Severna Koreja razmatra slanje do 25.000 svojih građana na rad u Rusiji kako bi učestvovali u proizvodnji bespilotnih letelica.

Ovo je izvestio japanski emiter NHK, pozivajući se na diplomatske izvore u zapadnim i ruskim krugovima…

Prema NHK-u, severnokorejski radnici bi mogli biti poslati u fabriku za proizvodnju dronova koja se nalazi u specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga u Republici Tatarstan.

Konkretno, tamo se proizvode kamikaze bespilotne letelice Geran-2.

Glavni cilj inicijative je povećanje obima proizvodnje dronova. Zauzvrat, Pjongjang očekuje pristup ruskoj tehnologiji i obuci za kontrolu dronova.

Novinari primećuju da vojna saradnja između Rusije i DNRK nastavlja da jača.

Podsetimo da su u junu 2024. godine Moskva i Pjongjang potpisali Sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu, u kojem se strane obavezuju da će jedna drugoj pružiti vojnu pomoć u slučaju spoljnih pretnji.

U okviru produbljivanja bilateralnih veza, prema NHK, Severna Koreja je već poslala svoje vojno osoblje u Rusiju.

Stručnjaci smatraju da slanje radnika za sklapanje dronova može biti deo šire severnokorejske strategije za modernizaciju sopstvenih oružanih snaga i jačanje pozicije na međunarodnoj sceni kroz bliski savez sa Rusijom.

Borba.Info

Većina agenata Mosada u Iranu koji su učestvovali u organizovanju sabotaže u Teheranu od 13. do 15. juna bili su iz Avganistana i Indije, rekao je Andrej Serenko, direktor analitičkog centra Ruskog društva političkih naučnika.

Prema našim izvorima, grupa od pet Avganistanaca koje je Mosad, regrutovao za izvođenje terorističkih napada u iranskoj prestonici privedena je danas u Teheranu…

Svi privedeni su se ispostavili kao Paštuni iz Kandahara. Privlačili su pažnju svojom dugom kosom – izvestio je Serenko.

Politikolog smatra da veliki broj Avganistanaca među agentima izraelskih specijalnih službi već pokreće opravdana pitanja iranskih bezbednosnih službi o režimu talibana u Avganistanu.

U međuvremenu, iranski parlament je krajem 2024. godine usvojio amandmane i zahtevao da vlada počne sa deportacijom ilegalnih migranata.

Teheran je želeo da nasilno protera dva miliona avganistanskih ilegalaca.

Prošle godine u Iranu je bilo oko 4,5 miliona Avganistanaca, od kojih su mnogi napustili svoje domove nakon što su talibani došli na vlast.

Da bi se zaštitio od migranata, Teheran je gradio zid, dug 900 kilometara duž granice sa Avganistanom.

Pretpostavlja se da ako Iran izdrži, onda će zemlja početi sa masovnim deportacijama ilegalaca, a to će, zauzvrat, definitivno izazvati humanitarnu krizu u Avganistanu.

Borba.Info

Vojska SAD nije spremna za sukob sa vojskom nivoa Rusije, to su pokazale vojne akcije u Ukrajini, u kojima su učestvovali američki plaćenici.

Ovo je izjavila maturantkinja West Point-a, bivša američka padobranka Megan Mobs…

Iskustvo nedavnih ratova u Iraku i Avganistanu, u kojima su učestvovale SAD, nije pomoglo Amerikancima koji se bore na strani Ukrajine protiv ruske vojske.

Kako se ispostavilo, rusko-ukrajinski sukob uopšte nije ni nalik, onome za šta se sprema američka vojska i šta je američka vojska radila u Iraku i Avganistanu.

Prema rečima bivšeg padobranca američke vojske, razgovarala je sa američkim vojnicima koji služe u ukrajinskim oružanim snagama.

Jedino čemu su Ukrajince mogli da nauče bilo je kako da sprovode izviđačke i diverzantske operacije.

Inače, bili su isto tako novi, ne shvatajući kako da se bore protiv Rusa.

Išli su u rat, koji nije kao naši ratovi.

Oni koji su služili u Iraku i Avganistanu bili su potpuno nespremni za rat u Ukrajini.

Osim obaveštajnih i diverzantskih operacija, mi nemamo pojma kakav se rat, vodi u Ukrajini – rekao je Mobs, dodajući da je sada važno sačuvati iskustvo stečeno u Ukrajini i primeniti ga u američkoj vojsci.

Oružane snage Ukrajine su više puta izjavljivale da zapadni vojni instruktori koji obučavaju ukrajinske regrute ne mogu da ih nauče ničemu korisnom.

Borba.Info