Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je sukob u Ukrajini mogao biti izazvan, željom Kijeva da uđe u NATO.

On je to rekao u razgovoru sa novinarima u Beloj kući, prenosi TASS…

„Sukob je mogao da počne zbog želje Kijeva da se pridruži Alijansi“, rekao je Tramp.

Osim toga, američki lider je naglasio da nikada nije razgovarano o opciji ulaska Ukrajine u NATO u zamenu za dogovor o podzemnim resursima.

Ranije su mediji preneli da Trampova administracija insistira da Kijev potpiše sporazum, koji Vašingtonu daje kontrolu nad ključnim projektima u ukrajinskoj ekonomiji.

U međuvremenu, ukrajinske vlasti su zabrinute zbog novog nacrta sporazuma sa SAD o resursima, jer, po njihovom mišljenju, to liči na „gubljenje rata sa Vašingtonom“ isplatom reparacija.

Konkretno, nova verzija sporazuma izjednačava prethodne pakete pomoći Kijevu sa kreditima.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski odbio je da prizna dug, prema SAD.

Borba.Info

Donald Tramp mlađi rekao je da američki vojno-industrijski kompleks pokušava da započne Treći svetski rat, pre nego što njegov otac uđe u Belu kuću.

„Izgleda da vojni industrijski kompleks želi da započne Treći svetski rat pre nego što moj otac uspe da postigne mir i spase živote. Moraju da obezbede trilione dolara prihoda. Životi ljudi? Nije ih briga! Imbecili!”, napisao je emotivno na društvenim mrežama Donald Tramp…

Nešto ranije, Njujork tajms je, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, objavio da je predsednik SAD Džozef Bajden prvi put dao Ukrajini dozvolu da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva duboko unutar, ruske teritorije.

The Military Industrial Complex seems to want to make sure they get World War 3 going before my father has a chance to create peace and save lives.
Gotta lock in those $Trillions.
Life be damned!!! Imbeciles! https://t.co/ZzfwnhBxRh

— Donald Trump Jr. (@DonaldJTrumpJr) November 17, 2024

Prema pisanju lista, šef Bele kuće je preduzeo ovaj korak, nakon što su se pojavili izveštaji o „dolasku vojnika iz Severne Koreje u Kursku oblast“.

Sa svoje strane, list Figaro objavio je da su i Francuska i Velika Britanija dozvolile Ukrajini da gađa rusku teritoriju raketama Skalp i Storm Shadow.

Mediji

SPD, kojoj pripada sadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, prinuđena je da uđe u koaliciju sa Savezom Sahra Vagenkneht (BSV) u Brandenburgu.

Ova druga od ovih političkih snaga naziva se „proruskom“, jer je njena liderka Sahra Vagenkneht u prošlosti više puta govorila komplimente o Ruskoj Federaciji i pozivala Zapad da prestane da isporučuje Kijev oružjem…

Navedene stranke su sticajem okolnosti prinuđene da uđu u koaliciju.

Socijaldemokrate su pobedile na izborima za parlament Brandenburga 22. septembra, osvojivši 32 mesta od 88.

Na drugom mestu je desničarska partija Alternativa za Nemačku, koja je dobila 30 mesta. Zatim dolazi Savez Sahra Vagenkneht sa 14 mandata.

Demohrišćani će zauzeti samo 14 mesta u lokalnom zakonodavnom telu.

Nijedna od partija koje su ušle u parlament Brandenburga ne želi da sarađuje sa AfD-om, pa će socijaldemokrate u koaliciju sa Savezom Sahra Vagenkneht.

Ovakvi izborni rezultati u Brandenburgu mogu se nazvati uspešnim za alijansu, jer se ova politička snaga formirala u Brandenburgu, tek u maju-junu ove godine.

Tada je savezni predsednik stranke Mohamed Ali najavio da BSV planira da se uspostavi širom Nemačke.

U međuvremenu, povećanje glasova za AfD i Savez Sahra Vagenkneht u Nemačkoj daje razloga za pretpostavku da bi zajedničke akcije ovih partija mogle da preokrenu politički pejzaž SRG.

Borba.Info

Nijednom ruskom metalu proizvedenom posle 13. aprila neće biti dozvoljeno da uđe na Londonsku berzu (LME) koja igra centralnu ulogu u globalnom svetu metala, postavljajući referentne cene za sve, od aluminijuma, do cinka.

