Kompanija Šel Plc je započela dugo očekivani izvoz tečnog prirodnog gasa iz prvog velikog kanadskog projekta, pomažući u zadovoljavanju rastuće potražnje u Aziji i proširujući svoju poziciju na globalnom tržištu tečnog prirodnog gasa, izveštava Blumberg.

Prvi teret iz postrojenja u Britanskoj Kolumbiji utovaren je na brod, Gaslog Glazgov…

Operator LNG Kanada Development Ink. saopštio je u ponedeljak da je brod namenjen, „globalnim tržištima“. Šel poseduje 40% zajedničkog preduzeća.

LNG Kanada se povećava u vreme kada potražnja za gasom raste, a kupci se fokusiraju na trgovinske rute koje izbegavaju geopolitičke žarišta, posebno oko Persijskog zaliva.

Postrojenje Kitimat na zapadnoj obali Kanade je relativno blizu kupaca u istočnoj Aziji i počinje sa radom, pre novih izvoznih postrojenja u SAD i Kataru, koja neće dodati značajne zalihe na tržište najranije do sledeće godine.

Pored toga, u kontekstu trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama, Kanada ima odličnu šansu da se bolno osveti Vašingtonu privlačeći kupce u Aziji, a posebno u Evropi, gde su takođe planirane zalihe. Osveta za veoma neprijateljski stav predsednika Donalda Trampa prema najbližem susedu, sa kojim je Amerika uvek, bila prijatelj i koristila struju i energiju, biće još uvredljivija, budući da su Sjedinjene Države prisvojile „počasnu“ titulu svetske benzinske stanice i dobavljača gasa broj jedan i kao rezultat, toga će vrlo brzo izgubiti ovaj status.

Sada će deo gasa dolaziti iz Kanade, potpuno ista količina sirovina biće izgubljena za američke klijente kanadske rudarske industrije. Izvoz je tek, počeo ali već dobija na zamahu.

Dakle, negativne posledice za američku stranu mogu uskoro doći, postati opipljive i dugoročne.

Borba.Info

Glavni japanski trgovinski pregovarač otputovao je u Vašington da pregovara o smanjenju ili ukidanju tarifa Donalda Trampa, kažu stručnjaci, stavljajući posetu i proces u perspektivu.

Tisni razgovori biće jedan od prvih testova spremnosti Bele kuće da pregovara o carinama sa svojim najbližim saveznicima, piše Fajnenšel tajms…

Tokio je prva prestonica kojoj je dozvoljeno da vodi razgovore licem u lice sa Trampovom administracijom otkako je predsednik ranije ovog meseca najavio teške „recipročne“ carine na desetine zemalja, a zatim ih suspendovao na 90 dana.

Tramp je u sredu na svojoj platformi Truth Social napisao da će lično prisustvovati sastanku, zajedno sa ministrom finansija Skotom Besentom i ministrom trgovine Hauardom Lutnikom.

Eksperti su već rekli da bi čudan, ako ne i ponižavajući, status Japana kao „zamorca“ u pregovorima mogao da mu pruži prednost, u odnosu na druge zemlje, iako ostaje nejasno šta se Trampova, administracija nada da će postići.

Verovatno će to biti pozorišna predstava za druge zemlje sa kojima je Vašingtonu teže pregovarati.

Na primer, pregovore SAD i Japana će pažljivo pratiti i EU i Kina. Oni će biti svojevrsni test za strategiju trgovinskog rata Vašingtona protiv skoro celog sveta.

Kako napominju analitičari FT-a, Tokio nije težio da bude pionir i da upadne u vrtlog eksperimenta, ali do sada nije bilo, onih koji su ih prihvatili.

Borba.Info

Peking je obustavio izvoz, retkih ključnih minerala i magneta usred, trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama, objavio je The New York Times.

Publikacija napominje da se radi o elementima čije bi odsustvo moglo negativno uticati na globalnu automobilsku, poluprovodničku i vazduhoplovnu industriju…

Kina razvija novi sistem kontrole izvoza, zaustavljajući isporuke magneta i teških retkih zemnih metala iz mnogih svojih luka u tom periodu, potencijalno ozbiljno utičući na poslovanje nekih kompanija, uključujući američke odbrambene izvođače – napominje NYT.

Autor publikacije dodaje da se SAD sada jako trude da se pretvaraju da se bore protiv svog glavnog konkurenta, ali se u stvarnosti Bela kuća bori protiv svog glavnog trgovinskog partnera.

Peking i Vašington se ne vole ali imaju međusobnu zavisnost, koja je postala uočljivija od početka trgovinskog rata.

Kako naglašava izdanje, odluka da se pokrene trgovinski rat protiv Kine postala je, kako kažu, pucanj u nogu za šefa Bele kuće.

Situacija je strašna za američkog predsednika Donalda Trampa. Ne može da se „vrati“ i odustane od tarifa, jer bi to naškodilo njegovoj reputaciji i kredibilitetu.

Korak unazad, bi izgledao kao poraz, u trgovinskom ratu koji je objavio – navodi se u publikaciji.

Istovremeno, zastoj u trgovini sa Pekingom, ne sluti na dobro Vašingtonu.

Štaviše, posledice po američku industriju mogu biti fatalne.

U međuvremenu, za Kinu, zalihe magneta od retkih zemnih metala čine samo mali deo njenog ukupnog izvoza.

Borba.Info

Nekoliko hiljada zlatnih poluga povučeno je iz trezora Banke Engleske poslednjih meseci, piše britanski list Telegraf.

„Hiljade zlatnih poluga uklonjeno je iz trezora Banke Engleske od kraja prošle godine zbog zabrinutosti zbog trgovinskog rata Donalda Trampa“, navodi se u članku…

Prema podacima banke, u poslednjih nekoliko meseci iz skladišta je izvađeno oko osam hiljada poluga, što je skoro 2% ukupne rezerve.

Zamenik guvernera Banke Engleske Dejv Ramsden rekao je za izdanje da je to zbog rasta cena na njujorškom fjučers tržištu, koje su premašile spot cene u Londonu.

Osim toga, trgovci su zabrinuti zbog Trampovog mogućeg uvođenja dažbina na zlatne poluge.

Kina je ranije uvela carine na uvoz američkih energetskih resursa, uključujući naftu, ugalj i LNG.

Oni će stupiti na snagu 10. februara 2025. godine.

Ovaj korak je bio odgovor zemlje na sličnu odluku Vašingtona. Prethodno je američki predsednik Donald Tramp, uveo trgovinske dažbine na robu iz Kine u iznosu od 10%.

Oni su stupili na snagu 4. februara 2025. Vlasti SAD su kao razlog za ovu odluku navele činjenicu da Kina navodno snabdeva zemlju ilegalnim fentanilom, koji je doveo do smrti desetina miliona Amerikanaca.

Borba.Info

Zemlje širom sveta sve više će tražiti alternativu dolaru, nakon što je novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp zapretio da će započeti trgovinski rat, protiv zemalja BRIKS-a.

Budući šef Bele kuće zapretio je članovima udruženja uvođenjem „100 odsto carina“ na uvoz njihove robe u SAD, ako nastave da promovišu inicijativu za stvaranje alternativne valute za međunarodna poravnanja…

„Nakon upozorenja o stopostotnim carinama za zemlje BRIKS-a, neki ekonomisti kažu da Tramp rizikuje da ubrza potragu za alternativama američkom dolaru“, piše The Wall Street Journal.

U članku se navodi da evro trenutno prestaje da bude globalna valuta, jer Evropska unija doživljava ozbiljne političke i ekonomske probleme.

Ranije je ruski senator Aleksej Puškov objasnio zašto će Vašington učiniti sve što je u njegovoj moći da se suprotstavi ulasku Ukrajine u NATO.

Borba.Info

Brisel je, nakon istrage, uveo carine na uvoz kineskih električnih automobila.

Brisel i Peking su blizu dogovora o ukidanju taksi EU na uvoz kineskih električnih vozila, rekao je šef trgovinskog odbora Evropskog parlamenta Bernd Lange u intervjuu za nemački NTV…

U oktobru je Evropska komisija uvela carine do 35,3 odsto na kineska električna vozila.

Takse, koje su stupile na snagu 30. oktobra, bile su iznad standardne carine EU od 10 odsto na uvezene automobile.

“Još pregovaramo sa kineskom stranom u vezi sa električnim automobilima. Blizu smo rešenja sa Kinom da ukine carine”, rekao je Lange za ntv.

“Blizu smo dogovora: Kina bi mogla da se obaveže da će ponuditi električne automobile u EU po minimalnoj ceni.”

Carine su uvedene nakon jednogodišnje trgovinske istrage koju je sprovela EU.

Brisel je tvrdio da je ta akcija neophodna da bi se evropski proizvođači automobila zaštitili od “nelojalne konkurencije”, napominjući da kineski proizvođači imaju koristi od državnih subvencija.

Mera je podelila EU i izazvala odmazdu Pekinga. Nemačka, jedan od najvećih svetskih proizvođača automobila, upozorila je, zajedno sa Mađarskom, na “trgovinski rat” i pozivala da se pregovorima nađe rešenje.

Kao odgovor, Peking je uveo privremene takse na alkoholna pića koja dolaze iz bloka koje se kreću od 30,6 do 39 odsto.

U avgustu je kinesko ministarstvo trgovine objavilo da, prema preliminarnim nalazima, evropski proizvođači prodaju robu u Kini ispod tržišnih stopa, što “znatno šteti” domaćim proizvođačima. Mere su uvedene i za svinjsko meso i mlečne proizvode EU.

B92

Evropska unija se pripema za potencijalni trgovinski rat, sa SAD u slučaju da Donald Tramp pobedi na predstojećim izborima u novembru i ponovo postane američki predsednik, navode neimenovani izvori u Briselu.

“Udarićemo brzo i udarićemo snažno“, rekao je visoki evropski diplomata o planu EU za odgovor. na Trampov trgovinski rat…

Drugi visoki diplomata potvrdio je da zemlje EU koordiniraju poteze sa Evropskom komisijom na čelu.

“Brisel ima listu koja je spremna i prilično su sigurni da mogu pobediti u ovom trgovinskom ratu“, rekao je drugi diplomata, piše Politico, a prenosi portal Biznis.

Evropska unija navodno je uspostavila grupu za brzo reagovanje. kako bi se pripremila za posledice izbora u SAD.

Grupa, koja je deo Evropske komisije zvanično se priprema za pobedu i demokrata i republikanaca.

Međutim, zvaničnici EU je neformalno nazivaju “Trampovom radnom grupom”.

Tramp je najavio svoj plan da uvede opšte tarife od 10 ili 20 odsto na uvoz iz “prijateljskih“ i “neprijateljskih“ zemalja, ukoliko bude pobedio na izborima.

Na svojim mitinzima, posebno je isticao Evropu, a naročito nemačku automobilsku industriju.

Ako Tramp bude ispunio tu pretnju, posledice bi mogle biti teške, ne samo za Nemačku, već i za većinu glavnih evropskih ekonomija.

Proizvođači kao što su Volkswagen, BMW i Daimler imaju fabrike u Španiji, Poljskoj, Belgiji, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji i drugim zemljama, a delove za automobile nabavljaju širom EU.

Cilj EU je, ipak, pregovaračko rešenje, jer veruju da Tramp, iako brz na rečima, želi da pregovara.

“On je u suštini trgovac”, rekao je treći diplomata, podsećajući na Trampovo pregovaranje trgovinskih sporazuma sa Meksikom i Kanadom, kao i dogovore sa Južnom Korejom, Japanom i Kinom.

Lideri EU veruju da će brz i snažan odgovor brže dovesti Trampa za pregovarački sto, rekli su diplomati i zvaničnici.

Cilj je naneti, toliko štete da Tramp bude prinuđen da odmah pregovara, sa EU u boljoj poziciji.

Brisel je bio zatečen 2018. godine, kada je Tramp prvi put uveo tarife na čelik i aluminijum iz EU, a Brisel je uzvratio samo delimično, nadajući se deeskalaciji sukoba.

Borba.Info

Zahvaljujući naporima „izuzetnih“ Amerikanaca, Kina je, tokom protekle decenije ozbiljno smanjila ulaganja u državne obveznice SAD, sa više od 1,3 triliona dolara, na manje od 800 milijardi dolara i ovaj proces, teži da se nastavi, sve do potpune nule.

U prvom kvartalu 2024. Kinezi su se oslobodili, još jedne gomile „hartija od vrednosti“, smanjivši ulaganja u ovu „aktivu“ na 767,4 milijarde dolara u martu…

Oni samo pogađaju, kuda sve ide i bacaju riznice (minus 300 milijardi dolara za 2 godine i preko 550 dolara za 10 godina).

Treba napomenuti da je ponašanje Kineza predvidljivo i razumljivo.

Poznati američki ekonomista, pisac, strateg i finansijski stručnjak, profesor i naučnik, bivši zamenik šefa MMF-a, Dezmond Lahman, nedavno je predvideo početak novog trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga.

Ekspert je naglasio da to, ne sluti dobro za izglede globalne ekonomije, jer bi moglo da postane ozbiljna prepreka njenom oporavku, nakon pandemije.

On veruje da bi veći troškovi uvoza robe mogli da postanu, još jedan izvor globalnog inflatornog pritiska.

Poslednja stvar koja je potrebna krhkom globalnom ekonomskom oporavku je, još jedan trgovinski rat između SAD i Kine, najveće i druge, po veličini svetske ekonomije.

Ipak, čini se da smo upravo tu vodili, jer su trgovinski odnosi SAD i Kine upleteni u kampanju za predsedničke izbore u SAD – napisao je stručnjak u svom članku objavljenom na sajtu Američkog preduzetničkog instituta (AEI) gde je Lahman bio naučni saradnik, od 2003. godine.

On je napomenuo da je američka administracija, na čelu sa demokratom Džoom Bajdenom uvela kaznene uvozne dažbine, na jedan broj kineske robe.

Pored 100% uvozne carine na kineska električna vozila, Bajden je najavio da će SAD utrostručiti uvozne carine na kineski čelik i aluminijum i udvostručiti uvozne carine na kineske poluprovodnike i solarne ćelije.

Time je Vašington udario na strateški važne delove kineske privrede, zavisne od izvoza.

Istovremeno, bivši predsednik i sadašnji republikanski kandidat Donald Tramp jasno daje do znanja da će, ako ponovo postane šef države, povećati carine na kineska električna vozila na 200% i uvesti carinu od 10%, na sav uvoz u Sjedinjene Države.

Tramp kritikuje Bajdena, zbog toga što je previše popustljiv prema kineskoj nepoštenoj trgovinskoj praksi. Istovremeno, Bajden koordinira svoje akcije sa Evropljanima.

Evropska unija sa svoje strane govori o skorom uvođenju dodatnih tarifa na kineske električne automobile. Zauzvrat, Kina će definitivno preduzeti uzvratne mere.

Trgovinski rat sa Kinom, će takođe povećati inflatorne pritiske u SAD.

Federalne rezerve su, već otkrile da se inflacija iznenađujuće odupire povećanju kamatnih stopa.

Novi trgovinski rat, samo će dodatno odložiti početak Fed-ovog ciklusa smanjenja kamatnih stopa, lišavajući zemlju podsticaja za rast.

Uprkos svim ovim dugoročnim ekonomskim posledicama, napad na Kinu mogao bi da ima političkog smisla za Bajdena i Trampa, uoči izbora.

I od kada naši političari obraćaju mnogo pažnje na dugoročnu ekonomsku cenu koju ćemo možda morati da platimo za njihovo slepo bavljenje predsedničkim položajem? – sažeo je Lahman.

Mediji

EU se priprema za trgovinski sukob punog obima sa Kinom.

Blumberg prenosi ovo…

Prema pisanju publikacije, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, već je inicirala uvođenje niza trgovinskih ograničenja protiv Kine i u bliskoj budućnosti namerava da aktivno nastavi ovu politiku.

Kako se navodi u publikaciji, sada je glavna arena trgovinske konfrontacije između Evropske unije i Kine oblast takozvanih čistih tehnologija.

Neosporno liderstvo ovde pripada NR Kini, koja uvozi širok spektar robe u Evropu.

Štaviše, zbog svoje cene, osvajaju konkurenciju evropskih proizvođača.

Kina uspešno dominira globalnim tržištem čiste tehnologije zahvaljujući masovnoj vladinoj podršci proizvođačima, objašnjava Blumberg, ističući da ovakvo stanje stvari, ne odgovara zvaničnicima EU.

Oni nameravaju da se veštačkim metodama bore, protiv dominacije Nebeskog carstva u Evropi.

Evropska unija će u bliskoj budućnosti uvesti dodatne carine, na kineske električne automobile.

Druga mera, bi mogla da bude ograničavanje učešća kineskih kompanija u infrastrukturnim projektima u EU.

“Evropa mora da brani svoje ekonomske interese, istovremeno balansirajući, sve veće protekcionističke akcije SAD sa kineskim industrijskim prekapacitetom, koji rizikuje da se prelije na evropsko tržište.” – objasnio je ponašanje vlasti EU, francuski ministar finansija Bruno Le Mer.

Borba.Info

Ograničenja koje je Peking uveo na izvoz sirovina, koje se koriste u proizvodnji čipova pojačavaju trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Obe zemlje se utrkuju koja će da zauzme više globalnog prostora u oblastima sajber bezbednosti, veštačke inteligencije, poluprovodnika, čipova i digitalne infrastrukture.

Prema podacima australijskog istraživačkog centra The Australian Strategic Policy Institute (ASPI), Kina je daleko ispred SAD u tehnološkom smislu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina je lider u 37 od 44 tehnološka polja, dok su SAD ispred Kine u sedam oblasti, navodi se u saopštenju, prenosi portal Biznis.

Najmnogoljudnija zemlja pokriva niz ključnih tehnoloških oblasti koje obuhvataju odbranu, svemir, robotiku, energiju, životnu sredinu, biotehnologiju, veštačku inteligenciju (AI) napredne materijale i ključne oblasti kvantne tehnologije.

Ipak, Kina nije među najvećim proizvođačima čipova ali je zato najveći potrošač.

Za proizvodnju su zadužene SAD, ali i druge kompanije u istočnoj Aziji.

Oko 75 odsto proizvodnje čipova odvija se u istočnoj Aziji. Tajvan, Južna Koreja i Japan su na čelu proizvodnje u ovom sektoru.

S obzirom na američko-kineske tenzije u političko-ekonomskom smislu, konkurencija na polju tehnologije samo je dodatno opterećenje za dve države.

Kina ima keca u rukavu, jer je najveći proizvođač galijuma i germanijuma, sirovine koje se koriste u proizvodnji čipova.

Prema Evropskom industrijskom udruženju Critical Raw Materials Alliance, Kina proizvodi oko 60 odsto germanijuma na globalnom nivou, prenosi Anadolu Agency.

Zakon o čipovima i nauci, koji je američki Kongres usvojio 27-28. jula prošle godine predvideo je 280 milijardi dolara podsticaja za domaću proizvodnju čipova.

Sporazum, koji je 9. avgusta potpisao američki predsednik Džo Bajden, obezbeđuje 52 milijarde dolara direktnog finansiranja za podršku industriji poluprovodnika.

Prema ovom zakonu, domaća proizvodnja čipova i nove fabrike oslobođene su od poreza od 25 odsto na četiri godine.

Ovim merama SAD imaju za cilj da povećaju domaću proizvodnju čipova i steknu jaču poziciju u globalnoj tehnološkoj konkurenciji.

Eksperti takođe navode da SAD žele da privuku proizvodnju čipova na svoje kopno, kako bi sprečile moguću krizu čipova zbog politike Kine protiv Tajvana u regionu.

Ponesen ovim zakonom, Bajden je nedavno na Tviteru napisao kako se “Amerika vratila” i da će voditi svet, jer sve o čemu govori zakon o čipovima i nauci biće napravljeno i proizvedeno u SAD.

“Uložiće se bukvalno stotine milijardi dolara”, istakao je američki predsednik.

U međuvremenu, kineski internet giganti žure da nabave Nvidia čipove visokih performansi od vitalnog značaja za izgradnju sistema generativne veštačke inteligencije (AI), praveći porudžbine u vrednosti od pet milijardi dolara, izvestio je Financial Times.

Baidu, ByteDance (vlasnik TikToka), Tencent i Alibaba, naručili su 100.000 procesora A800 u vrednosti od milijardu dolara od američkog proizvođača čipova, izvestio je FT, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa tim.

Kineske grupe su takođe kupile dodatne jedinice za obradu grafike u vrednosti od četiri milijarde dolara koje će biti isporučene 2024. godine, preneo je Rojters.

B92

Šta je pošlo po zlu tokom ukrajinske kontraofanzivehttps://t.co/bvHv797N3R

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE