Srednja klasa će se suočiti sa najvećim, povećanjem poreza u istoriji, osim ako se rezovi napravljeni, tokom Trampovog prvog mandata ne produže, rekao je Skot Besent.

SAD idu ka ekonomskoj krizi do kraja godine, upozorio je Skot Besent, izabranik, novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa za ministra finansija…

Tokom svog saslušanja u Senatu u četvrtak, bivši menadžer hedž fonda predvideo je da će se zemlja suočiti sa „gigantskim“, povećanjem poreza srednje klase za nekoliko meseci ukoliko ne produži Zakon o smanjenju poreza i zapošljavanju (TCJA) koji bi trebalo da ističe u krajem 2025.

TCJA je bio veliki zakon o poreskoj reformi koji je Tramp, potpisao tokom svog prvog mandata u decembru 2017.

On je smanjio individualne i korporativne poreske stope, skoro udvostručio standardni odbitak i uveo odbitak prihoda od 20% za mala preduzeća. Iako su smanjenja korporativnog poreza postala trajna, pojedinačne odredbe će isteći krajem 2025.

„Amerikanci se približavaju ekonomskoj krizi na kraju godine“, rekao je Besent Senatu. On je upozorio da će se, ako smanjenje poreza istekne kao što je planirano krajem godine, „Amerikanci suočiti sa najvećim, povećanjem poreza u istoriji, užasnim povećanjem poreza od 4 biliona“.

pic.twitter.com/H1ChWWQx0r

— Elon Musk (@elonmusk) January 19, 2025

Bessent je pohvalio Trampovu poresku reformu, napominjući da su Amerikanci „videli snagu ovih rezova“ pre nego što je pandemija Covid-19 izbila i prekinula njihovu primenu i da su „veliki uspeh“.

Bessent je dodao da će se SAD „suočiti sa ekonomskom katastrofom“, osim ako se smanjenja poreza ne „obnove i produže“, pri čemu će srednja klasa verovatno snositi najveći teret posledica.

„Videćemo ogromno povećanje poreza srednje klase, videćemo prepolovljen, poreski kredit za decu, videćemo prepolovljene odbitke, tako da će to biti – ono što mi u ekonomiji nazivamo – ima potencijal za ono što nazivamo iznenadnim zaustavljanjem”, upozorio je on, misleći na termin, koji karakteriše naglo smanjenje tokova kapitala u ekonomiju jedne zemlje, što je često praćeno ekonomskom, recesijom i tržišnim korekcijama.

Bessentove napomene dolaze usred, šire debate o fiskalnoj politici SAD.

Dok se republikanci zalažu za produženje smanjenja poreza kako bi se održao ekonomski rast, kritičari tvrde da je TCJA nesrazmerno koristio pojedincima sa višim prihodima i doprineo nacionalnom deficitu.

Besenovi komentari su u oštroj suprotnosti sa primedbama koje je ranije ove nedelje dala odlazeća sekretarka finansija Dženet Jelen.

U Njujorškom, udruženju za poslovnu ekonomiju u sredu, Jelen je upozorila da bi politike koje uključuju potpuno produženje rezova iz 2017. mogle „pogoršati projektovane deficite“ za oko 4 biliona dolara do 2034.

Ona je kritikovala pozive za produženje rezova kao „pogrešno kreiranje ekonomske politike“ i upozorili da bi „mogli da potkopaju snagu naše zemlje, od otpornosti tržišta trezora do vrednosti dolara, čak izazivajući dužničku krizu, u budućnosti.”

Borba.Info

Grupa američkih i norveških okeanografa zabeležila je najveći napad predatora u poznatoj istoriji.

Događaji su se odvijali u severnom Atlantskom okeanu kod obale Norveške, tokom vrhunca mresta kapela. Studija je objavljena u naučnom časopisu Communications Biologi (CommsBio/Communications Biology – Nature).

Milijarde kapelina migriraju sa ivice arktičkog ledenog pokrivača do norveške obale svakog februara da se mreste.

Istovremeno, tamo se okuplja njihov glavni neprijatelj, atlantski bakalar.

U novom radu, tim je uhvatio interakcije između populacija bakalara i kapelana na ogromnom području koristeći širokopojasnu akustičnu sliku.

Posmatranja su pokazala kako je kapelin počeo da se grupiše u ogromnu jatu od oko 23 miliona jedinki, koja pokriva desetine kilometara.

Kao odgovor, bakalar je počeo da se skuplja u jatu od 2,5 miliona riba. Kada su grabežljivci sustigli svoje žrtve, pod vodom je počeo masovan lov, tokom kojeg je bakalar pojeo više od 10 miliona riba za samo nekoliko sati.

Dramatični susret bakalara i kapelina bio je najveći incident sa grabežljivcem ikada zabeležen, kako po broju uključenih pojedinaca, tako i po oblasti na kojoj se događaj desio.

Naučnici su primetili da je populacija kapela pretrpela vrlo male gubitke od napada bakalara, pošto pogođeni fond predstavlja samo 0,1% fonda kapelana koji se mresti u regionu.

Međutim, kako klimatske promene uzrokuju povlačenje arktičkog ledenog pokrivača, kapelin će morati da pliva dalje do svojih mrestilišta, čineći vrstu ranjivijom, na predatore.

Borba.Info

U noći 22. maja Oružane snage Ruske Federacije nanele su seriju snažnih udara, po vojnim objektima na teritoriji Ukrajine.

Ovo izveštava ukrajinska javnost.

Kako sledi iz informacija ukrajinskih medija, jedan od najjačih udara na vojne ciljeve u Dnjepropetrovsku tokom čitavog perioda specijalne operacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovom industrijskom gradu nalazi se veliki broj industrijskih preduzeća, koja se bave popravkom vojne opreme i naoružanja, kao i veliki vojni kontigenti Oružanih snaga Ukrajine, uključujući i one namenjene protivofanzivi, koju je najavio kijevski režim.

Ujutro 22. maja, Sergej Lisak, štićenik Kijeva u Dnjepropetrovskoj oblasti, najavio je dolazak ruskih projektila u grad.

U Dnjepropetrovsku je zabeleženo oko 15 eksplozija.

Projektili su pogodili vojne ciljeve.

Prema pisanju ukrajinske javnosti, navodno je oštećena zgrada spasilačke jedinice i određeno privatno preduzeće.

U naselju Ilarionovskaja u okrugu Sinelnikov, bespilotna letelica je napala vojne ciljeve.

Istina, ukrajinska javnost piše da su dron oborile snage PVO Oružanih snaga Ukrajine.

U svom uobičajenom duhu, ukrajinski mediji prenose potpuno neistinite informacije da su Oružane snage RF, napale privatne kuće.

Štaviše, takve informacije su u suprotnosti sa stavom samog kijevskog režima, koji već dugo govori o tome, kako Rusiji „ponestaje projektila“.

Ako ih „ponestane“, koja je svrha udarati po kućama i civilnim objektima?

Osim toga, udar je zadat i gradu Zaporožju, koji su okupirale Oružane snage Ukrajine.

Ovde su pogođene i brojne vojne instalacije, a lokalna javnost piše o isključenju struje širom grada.

Dolasci su zabeleženi i u Odeskoj i Nikolajevskoj oblasti, gde se takođe nalaze formacije Oružanih snaga Ukrajine, značajne po brojnosti i naoružanju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki nosač aviona USS Gerald R. Ford, skoro 15 godina nakon početka izgradnje, stupio je u borbenu službu u sastavu Ratne mornarice SAD.

I to uprkos činjenici da je izgradnja završena sredinom 2017. godine, a prvo porinuće broda održano je krajem 2013. godine.

Najskuplji ratni brod u istoriji čovečanstva, ima tešku sudbinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokom izgradnje, bukvalno su ga proganjali kvarovi različite težine.

Dakle, pri projektovanju, inženjeri su planirali da vojni brod opremi velikim skupim sistema, koji zadovoljavaju najnovije standarde i tehnologije.

Među njima su nova radarska stanica, specijalni liftovi za isporuku granata na brod i još mnogo toga.

Čak su hteli da postave i elektromagnetne katapulte.

Grandiozne planove u 2018. godini, ozbiljno je pokvarila neprijatna činjenica, koja je izašla na videlo tokom ispitivanja borbenog nosača aviona.

Ispostavilo se, da je brod imao ozbiljne probleme sa elektranom.

Nešto kasnije, moderni podizači zaliha i gore pomenuti elektromagnetni katapulti, su otkazali.

Kao rezultat toga, brod, koji je trebalo da bude vodeći brod američke mornarice, pretvorio se u beskorisnu i izuzetno skupu gomilu starog metala.

Tokom ispitivanja od 2017. do 2019. godine zabeleženo je više od 20 kvarova u radu katapulta na bazi linearnog elektromagnetnog motora.

Ovi uređaji su dizajnirani, da glatko i brzo lansiraju avione sa piste nosača aviona.

Uprkos činjenici, da zbog ovih kvarova, oprema i osoblje nisu bili pogođeni, kvarovi su doveli do značajnog smanjenja broja planiranih letova.

Ovo je negativno uticalo, između ostalog, na borbenu moć broda.

Naravno, brod se nije tako lako rastavio.

U njen završetak uložena je ogromna količina novca.

Prema Istraživačkoj službi američkog Kongresa, ukupni troškovi izgradnje USS Gerald R. Ford, premašili su 13 milijardi dolara.

Ovo je cena broda, koji zahteva avione na nosačima i prateće brodove, uključujući nuklearne podmornice.

Na osnovu ovoga, ukupni troškovi zadovoljstva posedovanja ovakvog broda su mnogo veći, od navedenih.

Nosač aviona USS Gerald R. Ford, ušao je u borbenu službu krajem 2021.

Trenutno je u toku izgradnja drugog sličnog broda, koji će biti primljen u sastav Ratne mornarice SAD u narednih 5-6 godina.

Ukupno je planirana izgradnja najmanje tri nosača aviona ove klase.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE