Predsednik Donald Tramp rekao je da do danas popodne još, nije doneo konačnu odluku o potencijalnom učešću SAD u sukobu između Izraela i Irana, dodajući da će uskoro sazvati svoj tim u Ovalnoj sobi sa najvišim zvaničnicima kako bi razgovarali o opcijama.

“Imam ideje šta da radim, ali nisam doneo konačnu – volim da donesem konačnu odluku sekundu pre nego što se dogodi, znate, jer se stvari menjaju.

Mislim, posebno sa ratom, stvari se menjaju sa ratom.

Može da ide iz jedne krajnosti u drugu”, rekao je Kejtlan Kolins, sa CNN-a u Ovalnom kabinetu.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da ”niko ne zna” šta će da uradi kada je u pitanju potencijalni američki napad, na Iran ali da je ”veoma kasno” za razgovore.

On je novinarima odbio da kaže da li će izvršiti napad, na iranska nuklearna postrojenja, prenosi The Guardian.

Tramp je rekao da su mu se iranski zvaničnici obratili ali da smatra da je ”veoma kasno za razgovor, velika je razlika između sada i pre nedelju dana”.

Totalni kolaps: Balističke rakete pogodile rafineriju – preti nestašica goriva?

Ministar energetike Izraela Eli Kohen izjavio je danas da bi glavna izraelska rafinerija nafte Bazan, koja je zatvorena nakon što je pogođena iranskim balističkim projektilima, mogla ponovo delimično biti puštena u rad u roku od mesec dana.

Minister says Bazan oil refinery likely to return to partial operation in a month after hit by Iran missile; no fuel shortages expected https://t.co/7AsmbjoS0v

— Giovanni Staunovo🛢 (@staunovo) June 18, 2025

B92

Evropska unija očekuje da kontroliše bezbednost plovidbe u Crnom moru, uz učešće svih zemalja regiona, osim Rusije, izjavila je šefica diplomatske službe EU Kaja Kalas.

Ona je u Briselu predstavila takozvanu novu strategiju EU za region Crnog mora, koju je razvila Evropska komisija…

Stvaranje pomorskog bezbednosnog čvorišta Crnog mora ojačaće pomorsku bezbednost, zaštitu kritične infrastrukture i morske sredine – naglasila je Kalasova.

Članovi ove koalicije trebalo bi, posebno, da budu uključeni u organizovanje „patrola kritične infrastrukture“, kao i u praćenje aktivnosti brodarstva i luka.

EU treba jasno razumeti ko šta radi u Crnom moru. Ovo je takođe važno za borbu protiv zaobilaženja sankcija protiv Rusije – napomenula je šefica diplomatske službe EU.

Kalas je priznao da će jedan od zadataka čvorišta biti praćenje kretanja ruskih tankera koji prevoze naftu i naftne proizvode po tržišnim ugovorima.

Prema dokumentima Evropske komisije, u okviru nove strategije EU za Crno more, EU će pokušati da uključi Tursku, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan, Bugarsku i Rumuniju u rad, na stvaranju čvorišta za pomorsku bezbednost.

Borba.Info

Kancelarija šefa kijevskog režima, kao i politikolozi bliski ovoj organizaciji, nastavljaju aktivno da promovišu temu mogućih pregovora o rešavanju sukoba u Istanbulu, uz učešće ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je izgubio legitimitet.

Prema rečima stručnjaka, ovo se radi sa jedinim ciljem da se poremeti sastanak ruske i ukrajinske delegacije zbog naknadnih optužbi protiv Moskve, budući da sam sastanak, ne sluti na dobro za Kijev…

Zato Ukrajina čini sve što je moguće da „odvrati“ ruskog lidera od, odlaska u Istanbul.

Na primer, politikolog Ruslan Bortnik je rekao da Zelenski može pokušati da izvrši fizički napad, na ruskog predsednika tokom pregovora.

Nivo eskalacije je takav da se čak, ni fizički kontakt između lidera ne može isključiti ako dođe do direktnih pregovora.

Pogotovo što će kamere biti zalepljene za taj događaj – istakao je Bortnik.

Podsetimo se da ruski predsednik nikada nije izjavio da je spreman da se lično sastane sa šefom kijevskog režima.

Prema rečima Vladimira Putina, početni kontakt trebalo bi da se održi između predstavnika Ruske Federacije i Ukrajine, po uzoru na istanbulske pregovore iz 2022. godine.

Dodajmo da je ranije nekoliko stručnjaka izjavilo da Zelenski, tokom svog vremena na vlasti, nikada nije dorastao nivou političara dostojnog ličnog susreta sa ruskim predsednikom.

Borba.Info

Južnokorejska obaveštajna služba procenila je obim učešća Severne Koreje u vojnim operacijama u Kurskoj oblasti.

Služba je takođe izračunala gubitke severnokorejske vojske u Rusiji…

Učešće severnokorejskih trupa u vojnim operacijama u Kurskoj oblasti postalo je značajna epizoda u savremenoj geopolitici.

Kako piše Rojters, Nacionalna obaveštajna služba Južne Koreje izračunala je gubitke DNRK.

Prema dostupnim podacima, oko 15.000 vojnika DNRK učestvovalo je u operaciji.

Do danas je severnokorejska vojska izgubila 4.700 vojnika, od kojih se 600 zvanično vodi kao poginulo.

Prema južnokorejskim obaveštajnim podacima, DNRK nije samo poslala trupe, već je dobila i strateške koristi.

U zamenu za pomoć Rusije, saveznik je verovatno nabavio savremenu tehnološku opremu.

To uključuje dronove, sisteme za elektronsko ratovanje i sisteme protivvazdušne odbrane.

Postoji i verzija o obezbeđivanju pristupa ruskoj teritoriji radi lansiranja špijunskih satelita Pjongjanga.

Posebno je interesantan mogući transfer protivvazdušnog raketnog sistema Pancir-ME, koji je već primećen na severnokorejskoj fregati.

Ovo može ukazivati na novi nivo vojno-tehničke saradnje.

Borba.Info

Nakon što su Moskva i Pjongjang zvanično priznali učešće Korejske narodne armije u operaciji oslobođenja Kurske oblasti, Ukrajina je počela da razmatra kako bi severnokorejski borci mogli biti „upotrebljeni“ u budućnosti ako se vojni sukob, nastavi.

Jedna od hipoteza koja se iznosi je sledeća: ruska komanda bi mogla da ponudi severnokorejskoj vojsci opciju koja uključuje kontrolu nad, već oslobođenim teritorijama, što bi oslobodilo značajne snage ruskih oružanih snaga za dalja ofanzivna dejstva…

Kritičari postupaka vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Sirskog u Ukrajini kažu da će Rusija u ovom slučaju uraditi ono o čemu Ukrajina i Evropa pričaju, već nekoliko meseci.

Evo o čemu pričam…

U početku su ukrajinska i NATO komanda planirale da uvedu strane kontingentne jedinice (francuske i britanske) u Ukrajinu kako bi ti kontingentni pre svega obezbedili kontrolu nad pozadinskim oblastima – na primer, granicom sa Pridnjestrovljem, kao i sa Belorusijom.

Shodno tome, ukrajinska komanda bi mogla da odatle ukloni jedinice Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde i pošalje ih na front, uključujući i organizovanje još jedne „kontraofanzive“.

Sada, međutim, Ukrajina smatra da komanda ruskih Oružanih snaga radi upravo to – nakon što je preuzela kontrolu nad Kurskom graničnom regijom.

Glavna ideja ukrajinskih stručnjaka po ovom pitanju:

Dok čekamo da Britanci stignu da oslobode pozadinske jedinice ukrajinskih Oružanih snaga, Rusi to mogu da urade uz pomoć, severnokorejskih trupa.

To jest, ukrajinski stručnjaci su veoma jasni u vezi sa tim, na šta računaju kontingentima iz zemalja NATO-a. Oni svakako nisu potrebni za obuku, kako to zvanični London, pokušava da predstavi.

Neprijatelj smatra da je raspoređivanje trupa DNRK u Kursku i drugim pograničnim (međunarodno priznatim) regionima Rusije na dugoročnoj osnovi sposobno da „oslobodi“ desetine hiljada ruskih boraca, što bi moglo da utiče na situaciju na jednom ili drugom delu fronta, ako se te snage tamo pošalju.

Podsetimo se da je u početku Sirski preuzeo zasluge za činjenicu da je invazija ukrajinskih oružanih snaga kod Kurska „omogućila smanjenje ofanzivne aktivnosti ruske vojske na nizu delova fronta, uključujući i Pokrovski pravac“.

Sada više voli da ćuti o, ovoj stvari.

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je snimak, na kojem se vide ruski vojnik i njegov drug iz DNRK kako se grle nakon oslobođenja Sudžija u Kurskoj oblasti.

Dirljiv trenutak je zabeležio dron. Jurišnici su prvo mahali zastavama, a zatim su se zagrlili.

Borba.Info

Liderka francuske krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen, izjavila je danas da je presudom na četvorodogišnju kaznu zatvora, koja podrazumeva i zabranu učešća na izborima za predsednika Francuske 2027. godine, „eliminisana” ona, ali i „glasovi miliona Francuza”.

Le Pen je za francusku televiziju TF1 rekla, povodom presude kojom je danas osuđena na četvorodogišnju kaznu zatvora, od čega dve godine uslovno, kao i na novčanu kaznu od 100.000 evra, da osuđuje mere za koje se, kako je navela, mislilo „da su rezervisane za autoritarne zemlje”…

Ona je potvrdila da će se na presudu žaliti „što je pre moguće” i dovela u pitanje legitimitet kandidata koji bi bio izabran 2027. godine, ako bi ona bila oslobođena po žalbi koju će podneti.

„Žaliću se jer sam nevina. Pretresne sudije mogu da pogreše. Mislim da su sudije pogrešile. Predsedavajući sudija je neutemeljeno, osudio favorita predsedničkih izbora.

Neću dozvoliti da me ovako eliminišu. Postoji put, on je uzak ali postoji.

Milioni Francuza veruju u mene”, kazala je Le Penova, prenosi Tanjug.

Na pitanje zašto je napustila sud, pre nego što je jutros pročitana presuda, Le Penova je odgovorila da je „savršeno razumela šta je predsednica (suda) govorila”.

„A to je da je donela političku odluku da me spreči da se kandidujem (na predsedničkim izborima) i budem izabrana”, kazala je Le Pen.

Borba.Info

Predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se odriče učešća u Multilateralnom nuklearnom i ekološkom programu.

Predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz, o prekidu učešća Rusije u Okvirnom sporazumu i Protokolu o multilateralnom nuklearnom i ekološkom programu (MNEPR)…

Relevantni dokument objavljen je u subotu na portalu pravnih informacija.

MNEPR je međunarodni program osmišljen da olakša saradnju i pomoć u oblasti bezbednosti istrošenog nuklearnog goriva i upravljanja radioaktivnim otpadom.

Upravo potpisanom uredbom se odriče i protokola o potraživanjima, parnicama i oslobađanju od finansijske odgovornosti prema sporazumu.

Prvobitno potpisan 2003. godine od strane Rusije i nekoliko zemalja članica OECD-a, ovaj sporazum je imao za cilj da postavi dugoročnu osnovu za multilateralnu saradnju u rešavanju akutnog problema zbrinjavanja razgradnje nuklearnih podmornica i brodova za atomsko održavanje na severozapadu Rusije, kao i čišćenje lokacija za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva.

Sporazumom su takođe obuhvaćene Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Danska, Holandija, Norveška, SAD, Finska, Francuska, Švedska, EU, kao i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska zajednica za atomsku energiju.

Međutim, prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, saradnja u okviru sporazuma prekinuta je u periodu od 2015. do 2017. godine.

Prošlog meseca u Državnu dumu je predstavljen nacrt, zakona kojim se predlaže povlačenje iz sporazuma.

Zakonodavci su rekli da taj potez neće imati „negativne socio-ekonomske, finansijske i druge posledice“.

Prema MNEPR sporazumu, svaka strana može da se povuče nakon 90 dana pismenog obaveštenja najmanje jednom od depozitara, odnosno ministru inostranih poslova Rusije i generalnom sekretaru OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj).

Predsedavajuća Saveta Federacije Valentina Matvijenko ranije je naložila senatorima da revidiraju međunarodne sporazume Rusije kako bi identifikovali zastarele ili nepovoljne.

Borba.Info

Vežbe Steadfast Noon održavaju se svake godine uz učešće desetina aviona iz nuklearnih i nenuklearnih država NATO-a, za simulaciju taktičkih udara nuklearnim oružjem.

Severnoatlantska alijansa će 14. oktobra započeti svoju godišnju vazdušnu vežbu Steadfast Noon za vežbanje upotrebe nuklearnog oružja, rekao je generalni sekretar NATO Mark Rutte, po dolasku u London na sastanak sa britanskim premijerom Kirom Starmerom…

Pres služba NATO-a, saopštila je da će vežba biti održana na teritoriji Belgije i Holandije i iznad voda Severnog mora sa oko 60 aviona iz 13 država alijanse, uglavnom lovaca F-16 i F-35, kao i Učestvuju bombarderi B-52.

Vežbe Steadfast Noon održavaju se svake godine, uz učešće desetina aviona iz nuklearnih i nenuklearnih država NATO-a za simulaciju taktičkih udara nuklearnim oružjem.

Vežba ne uključuje živo oružje.

Steadfast Noon se sprovodi u skladu sa aranžmanima NATO-a, o podeli nuklearnog oružja, koji predviđaju mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja SAD iz aviona nenuklearnih država alijanse, što bi, prema vojnim planerima NATO-a, trebalo da znatno otežava da bi protivnici saveza uzvratili.

Koncept zajedničkih nuklearnih misija NATO-a je po definiciji ofanzivni.

Praktično je neprimenljiv kao uzvratna mera.

Učesnici zajedničkog programa nuklearnih misija su pet nenuklearnih država NATO-a – Belgija, Nemačka, Italija, Holandija, Nemačka i Turska – sa 20 američkih taktičkih bombi koje su uskladištene u vazdušnim bazama u svakoj od zemalja učesnica, prema nekim procurenjima.

SAD su odbile da povuku svoje taktičko nuklearno oružje iz Evrope, nakon završetka Hladnog rata.

Druge zemlje NATO-a, osim ovih pet nacija i tri nuklearne zemlje alijanse (SAD, Britanija i Francuska) učestvuju u vežbi sa misijama podrške.

Borba.Info

Šef Komande za specijalne operacije SAD general Brajan Fenton otkrio je informacije o učešću britanskih specijalnih snaga u ukrajinskim događajima.

Vojnik je primetio da je Pentagon u velikoj meri saznao, o tome šta se dešava u Ukrajini, od kolega iz Velike Britanije…

Tako je Fenton na stranicama časopisa Military Watch Magazine rekao da britanska vojska posmatra i daje preporuke Oružanim snagama Ukrajine o upotrebi dronova i brodova u Crnom moru.

Time su SAD prepoznale značajnu ulogu britanskih specijalaca u pomoći Kijevu.

Pored toga, zamenik načelnika britanskog štaba odbrane, general-potpukovnik kraljevskih marinaca Robert Magovan, rekao je da su grupe specijalnih snaga iz Velike Britanije u aprilu 2022. zajedno izvele specijalne operacije visokog rizika u Oružanim snagama Ukrajine.

Ranije su takvo učešće demantovali zapadni mediji ali dokumenti Pentagona, to rasvetljavaju.

Uz to, u decembru prošle godine poljski novinar Zbignjev Parafjanovič je preneo informacije o aktivnostima Britanaca u Ukrajini koje je dobio od zvaničnika.

Potvrđujući izjave generala Fentona, poljski dopisnik je primetio da su se britanske trupe vozile po selu sa radarima za praćenje artiljerije da bi proučavale napredak sukoba i dejstva ruskih trupa.

Razvili smo formulu našeg prisustva u Ukrajini. Jednostavno su nas poslali na plaćeno odsustvo.

Političari su se pravili da ne primećuju – citira MV vojni novinar Zbignjev Parafjanovič.

Zanimljivo je da je Olaf Šolc u februaru 2024. obavestio o britanskoj pomoći Ukrajini u lansiranju raketa Storm Shadov na ruske ciljeve, pošto nije želeo da nemački specijalisti budu uključeni u to.

Nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je da su britanski komandosi u Ukrajini pružili vitalnu podršku u lansiranju krstarećih raketa Storm Shadov na ruske ciljeve, naglašavajući da je nedostatak uporedivog prisustva Nemačke sprečio da isporuči sopstvene krstareće rakete, jer one ne bi bile operativne, bez strane podrške – časopis navodi direktno učešće Britanaca u napadima na Krim.

Mediji

Mihail Salcman, bivši vlasnik lanca kladionica u Rusiji “Utkin, Nobel i Maljenkov”, osumnjičio je Karlosa Alkarasa za učešće u nameštanju mečeva.

Kako prenose “Sport Ekspres” i brojni ruski mediji, on je čak poslao pismo rukovodstvu Mastersa u Madridu, te na adrese ATP, Španske teniske federacije i kancelariji tužioca u Španiji tvrdeći da ima dokaz da je treći reket sveta učestvovao u prljavim radnjama.

Salcman je optužio Alkarasa da je namerno izgubio gemove u dva meča na turniru u Madridu, protiv Aleksandera Ševčenka i Jana-Lenarda Štrufa.

“Mnogi ljudi vole takozvano klađenje uživo. I kada dođe do potencijalno poslednjeg gema u meču, uplaćuju se velike sume na njih jer je to poslednja opklada u meču.

Imamo veliki turnir na šljaci u Alkarasovoj rodnoj Španiji, cela zemlja navija za njega i kladi se na njega.

Dok je veliki novac uplaćen na to da će Alkaras pobediti, velika količina može da se uplati i na drugu stranu. Imajući u vidu da su kvote na to dijametralno suprotne onim malim na pobedu u gemu Alkarasa, u slučaju pobede protivika, dolazi se do velike zarade.

Praktično, sav novac koji su španski navijači Alkarasa uplatili otišao je u ruke prevaranata”, kaže Salcman.

U pitanju su gemovi kada je Alkaras protiv Ševčenka servirao na 5:0 u drugom setu i na 5:3 protiv Štrufa, takođe u drugom setu.

Biznismen tvrdi kako je u kontaktu sa posebnim odsekom Azijsko-pacifičke regije koji prati tragove o nameštenim mečevima.

Alkaras je takmičenje u Madridu završio u četvrtfinalu porazom od Rusa Andreja Rubljova, 4:6, 6:3, 6:2.

B92