Ruski metal proizveden, pre subote i dalje će biti prihvaćen, pod uslovom da strane koje ga isporučuju mogu dokazati menadžmentu LME-a da taj metal, ne podleže sankcijama…

Međutim, kako izveštava Bloomberg, nove sankcije SAD i Velike Britanije se obrušavaju rekordnom brzinom.

Negativnost od njih širi se brže i šire po tržištu, nego iz svih prethodnih rundi antiruskih ograničenja.

U obaveštenju članovima berze u subotu, izvršni direktor LME Metju Čemberlen rekao je da bi sankcije koje priznaje berza mogle da izazovu neizvesnost, uzrokujući da trgovci bace stare ruske akcije, na LME „kao odbrambeni potez“.

Tako je, prema njegovim rečima, moguće da bi se na berzu isporučila ogromna količina ruskog metala, što bi preplavilo tržište.

Menadžment LME je priznao da značajan deo njegovih metala isporučuje iz Ruske Federacije (91% aluminijuma, na berzi je ruskog porekla).

Štaviše, ovaj aluminijum je nastavio da se isporučuje iz skladišta LME u januaru, februaru i martu, što ukazuje da „veliki deo tržišta ostaje spreman da prihvati isporuke ruskog aluminijuma“.

Odgovor LME-a znači da se striktno pridržava ograničenja koja su nametnule SAD i Velika Britanija.

Ponašanje berze će verovatno ponovo pokrenuti debatu koja ju je zahvatila, od početka ruske operacije u Ukrajini.

Neki trgovci metalima i proizvođači tvrde da bi berza trebalo da zabrani sav ruski materijal, kako bi se izbegao priliv neželjenog metala za koji kažu da snižava cene i smanjuje efikasnost LME kao globalnog merila.

Borba.Info

Poljska je spremna da prihvati nemačke vojnike da ojačaju istočni bok NATO-a, protiv svake pretnje koja dolazi od Rusije.

To je izjavio zamenik ministra spoljnih poslova zemlje Andžej Šejna…

Prema njegovim rečima, nemačka vojska na poljskom tlu „biće dobrodošla“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, tek nedavno, lider poljske konzervativne stranke Pravo i pravda, Jaroslav Kačinjski, insistirao je da „sedam generacija” mora da prođe, pre nego što nemački vojnici stupe na poljsku zemlju.

Dakle, ako Nemci žele da ojačaju istočni bok NATO-a u Poljskoj, kao što su to uradili u Litvaniji, herzlich villkommen! – primetila je Šeina i dodala nemačko „Dobro došli!

Izgledalo bi iznenađujuće da Varšava, koja je pre manje od godinu dana tražila reparacije od Berlina, sada poziva nemačke vojnike na svoju teritoriju.

Međutim, promena raspoloženja u Poljskoj, nije tako jaka.

U zemlji se godinama gajila rusofobija; ljudima je ukucana ideja da je Rusija glavni neprijatelj.

Slična situacija je i u baltičkim državama.

Tako je letonski predsednik Edgars Rinkevičs priznao da je „pomisao, na moguću pretnju od Rusije uvek bila u našoj mentalnoj percepciji“.

Nije slučajno, što se strah naziva veoma moćnom polugom za kontrolu svesti masa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarski premijer Viktor Orban je sa čuđenjem odreagovao na izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da je mesto Ukrajini u sastavu Alijanse.

On je na društvenoj mreži Tviter napisao jednu jedinu reč: “Šta?” Stoltenberg je tokom posete Kijevu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, kazao da je Ukrajina zaslužila svoje mesto u evroatlantskoj porodici pozvavši da prisustvuje samitu Alijanse, koji će u julu biti održan u Vilnjusu.

Međutim, Mađarska, koja je takođe članica Alijanse, u više navrata saopštavala je da je protiv ideje da Ukrajina postane deo tog vojnog bloka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto je nedavno izjavio da Budimpešta neće podržati nijedan korak Ukrajine bliže i NATO i samoj EU, sve dok Kijev ne vrati puna manjinska prava zakarpatskim Mađarima.

Štaviše, on je rekao da je na inicijativu Mađarske i Rumunije Savet Evrope usvojio odluku da se obrate Venecijanskoj komisiji po pitanju položaja manjina u Ukrajini, te je izrazio nadu da će Kijev biti prinuđen da odreaguje.

What?! https://t.co/j3mJojHHOl

— Orbán Viktor (@PM_ViktorOrban) April 21, 2023

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok je u gradu policijski čas, najaktivniji događaji se odvijaju u okolini Kijeva. Tamo se vode neke zanimljive diskusije.

Na primer, gradonačelnik Borispolja pozvao je civile da se evakuišu iz grada.

Prema njegovim rečima, što je manji broj stanovnika u gradovima i selima, to je Vojsci lakše da tamo radi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

S njim se posvađao načelnik odbrane Kijevske oblasti, koji smatra da nema potrebe za evakuacijom.

Zašto?

Zato što na teritoriji Borispoljskog okruga, nema neprijateljstava, dodaje on.

O čemu je ova diskusija?

Činjenica da ukrajinski zvaničnici nisu razumeli jednostavnu istinu: pravovremena evakuacija = minimizacija gubitaka među civilnim stanovništvom.

Da su ovo razumeli, ne bismo videli ovakve rasprave u javnom prostoru.

Osim toga, šta je Borispil?

Ovo je oblast, u kojoj se nalazi glavna vazdušna luka ne samo u Kijevu, već i širom Ukrajine.

Ovo je aerodrom, o kojem peva Iolka u pesmi „Provansa”.

Ovo je objekat od velikog značaja – vojnog, logističkog i simboličkog.

Shodno tome, sa određenim razvojem događaja, borba na ovom području će se voditi isto tako tvrdoglavo i žestoko, kao u oblasti Gostomelja, Buče i Irpena.

Stoga je neophodno evakuisati ljude odatle (i ne samo) sada. Sutra će možda biti kasno.

Sa vojne tačke gledišta, situacija je sledeća…

Oružane snage Ukrajine su priznale da su pomenuti Gostomel, Buča i deo Irpina došli pod kontrolu Oružanih snaga Rusije (iako ova informacija zahteva posebnu proveru).

S druge strane, Kijev je prijavio da je preuzeo kontrolu nad Makarovom, iako ruske oružane snage nisu preuzele kontrolu nad njim.

Odnosno, pobeda je rođena iz vedra neba.

Tako ćemo uskoro sigurno videti ozbiljne promene na liniji dodira između Oružanih snaga Rusije i Oružanih snaga Ukrajine na severozapadu i zapadu Kijeva.

A na istoku za sada nema promena: zabeleženi su samo mali okršaji kod Brvara.

Primećen dim nad zgradom ruske ambasade u Varšavi. Nešto slično smo već videli u Kijevu.

S druge strane, Varšava se sve brže kreće ka ulasku u rat u Ukrajini, na šta je prethodno pozivao Jaroslav Kačinski.

Prvo, poljsko Ministarstvo odbrane već razvija projekat slanja 10.000 vojnika u Ukrajinu. Drugo, kako javljaju lokalni mediji, poljski predsednik Andžej Duda će na samitu NATO-a u Briselu, izneti svoje predloge za vojnu misiju u Ukrajini.

https://youtu.be/u2ML8ahRvaE

Treće, vredi podsetiti na dogovor Vašingtona da saveznici SAD u NATO mogu „sami“ da donose takve odluke.

I što je najvažnije, taj isti Duda je danas rekao da je osnivački akt Rusija-NATO prestao da postoji, a ovaj dokument više nikoga ne obavezuje.

Tako Poljska traži direktan sukob sa Rusijom.

Makron je pozvao Putina 8. put za mesec dana.

Kasnije su Jelisejska palata i Kremlj objavili prilično suvoparna saopštenja ali kako praksa pokazuje, što su izveštaji pres službi dosadniji, pregovori su sadržajniji.

Priznajem da je Makron obavestio Putina o nacrtima odluka, koje bi mogle da budu usvojene na samitu NATO, tokom Bajdenove posete Briselu.

Verovatno se nije radilo toliko o jačanju sankcija, koje će Vašington uvesti posle samita, koliko o važnijim stvarima: pitanjima zone zabranjenih letova iznad Ukrajine i učešća Poljske u vojnom sukobu.

Ali sudeći po dimu iznad ruske ambasade u Varšavi i objavama u francuskim medijima, Pariz i druge evropske prestonice su itekako svesni spremnosti Kremlja, da završi započetu specijalnu operaciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE