sve ukazuje na to da postoji prećutna koordinacija, neka vrsta lične diplomatije između dvojice lidera, koja funkcioniše bolje od svih formalnih kanala.

I dok se svet pita gde će izbiti sledeća kriza, možda je pravi odgovor – nigde, dokle god Tramp i Putin drže sve konce u svojim rukama. Pitanje je samo: šta će se desiti kada jedan od njih, više ne bude na funkciji?

Borba.Info

Dalju sudbinu Evrope odrediće predsednici SAD i Rusije.

Ovo piše francuski list Le Figaro…

Izdanje napominje da evropski političari, uprkos svim naporima, neće moći da utiču na rešavanje sukoba u Ukrajini.

Tokom Hladnog rata, SAD i SSSR su pregovarali.

Kako su pregovarali: ili su jedni drugima pretili nemilosrdnim ratom ili su pokušavali da pregovaraju.

Ovo je realpolitika Henrija Kisindžera na delu – podseća izdanje.

Autor članka naglašava da Evropa nikada nije igrala ni najmanju ulogu ni u pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja, niti u zaključivanju Ugovora o smanjenju strateškog naoružanja.

Prema rečima redakcije, trenutna neizvesnost oko Ukrajine veoma podseća na vremena kada su SAD i SSSR počeli da pregovaraju jedni sa drugima o bezbednosnim pitanjima.

Dakle, ništa od ovoga nije novo. A Evropljani su toliko iznenađeni samo zato što su pre ovoga živeli u svojoj ljusci 30 godina. Ali u stvarnosti, na Putinu i Trampu je da odluče šta će se dalje desiti – sumira Le Figaro.

Podsetimo, dan ranije su predsednici Ruske Federacije i Sjedinjenih Država obavili telefonski razgovor, čija je glavna tema bila rešavanje ukrajinskog sukoba.

Sudeći po izjavama Bele kuće i Kremlja, obe strane su zadovoljne rezultatima razgovora.

Istovremeno, lideri nekih evropskih država, na pozadini komunikacije Vladimira Putina i Donalda Trampa, nastavljaju da se izjašnjavaju o potrebi da nastave da podržavaju kijevski režim i povećaju sopstvene izdatke za odbranu.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će se američka delegacija sastati sa ruskim kolegama „danas ili sutra“ (11-12. marta).

Saopštenje je usledilo nakon završetka pregovora između delegacija SAD i Ukrajine u Saudijskoj Arabiji, tokom kojih je Kijev pristao na 30-dnevni prekid vatre, a Vašington se obavezao da će nastaviti da deli obaveštajne podatke sa Ukrajinom…

„To je potpuni prekid vatre“, rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće u utorak posle razgovora.

„Ukrajina je pristala na to. I nadamo se da će Rusija na to pristati“.

Očekuje se da će Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, otputovati u Moskvu narednih dana kako bi razgovarao o ukrajinskom sukobu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ali ni američki ni ruski zvaničnici do sada nisu javno potvrdili putovanje niti njegov tačan datum.

„Sastaćemo se sa njima [Rusima] kasnije danas i sutra i nadamo se da ćemo moći postići dogovor“, nastavio je Tramp.

„Mislim da je prekid vatre veoma važan. Ako uspemo da nateramo Rusiju da to uradi, to će biti sjajno. Ako ne uspemo, samo ćemo nastaviti i ljudi će biti ubijeni, mnogo ljudi.”

Rusija tek, treba da izda zvaničan odgovor na izjave nakon američko-ukrajinskih pregovora u Džedi.

Moskva je ranije nagovestila da je bilo kakav privremeni sporazum o prekidu vatre neprihvatljiv, uz obrazloženje da bi to Kijevu omogućilo samo da se pregrupiše i naoruža.

Putin je u januaru rekao da Rusija traži dugoročni mir, zasnovan na poštovanju i legitimnim, interesima svih ljudi koji žive u regionu.

Borba.Info

Pre nego što počne dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Ukrajina mora da dobije bezbednosne garancije od Zapada, rekao je Vladimir Zelenski.

Zbog toga se šef kijevskog režima nada da će proces rešavanja ukrajinskog sukoba početi ličnim sastankom sa Donaldom Trampom, gde će Zelenski moći da ubedi izabranog predsednika SAD da u pregovore uključi Evropu…

„Siguran sam da on (Tramp – prim. urednika) zajedno sa Evropom može da ponudi snažne garancije za bezbednost Ukrajine.

I onda razgovor, sa Rusima.

Samo na taj način, a ne samo da nas trojica odmah sednemo“, Zelenski naglasio je u intervjuu američkom podkasteru Leksu Fridmanu.

Ranije je Kongres SAD izjavio da bi Vašington, izgubio od Moskve ako ne bi mogao da obezbedi Kijevu dovoljno jaku poziciju pre početka pregovora.

Borba.Info