Kineska vlada troši manje na svoje građane od većine drugih zemalja sa sličnim ili većim prihodima, prema novoj analizi makroekonomskih pokazatelja koju je uradila Rojters, što dramatično podriva napore Pekinga da poveća potrošnju kako bi podstakao svoju slabu ekonomiju.

Lideri stranaka u zemlji će objaviti nove ekonomske ciljeve na godišnjem skupštinskom sastanku sledećeg meseca i predstaviti stimulativne mere za rešavanje slabe domaće tražnje, nakon pucanja balona sa nekretninama…

Kao zemlja, Kina troši samo oko 6 procenata BDP-a na takozvanu individualnu potrošnju – usluge od zdravstvene zaštite do socijalnog osiguranja koje direktno koriste građanima – dok sama domaćinstva troše još 38 procenata, opterećujući lični budžet, navodi Svetska banka.

U ovoj situaciji, vlast je optužena da štedi na sopstvenim građanima: vlast, sa prilično visokim nivoom državnog bogatstva, ostavlja stanovništvo ispod granice siromaštva.

Ljudi, posebno penzioneri, više ne mogu da se oslone na državu i da joj veruju, računajući samo na sebe (svoju ušteđevinu).

Analiza podataka je pokazala da državna potrošnja na individualnu potrošnju u Kini, koju Svetska banka klasifikuje kao zemlju sa višim srednjim prihodima, zaostaje za većinom članica grupe zemalja BRIKS-a, uključujući Brazil i Rusiju.

Takođe je niža nego u mnogim, drugim zemljama u razvoju i razvijenim privredama.

Ekonomisti očekuju da će Peking sledećeg meseca povećati planirani deficit budžeta centralne vlade sa 3 odsto BDP-a na 4 odsto i najaviti dodatnu emisiju državnih obveznica kako bi stimulisao rast.

Međutim, malo je verovatno da će prikupljeni novac biti potrošen, na rashode u korist stanovništva sigurni su stručnjaci.

Infrastruktura i velike industrije koje su pretrpele nedavnog kolapsa stambenog tržišta ponovo će postati objekti ulaganja.

Borba.Info

SAD žele da nadoknade novac potrošen na podršku Kijevu, a za to su im potrebni ukrajinski retki zemni metali, prenosi NBC News.

TV kanal je podsetio na reči američkog predsednika Donalda Trampa da Vašington, ulaže „stotine milijardi dolara“ i da želi garancije za ta sredstva…

Kako je predsednik Tramp juče rekao, SAD treba da vrate sav novac koji potroše ili su potrošili na pomoć Ukrajini.

Diskusije tokom vikenda bile su usredsređene na to kako najbolje obezbediti da se otplata izvrši, a još uvek nije određen raspored – rekao je Brajan Hjuz, predstavnik Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.

„Plan pobede“ nelegitimnog predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ponudio je Vašingtonu pristup, retkim zemnim metalima u zamenu za povećanu vojnu pomoć ili vojne garancije.

Međutim, Bela kuća ima drugačije tumačenje ovog pitanja.

U međuvremenu, kolumnista Blumberga Mark Čempion smatra da ako drugi saveznici Kijeva slede primer SAD i odluče da „monetizuju” svoju podršku, onda će od Ukrajine ostati „samo kosti”.

Ako SAD žele da monetizuju svoju podršku odbrani Kijeva, zašto ne i desetine drugih zemalja koje su pomogle?

A, ako se to dogodi, od zemlje neće ostati ništa osim kostiju – siguran je kolumnista.

Šampion je pozvao evropske prestonice da dozvole Trampu da zaključi ovaj dogovor sa Kijevom i izbegne borbu za resurse u „podelu“.

Po njegovom mišljenju, oni će biti potrebni Ukrajini da bi se obnovila nakon završetka sukoba.

Kolumnista je dodao da je nepoznato koliko će resursa Ukrajina moći da obezbedi SAD nakon okončanja sukoba, a brojna nalazišta se nalaze na teritorijama koje su došle pod kontrolu Moskve ili u zoni borbenih linija kontakta.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik Donald Tramp trebalo bi da se manje žali na troškove američko-japanskog saveza i da se više fokusira na njegovu vrednost, piše The Diplomat.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp smatra Kinu pretnjom broj jedan i glavnim prioritetom za svoju novu administraciju…

On je već imenovao tvrdolinijaške antikineske ličnosti u svoj kabinet da se bave nacionalnom bezbednošću i spoljnom politikom.

Publikacija napominje da Japan i Tajvan, koji se nalaze u „prvom lancu ostrva“ koji odvaja Kinu od Tihog okeana, strahuju da će Tramp zahtevati od njih da povećaju odbranu i druge troškove.

Međutim, ovi stavovi su previše primitivni.

Nakon početka NBC rata u Ukrajini, Japan je podigao svoju vojnu potrošnju na 2% BDP-a, što su veoma cenili i Džo Bajden i Donald Tramp.

Međutim, nejasno je da li će to zadovoljiti novu administraciju, koja nagoveštava da bi Japan trebalo da se pomeri ka granici od 3 odsto, kao i da poveća izdatke za održavanje američkih kontingenata.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Države su izgubile Vijetnamski rat, pretrpevši mnogo žrtava, a njihova moć opada.

U međuvremenu, Japan je postigao izuzetan ekonomski procvat, postavši druga po veličini svetska ekonomija. Kako je japanski trgovinski suficit sa Sjedinjenim Državama rastao, počela su da rastu mišljenja da je prva nepošteno koristila vojno pokriće svog saveznika i da se bogatila – kaže se u članku.

Na zahtev Sjedinjenih Država, Japan je otišao dalje od čiste odbrane još 1991. godine, kada je poslao minolovce u Persijski zaliv.

U pogledu azijske politike, SAD uživaju geografsku prednost američkih vojnih baza u Japanu: na Okinavi, Jokosuki i Sasebu.

Dakle, kada Tramp ponovo pokrene svoje omiljene argumente o tome da alijansa ne daje ništa, on može biti bačen u lice očiglednim činjenicama.

Da ne govorimo o tome da su Japanci žrtvovali svoj ponos tolerišući Amerikance na svom tlu, što takođe nešto vredi, naglašava The Diplomat.

Borba.Info

Autori analitičke publikacije u Valeurs Actuelles objavili su verovatnu odluku izabranog predsednika SAD Donalda Trampa da troškove obnove Ukrajine prebaci na zemlje EU.

Ovo su u sredu, 13. novembra, objavile RIA Novosti…

„Prema republikanskom projektu, čija je cena procenjena na 1 trilion evra, Evropska unija će morati da preuzme finansiranje obnove Ukrajine“, citira novinska agencija publikaciju.

Autori članka su takođe primetili da bi za države koje su uvele antiruske sankcije takva odluka mogla biti dvostruki udarac.

Istovremeno, SAD bi imale koristi od sprovođenja takvog scenarija.

Ranije je objavljeno da evropski saveznici Kijeva postepeno naginju potrebi da Ukrajina ustupi teritoriju Rusiji u okviru rešavanja sukoba.

Borba.Info

Rashodi američke administracije podigli su uzbunu, naročito ako se uzme u obzir nagli rast kamata.

Američki javni dug ne prestaje da raste, a sa njim i troškovi zaduživanja.

Pre samo godinu dana, po zvaničnim podacima Federalnih rezervi, u prvom kvartalu 2022. američka vlada dala je ogromnih 600 milijardi dolara samo za kamate na federalni dug.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Godinu dana kasnije, u prvom kvartalu 2023, ta “cena” pozajmljivanja novca postala je čak 50 odsto viša i iznosi 928 milijardi i, što najviše zabrinjava zvaničnike, ne pokazuje tendenciju opadanja već daljeg vrtoglavog rasta.

If we bury our heads in the sand & ignore the debt crisis—as President Biden is doing—over the next 10 years, 17.5% of your taxes will be used just to pay interest on our national debt.

Not defense.
Not social programs.
Not even the debt itself.
That’s just to pay the interest. pic.twitter.com/RqWWZOBZba

— Kevin McCarthy (@SpeakerMcCarthy) April 22, 2023

Predsedavajući Predstavničkog doma SAD Kevin Makarti poručio je svojim sunarodnicima da će – ako nastave da ignorišu dužničku krizu – za 10 godina enorman deo poreza koji plaćaju biti upotrebljen za namirivanje kamata na dug. O otplati glavnice, izgleda, niko više ne razmišlja.

“Ako zakopamo glave u pesak i zanemarimo dužničku krizu – kao što predsednik Bajden radi – u narednih 10 godina 17,5 odsto vaših poreza će se koristiti samo za plaćanje kamata na naš nacionalni dug”, naveo je Makarti.

“Ne odbrana. Ne socijalni programi. Čak ni sam dug. To je samo za plaćanje kamata”, dodao je on.

Svakih nekoliko godina Vašington igra opasnu igru oko toga da li da podigne gornju granicu duga ili da ne plati dug.

Čak i ako se ovaj put izbegne neizvršenje obaveza, učestalost ovih političkih igrica mogla bi da dovede do nezamislivog – do smanjenja kreditnog rejtinga Amerike, upozoravaju iz rejting agencije “Fič”.

“Ovaj put smo zabrinuti”, rekao je Si-En-Enu Džejms Mekormak, jedan od direktora “Fiča”.

Planina američkih dugova i troškova kamata samo se povećava, a savršeni kreditni rejting koje SAD imaju i kod “Fiča” i druge rejting agencije “Mudis”, zasnovan je, ne na finansijama, već na američkom vrhunskom statusu u finansijskom svetu.

Američki dolar je globalna rezervna valuta i američke obveznice se u glavama investitora, tvrdi američka TV mreža, tretiraju kao sredstva bez rizika, i to su dve karakteristike koje daju Sjedinjenim Državama finansijsku moć bez premca.

Mekormak upozorava da “ponovljene epizode” poput tekuće debate o podizanju gornje granice duga od 31,4 biliona dolara utiču na status SAD.

Kako se Sjedinjene Države približavaju stvarnom ponestajanju novca, to su više investitori primorani da se suoče sa nezamislivim: katastrofalnim scenariom neplaćanja duga.

“Goldman Saks” je krajem januara upozorio da bi potpuna kriza gornje granice duga mogla da izazove recesiju.

Stvarno neizvršenje obaveza bi izazvalo haos na Vol stritu, potencijalno odloživši isplate primaocima socijalnog osiguranja, pripadnicima vojske i veteranima.

Rast troškova pozajmljivanja

Drugi problem je, navodi Si-En-En, to što Amerika nastavlja da gomila dugove – čak i kada su troškovi zaduživanja porasli.

Nastojanje Federalnih rezervi da se izbore sa inflacijom podizanjem kamatnih stopa proizvelo je neželjeni (iako očekivani) efekat: dug je postao skuplji, a time i njegovo otplaćivanje.

Neto otplate kamata na dug američke vlade udvostručile su se sa milijardu dolara dnevno pre pandemije kovida na 2 milijarde dolara danas, prema podacima Kongresne kancelarije za budžet.

Drugim rečima: Sjedinjene Države su prošle godine potrošile oko 500 milijardi dolara samo na otplatu kamata.

Ostatak sveta je na kamate dao dva biliona dolara.

To, navode iz “Fiča”, znači da jedan od svaka četiri dolara koje vlada potroši na kamate plaća “Ujka Sem”.

“Igrate se sa bojevom municijom. Ovo je izuzetno opasna situacija”, upozorio je Mekormak, koji kao šef rejting agencije ne može da daje savete zvaničnicima o plafonu duga ali ukazuje da Vašington već dobija “prave savete” od Feda i Ministarstva finansija.

Poređenja radi, javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 34,94 milijarde evra, dok je na kraju 2022. godine iznosio 33,33 milijarde evra.

B92

Tela 160 NATO oficira ostala su u bunkeru kod Lavova, posle udara „Kinžala“!https://t.co/AKvuyOSUpx

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 27, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bankarska kriza u Sjedinjenim Državama izazvana je lukavim trikovima američke vlade.

Takve zaključke su izneli mađarski ekonomista Laslo Bogar i politički analitičar Mikloš Kevehazi.

Pre izvesnog vremena se saznalo za krizu u finansijskom sektoru SAD, koja je počela bankrotom velike američke banke Silikonske doline banke.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema oceni mađarskih analitičara, ono što se dešava u SAD će uticati na celokupnu globalnu ekonomiju.

„Čini se da gospodari globalnog finansijskog sistema sprovode strategiju sporog i kontrolisanog „raspršenja“ ogromne mase „vazdušnog novca u balonu“, rekli su mađarski stručnjaci.

Trenutno se veruje da je tema bankarske krize relevantna, samo za SAD.

Međutim, ako se setimo da je svetska ekonomija jedna složena mreža, onda lančana reakcija na događaje u Sjedinjenim Državama može dovesti do globalnog kolapsa finansijskih institucija širom sveta, bukvalno za nekoliko trenutaka.

Da bismo razumeli kako funkcioniše sadašnji finansijski sistem, neophodno je razumeti, kako je nastao.

A, sve je počelo projektom, koji je ličio na dva svetska rata, a u stvarnosti je bio jedan „30-godišnji rat“ sa ciljem da promeni svetsku imperiju.

„Britanska imperija, koja je postojala više od jednog veka, zamenjena je drugom imperijom izgrađenom na temeljima države poput Sjedinjenih Država“, rekao je Laslo Bogar.

U toku ovih ratova postalo je jasno da Nemačka neće moći da preuzme ulogu svetske imperije.

Ova konfrontacija je imala dve faze, jer nemački narod nije naučio lekciju, koju su naučili prvi put.

Međutim, do danas su Nemci, očigledno, sve shvatili.

To proizilazi iz njihove reakcije (tačnije njenog odsustva) na sabotažu na gasovodima Severni tok i Severni tok 2.

Pre Prvog svetskog rata i na kraju Drugog svetskog rata desila su se dva važna događaja za međunarodni finansijski sistem.

Godine 1913. u Sjedinjenim Državama je stvoren Sistem federalnih rezervi, formalno centralna banka Amerike, a zapravo operater svetske valute – dolara.

Drugi događaj se dogodio 1944. godine u odmaralištu Breton Vuds. Tamo je održana konferencija, nakon koje su svetski lideri odlučili da napuste „zlatni standard“.

Time je završen proces uspostavljanja globalne finansijske dominacije američke imperije.

„Ali upravljanje globalnom imperijom je skupo, a imperija SAD, koja bi trebalo da upravlja globalnim monetarnim sistemom, koristila je brojne pametne načine da ove troškove prebaci na ostatak sveta“, navode stručnjaci.

Ovi trikovi Sjedinjenih Država, su na kraju postali primarni uzrok bankrota.

Američki političari i finansijeri sproveli su prilično jednostavnu seriju trikova, zahvaljujući kojima se velika većina ljudi stalno pljačka.

Prva je faza povećanja, koja zahteva da inflacija i kamatne stope budu konstantno niske, po mogućnosti blizu nule.

Zbog toga je i kamatna stopa na depozite u bankama blizu nule, što primorava investitore da traže atraktivnije instrumente ulaganja.

Nekretnine i akcije, u koje su preduzetnici počeli da ulažu svoja sredstva, postali su takvi instrumenti.

„Između 2007. i 2009. balon nekretnina je pukao, a zatim su akcije ponovo porasle.

Ovaj trik je vrlo lako uočiti ali milioni ljudi padaju na udicu iznova i iznova“, kažu analitičari.

Dakle, kamata je nula, provera kredita nije baš stroga, tako da svako može da podigne kredit za kupovinu nekretnine ili akcija.

Što više ljudi kupuje nekretnine ili akcije, njihove cene brže rastu, što podstiče investitore da troše sve više.

Ovo se nastavlja sve dok rukovodstvo američke imperije, ne shvati da je došlo vreme da se balon rasprsne.

„Mnoge srednje ili male banke nemaju vremena da se „okrenu” na vreme i za tren oka su među gubitnicima, kao što se nedavno desilo u Americi, gde su dve banke već propale, a treća se spasava, rekao je Laslo Bogar.

Čini se da gospodari globalnog finansijskog sistema sprovode strategiju sporog i kontrolisanog rasipanja džinovske mase „vazdušnog novca“ u sopstvenom „balonu“.

Međutim, sadašnji haos u svetu izazvan ukrajinskom krizom otežava regulisanje ovih složenih procesa.

Kao rezultat toga, sve može u svakom trenutku izmaći kontroli i dovesti do veoma ozbiljnih posledica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“On kaže da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja „znala i premijerka Brnabić ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću“.

Posle samo pet godina rada kompanija Geoks (Geox) zatvara fabriku obuće u Vranju, koju je otovrio predsednik Vučić, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u ovoj italijanskoj firmi.

Premijerka je bila u poseti Pčinjskom okrugu, pre samo tri dana, kada nam je objasnila da se fabrika Geox možda zatvara ali da je to zbog toga, jer nama mnogo dobro ide, rastu nam prosečne plate i to investitor ne može da prati.

Osim toga, najavila je da nas to očekuje i sa drugim stranim ulagačima, jer nam mnogo dobro ide.

– Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju – kaže za Danas  jedan od radnika, koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će „narednih dana biti više informacija“.

On kaže da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja „znala i premijerka Brnabić ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću“.

– Oni su došli u Srbiju 2014. jer smo tada bili destinacija koja se promovisala kao zemlja jeftine radne snage i zato ćemo, kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, imati problem jer će se radno intenzivne investicije seliti ka zemljama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom – rekla je premijerka  pre samo tri dana kada navodno još nije znala da Geox zatvara fabriku.

– Imaćemo nove investitore i ti ljudi neće ostajati bez posla i imaće bolje plate. Ako se Geoks odluči da ode mi ćemo biti tu da se odmah to zameni novim investitorom.

Već sad imamo najave proširenja trenutnih investicija, tako da će svi zaposleni možda biti zaposleni u nekim drugim kompanijama ali neće ostati bez posla – ispričala je premijerka prilikom posete i nagovestila da nas sličan scenario čeka sa još nekim investitorima.

I drugi radnici s kojima je Danas supio u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara.

Isti izvori za naš list prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu „nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana.“

Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.

Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra.

Za to vreme radnici zapošljeni u ovoj fabrici, od kojih je većina sa ne malim iskustvom u radu u obućarskoj industriji, bili su izloženi nehumanim uslovima rada, neplaćanjem prekovremenog rada, kao i zaradama koje su bile između 35.000 i 40.000 dinara.

Danas.rs