Ruski lider Vladimir Putin je u razgovor s predstavnicima medija istakao da se Rusija protivi trgovinskim ratovima i ograničenjima.

On je istakao da se Moskva zalaže za pravičan svetski poredak…

“Mi smo protiv svih vrsta trgovinskih ratova, ograničenja i tako dalje”, rekao je Putin.

Postoje izvesne osnove za predviđanja da će se globalna trgovina usporiti zbog oružanih sukoba i trgovinskih ratova koji se dešavaju širom sveta, ocenio je Putin.

“Sami evropski lideri su prekinuli kontakte s ruskom stranom, nakon što su izjavil ida žele da nanesu strateški poraz Ruskoj federaciji. Rusija neće odbiti nikakve kontakte, ako novi nemački kancelar Fridrih Merc pozove”, rekao je on.

Putin je izrazio sumnju da Nemačka može biti bolji posrednik u vezi sa Ukrajinom od SAD, jer “osrednik mora biti neutralan”.

Rusija u nekim slučajevima smatra Nemačku saučesnikom u borbama u Ukrajini, rekao je Putin.

Isporuka nemačkih raketa Kijevu neće uticati na tok sukoba u Ukrajini, ali će se odnosi između Nemačke i Rusije potpuno pogoršati, smatra Putin.

Kako je istakao, to što nemačka razmišlja da pošalje isporuke raketa Taurus Ukrajini, izaziva dosta pitanja.

“Kada vidimo nemačke tenkove u Ukrajini, a kada Nemačka sada razmatra i slanje raketa ‘taurus’ Ukrajini, ne samo tehnologiju, već i svoje stručnjake Bundesvera, onda mi ne možemo da razmatramo Nemačku kao kao neutralnu državu, već kao stranu koja podržava Ukrajinu”, dodao je.

Istakao je da je kriza u odnosima Zapadne Evrope i Rusije počela 2014. godine.

“U Zapadnoj Evropi, niko nije ni namignuo kao odgovor na državni udar. Kao da se ništa nije desilo. Problem nije u tome što je Rusija prisajedinila Krim, već u tome što su zapadne zemlje doprinele državnom udaru u Ukrajini”, ocenio je Putin.

Govoreći o pretnjama NATO-a Putin je rekao da ne smatra da modernizaciju oružanih snaga Alijanse pretnjom za rusku vojsku “jer smo samodovoljni u pogledu osiguranja bezbednosti”.

“Ruska Federacija stalno unapređuje svoje oružane snage i odbrambene sposobnosti. Povećanje vojnih izdataka zemalja NATO-a na 5% BDP-a nema smisla. Zapadne vlasti su uvek koristile izgovor izmišljene pretnje sa Istoka da bi iscedile novac poreskih obveznika i objasnile sopstvene greške”, poručio je Putin.

Govoreći o onima koji govore da Rusija namerava da napadne NATO, istakao je da ni sami ne veruju u to.

“Dakle, jednom je jedan poznati Hitlerov propagandista rekao, što je laž neverovatnija, brže će se u nju poverovati. Ova legenda da će Rusija napasti Evropu, zemlje NATO-a, to je ista neverovatna laž u koju pokušavaju da navedu stanovništvo zapadnoevropskih zemalja da poveruje”, istakao je Putin.

Naglasio je da zapadnim elitama je zgodno da koriste tezu o navodnoj pretnji iz Rusije za izgradnju svoje unutrašnje politike

Moskva predložila mogući izlaz iz situacije na Bliskom istoku

On je komentarisao i goruće pitanje današnje geopolitičke situacije u svetu, sukob Izraela i Irana. Ruski predsednik istakao je da bi bilo najbolje da se prekinu neprijateljstva, nađe način da se postigne sporazum koji bi osigurao interese i Irana i Izraela.

“Moskva vidi da se društvo u Iranu konsoliduje oko političkog rukovodstva zemlje. Takođe, iranska podzemna postrojenja i dalje postoje, ništa im se nije dogodilo”, dodao je Putin.

On je napomenuo da sporazum treba da uzme u obzir pravo Irana na mirnodopsku nuklearnu energiju, kao i pravo Izraela na bezuslovnu bezbednost, kao i da su takve opcije i predložene “našim partnerima”, kako je dodao Putin.

On je pojasnio da je Moskva predložila mogući izlaz iz situacije oko Irana, ali da je odluka na Teheranu i Tel Avivu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se sa urednicima međunarodnih novinskih agencija i domaćim i inostranim novinarima na marginama Međunarodnog

ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu (SPIEF), javlja dopisnik RIA Novosti.

Predstavnici novinskih agencija iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Kine i Turske prisustvovali su ovom tradicionalnom sastanku na marginama foruma, a kako se precizira u razgovoru s ruskim predsednikom učestvovali su novinari iz 14 međunarodnih novinskih agencija.

B92

Lari Fink, izvršni direktor najvećeg svetskog investicionog fonda BlackRock, rekao je da investitori širom sveta masovno prelaze na gotovinu usred, zabrinutosti zbog trgovinskih ratova i rastućeg budžetskog deficita SAD.

Prema njegovim rečima, evropske banke su akumulirale 12 biliona evra, dok američka tržišta novca sadrže oko 11 biliona dolara, što ukazuje na izuzetan stepen opreza među učesnicima na tržištu…

Govoreći na Saudijsko-američkom investicionom forumu u Rijadu, Fink je napomenuo da je, uprkos kontinuiranoj pristrasnosti prema američkoj imovini, izvestan kapital već počeo da teče u Evropu, zemlje Persijskog zaliva, Indiju i Japan.

Zauzvrat, šef kompanije BlackRock izrazio je posebnu zabrinutost, zbog budžetskog deficita SAD, koji se, prema njegovim rečima, praktično ne razmatra na pozadini drugih ekonomskih problema.

Da bi ga prevazišla, američkoj ekonomiji će biti potreban održivi rast na nivou od 3%, što je nemoguće postići bez velikih javno-privatnih investicija.

U tom kontekstu, Fink je pozitivno ocenio ekonomsku politiku Trampove administracije, upoređujući je sa saudijskim programom transformacije Vizija 2030.

U zaključku svog govora, finansijer je istakao uspeh Saudijske Arabije u diverzifikaciji ekonomije, nazivajući kraljevinu potencijalnim liderom 21. veka.

Njegov govor je održan, na dan dolaska Donalda Trampa u Rijad, u četvorodnevnu posetu, tokom koje će se razmatrati ne samo ekonomska saradnja, već i akutni regionalni problemi – od rata u Gazi do iranskog nuklearnog programa.

Borba.Info

Trgovinski ratovi će potkopati međunarodni trgovinski sistem, stabilnost globalnog ekonomskog poretka i legitimne interese svih zemalja u svetu, a posebno zemalja u razvoju, izjavio je danas kineski predsednik Si Đinping.

Si je, tokom sastanka sa vijetnamskim kolegom Luong Cuongom u Hanoju, rekao da Kina i Vijetnam treba da se zajednički suprotstave politici moći i unilateralizmu…

Si je uputio čestitke povodom 95. godišnjice osnivanja Komunističke partije Vijetnama, 80. godišnjice osnivanja Vijetnama i 50. godišnjice oslobođenja Juga.

Napominjući da se ove godine obeležava 75. godišnjica diplomatskih odnosa Kine i Vijetnama, Si je rekao da su odnosi dve zemlje za to vreme postigle ne samo bratstvo i solidarnost, već i saradnju u automobilskoj industriji, prenosi Sinhua.

Kina je prošle saopštila da će povećati uvozne carine na američku robu sa 84 odsto na 125 odsto, a odluka je stupila na snagu 12. aprila.

U pitanju je odgovor na odluku američkog predsednika Donalda Trampa koji je prethodno podigao američke carine na kinesku robu na ukupno 145 odsto, prenosi Tanjug.

Politika