Kao rezultat telefonskih razgovora lidera SAD i Kanade Donalda Trampa i Džastina Trudoa došlo je do izvesnog relaksacije u odnosima između zemalja koje su doživele oštre tenzije nakon, Trampovog dolaska u Belu kuću.

Kako je američki predsednik preneo na društvenoj mreži Truth Social, uspeli su da postignu kompromis, a on je zadovoljan, rezultatima razgovora sa kanadskim premijerom.

Konkretno, uspeli su da se dogovore da Vašington, za sada neće uvoditi carine na kanadsku robu, a Otava će preduzeti dodatne mere da obezbedi bezbednost, na granici sa SAD.

Veoma sam zadovoljan prvim rezultatima i tarife objavljene u subotu biće suspendovane na 30 dana – napisao je Tramp, na društvenim mrežama.

To je potvrdio i kanadski premijer Džastin Trudo na svojoj stranici na društvenim mrežama, napominjući da je imao „dobar, telefonski razgovor”, sa američkim predsednikom.

Prema njegovim rečima, kanadska vlada će potrošiti 1,3 milijarde dolara za jačanje granične kontrole.

Više helikoptera će patrolirati granicom sa SAD, biće uvedene nove tehnologije i povećan broj graničnog osoblja.

Pored toga, planirano je jačanje koordinacije sa američkim partnerima.

Glavni cilj ovakvih mera je suzbijanje ilegalnih migranata i protoka droge zvane fentanil.

Problemi sa švercom ove droge i njenom distribucijom, su toliki da je Kanada čak, odlučila da uvede položaj „cara fentanila“ (Car je naziv, koji se u zapadnim zemljama naziva osobom, koju su vlasti imenovale da kontroliše određenu oblast).

Neposredno pre telefonskog razgovora sa kanadskim liderom, Tramp je još jednom predložio da Kanada postane 51. američka država, zahvaljujući čemu bi mogla da izbegne uvođenje trgovinskih, tarifa od strane Vašingtona.

Borba.Info

Politička kriza u Kanadi dodatno je pojačana iznenadnom ostavkom ministarke finansija Kristije Frilend koja je nezadovoljna odgovorom svoje vlade na pretnje Donalda Trampa da će nametnuti nove takse od 25 odsto na kanadske proizvode ukoliko severni sused SAD, ne obezbedi zajedničku granicu.

Novi američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Kanada trebalo da postane 51. država SAD.  Tramp je rekao je da mnogi Kanađani žele da njihova zemlja postane deo Sjedinjenih Američkih Država.

Trampov lakomisleni komentari naizgled izrečeni u šali, tokom večere za Dan zahvalnosti, dobili su zlokobniji prizvuk, jer se kanadski premijer Džastin Trudo sada bori za svoj politički opstanak.

Tramp je čak jednom prilikom, slučajno ili ne, Trudoa nazvao guvernerom Kanade.

Kako je istakao u objavi na društvenoj mreži X, niko ne može da objasni zašto SAD subvencionišu Kanadu tako velikom količinom novca koja ide čak i do 100 miliona dolara. Prema njegovim rečima, to nema nikakvog smisla.

– Mnogi Kanađani žele da Kanada postane naša 51. država. Uštedeli bi mnogo na porezima i vojnoj zaštiti. Mislim da je to sjajna ideja – naveo je Tramp.

Nejasno je zašto je Tramp naveo cifru od 100 miliona američkih dolara, a koristio je 100 milijardi dolara u prošlosti. Američki robni deficit sa Kanadom do oktobra iznosio je 50,5 milijardi dolara, a za celu 2023. bio je 64,3 milijarde dolara. U objavi iz 2018. na platformi X, Tramp se požalio na to kako Kanada ostvaruje „skoro 100 milijardi dolara u trgovini sa SAD“.

Novoizabrani američki predsednik već je poručivao Džastinu Trudou da bi uvođenje novih poreza Kanadi loše uticalo na privredu te zemlje i da bi trebalo da razmisli da Kanada postane deo SAD.

Tramp je zapretio da će nametnuti nove takse od 25 odsto na kanadske proizvode ukoliko severni sused SAD, ne obezbedi zajedničku granicu tako da se onemogući protok ilegalnih migranata i narkotika.

Ostavka ministarke finansija

Politička kriza u Kanadi dodatno je pojačana iznenadnom ostavkom ministarke finansija Kristije Frilend koja je nezadovoljna odgovorom svoje vlade na pretnje američkog predsednika.

Ona je optužila Trudoa da se služi političkim trikovima umesto da se bavi najavljenom pretnjom i pronalaženjem adekvatnog odgovora na poteze Donalda Trampa.

Na osnovu njenog pisma ostavke može se zaključiti da kanadska vlada nije pronašla način kako da se izbori sa Trampovom najavom da će podići carine na uvoz proizvoda iz Kanade. Frilend je optužila Trampa, navodeći da će buduća američka administracija voditi politiku “agresivnog ekonomskog nacionalizma”.

Kanada pojačava nadzor granice

Kanada je najavila nova granična pravila za kanadsko-američku granicu koja uključuju sveobuhvatne bezbednosne mere nakon Trampove pretnje dodatnim carinama.

Kanadska vlada je najavila da će pojačati nadzor duž granice sa SAD kao i zajedničke snage dve zemlje za borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala, preneo je Bi-Bi-Si.

Novi kanadski ministar finansija Dominik Leblan rekao je da će kanadska vlada za pojačano obezbeđenje granice sa SAD izdvojiti 900 miliona dolara.

– Te mere će zaštititi našu granicu od protoka nelegalnih migracija i droge, uz obezbeđivanje slobodnog protoka ljudi i dobara koji su u srži prosperiteta Severne Amerike – naveo je Leblan dodajući da su nove mere usmerene na sprečavanje krijumčarenja fentanila, poboljšanu koordinaciju sa američkim organima za sprovođenje zakona, povećanu razmenu informacija i ograničavanje saobraćaja na granici.

Leblan je istakao da mere uključuju predlog za formiranje radne grupe za vazdušno osmatranje, uključujući helikoptere i dronove.

Broj ilegalnih prelazaka na američko-kanadskoj granici znatno je manji nego na južnoj granici SAD sa Meksikom, prema podacima američke granične patrole.

Tramp je takođe zapretio da će uvesti dodatne carine od 25 odsto na uvoz proizvoda iz Meksika.

Politika

Zagovornici slobode govora upozorili su da bi Predlog zakona, o onlajn bezbednosti britanske vlade mogao da se koristi za suzbijanje svakog, ko dovodi u pitanje zvaničnu priču o pitanjima, od pandemije COVID-19, do sukoba u Ukrajini.

Britanski nezavisni novinar uhapšen je nakon što je osudio kanadski parlament pohvale ukrajinskog nacističkog člana Vafen-SS.

Voren Tornton je bio domaćin izdanja svog vebcasta Prava istina uveče u nedelju 24. septembra, kada su mu policajci pokucali na vrata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Video bloger je na društvenim mrežama kritikovao podršku NATO-a Ukrajini, u njenom sukobu sa Rusijom.

Takođe je pomogao da se razotkrije mračna prošlost 98-godišnjeg stanovnika Ontarija Jaroslava Hunke, koji je prošle nedelje dobio ovacije u Donjem domu Kanade tokom govora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, na poziv premijera Džastina Trudoa.

Gošća Fiona Rajan ispričala je kako je Tornton “nestao” 20 minuta, pre završetka emisije, dok je razgovarala sa kolegom Džonijem, voditeljem YouTube kanala Cafe Revolution, sa sedištem u Donjecku na prvoj liniji sukoba sa Ukrajinom.

Kada je poslala VhatsApp poruku Thorntonu, nakon što je vebcast završila da pita šta se dogodilo, on je uzvratio tekstualnom jedinom rečju, “policija”.

Tornton je za Sputnjik potvrdio da su ga službenici regionalne jedinice za sajber kriminal „pozvali” na „razgovor”.

Kada je odbio, uhapsili su ga i odvezli u policijsku stanicu u Bristolu, mnogo milja od njegove kuće.

Tamo su pokušali da mu uruče formalnu opomenu, zbog ‘malinformacija’ u vezi sa 16 video snimaka, koje je objavio na društvenim mrežama.

Tornton je rekao da su policajci koji su ga ispitivali postali “uznemireni”, kada je pitao na koje video snimke su se posebno protivili.

Dodao je da ih je njegov advokat “pocepao na komade” i zahtevao od policije da ga “optuži ili pusti”.

Konačno je pušten, bez optužnice ili upozorenja u ponedeljak, ostavljen mu je dugo putovanje vozom kući.

Nekoliko video snimaka koje je predstavio Tornton govorilo je o sukobu u Ukrajini, fokusirajući se na neuspeh kijevske kontraofanzive i neselektivno granatiranje civilnih područja.

Drugi je raspravljao o dokazima, koje je predstavilo rusko Ministarstvo odbrane o američkom programu biolaboratorije u Ukrajini, povezujući ih sa pandemijom COVID-19.

Jedan posebno, pod nazivom „Špijuni, laži i plaćenici“, razotkrio je kako su francuski obaveštajci sarađivali sa stranim militantima u Kijevu, još 2020. godine, dve godine pre sukoba sa Rusijom.

Drugi se bavio prošlonedeljnim pozivom ukrajinskog naciste Jaroslava Hunke, u kanadski parlament.

Tokom Drugog svetskog rata, Hunka je bio pripadnik ozloglašene 14. Vafen-SS grenadirske divizije Galicija, jedinice ukrajinskih kolaboracionista regrutovanih od strane nacističkih okupatora i koja je učestvovala u masakrima civilnog stanovništva.

Posle poraza Osovine 1945. godine, Hunka je bio među hiljadama ukrajinskih nacista, koji su emigrirali u nekadašnju saveznicu Sovjetskog Saveza Kanadu — uključujući dedu ministra spoljnih poslova i zamenika premijera Kristije Frilend.

Trudo se u ponedeljak izvinio zbog gneva — pre nego što je pokušao da prebaci fokus na navodne „ruske dezinformacije“.

Incident naglašava zabrinutost zagovornika slobode govora da se o Predlogu zakona o bezbednosti na internetu, o kome se trenutno raspravlja u parlamentu, koji bi mogao da se iskoristi za obračun sa komentatorima, koji kritikuju zvaničnu vladinu liniju.

U video snimku na društvenoj mreži Ks (bivši Tviter) – otkako je skinut – Tornton je rekao da je „biti odveden i ispitan, zbog ’malinformacija’ velika čast“.

On je primetio da je „dezinformacija kada svesno znate da je nešto laž, a objavite je.

Dezinformacija je kada, ne znate da je nešto laž, a vi to objavite“.

„Malinformacije“ su kada znate da je nešto potpuno istinito i objavite to, a oni smatraju da je štetno uzeti to iz privatne sfere i staviti u javnu sferu“, tvrdi Tornton.

On je istakao da su novinari “dužni” da razotkriju zločine, nedoličnosti, rizike, po javno zdravlje i bezbednost i da spreče ljude da budu zavedeni, od strane javnih ličnosti.

„Puno vam hvala što ste pokazali da je svih 16 video snimaka, koje ste istraživali u potpunosti i potpuno istinito“, rekao je Tornton policiji, ističući da se protiv njega, „ne preduzimaju nikakve dalje mere“.

„Ne postoji način da ćutimo, i nastavićemo da govorimo ljudima istinu“, obećao je Tornton.

„Na njima je da dokažu da ono što radimo ne koristi javnosti“.

On je naglasio da je njegovo i tuđe kritičko izvještavanje o zastupničkom sukobu Zapada sa Rusijom u Ukrajini, od vitalnog značaja u interesu čovečanstva i da ima pravo da ukaže na kršenje člana 39 Povelje UN — koji nalaže odgovor na „svako pretnja miru, narušavanje mira ili akt agresije“ — za šta je verovao da su „sve članice NATO-a krive“.

„Moramo da zaustavimo ubijanje i sav novac koji teče ovim ludacima i ovaj ludački rat, koji se vodi u ime ovih ludaka na vlasti“, rekao je Tornton.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE