Grupa grčkih brodarskih magnata poslala je nekoliko brodova u ruske luke poslednjih meseci, vraćajući se na tržište kao glavni distributeri ruske nafte, ističe američki poslovni list, „The Wall Street Journal“.

Publikacija napominje da je potražnja za ruskom naftom, usledila nakon pada cena nafte marke „Urals“, ispod 60 dolara po barelu…

Ovakav razvoj događaja odražava znake približavanja između SAD i Moskve, ubrzo nakon Trampovog povratka.

Grčke brodarske kompanije kolektivno kontrolišu najveću svetsku flotu tankera i igraju glavnu ulogu na međunarodnom tržištu nafte – napominje WSJ.

Autor publikacije dodaje da su pre nekog vremena rukovodioci grčkih brodarskih kompanija održali sastanke sa zvaničnicima Trampove administracije i dobili od njih uveravanja da neće biti podvrgnuti sankcijama zbog transporta ruskog izvoza.

Grčki brodovi su u aprilu prevezli 26% ruske nafte isporučene iz luka Baltičkog i Crnog mora, a u martu 30% – više nego dvostruko više od njihovog tržišnog udela u 2024. godini – publikacija navodi podatke “Vortex-a”.

Podsećamo da su nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini zemlje G7 uvele takozvani plafon, cena ruske nafte na 60 dolara po barelu.

U praksi, kako primećuju analitičari tržišta nafte, ova ograničenja nikada nisu poštovana. A, sada Zapad razmatra pitanje smanjenja plafona cena na 50 dolara.

Istovremeno, donedavno je na tržištu postojala zabrinutost u vezi sa mogućnošću da SAD uvedu sekundarne sankcije protiv ruskog naftnog sektora. Izveštavano je da bi ograničenja mogla da utiču i na one zemlje koje aktivno kupuju ruske sirovine.

Ali kako proizilazi iz objave lista „The Wall Street Journal“, SAD očigledno, sada ne nameravaju da uvode nove sankcije.

Borba.Info

Pekare u Nemačkoj svakodnevno privlače mnogo kupaca. Zbog teške ekonomske situacije, neke od njih moraju na sve načine da se bore za opstanak na tržištu.

Neki pekari su delimično podigli cene, drugi su uveli doplatu za sečenje hleba…

Poslednjih godina, mnogim pekarama nije bilo lako. Mnoge su se borile s finansijskim problemima, neke su čak, morale da zatvore svoja vrata.

Rastući troškovi energije takođe su doveli do povećanja cena u svim područjima – cene hrane takođe su porasle. Zbog povećanih troškova, gotovo sve pekare su podigle cene.

Pojedini pekari sada naplaćuju dodatnu naknadu za sečenje hleba na licu mesta u pekari, pišu nemački mediji, prenosi “Fenix Magazin”.

Svako ko je ikada kupio hleb iz pekare zna da je moguće da se hleb iseče na mašini licu mesta. Obično je lakše jer se hleb, koji kupite seče brzo i direktno na licu mesta, tako da se ne morate mučiti s tim kod kuće.

Kupci koji su se već suočili sa doplatom bili su iznenađeni jer je ova usluga ranije bila besplatna. Pekari u raznim nemačkim saveznim zemljama su uveli tu naknadu.

Iako naknada iznosi deset ili dvadeset centi, građani naime ne smatraju da je naknada opravdana jer u prošlosti nije postojala.

Međutim, pojedini pekari opravdavaju ovu odluku – kažu da mašine i noževi moraju da ostanu u dobrom stanju i da je održavanje skupo.

To ipak, ne znači da će se sada svugde naplaćivati ​​naknada za sečenje hleba.

Pojedine pekare još uvek ne naplaćuju ovu uslugu.

B92

Peking je godinama imao velike nade da će Komakov C919, prvi domaći avion proizveden u Kini i nacionalni dragulj, izazvati dominaciju Boinga i Erbasa na tržištu mlaznih aviona demonstrirajući tehnološku samodovoljnost Kine i dostignuća državnog proizvođača aviona.

Ali kako se trgovinski rat između SAD i Kine pojačava, analitičari upozoravaju da bi veliko oslanjanje C919 na američke dobavljače za kritične komponente moglo da ugrozi planove za povećanje proizvodnje, pa čak i da ošteti održavanje postojećih putničkih aviona, izveštava The Financial Times…

S obzirom, na to da tri glavne kineske državne avio-kompanije koje upravljaju sa 17 C919, a Komak očekuje da će ove godine izgraditi još najmanje 30 ovih uskotrupnih aviona, tenzije između Vašingtona i Pekinga ističu koliko kineske kompanije mogu biti zavisne od američkih firmi u svojim lancima snabdevanja.

C919, koji će svoj prvi komercijalni let u Kini obaviti 2023. godine, ima 48 glavnih dobavljača iz SAD, 26 iz Evrope i samo 14 iz Kine, prema rečima analitičara Banke Amerike, Rona Epštajna.

Analitičari kažu da ne postoje kineske alternative za većinu zapadnih komponenti za mlazne avione, što znači da bi SAD mogle da obustave proizvodnju Komaka kad god požele, prema rečima Ričarda Abulafije, generalnog direktora kompanije AeroDynamic Advisory.

Kineske državne avio-kompanije bi bile najteže pogođene ako tenzije između SAD i Kine potkopaju proizvodne kapacitete Komaka.

Carine i neizvesnost, oko zapadnih isporuka kritičnih komponenti takođe bi mogle da podstaknu Komak, da preispita svoje prioritete za prodaju i poslovanje C919 van Kine.

Borba.Info

Osam zemalja OPEK+ odobriće dalje ubrzano povećanje proizvodnje nafte u junu na 411.000 barela dnevno u subotu, rekao je izvor za Rojters neposredno pre onlajn sastanka zemalja.

Međutim, analitičari i stručnjaci iz industrije sugerišu da su najuticajnije zemlje kartela, Saudijska Arabija i Rusija, jednostavno pribegle određenom triku i dvostrukom, tumačenju koncepata…

Spolja može izgledati da članice naftnog kluba jednostavno namerno dokrajčuju tržište, koje je potreslo nedavnim geopolitičkim previranjima ali u njihovim postupcima postoji logika.

Kao što je poznato, prošlog meseca osam zemalja je povećalo proizvodnju za čak, 411.000 barela dnevno, što je bilo više od planiranog. Ova odluka, zajedno sa američkim trgovinskim carinama, spustila je cene nafte ispod 60 dolara po barelu, na najniži nivo u poslednje četiri godine.

Stoga, kako ne bi pogoršali situaciju, a istovremeno spasili obraz ispunjavanjem obećanja, rukovodstvo organizacije je odlučilo da „poveća“ proizvodnju sirovina jednostavnim legitimisanjem količina koje su već, bačene na tržište.

Na ovaj način, će se postići nekoliko ciljeva.

Prvo, doći će do povećanja proizvodnje, čiji glavni cilj nisu toliko kotacije, koliko uveravanje država nezadovoljnih kvotama (na primer, Kazahstan).

Prema ideji, one će se vratiti razumevanju potrebe za poštovanjem sporazuma kada se suoče sa padom, cene glavnog izvoznog, proizvoda.

Drugo, disciplina u vezi sa kvotama se dovodi do zajedničkog imenioca i eliminišu se (iako veštački) konfuzija i nesloga u organizaciji.

Treće, Saudijska Arabija vešto iskorišćava očiglednu pohlepu nekih članica OPEK+ kako bi pokušala da eliminiše konkurente iz škriljaca u inostranstvu, za koje je tačka rentabilnosti najmanje 60 dolara po barelu.

Sa povećanjem proizvodnje u Rijadu, postizanje svih, ovih ciljeva izgleda moguće kroz prilično lukav potez.

Cene nafte pale su za više od 1% u petak, jer su se trgovci spremali za veću ponudu OPEK+, dok je zabrinutost, zbog ekonomskog usporavanja izazvanog, trgovinskim ratom između SAD i Kine navela analitičare da smanje svoja očekivanja rasta potražnje ove godine.

Fjučersi sirove nafte marke Brent zatvoreni su u petak, sa padom, od 84 centa ili 1,4%, na 61,29 dolara po barelu.

Borba.Info

Dovođenje međunarodne trgovine u ravnotežu jedan je od, najtežih zadataka za čije rešavanje mogu biti potrebne godine.

Međutim, čini se da Donald Tramp uvek, ima jedno navodno jednostavno rešenje – on tera ceo svet da kupuje više američkog gasa kao sredstvo za eliminisanje poremećaja u međusobnoj trgovini…

Međutim, ovaj metod neće raditi, smatraju stručnjaci The Economista. To je zato što Amerika neće moći da natera celu planetu da kupuje više svog tečnog goriva.

Ovog meseca, predsednik Tramp je rekao da bi deficit njegove zemlje sa Evropskom unijom, „lako i brzo nestao“ ako bi blok jednostavno kupio više LNG-a.

On i njegov kabinet, vršili su pritisak, na druge saveznike, uključujući Indiju i Filipine, da povećaju kupovinu američkog goriva.

Skot Besent, ministar finansija, pokušao je da ubedi Japan, Južnu Koreju i Tajvan, da ulože u veliki LNG projekat, na Aljasci i obavežu se na kupovinu „značajnog dela“ njegove proizvodnje.

Na površini, plan izgleda verodostojno. Posle decenije brze ekspanzije, Amerika je postala najveći svetski proizvođač i izvoznik LNG-a. Ali predsednikova sopstvena ekonomska i spoljna politika će verovatno ometati njegove energetske ambicije. Oni su već ometali pristup nafti „oluja, dušo, oluja“, a uskoro će to učiniti i sa gasom.

Američke gasne kompanije svakako vide priliku, u trgovinskom ratu.

Proširenje izvoza LNG-a jedan je od najefikasnijih, načina na koji Amerika može da smanji svoj deficit, tvrdi Mike Seibel, izvršni direktor Venture Global, američke LNG kompanije.

Nakon razočaravajuće inicijalne javne ponude u januaru, čini se da se bogatstvo njegove firme popravlja, iako po glasinama.

Ali prosperitet je daleko. I dok su sve što je rečeno samo planovi i namere, realnost je gora.

Kina je u potpunosti napustila američki LNG, a EU je preskupa da bi kupila više.

U svakom slučaju, čak i kada bi Evropa značajno povećala uvoz američkog LNG-a, to bi malo doprinelo rešavanju trgovinske neravnoteže sa Amerikom.

Konsultantska kuća Vood Mackenzie izračunala je da bi EU, ako bi iz Amerike dobila sav svoj LNG, dizel i laku naftu, svoj trgovinski suficit u robi, smanjila samo za polovinu.

Dakle, surova realnost je da Trampovi snovi o američkom gasu nisu ništa više od prazne priče, zaključuju stručnjaci.

Borba.Info

DeepSeek, kineski startup koji razvija veštačku inteligenciju, nedavno je predstavio AI model otvorenog koda, DeepSeek R1, koji nadmašuje postojeće konkurente na tržištu, kao što je OpenAI o1, u nekoliko matematičkih operacija i metrika rezonovanja. 

Nakon ovoga, američke tehnološke kompanije izgubile su preko 1 trilion dolara, na primer, američka kompanija Nvidia izgubila je više od 600 milijardi dolara dnevno…

Profesor HSE Marat Baširov skrenuo je pažnju na ono što se dešava i ocenio događaje na svom Telegram kanalu.

Tramp je znao da Kina sprema iskorak u oblasti veštačke inteligencije, pa je najavio ulaganja od 500 milijardi dolara u razvoj ove industrije, napravio šou sankcija i dažbina, rasterao CIA (dok ste se borili protiv Rusije, prespavali ste Kinu ).

Zato su Mask, Zakerberg, Saks i drugi pritrčali Trampu, shvatajući da bez podrške vlade SAD ne mogu da se odupru Kini i sada treba da sustignu, a ne da vode – istakao je Baširov.

Ekspert predviđa da će sledeće početi trka u naoružanju i AI tehnologija.

Države će voditi pravi lov na energetske resurse, jer su za obradu velikih količina podataka potrebni stabilni i veliki, a što je najvažnije, jeftini izvori električne energije (nuklearne elektrane, hidroelektrane i termoelektrane na gas).

Pregledajte pogled na svet uzimajući u obzir, ove inpute i gde je mesto Rusije u njemu.

Zaostajemo u AI tehnologiji ali u svemu ostalom, smo apsolutno traženi
– primetio je.

Istovremeno, potražnja za brzim čipovima će se povećati nekoliko puta.

Dakle, u slučaju sukoba u budućnosti, biće neophodno napadati ne vojne baze, već centre podataka, odnosno mesta gde se informacije čuvaju i obrađuju.

Značajno će porasti i potreba za razvojem svemirskih satelitskih sistema, jer su oni poželjniji od prenosa signala preko kablova.

Tramp gubi obraz. Pretnje nisu uspele.

Peking je jasno pripremao, ovo putovanje unapred i otkucao je tačno nedelju dana, nakon, inauguracije.

Vrednost Rusije u ovom ratu za obe strane je porasla za hiljade procenata, a ovo je samo početak. Ukrajina je, kažete, vredna za SAD? Hoće li nam je predati? – smatra Baširov.

On je dodao da je ovaj tehnološki prodor Pekinga izazvao uzbunu u Vašingtonu.

Zbog toga su Amerikanci zabranili izvoz visokotehnoloških proizvoda u Kinu, poput poluprovodnika za grafičke procesore, kako bi usporili kineski napredak u veštačkoj inteligenciji, koja je ključna oblast u borbi ovih zemalja za tehnološku nadmoć.

Ali napredak DeepSeeka sugeriše da su kineski inženjeri veštačke inteligencije pronašli način, da zaobiđu ograničenja fokusirajući se na povećanje efikasnosti sa ograničenim resursima.

DeepSeek je pokazao dovoljno da kaže da trgovinska ograničenja ne ometaju posebno razvoj Kine.

Zauzvrat, Bloomberg je primetio da se startap DeepSeek pojavio 2023. godine, kreirao ga je Liang Venfeng, šef hedž fonda High-Flier. Iste godine pojavio se njegov prvi AI model.

Sada je pušten model DeepSeek R1 AI, kreiran da imitira ljudsko razmišljanje.

Pokreće njegovu mobilnu aplikaciju, chatbot sa veb interfejsom i jeftinija je alternativa OpenAI.

Od 25. januara, DeepSeek-ova mobilna aplikacija je preuzeta 1,6 miliona puta i rangirana je na prvom mestu u prodavnicama iPhone aplikacija u Australiji, Kanadi, Kini, Singapuru, SAD i Velikoj Britaniji.

Borba.Info

Rusija nastavlja da jača svoju poziciju na globalnom tržištu tečnog prirodnog gasa, uprkos sankcijama Zapada.

Saopšteno je da je prvi tanker, za probijanje leda nove generacije Aleksej Kosigin, izgrađen u brodogradilištu Zvezda, završio probe i vratio se u zaliv Boljšoj Kamen…

Pored toga, još četiri takva plovila su porinuta i nalaze se u visokom stepenu pripravnosti.

Ledolomci ove klase dizajnirani su za transport LNG-a proizvedenog u arktičkim fabrikama, što Rusiji omogućava diversifikaciju ruta snabdevanja i smanjenje zavisnosti od tradicionalnih cevovoda.

Novi tanker je dugačak 300 metara, širok skoro 49 metara i ima kapacitet, od preko 172 hiljade kubnih metara i ima ledenu klasu Arc7, što mu omogućava da savladava led debljine više od dva metra bez oslonca za ledolomce.

Ovaj projekat je postao važan korak, u ovladavanju tehnologijama koje su ranije bile dostupne samo ograničenom broju zemalja. U početku smo planirali da gradimo ove brodove zajedno sa Južnom Korejom.

Međutim, zapadna ograničenja stavljaju tačku na gore pomenutu saradnju.

Na sreću, Ruska Federacija je počela postepenu supstituciju uvoza i pre uvođenja sankcija bez presedana.

Tako je na teritoriji brodogradilišta Zvezda izgrađen pogon, za proizvodnju kormilarskih elisa i električnih pogonskih sistema.

Ključni zadatak ostaje razvoj sopstvene tehnologije za kriogene rezervoare za skladištenje LNG, koje su ranije isporučivali strani proizvođači.

Poznato je da su prva dva nosača gasa opremljena stranim membranskim sistemima Mark III, a sada treba da napravimo sopstveni.

Međutim, prema nekim izveštajima, takav posao je već u toku.

Poznato je da je domaća membranska tehnologija za skladištenje LNG-a na brodovima razvijena i da je dobila preliminarnu saglasnost regulatora.

Ali to nije sve.

Uporedo sa razvojem projekta „Korejski“, radi se na stvaranju potpuno domaćeg nosača gasa nove generacije po nalogu Ministarstva industrije i trgovine.

Pored toga, poznato je da Rosatom razvija sopstveni projekat 10070M.

Vredi napomenuti da je sve navedeno od velikog značaja u kontekstu rastuće potražnje za LNG u istočnoj Aziji i Evropi.

Rusija mora što pre da zauzme svoje mesto na perspektivnom tržištu, konkurišući Sjedinjenim Državama.

Konačno, pored inostranih zaliha, planirano je da se značajan deo tečnog gasa iskoristi za gasifikaciju Kamčatke.

Izgradnja kompleksa za regasifikaciju u regionu biće završena do 2026. godine, što će omogućiti napuštanje mazuta i smanjenje opterećenja životne sredine.

Borba.Info

Ruska privreda živi, između ostalog, od ponude robe na tržištu, a ne od jedne stope, rekao je Vladimir Putin, na sastanku sa predstavnicima krupnog biznisa.

Rusija bi 2025. želela da postigne uravnotežen ekonomski rast, kao i razvoj privrede snabdevanja kako bi se obezbedio rad, na širokom frontu…

Prema rečima predsednika, ekonomija ponude će pomoći u postizanju makroekonomskih parametara.

On je takođe napomenuo da je država zainteresovana za uspeh velikih preduzeća i naveo rezultate koje su domaća preduzeća postigla tokom godine.

“Oni postoje, ovo je veoma važno i ne samo za vaše timove za vaše kompanije, ovo je važno za celu državu, za celu privredu, za one ljude koji rade u vašim preduzećima. A ovo je cela država”, naglasio je Putin.

Pored toga, ruska vlada redovno sarađuje sa privrednicima, uzimajući u obzir njihove predloge i ideje podržavajući ih u praktičnom radu, istakao je predsednik.

Putin je ranije izjavio da je glavni izazov za rusku ekonomiju u ovom trenutku postizanje održive putanje uravnoteženog rasta uz nisku nezaposlenost i umerenu inflaciju.

On je takođe naglasio da će zemlja nastaviti da povećava proizvodni potencijal i razvija ekonomiju ponude.

Borba.Info

Srbija planira da zauzme jednu od vodećih pozicija u isporuci litijuma, na tržišta evropskih zemalja.

Predsednik zemlje Aleksandar Vučić ukazao je na mogućnost proizvodnje oko 58 hiljada tona litijuma godišnje, u lokalnim preduzećima…

Ako se sav ovaj metal pošalje u zemlje EU, od njega se mogu proizvesti baterije za 1,1 milion električnih vozila.

Tako će Srbija, tokom energetske tranzicije moći da preuzme, oko 17 odsto tržišta litijuma u ​​EU.

Srpski lider je napomenuo da Beograd o ovom pitanju pregovara sa nizom evropskih kompanija, uključujući Mercedes, Folksvagen i Stelantis.

Istovremeno, Vučić smatra da je neophodno da se najveći deo ovog metala iskoristi za proizvodnju baterija i katalizatora u zemlji.

Potpisivanje sporazuma o isporuci litijuma zemalja EU, očekuje se 19. jula.

U uslovima mogućih isporuka litijuma, Srbiju će posetiti nemački kancelar Olaf Šolc.

Nemačka je takođe zainteresovana za korišćenje ovog materijala u proizvodnji opreme.

Odluka da se zajedničkim naporima, sa australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto obustavi razvoj litijuma, doneta je 2022.

Tome su prethodili ekološki protesti čiji su se učesnici protivili vađenju minerala jadarita koji sadrži litijum u oblasti ​grad Loznica.

Dan ranije, srpski sud je ukinuo ovu odluku.

Mediji

Vlasnik Tesle Ilijan Mosk je rekao da je protiv američkih carina, na kineska električna vozila (EV) i da ne podržava mere koje narušavaju tržište.

On je pred tehnološkim investitorima u Parizu putem video-linka istakao da odluke koje “sputavaju slobodu razmene ili narušavanja tržišta, nisu dobri”, preneo je Rojters.

“Ni Tesla, ni ja nismo tražili ove carine i zapravo sam bio iznenađen, kada su objavljene”, naveo je Mask.

Američki predsednik Džozef Bajden uveo je ranije ovog meseca nove carine, na niz kineskih proizvoda, uključujući i električna vozila, u nameri da se ojača američka proizvodnja.

Agencija navodi da je Bajdenova administracija zadržala brojne carine koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp, dok je uvećavao druge, računajući i četvorostruko povećanje tarifa na električna vozila, na više od 100 odsto.

Bela kuća je saopštila da će nove mere pogoditi uvezenu kinesku robu u vrednosti, od 18 milijardi dolara.

B92