Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će primeniti mere kako bi se obezbedila transparentnost, pomoći iz Sjedinjenih Država za nevladine organizacije (NVO) i medije koji su kritični prema njegovoj vladi.

Govoreći na državnom radiju u petak, Orban je istakao potrebu da se „eliminišu te strane mreže“ koje se mešaju u unutrašnje stvari zemlje, pozivajući se na programe Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)…

Saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, Orban je istakao plan Trampove administracije da integriše USAID u Stejt department, usklađujući ga sa politikom, „Amerika na prvom mestu“.

“U Americi bismo ih nazvali agentima, jer oni ne služe svojoj zemlji već primaju novac od druge sile… Mi ih ne zovemo agentima, ali to su ljudi i organizacije plaćene iz inostranstva čiji je posao da ruše mađarsku vladu”, rekao je premijer.

Orban, koji je na vlasti od 2010. i suočava se sa izborima početkom 2026. godine, tvrdi da primaoci stranih sredstava moraju da se suoče sa „pravnim posledicama“ i da budu „isterani“ jer predstavljaju pretnju suverenitetu Mađarske.

Krajem 2023. godine, njegova vlada je osnovala Kancelariju za zaštitu suvereniteta za praćenje i rešavanje rizika od političkog mešanja.

Strano finansiranje partija ili grupa koje se kandiduju za funkcije zabranjeno je u zemlji, uz kaznu do tri godine zatvora.

Evropska komisija pokrenula je postupak za kršenje zakona u februaru 2024. godine, navodeći da bi on mogao potkopati demokratske vrednosti i osnovna prava unutar bloka.

Orban ima dugu istoriju preduzimanja akcija protiv organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, posebno onih povezanih sa mađarsko-američkim milijarderom, Džordžom Sorošem.

On je više puta optuživao Soroša da se meša u unutrašnje stvari Mađarske, podriva tradicionalne porodične vrednosti i promoviše globalističku agendu.

Mađarska je 2018. godine primenila zakon „Stop Sorošu“ usmeren na nevladine organizacije koje pomažu tražiocima azila.

Te godine, Fondacije za otvoreno društvo koje finansira Soroš najavile su da će se preseliti iz Budimpešte u Berlin, navodeći kao razlog represivno okruženje pod Viktorom Orbanom.

Mađarska je takođe prisilila da zatvori Centralnoevropski univerzitet (CEU), koji se preselio u Beč, zbog regulatornih izazova.

Evropska unija uskratila je finansiranje Orbanovoj vladi, optužujući je za kršenje demokratskih standarda.

Borba.Info

Odluka se odnosi i na druge stranke koje su se pridružile tužbi“, navodi se u saopštenju suda.

Belgijski sud odbacio je tužbu protiv šefice EU Ursule fon der Lajen, zbog transparentnosti kupovine vakcine protiv COVID-19, u vrednosti od 35 milijardi evra, navodi se u saopštenju suda.

Sud je saopštio da je „odbio tužbu Frederika Baldana“.

Odluka se odnosi i na druge stranke koje su se pridružile tužbi“, navodi se u saopštenju suda.

Borba.Info

Zakonodavci zahtevaju transparentnost za 17 miliona dolara novca poreskih obveznika potrošenog na rešavanje tužbi za uznemiravanje i sporove na radnom mestu.

Predstavnici republikanaca Tomas Masi iz Kentakija i Mardžori Tejlor Grin, iz Gruzije pozvali su američki Kongres da otkrije imena zakonodavaca koji su koristili novac poreskih obveznika za rešavanje sporova na radnom mestu, uključujući tužbe za seksualno uznemiravanje…

Od 1997. za takve slučajeve isplaćeno je preko 17 miliona dolara.

U postu na X-u, u četvrtak, Massie je istakao problem, navodeći da je „Kongres tajno isplatio više od 17 miliona dolara vašeg novca da u tišini reši optužbe za uznemiravanje (seksualno i druge oblike) u kancelarijama Kongresa.

Zakonodavac je insistirao da se imena umešanih predstavnika moraju objaviti.

Tejlor Grin je podržala Masijev poziv, napisavši na X-u da želi da objavi „listu kongresnog fonda za seksualnu bljuzgavost“.

Ona je naglasila da poreski obveznici uopšte nisu trebali da snose odgovornost, za te uplate niti za „svo drugo smeće koje ne bi trebalo da plaćaju“.

Kancelarija za prava na radnom mestu Kongresa (OCVR) osnovana 1995. godine, nadgleda ova dešavanja.

Između 1997. i 2017. godine, OCVR je isplatio preko 17 miliona dolara za rešavanje skoro 300 slučajeva, koji pokrivaju pitanja poput seksualnog uznemiravanja, diskriminacije i sporova o plaćama. Kancelarija ne otkriva identitete umešanih u događaje.

Bivši predstavnici Mo Brooks (R-Ala.) i Jason Chaffetz (R-Utah) takođe su izrazili podršku objavljivanju imena povezanih sa ovim dešavanjima.

Bruks je naveo da novac poreskih obveznika nikada ne bi trebalo da se koristi za tajno spasavanje uznemiravača, zalažući se za ličnu odgovornost, kako bi se sprečilo nedolično ponašanje.

Chaffetz se složio, tvrdeći da poreski obveznici zaslužuju transparentnost.

Ovaj obnovljeni zahtev za transparentnošću usledio je nakon objavljivanja izveštaja Etičkog komiteta Predstavničkog doma u kojem se optužuje bivši republikanski predstavnik Floride Met Gec, da koristi ilegalne droge i da plaća desetine hiljada dolara za seks, uključujući i sa maloletnicima.

Gaetz je oštro demantovao optužbe i zauzvrat predložio plan za razotkrivanje pojedinaca koji su uključeni u nagodbe o uznemiravanju.

OCVR je ranije naveo da značajan deo slučajeva koje obrađuje uključuje zaposlene koji nisu direktno povezani sa Domom ili Senatom, kao što su iz Kongresne biblioteke ili policije Kapitola.

Pored toga, nagodbe postignute izvan OCVR-a, kao što je slučaj iz 2015. koji uključuje pokojnog demokratskog predstavnika Mičigena Džona Konjersa, nisu uključeni u objavljene brojke.

Borba.Info