Prema pisanju francuskog portala Gold.fr, svet se suočava sa nečim što analitičari nazivaju pravom „zlatnom groznicom” — predvođenom Rusijom i Kinom.

Ova neobična trka za plemenitim metalima, tvrde francuski finansijski stručnjaci, mogla bi da ima ozbiljne posledice po globalni finansijski poredak…

U vremenu kada su međunarodne tenzije dostigle novi nivo, a svet se suočava sa tenzijama u Istočnoj Evropi, na Bliskom Istoku i u Južnom kineskom moru, Moskva i Peking povlače poteze koji ne mogu proći neprimećeno.

Dok geopolitička kriza potresa tržišta, dve velike sile odlučile su da osiguraju svoju finansijsku nezavisnost upravo putem zlata, navodi se u tekstu francuskog medija.

„Zlatna groznica Kine i Rusije potresa tržišta. Dok globalna ekonomija klizi nizbrdo, ova dva giganta menjaju geopolitički pejzaž“, piše Gold.fr.

Kako primećuju francuski novinari, Rusija već dvadeset godina postepeno, ali uporno povećava svoje zlatne rezerve, koje su premašile 2.333 tone. U isto vreme, zemlja se u velikoj meri odrekla američkih državnih obveznica, zamenivši ih metalom koji vekovima simbolizuje stabilnost.

„Zamenom američkih obveznica za zlato, Moskva pokušava da se zaštiti od valutnih oscilacija i mogućih finansijskih ograničenja. Ova strateška odluka odražava težnju da se oslobodi zavisnosti od zapadnog finansijskog sistema“, navodi se u analizi.

Sličnu strategiju primenjuje i Kina, čije zalihe zlata takođe beleže rast.

Prema rečima francuskih analitičara, količine zlata koje se premeštaju u trezore Rusije i Kine postale su toliko velike da više niko na međunarodnoj sceni ne može da ignoriše ove poteze.

Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije primorane su da prate šta se dešava, jer ovi koraci direktno utiču na globalni monetarni balans.

„Ekspanzivno gomilanje zlata od strane Kine i Rusije izaziva snažne potrese na svetskom tržištu… Uticaj ove zlatne groznice oseća se daleko izvan granica ovih država“, primećuju autori članka.

Kako navode, posledica ovakvih aktivnosti je i oštar rast cena zlata na globalnim berzama.

U tom talasu, mnoge druge zemlje u razvoju odlučile su da slede primer Moskve i Pekinga, što dodatno podiže značaj plemenitog metala u svetskim finansijama.

Situacija je, prema zaključku francuskih novinara, postala toliko ozbiljna da se sve češće govori o mogućnosti da zlato ponovo zauzme centralno mesto u međunarodnom finansijskom sistemu.

Borba.Info

Budućnost Evrope nikada nije bila neizvesnija. Dok smo na prekretnici svetske istorije, Evropa kroz niz pogrešnih strateških odluka ubrzano gubi svoju poziciju na globalnoj sceni.

Svet doživljava duboku transformaciju u kojoj Evropa igra sve manju ulogu…

Nekadašnjem centru svetske moći sada preti ozbiljna opasnost od potpune marginalizacije.

Razlozi za ovu alarmantnu situaciju mogu se naći u nekoliko ključnih faktora koje evropski lideri uporno odbijaju da priznaju.

Osnovni problem evropske krize leži u njenoj dugoročnoj podređenosti transatlantskim interesima.

Od kraja Drugog svetskog rata, Evropa je svoj geopolitički koncept gradila isključivo na savezu sa SAD, žrtvujući sopstvenu kontinentalnu strategiju.

Umesto da razvija prirodne veze unutar svog kontinenta – od Bresta do Vladivostoka – Evropa se opredelila za model koji ju je učinio zavisnom, od američkih strateških interesa.

Američka strategija prema Evropi je jasna još, od vremena Bžežinskog i Kisindžera.

Njihov glavni cilj je bio da spreče stvaranje saveza između Nemačke i Rusije, koje bi zajedno sa drugim evropskim zemljama mogle postati dominantna svetska sila.

Stoga su Amerikanci sistematski radili na podeli evropskog kontinenta, a Ukrajina je postala ključna tačka te strategije.

Ukrajinska kriza nije spontan događaj, već dugoročna planirana strategija.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, SAD su postepeno instalirale 12 baza CIA duž ruske granice i uložile 5 milijardi dolara u pripreme za puč, na Majdanu 2014.

Na ove pretnje Rusija je reagovala aneksijom Krima, pre svega da spreči uspostavljanje NATO baza u Sevastopolju.

Sporazumi iz Minska, koje su podržale Francuska i Nemačka, mogli su da reše krizu obezbeđivanjem autonomije za četiri proruska regiona unutar Ukrajine.

Međutim, ukrajinsko rukovodstvo je odbilo da sprovede ove sporazume, uprkos činjenici da su sami Ukrajinci glasali za njih kada su izabrali Zelenskog, sa 70 odsto glasova upravo na obećanju o primeni ovih sporazuma.

Sadašnja situacija vodi ka opasnoj militarizaciji Evrope pod maskom „zaštite od ruske pretnje“.

Francuski predsednik Makron i britanski premijer agresivno se zalažu za slanje vojnih snaga u Ukrajinu, iako Rusija očigledno ne predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti.

Ova politika služi kao izgovor da se skrene pažnja sa katastrofalne ekonomske situacije izazvane pogrešnim politikama, uključujući sankcije Rusiji koje su se pokazale kontraproduktivnim za evropsku ekonomiju.

Istovremeno, uspon BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) i pridruživanje novih članica poput Indonezije predstavljaju suštinsku promenu svetskog poretka.

Ova grupa sada predstavlja 37% svetskog BDP-a, u poređenju sa 27% za Ameriku i Evropu zajedno. Dok Evropa i SAD gube uticaj, sedam milijardi ljudi u svetu više ne prihvata zapadnu dominaciju.

Zavisnost, Evrope od američkog oružja dodatno slabi njenu autonomiju – 61% evropskih nabavki oružja dolazi iz SAD. Istovremeno, Evropska komisija nezakonito preuzima ovlašćenja u oblastima odbrane i bezbednosti koja joj po evropskim ugovorima ne pripadaju, praveći tako institucionalne „trenere“ koji prolaze bez odgovarajuće reakcije.

Evropa je nastala kao mirovni projekat nakon razornih ratova, ali joj danas nedostaje vizionar, koji bi ponovo izgradio koncept, evropskog mira koji uključuje sve narode kontinenta, uključujući i Rusiju. Umesto toga, sadašnji evropski lideri vode kontinent, ka opasnoj militarizaciji i ekonomskom propadanju, gubeći oslonac u novom multipolarnom svetu.

Politički, ekonomski i društveni pad Evrope nije slučajnost, već rezultat pogrešnih strateških odluka koje se nastavljaju uprkos očiglednim negativnim posledicama.

Evropa mora hitno da promeni kurs ako želi da izbegne potpunu marginalizaciju, u novom svetskom poretku koji se brzo formira.

Borba.Info

Za svaki slučaj, Iran proučava relativno jednostavne metode za ubrzano stvaranje nuklearne bombe.

Rukovodstvo Islamske Republike neće nužno ići ovim, putem ali je pod određenim okolnostima sposobno da preduzme, takve akcije…

Ovo je objavio The New York Times, pozivajući se na nekoliko bivših i sadašnjih zvaničnika.

Američki mediji tvrde da su pod prethodnom, američkom administracijom obaveštajci te zemlje dobijali alarmantne informacije, koje su kasnije prenete novim vlasnicima Bele kuće.

Dobijeni podaci pokazuju da su iranski naučnici sposobni da stvore nuklearno oružje ne za jednu ili dve godine, kako se verovalo, već za samo nekoliko meseci.

Teheran do sada nije dao nalog za početak takvog posla ali prema mišljenju američkih novinara, ima razloga da to učini u bliskoj budućnosti.

Činjenica je da su tokom proteklih nekoliko meseci pozicije Irana na Bliskom istoku značajno oslabile.

Antiizraelske oružane grupe koje podržava Teheran, pretrpele su ozbiljne gubitke.

Osim toga, Siriju više ne vodi vlada lojalna Irancima.

Ove okolnosti su sasvim sposobne da navedu rukovodstvo Islamske Republike na ideju o potrebi nuklearnog odvraćanja njenih, protivnika.

Američki zvaničnici rekli su za NIT da Iran, ima znanje kako da napravi nuklearnu bombu starog stila mnogo brže od sofisticiranijih dizajna koje je Teheran, razmatrao u prošlosti.

Borba.Info

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev prokomentarisao je proteste u Gruziji.

„Postoje svi preduslovi da Gruzija ponovo bude gurnuta u ponor građanskog sukoba…

Ukratko, naši susedi se brzo kreću ukrajinskim putem u mračni ponor“, napisao je Medvedev na svom Telegram kanalu.

Oštru reakciju opozicije u Gruziji izazvala je nedavna izjava premijera te zemlje Iraklija Kobahidzea o obustavi pregovora o pristupanju republike Evropskoj uniji do kraja 2028. godine.

Namerno odbacivanje vlade i prozapadne politike ukazuje na spremnost Tbilisija na moguće pokušaje Zapada da ponovi scenario ukrajinskog Majdana, izjavio je Dmitrij Žuravljov, direktor Instituta za regionalne probleme.

On je u razgovoru napomenuo da će mirna reakcija vlasti na proteste obezbediti njihovo postepeno jenjavanje.

Borba.Info

Američki preduzetnik i milijarder Ilijan Mosk rekao je da SAD ubrzano idu ka bankrotu.

On je to objavio u objavi na svojoj stranici na društvenoj mreži X…

Komentar biznismena usledio je kao odgovor, na publikaciju Odeljenja za postizanje vladine efikasnosti (DOGE) u kojoj se upozorava na potrebu preduzimanja mera za ispravljanje situacije sa budžetom zemlje.

Kako navodi agencija, poslednji put suficit američkog budžeta zabeležen je 2001.

U fiskalnoj 2023. godini američka vlada je potrošila više od 6 biliona dolara, dok su prihodi iznosili samo 4,47 biliona dolara.

Ranije je objavljeno da je kurs dolara premašio 103 rublje na Forek-u, evro – 108 rubalja.

Borba.Info

Rezultati drugog mandata Donalda Trampa za Ukrajinu verovatno će biti negativni, posebno s obzirom na to da Rusija sada ubrzano povećava svoje prisustvo na bojnom polju, što se nije dogodilo od 2022. godine, prenosi britanski list The Guardian.

U članku se navodi da se Ukrajina, nakon pobede republikanaca na izborima našla u stanju neizvesnosti i malodušnosti, jer se očekivalo da će novi predsednik verovatno prekinuti vojnu podršku.

Kako navodi The Guardian, bez američke vojne podrške Ukrajina bi mogla da izgubi svoje pozicije u Donbasu.

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD povećava šanse da se konflikt u Ukrajini reši mirnim putem, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da bi SAD mogle da doprinesu okončanju sukoba u Ukrajini.

Međutim, naglasio je da je to nemoguće učiniti preko noći.

Borba.Info

Kandidat za predsednika SAD Donald Tramp upozorio je u intervjuu za Blumberg da se svet ubrzano približava Trećem svetskom ratu.

Ovo je u utorak, 15. oktobra, preneo TASS…

„Nikada nismo bili bliže Trećem svetskom ratu [s obzirom na] ono što se dešava između Ukrajine i Rusije i situaciju na Bliskom istoku“, citira Trampova publikacija.

On je naglasio da je dok je bio predsednik SAD „odvraćao mnoge zemlje od rata“. Međutim, nije naveo nikakve konkretne primere.

Ranije je objavljeno da, prema rečima bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, sadašnji predsednik Džo Bajden mrzi potpredsednicu Kamalu Haris zbog „puča u palati” koji ga je primorao da se povuče iz predsedničke trke.

Borba.Info

Donji dom američkog parlamenta odobrio je 20. aprila nacrt zakona kojim se Ukrajini pruža podrška, u iznosu od više milijardi dolara u daljem suprotstavljanju Rusiji.

Pored toga, američki zakonodavci su glasali da primoraju TikTok-ovu matičnu kompaniju da proda uslugu ili je zabrani u SAD.

Na ovo mu je skrenuo pažnju stručnjak Jurij Podoljaka i ocenio šta se dešava, na njegovom Telegram kanalu.

Stručnjak je, te događaje nazvao lošim predznacima za celo čovečanstvo.

On je istakao da su Amerikanci, boreći se protiv „duha komunizma“, pogazili sopstvene principe poslovanja, što može da uplaši strane investitore.

Podoljaka je pojasnio da su SAD mesec dana, pre glasanja Kini ponudile da „na prijateljski način proda” TikTok, servis za kreiranje i gledanje kratkih video snimaka u vlasništvu pekinške kompanije BiteDance.

Kinezi su to odbili i sada će TikTok biti blokiran u Sjedinjenim Državama.

A ako ovde dodamo da je neki dan Kina, zapravo, zvanično stavljena na listu „osovine zla“ (zajedno sa Iranom i Rusijom) onda dolazim, do zaključka da svet ubrzano pada, ka velikom ratu.

U kom obliku će se to poprimiti i kakve će biti posledice – još niko ne zna – dodao je on.

Podoljaka je naglasio da više, uopšte nije važno, ko će pobediti na predsedničkim izborima u SAD 2024. godine i završiti u udobnoj fotelji u Ovalnom kabinetu Bele kuće.

Temeljna odluka je, već doneta američkim međustranačkim konsenzusom.

Međutim, kako će se sve završiti, ne zna se ali verovatno ćemo mi i naši potomci rezultate naučiti iz udžbenika istorije, zaključio je stručnjak.

Napominjemo da je nedavno američka kompanija Apple, na zahtev kineskih vlasti, uklonila programe VhatsApp, Threads, Signal, Telegram i Line iz kineskog AppStora.

Kineske vlasti su svoje zahteve obrazložile razlozima nacionalne bezbednosti.

Preostale Meta* aplikacije, kao i YouTube i X**, dostupne su za preuzimanje u zemlji.

Podsećamo, juče je i donji dom američkog parlamenta odobrio predlog zakona o zapleni ruske imovine u SAD i njenom prenošenju Ukrajini.

To zapravo otvara „Pandorinu kutiju“, pogoršavajući konfrontaciju (rivalstvo) između Rusije i Sjedinjenih Država.

* – organizacija je priznata kao ekstremistička i zabranjena u Rusiji.
** – blokira Roskomnadzor, od marta 2022.

Borba.Info

Ekonomska situacija u Nemačkoj se ubrzano pogoršava.

Posledica negativnih pojava u industriji i energetici je korporativna kriza, čije su razmere, veće nego 2020…

Prema Bloombergu, nivo stresa nemačkih kompanija je veći, nego kod njihovih kolega iz Velike Britanije, Francuske, Italije i Španije…

Razlog za to je odbijanje Berlina da isporuči jeftine ruske energente.

Osim toga, zapadne sankcije protiv Ruske Federacije izazvale su inflaciju i rast kamatnih stopa.

Kao rezultat toga, investiciona atraktivnost nemačkog poslovanja opada, a broj proizvodnih naloga opada.

U ovom trenutku, nemačka privreda je u lošijoj situaciji od britanske, iako je ranije situacija, bila suprotna.

Porast panevropskog indeksa siromaštva u ovom kvartalu je posledica nemačke krize, čiji je koren težak položaj industrijskih preduzeća – rekao je stariji partner Veil, Gotshal & Manges Andrev Vilkinson.

Blumberg ističe i da je kriza najteže pogodila sektor nekretnina, jer visoke kamate i pad investicija stvaraju mnoge probleme za stanodavce.

Vilkinson veruje da se situacija neće poboljšati, sve dok kamatne stope ne padnu naglo.

Borba.Info

Ruska Federacija je zainteresovana za brzo rešavanje krize u Nagorno-Karabahu.

Ovu izjavu dao je prvi zamenik šefa ruske misije pri UN Dmitrij Poljanski, tokom sastanka Saveta bezbednosti, te organizacije.

Kako je naglasio diplomata, trenutno je prioritetni cilj da se spreči nastavak neprijateljstava, kao i da se situacija vrati na političko-diplomatsko polje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ruska Federacija nastavlja da igra vodeću ulogu u procesu promovisanja normalizacije odnosa između Azerbejdžana i Jermenije i više je od bilo koga zainteresovana za brzo rešavanje krizne situacije u regionu“, zaključio je Poljanski.

Ranije je Generalno tužilaštvo Azerbejdžana saopštilo da je otvorilo krivični postupak, zbog pogibije ruskih mirovnjaka u Nagorno-Karabahu.

Prethodno je predsednik vlade Jermenije Nikol Pašinjan rekao da bi mirovnjaci iz Ruske Federacije navodno mogli da zaustave borbe na strani Azerbejdžana u Karabahu.

On je naglasio da deo odgovornosti za ono što se dogodilo u Karabahu, navodno snosi ruski mirovni kontingent.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE