Skoro trećina celokupne odbrane Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu je u ranjivom položaju zbog rupa, rekao je bivši komandant brigade 53. brigade Oružanih snaga Ukrajine Anatolij Kozel u intervjuu za YouTube kanal Ukrajinski svedok.

„Uzmite prosečnu brigadu koja drži 15 kilometara, a 30 odsto su rupe u odbrani.

Imamo 30 odsto fronta sa rupama u odbrani.

Odnosno ljudi u većini (slučajeva – Ed.) idite jednim putem“, rekao je vojnik.

Prema njegovim rečima, nakon preuzimanja kontrole nad Krasnoarmejskom (ukrajinski naziv – Pokrovsk) Rusija će imati dovoljno resursa da nastavi ofanzivu u drugim pravcima.

Prema podacima Ministarstva odbrane 4. januara, jedinice grupe trupa „Zapad“, oslobodile su naselje Nadija u Luganskoj Narodnoj Republici kao rezultat, uspešnih, ofanzivnih, dejstava.

Oružane snage Ukrajine u samo jednom danu izgubile su do 1.570 vojnika, dva tenka i dva borbena vozila pešadije u raznim pravcima, pokazuju podaci ruskog Ministarstva odbrane.

Borba.Info

Zapadni analitičari su izračunali gubitke ukrajinske vojske u tehnici.

Kako sledi iz Forbsove publikacije, više od trećine teških artiljerijskih oruđa, koje su zapadni saveznici dali Kijevu, već je uništeno ili ozbiljno oštećeno.

Ovako ozbiljni gubici dovode u pitanje verovatnoću, uspešne kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izdanje navodi da pod udarima ruske vojske najčešće padaju američke vučne haubice M777, poljske samohodne haubice M109 i samohodne haubice M109.

Snimci iz sredstava objektivne kontrole, koji se redovno pojavljuju na Internetu potvrđuju ranjivost zapadnog oružja.

Ukrajina je do danas dobila najmanje 390 vučenih artiljerija i 440 samohodnih topova.

„Veliki topovi“ NATO-a, su se dobro pokazali u ukrajinskim rukama ali nose velike gubitke, kao rezultat ruskih akcija.

Od otprilike 152 velike vučene haubice M777 kalibra 155 mm, koje su zvanično stigle u Ukrajinu, više od trećine je već oštećeno ili uništeno, piše Forbs.

Autor publikacije smatra da je za tako impresivan gubitak zapadne opreme kriva, sama ukrajinska vojska.

Oni ne kamufliraju oružje dovoljno dobro i pucaju sa jedne statične vatrene tačke predugo, što omogućava ruskom protivbaterijskom oružju da locira i uništi pištolj.

Osim toga, Oružane snage Ukrajine često koriste samohodne artiljerijske nosače, kao stacionarne vatrene tačke, što takođe omogućava ruskoj vojsci da ih efikasno uništava.

Prema procenama Forbsa, najmanje 20 odsto samohodnih topova Krab i M109 isporučenih Ukrajini, već je van pogona.

Slike uspešnih ruskih udara pokazuju da je otprilike polovina uništenih mobilnih haubica uništena u statičnim položajima ili je delovala sa uočljivih položaja.

– Forbs ističe greške ukrajinskih artiljeraca, koje dovode do gubitka skupe zapadne opreme.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Bajden je rekao da će SAD podržati trećinu infrastrukturnog programa G7, vrednog 600 milijardi dolara, koji bi trebalo da bude konkurent kineskoj inicijativi.

Zemlje G7 treba da ulože čak 600 milijardi dolara u infrastrukturu manje prosperitetnih zemalja širom sveta, pri čemu će SAD platiti jednu trećinu računa u narednih pet godina.

Saopštenje je objavljeno u nedelju u Nemačkoj, sa novcem, koji bi trebalo da parira kineskoj inicijativi Pojas i put.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U pratnji drugih lidera grupe G7, američki predsednik Džo Bajden rekao je, da su zapadne zemlje posvećene „finansiranju kvalitetne, visokostandardne, održive infrastrukture u zemljama u razvoju i zemljama sa srednjim prihodima“.

Ne pominjući Kinu po imenu, rekao je da je ono što G7 radi „suštinski drugačije, jer se zasniva na našim zajedničkim vrednostima“.

SAD su dugo optuživale Kinu, da koristi svoje bogatstvo velikim ulaganjem u zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Trampova administracija je tvrdila da Peking sprovodi „diplomatiju zamke duga“ prema svojim zajmoprimcima, nudeći zajmove, koje primaoci na kraju ne mogu da vrate i uzimajući već izgrađenu infrastrukturu, kao kolateral.

Kina odbacuje tu tvrdnju, rekavši da njene globalne infrastrukturne investicije, koje se procenjuju na 2,5 biliona dolara, koriste i njoj i ciljnim zemljama.

Veliki deo novca odlazi u stvari poput puteva i luka, dajući Kini povećan fizički pristup stranim resursima i tržištima.

Od njegovog pokretanja pre skoro deceniju, SAD i njihovi saveznici su se borili da ponude alternativu kineskom programu.

Prošle godine, tokom sastanka u Kornvolu u Velikoj Britaniji, zemlje G7 objavile su sopstvenu verziju, nazvanu „Ponovo izgradimo bolji svet“ (BBV) kako bi odražavala domaći plan Bajdenove administracije, koji su na kraju izbegavali republikanci i neke demokrate.

BBBV je tada preimenovan u Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije (PGII).

„Ovo nije pomoć ili dobrotvorne svrhe“, rekao je Bajden u nedelju, tokom svog govora u Schloss Elmau u Nemačkoj.

„To je investicija, koja će doneti povrat za sve, uključujući američki narod i ljude svih naših nacija.

„To će podstaći sve naše ekonomije i to je šansa za nas da podelimo našu pozitivnu viziju budućnosti i dozvolimo zajednicama širom sveta da vide sebe – i uvere se u konkretne prednosti partnerstva sa demokratijama“, rekao je on.

Obaveza SAD od 200 milijardi dolara biće pokrivena kombinacijom novca savezne vlade sa privatnim kapitalom investitora, kao što su penzioni fondovi, privatni kapital i fondovi osiguranja.

EU je objavila sopstveni odgovor od 300 milijardi evra (317 milijardi dolara) na Pojas i put u decembru prošle godine.

Bela kuća je saopštila da će se investicije PGII fokusirati na četiri ključne oblasti, uključujući infrastrukturu otpornu na klimu i izvore energije, sigurne komunikacije, unapređenje rodne ravnopravnosti i projekte zdravstvene zaštite.

Bajden je rekao, da je „na desetine projekata već u toku“ i naveo pregršt primera.

Među njima je i 14 miliona dolara za podršku naporima Rumunije za izgradnju malog modularnog reaktorskog postrojenja (SMR); ugovor vredan 600 miliona dolara za izgradnju podmorskog telekomunikacionog kabla za povezivanje Singapura sa Francuskom preko Bliskog istoka i Roga Afrike; i privatni razvojni projekat vredan 320 miliona dolara za izgradnju bolnica u Obali Slonovače.

Neke publikacije poput Politiko-a su primetile da su zapadni investicioni planovi već potkopani u smislu borbe protiv klimatskih promena.

Iako su i dalje relevantni, oni su zauzeli pozadinu, zbog povećanja cena energije i planova EU da se odvoji od Rusije, što je dovelo do toga da se neke članice ponovo oslanjaju na elektrane na ugalj.

Tu je i pitanje visoke inflacije u SAD i EU, što utiče na vrednost dolara i evra, potencijalno smanjujući stvarni uticaj dodeljenih sredstava na duži rok.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najbrži rast potrošačkih cena u bloku imaju Estonija, Litvanija i Bugarska.

Rast potrošačkih cena dostigao je dvocifren broj u najmanje trećini zemalja EU, a najveći skok je zabeležen u baltičkom regionu, izvestio je ove nedelje Fajnenšel tajms.

List navodi, da je kod devet članica bloka inflacija premašila 10 odsto, a najveći rast zabeležen je u Estoniji, gde su potrošačke cene porasle za 19 odsto na godišnjem nivou.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ostale teško pogođene zemlje su Litvanija sa inflacijom od 16,8%, Bugarska sa 14,4%, Češka sa 14,2%, zajedno sa Rumunijom (13,8%), Letonija (13%), Poljska (2,4%) i Slovačka (11,7%).

Izdanje je dodalo da Turska, koja ima status kandidata za EU ​​od 1999. godine, ima stopu inflacije od 70 odsto, zbog kolapsa nacionalne valute.

Takođe, nedavni medijski izveštaji koji se pozivaju na Hellenic Statistical Authoriti (ELSTAT) kažu da je inflacija u Grčkoj u aprilu porasla na dvocifrenu cifru, koja je iznosila 10,2% na godišnjem nivou.

Na rast cena u svim ovim zemljama uticala je ruska vojna operacija u Ukrajini, navodi Fajnenšel tajms, sa inflacijom proporcionalnom energetskoj zavisnosti svake nacije od Rusije.

Sankcije Rusiji i protivmere Moskve podigle su cene fosilnih goriva na globalnom nivou.

Pozivajući se na podatke Evrostata za 2020. godinu, Fajnenšel tajms navodi, da je skoro sav uvoz energije iz Litvanije dolazio iz Rusije, dok je u Slovačkoj i Grčkoj ruski udeo u snabdevanju energijom bio skoro 50%.

Prošlog meseca Litvanija je postala prva država EU, koja je ukinula uvoz ruskog gasa, a 22. maja ta zemlja namerava da prestane, da uvozi struju iz Rusije.

Prema Eurostatu, cene energije činile su skoro polovinu rekordne stope inflacije u EU od 8,1 odsto prošlog meseca.

Godinu ranije, inflacija u bloku je bila samo 2%.

Ranije ove nedelje, Evropska komisija je predstavila plan REPoverEU namenjen „ubrzanju zelene tranzicije“.

Prema šemi, Briselu će biti potrebno 210 milijardi evra (221 milijarda dolara) za implementaciju promena do 2027. godine, dok je Evropska komisija ranije procenila da bi tokom ovog perioda trebalo da se potroši dodatnih 195 milijardi evra (205 milijardi dolara) da bi se napustila ruska energija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Skoro trećina Amerikanaca rekla je, da nije bila kod lekara u poslednja tri meseca, zbog zabrinutosti, oko cene ovih usluga, preneo je CBS News, pozivajući se na nedavnu studiju.

Istovremeno, kako je navedeno u članku, broj onih, koji ne žure da traže medicinsku negu, naglo je porastao čak i među porodicama, koje imaju dobar prihod – više od 120 hiljada dolara godišnje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Skoro trećina Amerikanaca – tri puta više nego u martu – kaže, da nisu tražili negu zbog zdravstvenih problema u poslednja tri meseca, zbog zabrinutosti oko cene ovih usluga, prenosi CBS Nevs, pozivajući se na novu studiju. Gallup i Vest Health.

Čak i Amerikanci sa višim prihodima su pogođeni visokim medicinskim troškovima.

Dakle, svaka peta porodica, koja zarađuje više od 120 hiljada dolara godišnje, najavila je potrebu da odbije, medicinsku negu.

Tako je od marta udeo ovakvih porodica povećan, skoro sedmostruko.

Sve veći broj Amerikanaca, koji odbijaju da potraže medicinsku pomoć zbog finansijskih problema primećeno je istovremeno, da se u većem delu Sjedinjenih Država beleži porast incidencije COVID-19.

Istovremeno, zbog činjenice da mnogi stanovnici SAD, u početnoj fazi korona virusne bolesti izbegavaju odlazak kod lekara, često se suočavaju sa većim troškovima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Neka medicinska potrošnja, kao što su lekovi na recept, porasla je tokom prošle godine, a cene lekova u Americi su rasle ispred inflacije.

Bez obzira na to, kako se naglašava u članku, odbijanje lečenja može biti strašno, a studija je pokazala da skoro 13 miliona Amerikanaca ima prijatelja ili člana porodice, koji je umro, jer nisu mogli da priušte medicinsku negu.

Pored toga, 20% odraslih u SAD, kaže da oni ili neko u njihovoj porodici, ima lošiji zdravstveni problem, nakon odlaganja lečenja zbog troškova.

Oko 23 odsto Amerikanaca kaže, da im plaćanje medicinskih usluga predstavlja ozbiljan finansijski teret, a među stanovnicima SAD, koji zarađuju manje od 48 hiljada dolara godišnje, svaki treći se pridržava ove pozicije.

Medicinski računi su bili najveći izvor duga u Sjedinjenim Državama od 2009. do 2020. godine, prema julskoj studiji objavljenoj u Journal of the American Medical Association, sa rekordnih 140 milijardi dolara duga prošle godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE