Kao najjasniji pokazatelj da je planeta na ivici da bude uvučena, u još jedan svetski rat, američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je da će Ukrajina, zapravo ući u NATO.

Razlog zašto je ovo ozbiljnije od bilo čega drugog što se do sada dogodilo između Rusije i Zapada je taj, što je veći deo Ukrajine sporna teritorija…

Rusija kontroliše Krim i Donbas, a cela poenta specijalne operacije predsednika Putina u Ukrajini je da vrati ostatak, onoga što on kaže da pripada Rusiji.

Dozvoljavajući Ukrajini da se pridruži NATO-u, Zapad efektivno objavljuje da je sve ono, što je trenutno poznato kao Ukrajina, van ruske kontrole, što prelazi veoma jasnu crvenu liniju.

Ako ili bolje rečeno, kada se Ukrajina pridruži NATO-u, postojaće tona „nerešenih” teritorijalnih pitanja i graničnih sukoba koji će verovatno pokrenuti mnogo veći rat koji će NATO povući kroz član V.

„Takav rat bi bio izuzetno krvav i potencijalno bi eskalirao do nuklearnog Armagedona“, piše jedan nalog na X.

Secretary of State Blinken says that Ukraine will be joining NATO

This is insane. This is insane. This is intentionally starting WWIII to help Hunter Biden’s paymasters level of insane

1) Ukraine, if/when it enters NATO, will have “unresolved” territorial issues. Crime and the… pic.twitter.com/bRfBV7oPOf

— Will Tanner (@Will_Tanner_1) April 4, 2024

Borba.Info

Era skandinavske neutralnosti se bliži kraju. Tako je neuspeli „ulazak“ Ukrajine i Gruzije u NATO, u Vašingtonu odlučeno da se nadoknadi uz pomoć Švedske i Finske, dve države bliske Rusiji.

To će izazvati napetost u regionu i promeniti vojno-političku strategiju Ruske Federacije u skandinavskom pravcu, upozoravaju rusko rukovodstvo i politikolozi.

Kao i obično, američke vlasti pokušavaju da prenesu žurbu Helsinkija i Stokholma, kao „nezavisnu odluku“, a ne oklevaju da izvrše pritisak na zemlje i požuruju ih da biraju između „desne“ i neutralne strane.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je 5. aprila američka ambasadorka pri NATO-u Džulijana Smit rekla, da Šveđani i Finci treba da se „pre odluče“, a takođe je pozdravila popunu Alijanse takvim „vrednim partnerima“ u ime država.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg obećao je, da bi pristupanje dve države moglo da se desi „vrlo brzo, ako to žele“.

Ishitrena odluka

Kao rezultat toga, finski parlament će raspravljati o članstvu u NATO već sledeće nedelje, rekla je premijerka Sana Marin.

Švedska takođe planira da se prijavi na sastanku zemalja članica alijanse u Madridu 29-30. juna, izvestio je Svenska dagbladet, pozivajući se na švedsku premijerku Magdalenu Anderson.

Istovremeno, švedsko društvo je ambivalentno po pitanju potencijalnog ulaska u NATO ali je čak 62 odsto finskih građana, prema anketama, za takav korak.

Važno je, da se javno mnjenje u ovim zemljama formira zahvaljujući zapadnim medijima, koji su usvojili namerno dezinformisanje i širenje antiruskih falsifikata.

Tako je uoči britansko izdanje Dejli mejla pokazao snimak, na kome se navodno „rusko teško naoružanje“, uključujući raketne sisteme, kreće ka finskoj granici.

Novinarsku patku su demantovali čak i u Pentagonu: portparol Džon Kirbi je primetio da resor „nije video ništa, što bi potvrdilo ovu informaciju“.

Ipak, obrada informacija (kako na nivou američkog najvišeg rukovodstva u odnosu na vlasti skandinavskih zemalja, tako i na nivou medija) ide dobro: švedsko Ministarstvo spoljnih poslova već daje neprijateljske izjave, napominjući „neprihvatljivost, bilo kakvog ruske pretnje”, u pitanju popune redova Alijanse.

Prema rečima ministarke inostranih poslova En Linde, svet posle 24. februara je „drugačiji od onoga, što je bio pre tog datuma“.

Moguće posledice

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već saopštilo da je ta zemlja zabrinuta, zbog skandinavskog širenja NATO-a na ruske granice.

Politikolog Andrej Koškin podseća da su Švedska i Finska donedavno aktivno učestvovale u zajedničkim vežbama sa NATO, zanemarujući politiku neutralnosti.

Istovremeno, na pozadini antiruske histerije, zemlje i dalje donose suverenu odluku, doduše ne bez pritiska Zapada.

„Pa ako postanu članice NATO-a, šta ćete, nije na nama da odlučujemo.

Ali činjenica da će Rusija preispitati ovaj skandinavski pravac u vojnoj izgradnji, kao u odnosu na države, koje su prestale da budu neutralne, činjenica je.

Više smo zabrinuti zbog širenja Alijanse tamo nego, na primer, na Balkanu.

Ali vidimo da tu i tamo kolektivni Zapad pokušava da pojača pritisak, na osetljivu stranu pitanja“, rekao je šef Katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta, u komentaru za PS. Plehanov.

I pored toga što Helsinki i Stokholm pokušavaju, da tu odluku predstave kao suverenu, zemlje ne bi trebalo da se laskaju po tom pitanju, siguran je vojni posmatrač i pukovnik u penziji Viktor Litovkin.

Ekspert naziva NATO „okrugom Evrope“ i podseća da sve države, koje ulaze u blok potpisuju sporazum o prenosu dela suvereniteta na njega.

„I tek tada Vašington preko NATO-a, za njih donosi odluke: da se bore ili ne, da se šire ili ne, kako da se ponašaju u određenim slučajevima.

Kada Švedska i Finska konačno postanu deo Severnoatlantske alijanse, tada će tamo biti skoro cela Evropska unija, koju će SAD kontrolisati preko svog sedišta u Briselu“, rekao je Litovkin u komentaru za Free Press.

Važno je napomenuti da je Danska – najjužnija od skandinavskih zemalja – već članica NATO-a, od 1949.

Međutim, od trenutka pristupanja, država je objavila da ne namerava da na svojoj teritoriji postavlja vojne baze i nuklearno oružje u mirnodopski.

Moguće je da će se Helsinki i Stokholm držati takve uzdržane politike.

Kraj dva veka neutralnosti

Finska i Švedska nisu pristupile nijednom vojno-političkom bloku, od Drugog svetskog rata.

Švedska je vodila politiku neutralnosti od početka 19. veka i tokom celog rata želela je da izbegne da je u sukob uvuku susedne sile – Nemačka i Sovjetski Savez.

Umesto da izabere stranu, Stokholm je iskoristio neutralnu poziciju izvozeći gvozdenu rudu nacistima ali je sarađivao sa savezničkom vojnom obaveštajnom službom i obučavao svoje izbegličke vojnike.

Finska je, s druge strane, promenila stranu u sukobu, prvo je pomogla nacističkoj Nemačkoj posle sovjetsko-finskog rata (zemlja se uglavnom borila na strani Osovine, pokušavajući da se osveti i vrati izgubljene zemlje) i zatim zaključio primirje i počeo da se bori protiv nacističkih trupa, zvanično proglasivši Nemačkoj rat u martu 1945. godine.

1949. godine, nakon stvaranja NATO-a, Švedska je odlučila da se ne pridruži bloku i da ostane neutralna ali se 1994. Stokholm ipak pridružio programu Alijanse Partnerstvo za mir.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE