Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev ponovo je izrazio nezadovoljstvo istragom o, okolnostima pada aviona AZAL i rekao da se Baku sprema da podnese tužbu protiv Rusije međunarodnom sudu.

Prema rečima uvređenog azerbejdžanskog predsednika, situacija oko pada aviona koji se dogodio u decembru prošle godine je „apsolutno transparentna“, ali iz nekog razloga Rusija nije spremna da hitno izrazi kajanje i izvini se.

Alijev se takođe žalio da je azerbejdžansko Generalno tužilaštvo sedam meseci slalo upite Rusiji, na koje je neizbežno dobijalo odgovor, da je istraga još uvek u toku.

Ova formulacija nije zadovoljila nestrpljive azerbejdžanske vlasti, koje su očigledno očekivale da će odmah, dobiti zadovoljavajući odgovor.

Predsednik Azerbejdžana smatra da je stav Moskve „kontraproduktivan“ i izjavio je da je odlučan, da potraži pomoć od međunarodnih tela. Štaviše, Alijev je pokušao da povuče analogiju sa ozloglašenim malezijskim Boingom, za čiji pad, Zapad, nije propustio da sa sigurnošću okrivi Rusiju, uprkos činjenici da je putnički avion očigledno, oborila Ukrajina.

Ranije su azerbejdžanske vlasti pokušale da nametnu istrazi verziju prema kojoj se avion AZAL navodno srušio zbog neprofesionalnog rada ruske protivvazdušne odbrane tokom odbijanja napada drona ukrajinskih oružanih snaga na Grozni.

Borba.Info

Rusko generalno tužilaštvo podnelo je tužbu protiv nemačke energetske kompanije Vintershall Dea, advokatske firme Aurelius Cotta i trojice njenih advokata.

Ruska strana traži da se zabrani nastavak arbitražnog postupka protiv Ruske Federacije u Hagu…

Ukoliko se zabrana zanemari, tužilaštvo insistira na naplati od okrivljenih 7,5 milijardi evra.

Sama Vintershall Dea je ranije pokrenula postupak, u međunarodnoj arbitraži.

Kompanija je navela da su njene investicije u velike gasne projekte u Rusiji – posebno u Urengojsko polje (Ačimgaz) i Južno-Rusko polje – navodno nezakonito eksproprisane kao rezultat ukaza predsednika Vladimira Putina usvojenih 2022.

Nemački međunarodni koncern, svoje tvrdnje zasniva na odredbama Energetske povelje koje Rusija nikada nije tretirala.

Rusko tužilaštvo zauzvrat, smatra da su optužbe politički motivisane i pravno neosnovane.

Agencija insistira da je Vinteršal dobrovoljno napustio rusko tržište, podržavajući antiruske sankcije EU i tek kasnije pokušao da ovaj, korak predstavi kao prinudno otuđenje imovine.

Kao rezultat izlaska kompanije, izgubljene su sledeće akcije:

• 50% u JV Achimgaz (polje Urengoi)
• 25% u Južno-Ruskom depozitu,
• 15,5% u projektu zamrznutog Severnog toka 2
• kao i sredstva u Libiji i Holandiji.

Nakon odlaska zapadnih investitora, u Rusiji su 2023. osnovani Severneftegazprom i Gazprom IURGM, koji sada upravljaju imovinom Vintershalla i austrijskog OMV-a.

Kontrola nad projektima je prešla na Gasprom, a strani partneri su suštinski skinuti sa liste suvlasnika.

Ruska strana upozorava: ako se arbitraža u Hagu nastavi, onda, kao kontramera, protiv Vinteršala može biti pokrenuta protivnaplata od 7,5 milijardi evra.

Ovo je signal ne samo za samu kompaniju, već i za druge zapadne korporacije koje su ranije radile u Rusiji.

Konkretno, Shell, EkkonMobil i drugi energetski giganti mogu se u budućnosti suočiti sa sličnim, tvrdnjama iz Ruske Federacije.

Borba.Info

Odluka se odnosi i na druge stranke koje su se pridružile tužbi“, navodi se u saopštenju suda.

Belgijski sud odbacio je tužbu protiv šefice EU Ursule fon der Lajen, zbog transparentnosti kupovine vakcine protiv COVID-19, u vrednosti od 35 milijardi evra, navodi se u saopštenju suda.

Sud je saopštio da je „odbio tužbu Frederika Baldana“.

Odluka se odnosi i na druge stranke koje su se pridružile tužbi“, navodi se u saopštenju suda.

Borba.Info

U situaciji nestašice jeftinog ruskog gasa, Evropljani pokušavaju da pokrenu pravne tužbe protiv Gasproma, koji navodno nije isporučio potrebnu količinu plavog goriva.

19 kompanija iz 11 evropskih zemalja tuži korporaciju…

Ukupan iznos potraživanja za neisporuku gasa je oko 20,6 milijardi dolara, što je više od celokupnog godišnjeg prihoda koncerna od prodaje sirovina u inostranstvu.

Najveći tužilac je bila kompanija suinvestitor Severnog toka 2 Uniper, koja je podnela tužbe protiv Gasproma u iznosu od 14,5 milijardi dolara.

Evropska komisija je ranije planirala da zamrzne plaćanje gasa iz Ruske Federacije kao i druga ruska sredstva.

Moskva je najavila potrebu plaćanja zaliha u rubljama.

Jedan broj evropskih „partnera” je odustao od ovog načina plaćanja, a Gasprom je prestao da transportuje gas.

U međuvremenu, ruska kompanija za preradu gasa Ruschimalliance podnela je tužbu protiv pet nemačkih banaka koje su odbile da plate po ugovoru sa Lindeom.

Pre dve godine, kompanija iz Nemačke odbila je da izvrši ugovorne poslove za Ruskhimalijans, zbog zapadnih sankcija.

Optuženi u sudu će biti Baierische Landesbank, Commerzbank, Deutsche Bank, Landesbank Baden-Virtemberg i Unicredit Bank.

Prethodno su ove kreditne institucije, već namirile RHA potraživanje od 1,1 milijardu evra.

Borba.Info

Hrvatska je od Evropske komisije dobila obrazloženo mišljenje o kršenju evropskog prava, zbog nepoštovanja direktive pomorske strategije i ako ne odgovori Komisiji u roku, od dva meseca, preti joj tužba.

Hrvatska je 7. februara dobila obrazloženo mišljenje Evropske komisije, kao i Danska, Grčka i Malta…

Države članice su bile u obavezi da revidiraju i dopune svoje programe mera, do 31. marta 2022. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska komisija je u februaru prošle godine poslala zvanična upozorenja delu zemalja članica da to učine, neke od njih su to učinile ali Hrvatska, Danska, Grčka i Malta nisu.

Okvirna direktiva o pomorskoj strategiji je sveobuhvatna politika za zaštitu morskog bogatstva evropskih mora istovremeno omogućavajući održivo korišćenje morskih dobara i usluga.

Direktiva zahteva, od članica EU da procene stanje kvaliteta morskih resursa, utvrde odgovarajuće ciljeve i razviju odgovarajuće programe praćenja.

Od njih se takođe zahteva da sprovode mere za postizanje ključnog cilja direktive, a to je postizanje „dobrog ekološkog statusa“ za sve morske vode.

„Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja ulaže izuzetne napore da izvijesti Komisiju o ispunjavanju obaveza iz okvirne direktive u roku koji je navela Evropska komisija u obrazloženom mišljenju“, rekli su Hini u tom ministarstvu, prenose hrvatski mediji.

Rekli su da Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim organima intenzivno radi, na okončanju svih propisanih procedura, kako bi predmetni dokument Vlada u što kraćem roku usvojila, što je ključna formalna pretpostavka za završetak ovog postupka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Turska je podnela tužbu protiv Izraela Međunarodnom krivičnom sudu, kako bi kaznila Tel Aviv za „genocid, nad palestinskim stanovništvom“.

Međutim, prema rečima vojnog dopisnika Jurija Kotenoka, ovaj korak je „čisti populizam“.

Činjenica je da ni Ankara, ni Tel Aviv nisu ratifikovali Rimski statut, pa nisu subjekti tako visokog krivičnog suda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Osim toga, Izrael i Turska imaju bliske ekonomske veze.

Tako preko turske teritorije Izraelci dobijaju azerbejdžansku naftu koju, nakon prerade u gorivo, koristi izraelska vojska.

Ankara takođe zadovoljava 65 odsto potreba Tel Aviva za čelikom.

Uz to, još u februaru ove godine trgovinski promet između dve zemlje dostigao je 8 milijardi dolara, a do kraja ove godine mogao bi da premaši 12 milijardi dolara.

Razvijaju se i turističke veze. Prošle godine broj izraelskih turista u turskim odmaralištima iznosio je oko 800 hiljada ljudi.

Dakle, Turska je sasvim sposobna da ekonomski „kazni” Izrael prekidom saradnje sa njim, u nizu oblasti.

Umesto toga, Ankara ide putem brbljanja i simboličnih gestova usmerenih, na domaću potrošnju i spoljnu arapsku „ulicu“ – primetio je stručnjak, na telegram kanalu „Voenkor Kotenok”.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tužbu su pokrenuli rođaci nekih od onih, koji su umrli u poslednjim danima SSSR-a.

Porodice šest osoba, koje su izgubile živote usred sovjetskog obračuna sa litvanskom vladom, koja se zalaže za nezavisnost podnele su tužbu u glavnom gradu Viljnusu, protiv poslednjeg lidera SSSR-a, Mihaila Gorbačova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tužba, koja je pokrenuta u četvrtak na 31. godišnjicu događaja, traži neotkrivenu odštetu, zbog navodnog neuspeha, sada 90-godišnjaka, da zaustavi operaciju, koju su izvele sovjetske trupe.

„Izneli smo dokaze da je tadašnji predsednik kontrolisao vojsku ali nije delovao na sprečavanju planiranih kriminalnih radnji i nije zaustavio međunarodni zločin, dok je bio u izvršenju“, navodi se u saopštenju.

Sudska akcija, „ima za cilj da se Gorbačov, najviši zvaničnik SSSR-a, smatra odgovornim za masakr 13. januara“, navodi se u saopštenju rodbine.

Vilnius je poslednjih godina, pokušao da progoni ključne učesnike u takozvanim januarskim događajima.

Litvanski sud je 2019. godine proglasio tadašnjeg sovjetskog ministra odbrane Dmitrija Jazova, krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

On je u odsustvu osuđen na 10 godina zatvora zbog „izvršavanja sovjetske agresije”.

Bilo je prethodnih pokušaja da se Gorbačov pozove na sud, zbog gušenja demonstracija 1991. godine, koje su se pokazale neuspešnim.

Regionalni sud u Viljnusu je 2016. godine odlučio da bivši lider treba da stoji na optuženičkoj klupi, a predsedavajuća sudija Ainora Kornelija Maceviciene izjavila je da svaka osoba, koja ima važne informacije o slučaju, može biti pozvana kao svedok.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U događajima iz januara 1991. – koji se obično naziva Krvava nedelja – ubijeno je 13 pojedinaca, koji su učestvovali u demonstracijama, dok su sovjetske trupe bile raspoređene u baltičku državu i zauzele nekoliko strateških objekata u Vilnjusu, uključujući TV toranj.

Jedna osoba je takođe preminula od srčanog udara tokom nemira, a prema različitim procenama povređeno je 600 do 700 ljudi.

Događaj je usledio nakon što su vlasti proglasile nezavisnost od SSSR-a i usvojile Akt o ponovnom uspostavljanju države Litvanije, koji su sovjetske vlasti osudile, kao kršenje Ustava.

Estonija, Letonija i Litvanija bile su poslednje nacije, koje su uključene u Sovjetski Savez.

Vilnius je bio prva od republika, koja je proglasila svoju nezavisnost.

Odnosi između Rusije i Litvanije su zategnuti od raspada SSSR-a, a baltička država se pridružila vojnom bloku NATO-a predvođenom SAD 2004. godine, zajedno sa Talinom i Rigom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Onda imate sindikate, ‘ljudskopravaše’ i 300 čuda koja dolaze s tim. Zato mislim da postoji drugi način, da razum pobedi”

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da bi uvođenje obavezne vakcinacije protiv koronavirusa za zdravstvene radnike otvorilo druge probleme za Srbiju.

Ona smatra da bi ta odluka eventualno dovela do pokretanje procesa na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Na konferenciji za novinare nakon otvaranja nove kovid bolnice u Novom Sadu, Brnabić je kazala da ona ne bi volela da lekarima nameće “tako očigledne stvari” kao obaveze, jer smatra da bi to bilo vređanje.

“Mislim da zdravstveni radnici veruju u nauku i u zdravstvo i da će oni povesti vakcinaciju”, rekla je Brnabić.

Naglasila je da bi eventualno uvođenje obavezne vakcinacije u zdravstvu dovelo da otpuštanja 20 odsto zdravstvenih radnika koji iz nekog razloga ne žele da se vakcinišu.

“Onda imate sindikate, ‘ljudskopravaše’ i 300 čuda koja dolaze s tim. Zato mislim da postoji drugi način, da razum pobedi”, rekla je ona.

Ona je navela da će Krizni štab razgovarati o tome na narednoj sednici

Beta

“Meksička vlada preduzela je mere kako bi stala na kraj golemoj šteti koju te kompanije uzrokuju na način da olakšavaju nezakonitu prodaju svog oružja narko-kartelima i ostalim kriminalcima u Meksiku”

Meksička vlada tuži neke od najvećih američkih proizvođača oružja.

Optužuju ih, naime, da svojim bezobzirnim poslovanjem, to jest “ilegalnom trgovinom oružja”, pridonose fatalnim okršajima i ubistvima, te traže odštetu od 10 milijardi dolara.

U tužbi podignutoj u sredu u Masačusetsu navodi se da su kompanije, uključujući Smit end Veson (Smith & Wesson) i Beret fajrarms (Barrett Firearms), “svesne” da aktivno pridonose ilegalnoj trgovini oružja, prenosi Jutarnji list pisanje Hine.

Meksiko ima vrlo stroga pravila za regulaciju prodaje oružja koje se legalno može kupiti samo u jednoj prodavnici u vojnoj bazi u glavnom gradu Meksiko Sitiju.

Stoga oružje veliki broj ljudi kupuje u SAD-u.

“Meksička vlada preduzela je mere kako bi stala na kraj golemoj šteti koju te kompanije uzrokuju na način da olakšavaju nezakonitu prodaju svog oružja narko-kartelima i ostalim kriminalcima u Meksiku”, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova (MSP).

Meksiko traži odštetu u iznosu od 10 milijardi američkih dolara, dodaje MSP.

U tužbi se tvrdi da kompanije znaju da se njihovi proizvodi švercuju i da se koriste u nezakonitim aktivnostima protiv civilnog stanovništva i vlasti Meksika.

Pištolj s likom Zapate

Takođe se navodi da kompanije koriste “marketinške strategije za promovisanje sve smrtonosnijeg oružja, bez sigurnosnog mehanizma kako bi im se ušlo u trag”.

Kao primer pogubne marketinške strategije navodi se Kolt (Colt) koji je na svoje pištolje namenjene meksičkom tržištu ugravirao sliku i ime slavnog meksičkog revolucionara Emilijana Zapate.

Prema saopštenju meksičke vlade, kriminalne organizacije kupuju na hiljade pištolja, pušaka, jurišnog oružja i municije u supermarketima, na internetu i sajmovima oružja u SAD-u.

Američka kancelarija za alkohol, duvanske proizvode, vatreno oružje i eksplozive utvrdila je da je 70 posto vatrenog oružja zaplenjenog u Meksiku između 2014. i 2018. američkog porekla.

Samo u 2019, više od 17.000 ubistava u Meksiku je bilo povezano s prokrijumčarenim oružjem.

Jutarnji list

Podneli su i žalbu Apelacionom sudu Crne Gore, ali i tužbu Međunarodnom sudu u Strazburu.

Kosovsko ministarstvo pravde tužilo je Crnu Goru, zatraživši povraćaj 4.500 kvadrata zemlje na šetalištu u Rafailovićima.

Tvrde da su odmaralište kupili pre šest decenija, a od Kotorskog suda, kojem je podnesena tužba za utvrđivanje prava svojine, zahtevaju da donese privremenu meru zabrane raspolaganja zemljom i otuđenja zemlje do okončanja sudskog spora, objavile su “Vijesti”.

Kako se navodi, Opština Budva, koju zastupa Sekretarijat za zaštitu imovine, na čijem je čelu Nikola Plamenac, osporila je tužbu prištinske administracije, zatraživši od suda da je odbaci.

U upravi opštine Budva smatraju da tužbeni zahtev nema pravno uporište u Uredbi Unmika o ovlašćenjima privremene uprave na Kosovu iz juna 1999. godine, kao ni u Rezoluciji UN 1244 na koju se tužba poziva.

“Uredbom i Rezolucijom se regulišu sporna pitanja oko državne i druge imovine na teritoriji Kosova.

Sve uredbe, naredbe i drugi propisi koje donosi Unmik, kao Privremena uprava misije UN na Kosovu, ne mogu se primenjivati na teritoriji Crne Gore, posebno u sporovima koji imaju za predmet sticanje, prestanak, sadržinu i vršenje stvarnog prava na nepokretnoj stvari, jer je u tom slučaju merodavno pravo države u kojoj se stvar nalazi”, navodi se u odgovoru na tužbu.

Podsetimo, Priština već duže od decenije bezuspešno vodi spor kako bi dokazala da je nekadašnje odmaralište u uvali Kamenovo na Budvanskoj rivijeri, izgrađeno u zaleđeni plaže, vlasništvo “građana Kosova”.

Podneli su i žalbu Apelacionom sudu Crne Gore, ali i tužbu Međunarodnom sudu u Strazburu.

Na atraktivnoj parceli se gradi višespratni kondo kompleks.

Dečje, odnosno omladinsko odmaralište, kasnije je dobilo naziv “Lahor”, po istoimenoj kompaniji iz Prištine.

Nakon ratnih dešavanja 1999. godine, sedište firme iz Prištine preseljeno je u Crnu Goru, a potom privatizovano, odnosno prodato.

Oronula zgrada nekadašnjeg odmarališta je porušena i započeta je gradnja višespratnice.

Tužitelj ukazuje da je Kosovo vlasnik pomenute imovine, a kao dokaze je priložio kupoprodajni ugovor zaključen 22. marta 1961. u Sreskom sudu u Kotoru, kada je parcelu od 4.555 kvadrata kupio Savet za socijalnu politička i socijalna pitanja nekadašnje Socijalističke automne pokrajine (SAP) Kosovo i Metohija.

Opština Budva, koju zastupa Sekretarijat za zaštitu imovine, na čijem je čelu Nikola Plamenac osporila je tužbu kosovske administracije, zatraživši od suda da je odbaci kao neurednu.

Istakli su prigovor stvarne legitimacije, jer kako je navedeno iz “priloženih dokaza ne može se sa sigurnošću izvesti zaključak o postojanju stvarne – aktivne legitimacije tužioca u odnosu na sporne parcele”.

“Pitanje da li jeste ili nije tužilac “naslednik” SAP Kosovo ne predstavlja predmet međunarodnog privatnog parava, već se radi o pitanju koje je međunarodnog javno-pravnog karaktera i za davanje odgovora na to pitanje nije nadležan sud”, navodi se u odgovoru Opštine Budva kao drugotužene.

Odmaralište je odavno van funkcije, ostalo su samo oronule i neupotrebljive barake, ali do danas u uvali nije započeta gradnja luksuznog turističkog naselja, kako je to planskim dokumentima predviđeno.

Kamenovo potražuju i meštani, koji takođe tvrde da im je zemlja oteta.

Meštani Kamenova i Svetog Stefana već više od deceniju vode sudsku borbu za povratak, kako tvrde, otete dedovine.

Osnovni sud u Kotoru još pre 15 godina donio je privremenu meru zabrane otuđenje, raspolaganja i opterećenja zemljom.

Meštani takođe žele da dokažu da im nikada nije isplaćena naknada za eksproprijaciju, ali i da je gotovo polovina zemlje nezakonito oteta i na njoj izgrađeno odmaralište.

Vijesti