Američki Predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u sredu da će nametnuti osnovnu carinu od 10 odsto na sav uvoz u SAD i veće carine za neke od najvećih trgovinskih partnera te zemlje, proširujući trgovinski rat, koji je započeo po povratku u Belu kuću.

Sveobuhvatne carine podići će nove barijere u najvećoj svetskoj ekonomiji, preokrenuvši decenije liberalizacije trgovine koje su oblikovale globalni poredak. Očekuje se da druge zemlje odgovore kontramerama koje bi mogle dovesti do dramatično viših cena, prenosi RSE. 

„To je naša deklaracija nezavisnosti“, rekao je Tramp na događaju u dvorištu Bele kuće uz poruku: „Konačno stavljamo Ameriku na prvo mesto“.

Tramp je na događaju u Vrtu ruža prikazao tablu na kojoj su prikazane nove carine za većinu zemalja – od 10 odsto do 49 odsto.

Među zemljama koje se nalaze na spiskovima s novim carinama su i Srbija s carinom od 37 odsto, Bosna i Hercegovina sa 35 odsto i Severna Makedonija sa 33 odsto.

Tramp je rekao da trgovinski deficiti više nije samo ekonomski problem, to je, kako je rekao „nacionalna vanredna situacija“.

„U mnogim slučajevima prijatelj je gori od neprijatelja po pitanju trgovine“, rekao je Tramp.

„Mi subvencionišemo mnoge zemlje i održavamo ih“, rekao je Tramp o trgovinskim partnerima, posebno o Meksiku i Kanadi.

„Zašto ovo radimo? Mislim, u kom trenutku ćemo reći morate da radite za sebe.“

Evropskoj uniji Tramp uvodi carine od 20 odsto, dok je za Veliku Britaniju odredio 10 odsto, a Švajcarskoj 31 odsto.

Za Kinu je predvideo carine od 34 odsto, za Tajvan 32 odsto, za Južnu Koreju 25 odsto, a za Japan 24 odsto. Najviše carine je uveo za Kambodžu – 49 odsto, dok je za Vijetnam predvideo 46 odsto.

Trampova administracija je prethodno objavila zvanično obaveštenje da će odvojeni set carina na uvoz automobila koje je Tramp najavio prošle nedelje stupiti na snagu 3. aprila.

Tramp je već uveo carine od 20 odsto na sav uvoz iz Kine i od 25 odsto na čelik i aluminijum i proširio ih na skoro 150 milijardi dolara vredne proizvode.

Njegovi savetnici kažu da će carine vratiti strateški vitalne proizvodne kapacitete u SAD.

Ekonomisti upozoravaju da bi carine mogle da uspore globalnu ekonomiju, povećaju rizik, od recesije i povećaju troškove života prosečne porodice u SAD za hiljade dolara.

Zabrinutost oko carina već je usporila proizvodnu aktivnost širom sveta, a istovremeno je podstakla prodaju automobila i drugih uvezenih proizvoda jer potrošači žure da ih kupe pre nego što cene porastu.

Istovremeno nestabilnost je zavladala na finansijskim tržištima dok, su investitori čekali Trampovu objavu. Američke akcije su od, februara izgubile skoro pet hiljada milijardi dolara vrednosti.

N1

Kao deo svog nastojanja da pojednostavi vladine operacije, predsednik Donald Tramp je u petak uveče otpustio najmanje 17 generalnih inspektora (IG) u više saveznih agencija, što je izazvalo trenutnu reakciju kritičara koji tvrde da otpuštanja krše savezni zakon.

Otpuštanja, poslata putem e-pošte iz kancelarije predsedničkog osoblja Bele kuće, ciljala su na inspektore u agencijama, uključujući Stejt department, Ministarstvo odbrane, Odeljenje za transport i Odeljenje za energetiku…

Dok kritičari osuđuju ovaj potez kao “čišćenje” nezavisnog nadzora, Tramp i njegovi saveznici tvrde da je reorganizacija neophodna da bi se eliminisale neefikasnosti i osigurala odgovornost, američkom narodu.

Uloga inspektora i kontroverze

Inspektori su nezavisni nadzornici zaduženi za reviziju, istragu i otkrivanje otpada, prevare i zloupotreba unutar, saveznih agencija.

Osnovani 1970-ih kao odgovor na vladine skandale, inspektori su dizajnirani da rade nezavisno od političkog uticaja, često služeći u više administracija.

Međutim, Tramp je dugo kritikovao sistem, nazivajući mnoge inspektore „veoma politički” i neefikasnim.

Otpuštanja, koja su se desila bez prethodnog obaveštenja Kongresa, izgleda da predstavljaju kršenje zakona o generalnom inspektoru iz 1978. godine, koji zahteva od predsednika da dostavi Kongresu 30 dana unapred, obaveštenje i detaljno objašnjenje za svako otpuštanje inspektora.

Hanibal Ver, generalni inspektor Uprave za mala preduzeća, tvrdio je u pismu Beloj kući da otpuštanja nisu bila “pravno dovoljna”.

Uprkos kontroverzi, Tramp je branio taj potez, rekavši novinarima na avionu Air Force One: „Neki ljudi su mislili da su neki nepošteni ili da nisu radili svoj posao“.

On je dodao: „Tamo ćemo staviti ljude koji će biti veoma dobri.

Otpuštanje je izazvalo brzu osudu demokratskih poslanika. Lider većine u Senatu Čak Šumer (D-Njumer) nazvao je otpuštanja “strašnom čistkom” i optužio Trampa za kršenje saveznog zakona.

Sen. Elizabet Voren (D-Mas.) oglasila se na društvenim mrežama, nazvavši taj potez, „čistkom iz noćne more nezavisnih čuvara“ i upozorila da „utire put, široko rasprostranjenoj korupciji“.

S druge strane, Trampovi saveznici su stali u njegovu odbranu. Sidni Pauel, Trampov bivši advokat, tvrdio je da je sadašnji sistem generalnih inspektora „praktično bezvredni“ i da ga treba potpuno revidirati.

„Možda otkriju neke manje stvari, ali ne postižu skoro ništa“, napisao je Pauel na X.

„Ceo sistem treba da se revidira! Oni su krezubi i štite instituciju umesto građana.”

Širi napor da se preoblikuje vlada

Otpuštanja su deo Trampovog šireg napora da preoblikuje saveznu birokratiju, što je uključivalo eliminisanje programa različitosti, povlačenje ponuda za posao i marginalizaciju više od 150 zvaničnika nacionalne bezbednosti i spoljne politike.

Tramp nije krio da želi da zvaničnike koje vidi kao prepreke svom programu zameni lojalistima koji će bez oklijevanja sprovoditi njegovu politiku.

Dok su neki inspektori otpušteni, drugi, poput inspektora Ministarstva pravde Majkla Horovica, bili su pošteđeni. Horovic, koji je vodio istragu o tome kako je FBI vodio slučaj dosluha Rusije, pohvaljen je zbog svoje nepristrasnosti i efikasnosti.

Odluka predsednika Trampa da otpusti nekoliko inspektora izazvala je burnu debatu o ravnoteži između vlasti izvršne vlasti i nezavisnog nadzora.

Dok kritičari tvrde da taj potez podriva odgovornost, Tramp i njegove pristalice tvrde da je to neophodan, korak da se eliminiše neefikasnost i osigura da vlada radi za ljude.

Kako administracija bude napredovala sa svojim planom, bitka oko uloge generalnog inspektora će se verovatno nastaviti, uz potencijalne pravne izazove i nadzor Kongresa.

Borba.Info

Dva kandidata će se kandidovati i nijednom neće biti dozvoljeno da koristi beleške, rekao je bivši predsednik.

Bivši američki predsednik Donald Tramp i potpredsednica Kamala Haris dogovorili su set pravila za svoju predstojeću predsedničku debatu, saopštio je Tramp u utorak…

Harisova je navodno želela da iskoristi “prevaru”, tokom obračuna koji je vodio ABC ali je navodno odbijena.

Debata će se održati 10. septembra u Filadelfiji, a moderiraraće će je voditelji ABC News-a David Muir i Linsei Davis.

„Pravila će biti ista kao u poslednjoj debati CNN-a, za koju se činilo da je dobro funkcionisalo za sve osim, ​​možda, za Pokvarenog Džoa Bajdena“, napisao je Tramp u postu, na svojoj platformi Truth Social.

„Debata će biti ‘stand up’, a kandidati ne mogu da donose beleške ili puškice. ABC nas je takođe uverio da će ovo biti ‘fer i pravično’ saslušanje i da se ni jednoj strani neće postavljati pitanja unapred”, nastavio je on, dodajući da “nema Donne Brazile!”

Pre predsedničkih izbora 2016, saradnica CNN-a i potpredsednica Demokratskog nacionalnog komiteta (DNC) Dona Brazile dala je Hilari Klinton listu pitanja, pre njenog sastanka u gradskoj većnici sa mrežom.

Tramp je dugo tvrdio da CNN i drugi mejnstrim mediji otvoreno favorizuju demokrate. Međutim, on je pohvalio objektivnost voditelja CNN-a Džejka Tapera i Dena Baša, nakon što su moderirali debatu, između njega i predsednika Džoa Bajdena u junu.

Debata je bila potpuna katastrofa za Bajdena, koji je sve vreme delovao krhko i zbunjeno, okončavši svoju kampanju za reizbor tri nedelje kasnije.

Tramp se povukao iz debate 10. septembra, nakon što je Bajden ispao iz trke, pozivajući Harisovu da se, umesto toga suoči sa njim u direktnom obračunu, 4. septembra na Foks njuzu.

Međutim, Harisova je insistirala na 10. septembru, a Tramp je pristao, pre nego što je pozvao potpredsednika da prihvati ukupno tri debate, uključujući datum za Foks news i treći obračun koji je vodio NBC news.

Harisova je pristala, samo na debatu ABC News-a.

Trampove i Harisove kampanje su se ove nedelje prepirale oko pravila i tehničkih detalja koji regulišu debatu, pri čemu je Trampov tim nastojao da se mikrofoni svakog kandidata isključi, dok drugi govori, a Harisovo osoblje lobira za otvorene mikrofone.

Harisova je „spremna da se nosi sa Trampovim stalnim lažima i prekidima u realnom vremenu. Tramp bi trebalo da prestane da se krije iza dugmeta za isključivanje zvuka“, rekao je portparol potpredsednika u ponedeljak.

Portparol Trampove kampanje Džejson Miler je odgovorio da je republikanski kandidat „prihvatio ABC debatu, pod potpuno istim uslovima kao i debatu CNN-a“, pre nego što je rekao da je Harisova tražila „sedeću debatu, sa beleškama i uvodnim izjavama“.

Pre nego što je objavio da je postigao dogovor sa timom Harisove, Tramp je u nedelju rekao da razmišlja o potpunom povlačenju iz debate, zbog „smešnog i pristrasnog” izveštavanja Ej-Bi-Sija o njemu.

„Zašto bih raspravljao o Kamali Haris na toj mreži?“, napisao je na Truth Social, dodajući da novinari ABC-a „imaju za šta da odgovaraju“.

Mediji

Bivši predsednik vodi ispred svojih najbližih rivala za predsedničku nominaciju GOP, za punih 50 procentnih poena, pokazuje anketa.

Donald Tramp je čvrsto na putu da obezbedi republikansku nominaciju za predsednika SAD, pre izbora sledeće godine, prema novoj anketi Rojtersa/Ipsosa.

Istraživanje pokazuje da potencijalni birači nisu zabrinuti da bi njegovi, sve veći pravni problemi mogli da spreče mogući povratak u Belu kuću.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tramp je kandidat kojeg podržava 61 odsto birača koji se izjašnjavaju kao republikanci, prema anketi od skoro 1.700 ljudi objavljenoj u ponedeljak.

Zadržao je ogromnu prednost u konkurentskom polju, manje od godinu dana, nakon predsedničkih izbora.

U pravnoj borbi, 77-godišnji bivši predsednik je punih 50 procentnih poena ispred svojih najbližih rivala, Rona DeSantisa i Niki Hejli, koji obojica zaostaju za Trampom za samo 11%.

Preduzetnik Vivek Ramasvami i bivši guverner Nju Džersija Kris Kristi dobili su 5 odsto, odnosno 2 odsto, prema anketi.

Rezultati odražavaju mali apetit u republikanskim glasačkim redovima za kandidate koji su do sada učestvovali u četiri primarne debate. Tramp, tek treba da se pojavi u krugu debate.

Istraživanje takođe pokazuje da pristalice GOP-a ostaju oduševljene Trampovim drugim mandatom u Beloj kući uprkos katalogu saveznih i državnih optužbi za niz navodnih nedoličnosti.

To uključuje i tekuće tvrdnje da je Tramp nezakonito pokušao da poništi rezultate svog poraza na predsedničkim izborima 2020., od Džoa Bajdena.

Tramp se takođe suočava sa drugim optužbama, uključujući one u vezi sa njegovim navodnim nezakonitim zadržavanjem osetljivih dokumenata nacionalne bezbednosti na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi.

On je takođe optužen da je ometao pokušaje vlade da ih povrati. On negira sve tvrdnje o nezakonitosti.

Prema anketi Rojtersa/Ipsosa, manje od 25% republikanskih glasača je reklo da veruje da je Tramp tražio izbornu prevaru ili da je bio umešan u ubeđivanje svojih pristalica da napadnu Kapitol SAD 6. januara 2021.

Ova pitanja su centralna za saveznu krivičnom predmetu za koji se očekuje da će ići na suđenje usred Trampove kampanje.

Odvojena anketa, čije je rezultate u subotu objavio Volstrit džornal, pokazala je da je Tramp uspostavio prednost nad Džoom Bajdenom, u još uvek hipotetičkoj trci jedan na jedan. 47 odsto ispitanika je reklo da bi glasalo za Trampa, u poređenju sa 43 odsto za Bajdena.

Međutim, ista anketa je pokazala da bi osuda za krivično delo protiv Trampa dramatično uticala na trku i dala Bajdenu prednost, od jedan procentni poen.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE