Trgovci naftom širom sveta počeli su da izbegavaju da iznajmljuju tankere kineske proizvodnje zbog zabrinutosti da bi američke luke mogle da nametnu velike naknade kao deo plana predsednika Donalda Trampa da oživi američku industriju brodogradnje, prenosi Rojters.

Prema planu, koji još nije finaliziran, Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR) predlaže naplatu do 1,5 miliona dolara po luku za brodove kineske proizvodnje i do milion dolara po pristanku za bilo koji brod (kineski ili ne-kineski) za operatere sa brodovima kineske proizvodnje u svojoj floti ili po narudžbi…

Predlog je na konsultaciji i komentarima i već je izazvao kritike mnogih kompanija i sektora, uključujući američke poljoprivredne proizvođače i Koaliciju za poljoprivredni transport.

Trgovci naftom će takođe osetiti uticaj, jer bi iznajmljivanje nekineskih brodova kada i gde je to moguće moglo da poremeti globalne lance snabdevanja u vreme kada se sprema globalni trgovinski rat.

Trgovci naftom i zakupci koji rezervišu brodove za pristajanje, utovar ili istovar tereta u američkim lukama sada traže brodove izgrađene izvan Kine, rekli su izvori na tržištu za Blumberg.

Predložene lučke takse mogle bi da imaju negativan efekat, jer bi mogle da ugroze opstanak, američkih teretnih prevoznika, rekli su rukovodioci na saslušanju o planu prošlog meseca.

Tamošnji stručnjaci su zvanično zaključili da bi plan povećao troškove za američke izvoznike i potrošače i stvorio neefikasnost lanca snabdevanja, bez pružanja efektivnih podsticaja Kini da promeni svoje akcije, politike i prakse.

Borba.Info

Kineska ekonomija je dugi niz godina u fokusu trgovaca naftom, zbog naizgled nezasitne potražnje za ovom sirovinom.

Međutim, naglasak se pomera: sada će se azijski gigant pozicionirati kao zvezda gasne industrije. Ovo piše resurs OilPrice…

Ovako brz rast potrošnje plavog goriva u Nebeskom carstvu je loš znak za Evropu sa svojim večitim problemima sa energetskom bezbednošću.

Sada će biti samo još gore, upozoravaju stručnjaci, pozivajući EU da se pripremi na najgore ili da se vrati ruskim sirovinama ako Evropa želi da opstane.

Prošle godine, kineska potrošnja prirodnog gasa dostigla je 394,5 milijardi kubnih metara, što predstavlja godišnji porast od 7%. I dok je veliki deo nove potražnje došao od industrijskih potrošača, gradsko grejanje i kuvanje su rasli mnogo brže, dodajući 10%, nadmašivši rast industrijskog sektora.

Taj trend će se verovatno ubrzati.

U kolumni o Kini i njenom odnosu sa prirodnim gasom, energetski analitičar Džon Kemp, napisao je da će potražnja za gradskim grejanjem i kuvanjem u Kini podstaći ukupni rast potražnje za gorivom, iako gas i dalje čini mali udeo u mešavini električne energije u zemlji.

Kemp je primetio proširenje kineske infrastrukture gasovoda za prirodni gas, podstaknuto istom urbanom potražnjom za gasom, što je povećalo ukupnu dužinu prenosnih i distributivnih gasovoda u Kini sa manje od 40.000 kilometara u 2000., na više od milion kilometara prošle godine.

Ekspanziju je pokrenuo rast broja domaćinstava povezanih na gasnu mrežu, sa manje od 50 miliona u 2003. na 471 milion u 2023. godini, napisao je Kemp, pozivajući se na podatke kineskog statističkog biroa.

S obzirom da skoro svaki indikator gasne energije raste tako brzo, Evropa jednostavno nema šanse da bude dovoljno snabdevena LNG-om, ove ili narednih godina.

Kina je osetila ukus za plavo gorivo i sada će pokušati da ga potroši što je više moguće.

Sopstvena proizvodnja raste sporije od njenih potreba, pa je uvoz neizbežan, dok će Evropa morati da reši još jednu prilično jednostavnu ali složenu energetsku zagonetku, po mogućstvu ruskih sirovina.

Borba.Info

Evropski i američki berzanski indeksi su danas u padu, zlato je poskupelo, a trgovci naftom pažljivo analiziraju moguću reakciju Irana, na ubistvo političkog lidera palestinskog pokreta Hamas Ismaila Hanijea u Teheranu.

Kako se navodi, indeks ekonomske aktivnosti u proizvodnji u Sjedinjenim Američkim Državama je dostigao 46,8 poena, što je gore od očekivanog i signal ekonomske kontrakcije koja je zabrinula investitore, prenosi Si-En-Bi-Si (CNBC)…

Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati pao na 17.850,25 poena, francuski CAC 40 na 7.332,54 poena, britanski FTSE 100 na 8.242,85 poena, moskovski MOEX, na 2.918,92 poena.

Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje berzi u Sjedinjenim Američkim Državama pala za skoro 500 poena, na 40.347,97 poena.

Indeks S&P 500 je pao na 5.446,68 poena, a vrednost indeksa Nasdaq na 17.194,15 poena.

Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je porasla, na 76,896 dolara, a cena nafte Brent pala, na 80,057 dolara.

Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali, po ceni od 36,9 evra, za megavat-sat.

Cena zlata je porasla na 2.464,17 dolara za uncu, a cena pšenice pala na 5,3178 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,07890, što je otprilike isto kao u četvrtak.