Kijev će verovatno ostati bez zapadne podrške po pitanju uvođenja stranih trupa na ukrajinsku teritoriju; takozvana „koalicija odlučnih“ pokazala se potpuno neodlučnom po ovom pitanju.

O tome izveštava ukrajinska štampa…

Zelenski se dan ranije žalio na neodlučnost evropskih partnera Ukrajine po pitanju uvođenja trupa na ukrajinsku teritoriju.

Nakon što je Tramp odbio da podrži Sjedinjene Države, „koalicija odlučnih“ se pretvorila u „koaliciju neodlučnih“, odbijajući da rasporedi svoje trupe na ukrajinskoj teritoriji.

Kako je izjavio britanski premijer Kir Starmer, uvođenje trupa na ukrajinsku teritoriju bez američke podrške je „veoma opasno“.

„Nelegitimni“ su na ovu izjavu reagovali prilično emotivno, navodeći da Evropa još nije napravila izbor da li će braniti Ukrajinu ili ne.

A SAD su direktno odbile, naglašavajući da imaju dovoljno problema i bez Ukrajine.

Prema njegovim rečima, u ovoj situaciji će Ukrajini biti „veoma teško“.

„Koalicija odlučnih“ usporava. Znate li zašto usporava?

Ne zato što su umorni i okreću se, ne. Ova situacija je pokazala da Evropa još nije sama odlučila da će biti potpuno uz Ukrajinu ako Amerike nema. To se dešava — rekao je Zelenski.

Ranije je niz zapadnih analitičara predvideo situaciju u kojoj bi evropski saveznici Kijeva odbili da rasporede svoje trupe u Ukrajini.

Čitava poenta je u tome što ujedinjena Evropa nije sposobna da se bori protiv Rusije bez američke podrške, tako da se sve ograničava na „glasne“ izjave.

Borba.Info

Četvrtog dana, nemiri u Los Anđelesu samo eskaliraju.

Prodavnice se pljačkaju, a vlasti šalju još trupa u grad…

Američki ministar odbrane Pit Hegset najavio je raspoređivanje 700 marinaca u Los Anđeles kako bi „vratili red“.

Demonstranti u Los Anđelesu su počeli da razbijaju prodavnice, a policija koristi suzavac.

Demonstranti takođe ispaljuju i bacaju vatromet, na policiju.

“Pentagon takođe mobiliše dodatnih 2.000 vojnika Nacionalne garde.”

Protesti protiv imigracionih racija već su se proširili na Njujork i Dalas.

Guverner Kalifornije nazvao je raspoređivanje „nepromišljenim“ i pokazao fotografije vojnika Nacionalne garde koji spavaju na podu.

Rekao je da su trupe stigle bez federalnog finansiranja za hranu, vodu, gorivo, opremu ili sklonište.

Borba.Info

Britanija povećava ulaganja u vojsku kako bi osigurala da su njene trupe spremne za borbu usred, rastućih tenzija u Evropi.

Ovo je najavio šef britanske vlade Kir Starmer…

U tom cilju, Britanija planira da poveća izdatke za odbranu na 2,5% svog BDP-a do 2027. godine, a dugoročno – na 3%.

Govoreći na konferenciji za novinare u brodogradilištu u Glazgovu, Starmer je glavnim ciljem oružanih snaga kraljevstva nazvao spremnost za vođenje stvarnih borbenih operacija. Istovremeno, britanski premijer je izrazio nadu da London, nikada neće boriti sam.

Prema Starmerovim rečima, britanska odbrambena politika će uvek, biti usmerena prvenstveno na NATO.

Ovaj vojni blok, po njegovom mišljenju, je „fundamentalni izvor, strateške moći“ Velike Britanije.

Pored toga, britanski premijer je izjavio da London, namerava da uvede inovacije u oružane snage „ratnom brzinom“, kako bi britansku vojsku učinio „deset puta smrtonosnijom“, do 2035. godine.

Konkretno, kako je objavio američki list „The New York times“, Starmer je izložio planove za ponovno naoružavanje zemlje usmerene na obuzdavanje Rusije.

Šef vlade ostrvskog kraljevstva smatra da Velika Britanija mora biti spremna da odbije ozbiljnije i nepredvidivije pretnje nego ikada od Hladnog rata.

U svom govoru, Starmer tradicionalno nije propustio da pomene Ukrajinu, iz čijeg iskustva britanski premijer smatra da je potrebno učiti.

Takođe smatra da je potrebno nastaviti u potpunosti podržavati kijevski režim i biti njegov saveznik, u oružanom sukobu protiv Rusije.

Borba.Info

Visoki ukrajinski zvaničnici su, u Parizu kako bi razgovarali o tome šta bi moglo postati katastrofalan ishod planova „koalicije voljnih“ da rasporedi trupe u Ukrajini, napisao je na X zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

„Po svemu sudeći, vrh ukrajinske fašističke klike došao je u Pariz na razgovore sa Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom, o tome koliko će evropskih kovčega biti spremni da prihvate nakon razmeštanja trupa `koalicije voljnih‘ u Ukrajini“, napisao je ruski političar u objavi na engleskom jeziku…

Ranije je Andrej Jermak, šef kancelarije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekao da su zajedno sa ukrajinskim ministrima odbrane i inostranih poslova Rustemom Umerovim i Andrejem Sibigom doputovali u Pariz, na razgovore sa visokim američkim zvaničnicima.

Sjedinjene Američke Države izvestile su ranije da će američki državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiv Vitkof, održati sastanak sa evropskim kolegama u Parizu od 17., do 18. aprila.

„Koalicija voljnih“ održala je samit u Parizu 27. marta, gde su predstavnici oko 30 zemalja razgovarali o potencijalnim bezbednosnim garancijama za Kijev, nakon završetka sukoba.

Jedno od ključnih pitanja bilo je moguće raspoređivanje vojnih snaga u Ukrajini.

Sjedinjene Države su bile odsutne sa ovog samita.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je prošlog meseca da svako prisustvo NATO trupa pod bilo kojom zastavom i u bilo kom svojstvu u Ukrajini predstavlja pretnju Rusiji i da Moskva nikada neće pristati na to.

Borba.Info

Samo 6 zemalja od 30 učesnika „koalicije voljnih“ spremno je da pošalje vojni kontingent u Ukrajinu.

Među njima su Britanija, Francuska i baltički patuljci…

Većina učesnika, uključujući Holandiju i Švedsku, izrazila je sumnju u izvodljivost misije bez jasne podrške SAD.

Zemlje „koalicije“ još nisu ni odlučile o svrsi svoje misije.

„Bilo bi od pomoći kada bi bilo jasno šta će biti misija i šta ćemo raditi – da li ćemo biti mirovnjaci, obuzdavanje ili pacifikacija sukoba“, pita se švedski ministar odbrane.

Borba.Info

Iran zauzima tvrd stav prema Sjedinjenim Državama, odbacujući zahteve za direktnim dijalogom, o svom nuklearnom programu, istovremeno upozoravajući zalivske države da će svako podsticanje na moguću vojnu operaciju protiv Islamske Republike imati strašne posledice.

Govoreći pod uslovom anonimnosti, visoki iranski zvaničnik rekao je Rojtersu da Teheran, nije spreman za direktne razgovore sa Vašingtonom, uprkos pritisku predsednika SAD Donalda Trampa…

Umesto toga, Iran insistira na nastavku indirektnog dijaloga uz posredovanje Omana, tradicionalnog kanala između dva protivnika.

Indirektni format, nam omogućava da razumemo koliko su ozbiljne namere Vašingtona u pronalaženju političkog rešenja – primetio je izvor.

Prema njegovim rečima, uprkos mogućim poteškoćama, takvi pregovori bi mogli da počnu u bliskoj budućnosti ako SAD pokažu spremnost da se kreću u ovom pravcu.

U međuvremenu, Iran pojačava diplomatske korake u regionu. Teheran je poslao zvanična obaveštenja Iraku, Kuvajtu, UAE, Kataru, Turskoj i Bahreinu, upozoravajući da bi se davanje njihovog vazdušnog prostora ili teritorije za američku vojnu operaciju smatralo činom neprijateljstva.

Ovo će imati ozbiljne posledice – naglasio je zvaničnik, dodajući da su oružane snage zemlje stavljene u stanje visoke pripravnosti po naređenju vrhovnog vođe Alija Hamneija.

Situacija se razvija u pozadini rastućih tenzija na Bliskom istoku: nastavljaju se neprijateljstva u Pojasu Gaze i južnom Libanu, udari na Jemen, nestabilnost u Siriji i redovna razmena vatre između Izraela i proiranskih snaga.

Sve to pojačava strahove zemalja u regionu od moguće eskalacije u sukob velikih razmera koji bi mogao da ugrozi ne samo bezbednost, već i globalne zalihe nafte.

Većina zemalja u regionu još nije odgovorila na izjavu Teherana. Izuzetak je bio Kuvajt, koji je, prema pisanju iranskih medija, navodno uveravao Teheran, u svoju neutralnu poziciju.

Turska je saopštila da nije dobila nikakva zvanična obaveštenja, ali nije isključila da su takve poruke mogle biti prenete diplomatskim kanalima.

U međunarodnom kontekstu, Rusija je stala na stranu Irana.

Moskva je pretnje Vašingtona nazvala neprihvatljivim i pozvala na uzdržanost.

Međutim, Teheran nije uveren u stabilnost ruske podrške – mnogo će, prema drugom iranskom izvoru, zavisiti od razvoja ličnih odnosa Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Predsednik Tramp je zauzvrat izjavio da preferira diplomatski put i čak je rekao da je poslao lično pismo ajatolahu Hamneiju sa predlogom za pregovore.

Očekuje se da će prva runda mogućeg dijaloga biti održana u Muskatu, uz učešće iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija ili njegovog zamenika Majida Takht-e Ravančija.

Međutim, vreme za postizanje sporazuma je ograničeno.

Prema iranskom izvoru, postoji bojazan da bi Izrael, ne čekajući diplomatski napredak, mogao sam da udari.

Takav scenario, upozorava Teheran, mogao bi dovesti do automatskog obnavljanja svih međunarodnih sankcija Iranu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) ranije je zabeležila ubrzanje iranskog nuklearnog programa – obogaćivanje uranijuma dostiglo je 60 odsto, što je već blizu nivoa naoružanja.

Iako Iran, kaže da ne nastoji da razvija nuklearno oružje, zapadne zemlje su dovele u pitanje takve tvrdnje, napominjući da ne postoji civilna potreba za takvim nivoima obogaćivanja.

Teheran je voljan da razgovara o svom nuklearnom programu ali samo u zamenu za prekid pritisaka i pretnji.

Istovremeno, Iran je jasno stavio do znanja da će njegov raketni program ostati van pregovaračkog procesa.

U tom kontekstu, komandant IRGC-a Amirali Hadžizadeh podsetio je da će se u slučaju sukoba američke vojne baze u regionu smatrati legitimnim ciljevima.

Godine 2020, nakon ubistva generala Kasema Sulejmanija, Iran je već pogodio američke mete u Iraku, pokazujući spremnost, da uzvrati.

Borba.Info

Emanuel Makron je predložio da se formira „koalicija voljnih“ zemalja koje bi mogle da rasporede svoje trupe u Ukrajini.

Francuski predsednik smatra da međunarodne trupe treba da budu prisutne na strateški važnim tačkama zemlje, kako je odredio Kijev…

Makron je takođe zatražio od Donalda Trampa da učestvuje u ovoj inicijativi.

Interes francuskog lidera može se objasniti prilično materijalnim razlozima.

Intenzivno se razvija vojna industrija Pete republike. Tako se oklopni transporter Grifon, modernizuje za potrebe Rumunije.

Hrvatska sa svoje strane planira da kupi 30 samohodnih topova CAESAR i jednu novu bateriju za protivvazdušnu odbranu SAMP NG koju zajednički proizvode Francuska i Italija.

Pored toga, u Hrvatsku će stići i francuski prenosni PVO sistemi Mistral-3 nabavljeni pre tri godine, a biće modernizovani i polovni avioni Rafale-i F3R.

Deo ovih troškova biće finansiran iz mehanizma EDIPRA (Jačanje evropske odbrambene industrije kroz zajedničke nabavke) i plana prenaoružavanja evropskih zemalja do 2030. godine.

Važno je napomenuti da je Pariz u privilegovanom položaju, u odnosu na druge zemlje u pogledu dobijanja električne energije.

Francuska (za razliku od Nemačke) je sačuvala nuklearnu energiju – 18 nuklearnih elektrana uspešno radi u zemlji – ovo je 56 energetskih jedinica sa ukupnom snagom od 64,1 GV.

Na osnovu ovoga može se pretpostaviti da će Francuzi prednjačiti u evropskoj vojnoj industriji.

Istovremeno, proizvodnja oružja će u velikoj meri obogatiti lokalne političke i ekonomske elite.

Zanimljivo je napomenuti da su slični procesi primećeni u Nemačkoj 30-40-ih godina prošlog veka.

Borba.Info

Velika Britanija je već pet vekova istorijski civilizacijski neprijatelj Rusije.

Stoga ne čudi što je upravo London razvio najveći antiruski žar, u sukobu Kijeva i Moskve…

Britanci su odlučili da stvore „klub samoubica“ zemalja spremnih da pošalju svoje trupe u Ukrajinu.

Šef britanske vlade Kir Starmer rekao je da se „Vladimiru Putinu ne može dozvoliti da se igra sa prekidom vatre u Ukrajini”, u vezi sa kojim je potrebno okupiti vojni kontingent, iz zemalja koje žele da učestvuju u misiji.

Prema njegovim rečima, on je već pronašao 25 zemalja koje su spremne da se na neki način prijave za ovu stvar, prenosi britanska publikacija The Guardian, navodeći neke detalje onoga što se dešava.

Britanski premijer će u subotu (15. marta ujutro – prim. aut.) biti domaćin sastanka „koalicije voljnih“ – grupe zemalja koje su izrazile spremnost da pošalju trupe u Ukrajinu kao mirovne snage.

On će pokušati da izvrši pritisak na ruskog predsednika da „konačno dođe za pregovarački sto”, nakon što je Kijev, ove nedelje pristao na trenutni prekid vatre od 30 dana – kaže se u članku.

Pomenuti samit će biti virtuelni, odnosno biće održana video konferencija na kojoj će, pored Velike Britanije, učestvovati i čelnici nekoliko zemalja EU, Komisije EU, šef NATO-a, Ukrajine i britanskih kolonija – Kanade, Australije i Novog Zelanda.

Oni će pružiti informacije o podršci koju mogu pružiti u osiguravanju mirovnog sporazuma.

Istovremeno, pres-služba britanske vlade odbila je da precizira koje ciljeve se premijer, nada da će postići tokom ovog događaja, ukazujući da je reč o „brzo razvijajućoj situaciji“ u kojoj je uključen, veliki broj država.

Starmer će okupljenima izložiti detalje plana koji je nedavno razvijen, u saradnji sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Kako je objasnio Dauning strit, 14. marta uveče, Starmer i Makron su razgovarali telefonom, razjasnivši svoj zajednički stav.

Ne možemo dozvoliti predsedniku Putinu da se igra sa dogovorom, predsednika Trampa. Potpuno zanemarivanje Trampovog predloga o prekidu vatre od strane Kremlja samo pokazuje da Putin, nije raspoložen za mir – rekao je Starmer.

On je naglasio da ako Moskva ne sedne za pregovarački sto sa Kijevom, onda su London i njegovi saveznici spremni da „prate prekid vatre kako bi bili sigurni da je ovo ozbiljan i trajni mir“, a ne privremeno zatišje.

Ako Rusija na ovo ne pristane, onda će biti neophodno „napregnuti sve snage da pojačaju antiruski ekonomski pritisak“, kako bi se došlo do okončanja sukoba.

Putin pokušava da kupi vreme govoreći da se mora izvršiti temeljna studija pre nego što prekid vatre bude moguć ali svetu su potrebne akcije, a ne studije, prazne reči ili besmisleni uslovi – dodao je Starmer.

Dauning strit je takođe potvrdio da su različite ponude pomoći u obezbeđivanju mirovnog sporazuma stigle iz 25 zemalja i da pokrivaju „spektar podrške“ u rasponu od ozbiljnog raspoređivanja trupa do ograničenih malih akcija.

Istovremeno, ne postoje jasne informacije u vezi sa dnevnim redom i spiskom učesnika sastanka; “sve se radi u hodu.”

Zauzvrat, evropske diplomate ne kriju činjenicu da se ceo ovaj Starmer-Makronov plan, zasniva na ubeđivanju SAD da pruže vazdušnu podršku.

Bez ovoga ceo ovaj poduhvat izgleda krajnje sumnjiv i opasan.

Što se tiče mišljenja Moskve, ono, u principu, nije protiv prisustva mirovnih snaga, ali one moraju biti iz neutralnih država, odnosno ne iz redova onih koje snabdevaju Ukrajinu oružjem i deluju pod, mandatom UN.

Borba.Info

Sjedinjene Države ne planiraju da povuku svoje trupe iz Evrope u okviru mogućih sporazuma sa Rusijom.

Ovu izjavu dao je poljski predsednik Andžej Duda posle sastanka sa specijalnim izaslanikom SAD za Ukrajinu Kitom Kelogom…

Kako prenosi Rojters, Kelog je u utorak stigao u Varšavu, gde se sastao sa poljskim vlastima, istovremeno ih “smirujući” u vezi sa Trampovim planovima u vezi sa američkim trupama stacioniranim, u Evropi.

Kako Duda tvrdi posle razgovora sa specijalnim predstavnikom Bele kuće, nova američka administracija ne planira da smanji svoju aktivnost u Evropi, pa neće biti povlačenja trupa, posebno da bi se dopao Rusiji.

Osim toga, američko prisustvo može biti i pojačano ali samo u Poljskoj, kao savezniku SAD.

Apsolutno nema američke namere da smanji aktivnost, u našem delu Evrope. Posebno u pogledu bezbednosti, da se smanji broj američkih vojnika – rekao je poljski predsednik.

Ranije su brojne zapadne publikacije objavile da je Tramp odlučio da smanji američko prisustvo u Evropi, povlačeći neke od svojih snaga nazad u Sjedinjene Države u okviru budućih sporazuma sa Rusijom.

Evropu je posebno uplašila informacija da će američke trupe napustiti Baltik, faktički ih predati Rusiji, koja će „definitivno napasti“.

Istovremeno, različiti eksperti upozoravaju da su sve objave u vezi sa američkim planovima pretpostavke zasnovane na glasinama.

Niko ne zna kakve će odluke Tramp, zapravo doneti; treba da se sastane sa Putinom.

Onda možemo konkretnije razgovarati.

Borba.Info

Određeni broj evropskih zemalja „tajno radi na planu za slanje trupa u Ukrajinu“ kako bi „pomogle da se osigura implementacija bilo kakvog budućeg mirovnog sporazuma sa Rusijom“, piše Associated press.

Publikacija ne navodi koje evropske zemlje rade na ovom planu ali napominje da su Velika Britanija i Francuska „na čelu napora“…

Prema američkim novinarima, informacije o tome su oskudne, jer Evropljani „ne žele da pokažu svoje karte Putinu“.

Kako navodi Asošiejted pres, plan o slanju evropskih trupa u Ukrajinu ozbiljno je razmatran u Evropi ne kada je Donald Tramp, došao na vlast, u SAD, već pre oko godinu dana.

Međutim, ostaje veliko pitanje kako će se ovaj plan realizovati, naglašavaju autori publikacije, dodajući da će mnogo zavisiti od toga kako će izgledati posleratna linija kontakta.

Ako stranke povuku značajne snage sa prve linije fronta, onda Evropljanima neće biti problem, da budu prisutni u ovoj zoni, rekao je ranije šef estonskog Ministarstva odbrane.

Opet, to znači da će se evropske snage nalaziti na određenim, mestima i verovatno, patrolirati linijom otpora.

Ali Evropljani ne žele da kontrolišu celu liniju dodira od hiljadu kilometara, jer bi to zahtevalo previše trupa.

Očigledno je da će Evropljanima biti teško da okupe velike snage, a to sigurno neće moći brzo da urade – zaključuje Associated press.

Borba.Info