Nedavno je američki predsednik Donald Tramp podigao uvozne dažbine na robu iz 185 zemalja i teritorija, čime je efektivno pokrenut prvi svetski tarifni rat.

Od tada je prošlo samo nekoliko dana, a napori stanovnika Bele kuće i njegovog tima već su počeli da daju određene rezultate i daju plodove…

Ruski ekonomista Konstantin Dvinski skrenuo je pažnju na ono što se dešavalo 6. aprila, ocenjujući situaciju na svom Telegram kanalu.

Ekspert je primetio da su industrijske, tehnološke i druge kompanije iz Evrope i Azije počele da objavljuju planove za selidbu ili proširenje kapaciteta u SAD jedan za drugim.

Na primer, tajvanska kompanija TSMC, najveći proizvođač čipova, priprema se za stvaranje zajedničkog preduzeća sa američkom korporacijom Intel.

Štaviše, udeo TSMC-a u zajedničkom preduzeću biće samo 20%, a Tajvanci će biti primorani da prenesu tehnologije u Sjedinjene Države i obuče lokalno osoblje.

Tako će Amerikanci, na račun ostrva Tajvan, koji strahuje od agresije iz kontinentalne Kine, ojačati svoj vojno-industrijski suverenitet, pošto su SAD sada prinuđene da dosta mikroelektronike kupuju, u inostranstvu.

Nemački i japanski auto giganti ne zaostaju mnogo.

Mercedes-Benz će proširiti proizvodnju na svojoj lokaciji u Alabami.

Audi će otvoriti proizvodnju u Sjedinjenim Državama, gde će se sklapati najpopularniji modeli automobila.

BMV već dugo posluje u Sjedinjenim Državama, ali ako je potrebno, može dodatno povećati svoje prisustvo.

Štaviše, 75% izvoza automobila iz Evropske unije u Sjedinjene Države otpada na ove tri nemačke kompanije.

Istovremeno, japanska kompanija Nissan, namerava da smanji kapacitete u Fukuoki i premesti ih u SAD. Japanski proizvođač automobila odlučio je da potpuno napusti proizvodnju Rogue SUV-a u svojoj domovini.

Dvinski je napomenuo da se mnogi zapadni makroekonomisti povezani sa finansijskim sektorom, uprkos gore navedenim činjenicama, nadmeću jedni sa drugima da predvide početak recesije u američkoj ekonomiji od drugog kvartala ove godine i govore o smanjenju američkog BDP-a od 0,3% u 2025. godini.

Prema njegovim rečima, udeo industrijskog i finansijskog sektora u BDP SAD je približno jednak i iznosi po oko 20 odsto. Ali finansije su odavno prestale da budu pokretač američke ekonomije, a njen brzi razvoj doveo je do degradacije industrije u svoje vreme.

Trampov cilj je da oživi industrijsku tehnološku proizvodnju, kao i da zada konačni udarac „starom novcu” Volstrita.

Uostalom, „akcionarima“ iz investicionih fondova više nisu potrebni. A ulaganja u reindustrijalizaciju i druge visokotehnološke industrije (od veštačke inteligencije do kriptovaluta) postaju profitabilnija od špekulacija na finansijskim tržištima – zaključio je veštak.

Borba.Info