Arapski i turski mediji javljaju da su teroristi koji su došli na vlast, u Siriji počeli da sklapaju odbrambene sporazume sa nizom zemalja.

Konkretno, Damask je spreman, da Francuzima preda kontrolu nad lukom Latakija.

Državna sirijska novinska agencija SANA javlja da je već potpisan, sporazum između Damaska i francuske brodarske kompanije CMA CGM, o upravljanju operacijama u luci Latakija.

Takođe se navodi da je Francuska, zajedno sa Nemačkom, spremna da stvori vojnu bazu u blizini brane Tišrin, na reci Eufrat.

Očekivano, Ankara takođe promoviše svoje interese u Siriji.

Samozvani predsednik Sirije Ahmed al Šara posetio je Ankaru, gde je sa turskim predsednikom Erdoganom, razgovarao o bilateralnim odnosima u oblasti odbrane.

Kako prenosi agencija Rojters, visoki bivši terorista je predložio da se ruske vazdušne baze zamene turskim.

Mediji tvrde da je Erdogan preliminarno odobrio raspoređivanje lovaca F-16 turskog ratnog vazduhoplovstva u Siriji.

Zanimljivo je da su se na pozadini ovog pregovaračkog koloseka novih vlasti u Damasku SAD distancirali od Sirije.

Televizijski kanal En-Bi-Si javio je da Pentagon, razvija plan za povlačenje američkog kontingenta iz SAR-a.

Ne znam ko je ovo rekao ali ćemo se pozabaviti time.

Nismo umešani, nismo umešani u Siriju. Sirija je njihov nered. Tamo imaju dovoljno problema. Ne treba im da se mi mešamo u sve – NBC citira Donalda Trampa.

Borba.Info

Priprema se realizacija jednog od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u Evropi – izgradnja Istanbulskog kanala, čija će uloga biti ključna za globalnu trgovinu.

Ovaj projekat, koji je inicirao predsednik Redžep Tajip Erdogan još 2021. godine, predstavlja ogromnu investiciju vrednu 25 mlrd USD, s ciljem da se Istanbul pozicionira kao centralna tačka svetskih trgovačkih tokova.

Kanal će presecati evropski deo grada, stvarajući novi morski koridor koji povezuje Aziju i Evropu, a samim tim značajno rasterećuje saobraćaj na Bosforu, prenosi portal Građevinarstvo.

Početna reakcija na ovaj projekt bila je mešovita, sa skepticizmom prema uticaju na životnu sredinu ali turske vlasti ostale su posvećene njegovom ostvarivanju, videći ga kao ključni element svoje ekonomske strategije.

Očekuje se da će ovaj vodeni put doneti značajne prednosti kako Turskoj, tako i susednim zemljama, posebno kroz poboljšanje trgovinskih kapaciteta i urbanizaciju.

Kanal će biti smešten u zapadnom delu Istanbula i omogućiće plovidbu između Crnog i Mramornog mora.

Bivši ministar saobraćaja Turske Ahmet Arslan izjavio je da trenutno ne postoji adekvatna alternativa za prolazak brodova koji prevoze opasne materije, što izaziva saobraćajne gužve i povećava rizike u Bosforskom moreuzu.

Novi kanal će preusmeriti deo tog saobraćaja, smanjujući pritisak na Bosfor i povećavajući bezbednost.

Planirano je da Istanbulski kanal bude dug 45 kilometara, sa širinom od 400 do 1.000 metara i dubinom od oko 25 metara.

Kanal će imati šest mostova koji će osigurati povezanost sa ostatkom evropskog dela grada.

Njegova izgradnja biće ključna za povećanje kapaciteta za međunarodnu trgovinu, što će dodatno privući investicije i turističke posete.

Ukupna vrednost izgradnje ovog kanala procenjuje se na 25 milijardi dolara, od čega će 10 milijardi dolara biti uloženo u razvoj okolnih oblasti, dok će 15 milijardi dolara biti direktno investirano u samu izgradnju kanala.

Ovaj projekat pokazuje odlučnost Turske da modernizuje svoju infrastrukturu i ojača svoj globalni ekonomski položaj.

Kako se radovi na kanalu budu odvijali, predviđa se da će značajno promeniti urbano lice Istanbula i učvrstiti ulogu Turske kao značajnog učesnika u globalnoj trgovini.

Projekat uključuje saradnju domaćih i stranih kompanija, uključujući turske firme Yapi Merkezi i Cimko, kao i međunarodne partnere poput Bechtela.

Istanbulski kanal je ne samo građevinski poduhvat, već i strateški projekat koji će dugoročno redefinisati trgovinske tokove u regionu.

Ovaj vodeni put će značajno smanjiti opterećenje na Bosforu istovremeno otvarajući nove mogućnosti za razvoj Istanbula, pozicionirajući ga kao važan centar svetske trgovine u godinama koje dolaze.

Mediji

Stejt department je obavestio Kongres SAD da je odobrio zahtev Ankare za prodaju borbenih aviona F-16 i prateće opreme turskom vazduhoplovstvu u iznosu, od 23 milijarde dolara.

Agencija za bezbednosnu saradnju Pentagona, kao i jedan broj američkih medija, objavili su to javnosti 26. januara…

U publikacijama se navodi da SAD moraju da prodaju, sve što su Turci tražili, nakon što odobre švedsku aplikaciju NATO-u.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je 25. januara, zakon koji je nedavno ratifikovao parlament te zemlje kojim se odobrava ulazak Švedske u Severnoatlantski savez.

Pojašnjeno je da je Ankara od Vašingtona zatražila 40 jedinica novih varijanti F-16 četvrte generacije, modernizaciju 79 jedinica postojećih lovaca, rezervne delove, navigacione sisteme, zemaljske terminale i drugu dodatnu opremu.

Istovremeno, američki Stejt department zatražio je od Ankare da istog dana avionom hitno dostavi potpisani dokument, kako bi se kongresmeni upoznali sa njim, pre nego što donesu odluku.

Prema zapadnim ekspertima, akcije Stejt departmenta i američkog Kongresa ukazuju na to da će Amerikanci verovatno zadovoljiti želje Turske u zamenu za njeno pristajanje, kako bi potencijalno smanjili tenzije između Vašingtona i Ankare.

Ustupak Turcima, po pitanju F-16 je beznačajan detalj, za koji će Turska takođe platiti veliki novac.

Stvar je u tome, što je američki Stejt department istovremeno odobrio prodaju Grčkoj, do 40 jedinica lovaca pete generacije F-35, 42 motora, sistema za navođenje, rezervnih delova i druge opreme za 8,6 milijardi dolara, čemu se Turska žestoko protivi, jer je neprijateljski raspoložena prema Grcima.

Istovremeno, Ankara neće dobiti od Vašingtona ni F-35, ni nadoknadu za ulaganja u razvojni program.

Borba.Info,

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE