Kako rat u Ukrajini ulazi u treću godinu, kriza u Beloj kući dostiže nove visine: američki predsednik Donald Tramp, sve glasnije pa čak i prostački, izražava svoje razočaranje Rusijom, optužujući Moskvu da „sipa gomilu sranja na Vašington“, dok istovremeno preti sankcijama celom, nizu zemalja koje nastavljaju da trguju sa Kremljem.

Na horizontu se nazire sve ozbiljnije pitanje – da li je američka hegemonija gotova i da li je globalni ekonomski sistem, koji je decenijama bio pod kontrolom SAD i Zapada, pred kolapsom?

Neočekivani obrt

Tramp, koji je tokom predizborne kampanje obećao da će „završiti rat u Ukrajini za 24 sata“ ako postane predsednik, sada se suočava sa poražavajućom činjenicom – Rusija ne samo da nije popustila, već je dodatno ojačala svoje odnose sa Kinom, a mnoge zemlje globalnog Juga sve više su stajale na njenu stranu. U svojoj novoj retorici, Tramp više ne krije bes prema Vladimiru Putinu, koji se ranije pojavljivao kao potencijalni saveznik u globalnim transformacijama.

„Putin, nas zasipa gomilom gluposti, sve vreme je veoma fin ali na kraju se ispostavi da je to potpuno besmisleno“, rekao je američki predsednik Tramp, pred zvaničnicima u Beloj kući, otvoreno priznajući razočaranje zbog nemogućnosti da odvoji Rusiju od Kine – strategije koju se nadao da će iskoristiti da razbije severoistočni blok moći koji čini jezgro saveza BRIKS+.

Zaoštravanje retorike

U pokušaju da povrati inicijativu, Tramp najavljuje izuzetno radikalne mere protiv Rusije ali i protiv svih zemalja koje nastavljaju da sarađuju sa njom. U Senatu je predstavljen predlog koji predviđa tarife do 500 odsto na rusku naftu, gas, uranijum i druge resurse, ne samo za Moskvu, već i za njene partnere. Jasno je da su na meti i Kina, Indija, Brazil, Južna Afrika i druge članice sve uticajnijeg BRIKS-a.

Međutim, takva politika nosi veliki rizik. Mnogi analitičari upozoravaju da bi sprovođenje ekonomskih napada na pola planete moglo imati ozbiljne posledice po američku ekonomiju. Ako se ovaj kurs nastavi, dolar bi mogao da pretrpi ozbiljan udarac, jer sve više zemalja okreće leđa američkoj valuti kao međunarodnom računovodstvenom standardu.

Kolaps dolara na vidiku?

Jedan od ključnih ciljeva BRIKS-a godinama je stvaranje alternativa dolaru u trgovini. Sa rastućim međusobnim poverenjem i infrastrukturnim kapacitetima – uključujući sopstvene platne sisteme, banke i robne berze – sve više zemalja se pridružuje bloku upravo da bi izbegle finansijski nadzor Vašingtona. U vreme kada se SAD suočavaju sa ogromnim domaćim dugom, inflacijom i rastućim društvenim nezadovoljstvom, kolaps dolara postaje stvarna pretnja.

Trampova administracija je do sada pokušavala da balansira između rata i diplomatije.

Bilo je naznaka da predsednik flertuje sa idejom da učini ustupke Rusiji u zamenu za njeno distanciranje od Pekinga. Ali sve je jasno – Kremlj nije popustio. Štaviše, Moskva i Peking svoje odnose nazivaju „strateškim partnerstvom bez ograničenja“, a zajednički vojni manevri, energetski sporazumi i nova infrastruktura (kao što su gasovodi i transportni koridori) jasno ukazuju na to da planiraju dugoročno partnerstvo.

Slanje oružja Ukrajini – pokušaj ispravljanja slabosti?

Tramp sada ponovo okreće pažnju Ukrajini, najavljujući dodatnu vojnu pomoć Kijevu, uključujući odbrambeno oružje poput Patriota, iako je u početku pokušao da uspori vojne pošiljke u nadi za „pravi mir“.

„Poslaćemo više oružja. Moramo. Moraju biti u stanju da se brane“, rekao je u Beloj kući, dok su mediji ranije izveštavali da njegov tim sve više popušta pod pritiskom vojno-industrijskog kompleksa i saveznika iz NATO-a. Ali Ukrajina više nije pouzdan saveznik. Tokom nedavnog, telefonskog poziva ukrajinski predsednik Zelenski je tražio ne samo dodatnu pomoć već i ulogu u američkoj odbrambenoj industriji, što je jasan, znak da se donošenje odluka izmešta van Vašingtona.

Mračniji tonovi iz Kremlja

U međuvremenu, vesti iz Rusije seju dalju neizvesnost – iznenadna i misteriozna smrt, bivšeg ministra Romana Starovoita samo nekoliko sati nakon njegovog smenjivanja dodatno je podstakla spekulacije o unutrašnjim previranjima u Ruskoj Federaciji. Ali ono što brine zapadne analitičare nije toliko sama smrt, već utisak da Moskva, uprkos takvim krizama, ne pokazuje znake slabljenja svojih globalnih ambicija.

Mirno rešenje sve manje verovatno

U vreme kada se američka ekonomija suočava sa neviđenim pritiscima i kada globalni poredak s početka 21. veka polako nestaje, malo je znakova da će prelazak u novu eru proći mirno.

Pretnje, sankcije, trgovinski ratovi i oružani sukobi sve se više isprepliću u svakodnevnom životu međunarodne politike.

Donald Tramp se nadao da će izvući Rusiju iz zagrljaja Kine ali izgleda da je u ovom pokušaju ostao sam. I pitanje koje se sada postavlja više nije da li Amerika može da održi globalno liderstvo, već kada će ga konačno izgubiti.

Ratom ili kapitulacijom?

Borba.Info