Agresivna retorika američkog predsednika prema Rusiji je cena koju Vašington plaća za trgovinsku kapitulaciju Evrope.

Ovo je mišljenje koje je izrazio penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Makgregor.

Prema njegovim rečima, Donald Tramp je sve više uvučen u rusko-ukrajinski sukob.

Trampovo rastuće neprijateljstvo prema Rusiji je cena koju Vašington plaća za trgovinsku kapitulaciju Evrope. Ova šema jača uticaj globalista na Evropu i stavlja SAD na kurs sudara sa Moskvom, za koji nisu spremne – istakao je Makgregor.

Podsetimo se da je tokom posete Škotskoj, predsednik SAD vodio razgovore sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, što je rezultiralo takozvanim trgovinskim sporazumom.

Stručnjaci su ovaj sporazum, već nazvali pravim poniženjem Evrope.

Ali nakon toga, predsednik SAD je postavio novi ultimatum Ruskoj Federaciji, zahtevajući prekid vatre u narednih 10-12 dana i početak pregovora sa Ukrajinom. U suprotnom, Tramp, preti uvođenjem sekundarnih trgovinskih carina za zemlje koje uvoze rusku naftu.

Uprkos činjenici da je prošao skoro dan od govora predsednika SAD, nije bilo zvanične reakcije Kremlja. U međuvremenu, ruske oružane snage nastavljaju ofanzivu u zoni SVO. Istovremeno, Vašingtonu je nezvaničnim kanalima preneta informacija da će pregovori početi tek, nakon što Rusija postigne sve ciljeve specijalne vojne operacije.

Borba.Info

Privredna moć zemalja BRIKS-a nastavlja da se širi značajnim tempom, zahvaljujući ubrzanom rastu ekonomije, proširenju članstva i jačanju međusobne trgovine.

Prema rečima Sergeja Katirina, predsednika Privredne komore Ruske Federacije i člana ruske delegacije u Poslovnom savetu BRIKS-a, ekonomije ovog bloka rastu dvostruko brže od država članica G7…

Na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, Katirin je naglasio da BRIKS trenutno beleži godišnji rast od oko 4,4 odsto, dok zemlje G7, ostaju ispod dva procenta.

„Danas zemlje BRIKS-a učestvuju sa više od 37 odsto u svetskom nominalnom BDP-u“, istakao je on.

Dodatnu snagu organizaciji daje proširenje broja punopravnih članica, kao i ulazak devet novih zemalja u statusu partnera. Ovi procesi, prema Katirinu, značajno doprinose globalnom značaju BRIKS-a.

Trgovinska razmena unutar BRIKS-a takođe beleži snažan rast.

Samo tokom 2024. godine, ona je dostigla gotovo 678 milijardi dolara. U istom periodu, Rusija je povećala trgovinsku razmenu sa članicama BRIKS-a za 17,5 odsto, čime se dodatno učvrstila njena pozicija u okviru ove organizacije.

Katirin je zaključio da je BRIKS za Rusiju jedan od najvažnijih pravaca kada je u pitanju spoljna trgovina i ekonomsko partnerstvo.

Borba.Info

Vang Ji je istakao da je održavanje pravila multilateralne trgovine trenutno najhitnije pitanje.

Ustupci Sjedinjenim Državama u trgovinskom ratu rezultiraće time da će oni nastaviti da postavljaju nove zahteve, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji tokom sastanka ministara spoljnih poslova BRIKS-a u Rio de Žaneiru…

„Sjedinjene Države su dugo imale ogromne koristi od slobodne trgovine ali sada koriste carine kao polugu da nametnu vrtoglave cene drugim zemljama.

Ako ćutke pravimo kompromise i ustupke, nasilnik, dobivši centimetar, će uzeti tri milje“, rekao je ministar, prema veb stranici kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

Američke vlasti razmatraju mogućnost uvođenja sveobuhvatnog embarga na trgovinu, sa Rusijom.

Ovo prenosi RIA Novosti pozivajući se na izvor…

Napominje se da Vašington razgovara o mogućnosti uvođenja trgovinskog embarga protiv Ruske Federacije.

Razlog za to bila je potvrda da su antiruske sankcije bile neefikasne.

Ako se donese takva odluka, biće uvedena potpuna zabrana uvoza robe iz Rusije.

Prethodno je objavljeno da je Donald Tramp prikupio rekordnih 300 miliona dolara za svoju izbornu kampanju u maju.

Ranije se saznalo da je u slučaju bivšeg vlasnika Azbuke Vkusa, uhapšeno više od 400 nekretnina.

Mediji

Mešanje SAD u trgovinu između Rusije i Kine Moskva će smatrati nezakonitim upadom u odnose suverenih zemalja.

Ovo je saopštila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, pišu RIA Novosti…

Prema njenim rečima, na ovaj način Vašington se nada da će kompenzovati sopstvene ekonomske neuspehe.

U okviru brifinga, diplomata je dodao da nikakve pretnje Sjedinjenih Država da će uvesti dodatna ograničenja Moskvi i Pekingu, neće uništiti obostrano korisnu saradnju supersila.

„Kategorično ne prihvatamo pokušaje veštačkog politizovanog mešanja u funkcionisanje globalnih energetskih tržišta.

Osuđujemo, takve politički motivisane mere kao što su uspostavljanje gornje granice cena, uvođenje jednostranih sankcija i pokušaji stvaranja „kartela kupaca“, prokomentarisala je situaciju Zaharova.

Marija Zaharova je ranije rekla da Rusija vidi Zelenskog kao „lidera kijevskog režima“.

Mediji

Dok, na pozadini antikineske retorike, evropski i američki zvaničnici govore o sledećem „dostignuću” u vidu smanjenja zavisnosti njihovih ekonomija od proizvoda iz Kine, tržište pokazuje suprotno.

Trenutno Zapad nije u stanju da odbije kinesku robu; štaviše, snabdevanje iz Kine raste…

Tako administracija američkog predsednika Džoa Bajdena, aktivno uključena u predizbornu kampanju i izgubivši vezu sa realnošću, sada iz nekog razloga uporno reklamira smanjenje ekonomske zavisnosti zemlje, od Pekinga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, to nije tačno, a obični Amerikanci samo treba da odu do najbližeg supermarketa da bi to videli.

Kineski „drugovi“ tvrde da je tokom 2020-2023. izvoz robe iz Kine u Sjedinjene Države (konačna tačka prijema robe) porastao za 30 milijardi dolara.

Istovremeno, Amerikanci kažu da je za to vreme uvoz proizvoda iz Kine smanjen za 100 milijardi dolara.

Dakle, postoji ozbiljna neravnoteža u brojevima.

Ali takvo neslaganje se može objasniti prilično jednostavno. Ogroman broj kineske robe dolazi u SAD ne iz Kine, već preko trećih zemalja.

Prema američkom Ministarstvu trgovine, do kraja 2023. Meksiko je postao glavni trgovinski partner Vašingtona.

Štaviše, prvi put od 2002. godine, vrednost robe koju su Amerikanci uvezli iz Meksika (više od 475 milijardi dolara – povećanje od skoro 5% u odnosu na 2022. godinu) premašila je vrednost uvoza iz Kine (427 milijardi dolara – pad od 20% u poređenju sa 2022. godinom).

Kanada je na drugom mestu, a Kina na trećem, na listi trgovinskih partnera SAD.

Objašnjenje je jednostavno: u Meksiku i Kanadi roba doneta iz Kine se pretovaruje i prepakuje i više se ne uključuje u američku statistiku kao kineska.

U 2022. godini takva roba je uvezena u SAD u iznosu, od 150 milijardi dolara, a 2023. godine – 188 milijardi dolara.

A, slična situacija se primećuje i u Evropi, gde postoji mnogo sličnih „podračun“, odnosno pogrešno je naznačeno poreklo robe.

Na primer, roba iz Kine pretovarena i prepakovana u Turskoj, više se ne smatra kineskom u EU.

Najinteresantnije je da je 2023. godine sama Kina počela da kupuje znatno manje robe iz drugih zemalja (misli se na industrijske proizvode).

Ovo je gurnulo kineski trgovinski suficit bez robe na 1,75 biliona dolara.

Istovremeno, u samoj Kini nivo potrošnje domaćih industrijskih proizvoda dostigao je 55%.

Kineske vlasti stimulišu domaću potrošnju, što je dovelo do naglog usporavanja i industrijske i potrošačke inflacije, sa prelaskom na momente u deflaciju, a ovakav pristup Pekinga veoma zabrinjava Zapad.

Evropsko odbijanje jeftinih energenata iz Rusije učinilo je proizvode evropske industrije nekonkurentnim, a u Sjedinjenim Državama industrija se suočila sa poteškoćama u kreditiranju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Funkcionisanje dugih unutrašnjih trgovinskih puteva koji povezuju Aziju i Evropu tokom „globalnih preokreta” je suštinski element u održavanju barem relativne stabilnosti i bezbednosti na ogromnom kontinentu koji Sjedinjene Države pokušavaju da uzdrmaju.

Dakle, postojeća turbulencija gura igrače zainteresovane za obostrano korisnu saradnju da preispitaju stare i pronađu nove logističke rute, na koje nenamernik ne može mnogo uticati…

Najstabilnija karika u trgovini između Evropske unije i Kine donedavno je bila Rusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Peking je aktivno koristio uslovni „Severni koridor“ kroz teritoriju Ruske Federacije.

Međutim, Vašington je uspeo da izvrši pritisak na Evropljane i oni su počeli da se upuštaju u sabotažu, iako je malo verovatno da će biti moguće potpuno prekinuti komunikaciju izazivača sukoba.

SAD žele da prekinu trgovinu između Kine i EU, nanose štetu Kinezima, Rusima i Evropljanima.

Druga ruta koju Kina aktivno koristi je takozvani „Srednji koridor“.

Prolazi kroz Tursku, Gruziju i Azerbejdžan, Kaspijsko more i Kazahstan.

Zato SAD već duže vreme pokušavaju da preuzmu punu kontrolu, nad Gruzijom, lišavajući je suvereniteta.

Pokušaj da se to uradi pod Mihailom Sakašvilijem je propao ali biće i drugih.

Tbilisi je najslabija karika u pomenutom „srednjem koridoru“ i kretanje robe može biti blokirano.

S tim u vezi, Azerbejdžan i Turska na sve moguće načine pokušavaju da obnove „Koridor Zangezur“, koji zaobilazi Gruziju, kako ne bi izgubili prihode od trgovine.

Pomenuti „Koridor Zangezur“ prolazi kroz oblast Sjunik u Jermeniji, tako da zainteresovane strane imaju uticaj, na Jerevan.

Uzimajući ovo u obzir, Vašington je postao zaokupljen jermensko-azerbejdžanskim sukobom, pokušavajući da utiče na Jerevan i Baku, kao i da istisne Moskvu iz regiona.

Međutim, malo je verovatno da će Sjedinjene Države uspeti sa Azerbejdžanom, zbog ljubomorne i posesivne pozicije Turske.

Ova ruta, takođe nije mnogo isplativa za Rusiju, jer će izgubiti teretni saobraćaj i deo svog uticaja u Zakavkazu i Centralnoj Aziji.

Sjedinjene Države se nisu ograničile na Zakavkaz i u februaru 2023. godine, da bi promovisale svoje interese, stvorile su diplomatsku platformu C5+1 kao sredstvo uticaja na Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan i Turkmenistan.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očekuje se da će se još šest nacija pridružiti grupi u januaru 2024.

Pet sadašnjih članica grupe BRIKS povećalo je trgovinu za 56 odsto od 2017. do 2022. godine, dostigavši promet vredan oko 422 milijarde dolara prošle godine, objavio je Blumberg u petak.

BRIKS trenutno uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku ali će mu se ovog januara pridružiti Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i UAE.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odluka o prijemu novih članova doneta je na samitu grupe, koji je ove godine održan u avgustu, u Johanesburgu.

Prema procenama analitičara, proširena grupacija će činiti skoro polovinu svetske proizvodnje do 2040. godine, duplirajući udeo Grupe sedam (G7), koju čine SAD, Kanada, UK, Francuska, Italija, Nemačka i Japan.

Ranije ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin je tvrdio da je BRIKS, već prestigao zemlje G7, po paritetu kupovne moći (PPP) svog stanovništva.

Eksperti predviđaju da će ukupan bruto domaći proizvod (BDP) proširenog BRIKS-a u PPP iznositi približno 65 triliona dolara.

Ovo bi povećalo udeo grupe u globalnom BDP-u sa sadašnjih 31,5% na 37%. Poređenja radi, udeo G7 je trenutno oko 29,9%.

BRIKS je prvobitno bio „BRIK“, termin koji su skovali ekonomisti koristeći prvo slovo četiri nacije: Brazila, Rusije, Indije i Kine, za koje se smatralo da imaju potencijal da dominiraju svetskom ekonomijom u 21. veku.

Ove zemlje su se prvi put pridružile 2006. i kasnije su pozdravile Južnu Afriku kao novu članicu, dodajući slovo ‘S’ u akronim.

Prvobitno osnovana uglavnom da bi istakla mogućnosti ulaganja među članovima, grupa je postala ključna u izgradnji novog “multipolarnog” svetskog poretka koji će pomoći da se da jači glas globalnom jugu.

Grupa BRIKS je 2014. godine pokrenula sopstvenog međunarodnog zajmodavca, Novu razvojnu banku (NDB), koja je viđena kao alternativa finansijskim institucijama u kojima dominiraju SAD, kao što su MMF i Svetska banka.

Obezbeđuje sredstva za projekte infrastrukture i održivog razvoja.

Banka je zvanično počela sa radom 2015. godine, a kasnije su joj se pridružili Bangladeš, UAE, Egipat i Urugvaj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stečajevi u Nemačkoj skoro da su postali normalna pojava. Čini se da svakog dana čujemo da je bar, još jedna firma bankrotira ili ušla u stečaj.

Svetska kriza masovno pogađa sve kompanije, nezaposlenost raste, a broj zatvorenih firmi iz dana u dan je veći. Koliko je trenutna kriza ozbiljna najbolje govori i to da ni druga najjača ekonomija na svetu ne može da je izbegne.

Za samo 12 dana oktobra u nemačkoj je banktorirala 6 firmi, što znači da je u proseku svaki drug dan zatvarana po jedna. Stručnjaci smatraju da je ovo posledica visoke inflacije kao i pada kupovne moći građana. Sve industrije su na udaru, od automobilske, prehrambene, modne…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku kaže da nemačka privreda trpi trenutno posledice inflacije i da je u ovakvim situacijama normalno da dođe do zatvaranja.

– Nemačka privreda trpi posledice inflacije. Određene firme imale su već probleme tokom korone koji su se sada samo nastavili. U Nemačkoj je prisutna velika konkurentnost tako da one manje firme brže stradaju, kaže Rajić.

– Kompanije su dosta ugrožene jer dolazi do pada kupovne moći građana, što je opet posledica inflacije odnosno rasta cena. Treba sačekati period kada će se inflacija stabilizovati, tek tada će se steći bolji uslovi za rad i tada se može očekivati da ne dolazi do ovako čestih stečajeva.

– Pod ovakvim uslovima, sasvim je normalno da dolazi do zatvaranja, zakljućio je Rajić.

Proizvođač automobila gasi fabriku

Francuski proizvođač delova za automobile Valeo želi da zatvori deo fabrike u nemačkom gradu Bad Nojštajtu u julu sledeće godine. Sindikat metalskih radnika Nemačke navodi da će bez posla ostati oko 300 radnika u proizvodnji dok će oko 200 radnih mesta u istraživanju i razvoju kompanija sačuvati. Valeo je o stečaju već obavestio svojih 500 zaposlenih.

– Ova vest je šok za sve nas – saopšteno je iz radničkog veća. Iz sindikata navode da je zatvaranje pogona ozbiljan udarac za industriju u Bavarskoj.

– Kompanija želi da premesti proizvodnju elektromotora u budućnosti na jeftiniju lokaciju – rečeno je iz sindikata.Lokalni mediji, pozivajući se na izvore iz kompanije, prenose da će se u budućnosti proizvodnja odvijati u fabrici u Poljskoj.

Proizvođač posuđa otišao u stečaj

Nakon 229 godina, tradicionalna kompanija Zeller iz Nemačke morala je da proglasi bankrot. Proizvođač posuđa poznat je po mnogim popularnim proizvodima.

Ovo je drugi put da je nemački proizvođač keramike Zeller zapao u finansijske poteškoće.

Sada je kompanija ponovno morala da podnese zahtev za stečaj, pišu nemački mediji, a prenosi Fenix magazin.

Fabrika Zeller već oko 125 godina proizvodi posuđe serije “Hahn und Henne”. Kako navode iz kompanije, čuveno posuđe se proizvodilo isključivo u Švarcvaldu. Bilo uz doručak ili poslepodne uz kafu i kolač – čaše i tanjiri s crnim petlom ili kokoši na žutoj pozadini često su bile glavne na sveže postavljenom stolu u Nemačkoj.

Proizvođač Zeller je tradicionalna nemačka kompanija. Njihovi proizvodi su vrlo popularni i van Nemačke, na primer u SAD-u.

Čuveni proizvođač igračaka otišao u stečaj

Poznata nemački proizvođač igračaka Plejmobi otpušta stotine zaposlenih u poslovnicama širom sveta! Nemački mediji navode da kompanija ukida oko 700 radnih mesta širom sveta dok će u Nemačkoj bez posla ostati 370 radnika.

Grupacija Horst Brandster, vlasnik brenda, čije je sedište u Cirndorfu, objavila je vest o ukidanju radnih mesta u ponedeljak. Ukidanje radnih mesta odgovara udelu od 17 odsto u celom svetu i 16 posto ukupnog broja zaposlenih u Nemačkoj.

– Uprava kompanije odlučila se na stečaj nakon što je dovršila sveobuhvatnu analizu svih poslovnih područja i uzimajući u obzir poslovni razvoj i trenutne privredne izazove – rekao je portparol kompanije.

Matična kompanija prema navodima nemačkih medija u poslednje dve poslovne godine beleži velike gubitke u prodaji i zaradi. Kompanija je u petak objavila da proizvođač Plejmobi želi da premesti proizvodnju određenih proizvoda i ukine 74 radna mesta.

Iz kompanije su objavili da izrada posebnih formi za igranje više nije jedna od temeljnih kompetencija i da je izgubila na važnosti. Plejmobi je lansiran 1974. godine.

Modna kuća otišla u stečaj nakon 123 godine rada

Nemačka modna kuća Rubsamen sa sedištem u Augzburgu proglasila je nedavno stečaj. Zaposleni u nekim trgovinama su već dobili otkaz. Modna kuća ima inače 13 prodavnica u Fridbergu, Ajhahu, Firstenfeldbruku, Valhajmu, Murnauu, Landsbergu, Dahauu i Šrobenhauzenu.

Prva prodavnica otvorena je u Augzburgu davne 1900. godine. Nemački mediji navode da je proces stečaja za tri kompanije grupe Rubsamen otvoren 28. septembra. Možda postoji rešenje za grupu u okviru stečajnog plana odnosno dogovora sa poveriocima.

Zbog procesa ulagača koji je pokrenut poslednjih nedelja takođe očekujemo da ćemo dobiti obavezujuće odgovore od onih ulagača koji su izrazili ozbiljan interes za ulaganje ili preuzimanje kompanije tokom oktobra – poručili su iz uprave. Kompanija smanjuje prodajni prostor, a uz ostalo istovremeno proširuje servisne i konsultantske usluge.

Prehrambena kompanija ide u stečaj

Renomirani proizvođač dečje hrane Innfood je još jedna nemačka prehrambena kompanija koja je podnela zahtev za stečaj. Kako bi se izbeglo više praznih polica u supermarketima, kompanija očajnički traži pomoć investitora.

Naime, Innfood je leta ove godine pokrenuo stečaj i od tada se kompanija bori za opstanak. Kao proizvođač privatne robne marke za maloprodajnog trgovačkog diva Edeku, između ostalih, stečaj bi takođe mogao da utiče na mnoge potrošače.

– Od oktobra traje stečajni postupak. Potrebna je hitna finansijska injekcija kako bi se osigurala budućnost kompanije. Međutim, prema rečima Džohena Vagnera iz advokatske kompanije Wagner-Lehner, već su vođeni razgovori s mogućim investitorima, izvestio je “Lebensmittelzeitung”.

Otišla u stečaj jedna od najvećih nemačkih kompanija

Klingel grupa iz Pforzheima je u maju podnela zahtev za stečaj. Kompanija je jedna od najvećih kompanija za poštu u Nemačkoj, sa istorijom koja datira još od 1923. godine.

Oko 1.600 zaposlenih pogođeno je aktuelnim dešavanjima, pišu nemački mediji. Pre samo nekoliko decenija, porudžbina poštom bila je popularna alternativa fizičkoj maloprodaji.

Vesti o nelikvidnosti nisu novost za nemačko tržište. Velika imena poput Peek & Cloppenburg, Gerri Veber, Gortz i Ahlers AG proglasila su bankrot.

Razlozi su bili veoma slični, a Klingel grupa je navela i da je bankrot posledica inflacije, pažljivijeg trošenja novca i posledica rata u Ukrajini.

Korak u stečaj na sopstvenu odgovornost kompanije bio je neizbežan. Takođe je odlučeno da se sada preduzme ovaj korak kako bi se što bolje iskoristile mogućnosti restrukturiranja.

– Kao i cela industrija poštom, Klingel grupa se već godinu dana suočava sa ogromnim izazovima. Sveukupno ekonomsko okruženje se enormno promenilo, rekao je izvršni direktor K-Mail Order GmbH&Co.Time je oko 1.600 zaposlenih u neizvesnosti.

Kurir.rs/Blic /Fenix Magazin

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE