Francuska je zbog niskih temperatura ponovno otvorila termoelektranu na ugalj u blizini granice s Nemačkom.

Elektrana u Saint-Avoldu isključena iz mreže 2022., a ponovno je aktivirana kako bi podmirila pojačanu potražnju za energijom, izjavila je šefica energetskog regulatora CRE Emmanuelle Wargon za France Info.

Ukaže li se potreba, Francuska može aktivirati još dve elektrane na ugalj, dodala je Wargon.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Zatvorili smo dve elektrane na ugalj i ostale su, još dve koje aktiviramo po potrebi, nekoliko sati godišnje”, objasnila je.

Francuska može i uvesti struju iz Nemačke, napomenula je Wargon ali i ona će možda biti proizvedena u elektranama na ugalj.

Prošle godine je prema njenim rečima 0,1 odsto francuske struje proizvedeno iz energije uglja, prenosi Poslovni dnevnik.

Elektrana Emile-Huchet u blizini granice s Nemačkom kratko je radila pre otprilike godinu dana, saopštile su novine Le Républicain Lorrain.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sindikat radnika Elektoprivrede Srbije jutros je na dva sata obustavio rad.

Razlog za to je što nije postignut dogovor na sastanku s predstavnicima Vlade i Ministarstva energetike da se odblokira račun fonda solidarnosti u Poštanskoj štedionici radi lečenja radnika.

„Okupili smo se u drobilani, Tamnava, istočno polje. Obustavili smo rad, zaustavili smo odvoženje uglja prema Obrenovcu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moja slobodna procena je da ovde ima oko 1.500 do 2.000 radnika.

Mislim da je krajnje vreme da nas neko ozbiljno shvati“, izjavio je za N1 predsednik Glavnog odbora sindikata EPS Branko Krsmanović.

Banka Poštanka štedionica odbila je da odblokira račun fonda solidarnosti, jer je, kažu, pokrenut spor oko legalnosti sindikata.

Krsmanović kaže da se nakon sastanka s premijerkom ništa nije promenilo, ali da je Ana Brnabić obećala „da će učiniti dodatne napore“ kako bi se situacija rešila.

N1

Vašington sprema rat na istoku: Rasporediće nekoliko hiljada bespilotnih letelica oko Kine! – VIDEOhttps://t.co/KIETEQqU7K

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 31, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumbijski predsednik Ivan Duke rekao je da je ta zemlja spremna da poveća isporuke energenata Evropskoj uniji kako bi zamenila ruske sirovine.

Pre svega, reč je o uglju ali i o nafti i gasu.

„Kolumbija danas može odmah da poveća proizvodnju uglja… Imamo neke od najvećih resursa na svetu i ne koristimo ih“, rekao je Dukue u intervjuu za CNN.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, zemlja može da snabdeva Evropu i čistim vodonikom.

Dukue je dodao da će Kolumbija povećati isporuke uglja u Njemačku, nakon pregovora sa kancelarom te zemlje Olafom Šolcom.

Podsetimo, Evropska unija je 7. aprila usvojila peti paket sankcija, kojim je, između ostalog, uveden embargo na isporuku ruskog uglja Evropi.

Ograničenja na druge energente nisu bila uključena u ovaj paket sankcija.

Šef diplomatije EU je 11. aprila saopštio da su razgovori o embargu na ruski gas i naftu još uvek u toku.

Međutim, evropske zemlje su sebi ostavile prelazni period od 120 dana do početka avgusta, tokom kojeg moraju da napuste ruski ugalj.

Prema podacima Evropske komisije, zabrana isporuke uglja u EU koštaće Rusiju 4,36 milijardi dolara godišnje izgubljene dobiti.

Evropska unija uvozi ugalj za oko 8 milijardi dolara godišnje.

Udeo ruskog uglja u ukupnom uvozu u 2020. povećan je na 68% u poređenju sa 59% u 2019.

Prema podacima Ministarstva energetike, Rusija je 2021. godine isporučila zemljama EU 48,7 miliona tona uglja, što je činilo 21,8% ukupnog uvoza.

Ukupan svetski izvoz ruskog uglja iznosio je 223,3 miliona tona.

Što se tiče Kolumbije, ona je 2020. godine bila na trećem mestu po isporuci uglja u EU posle Rusije i Sjedinjenih Država, isporučivši 5,7 miliona tona.

Štaviše, obim je smanjen za 45%, zbog pada proizvodnje najvećih rudarskih kompanija u zemlji – Cerrejon i Prodeco.

Prema kolumbijskom Ministarstvu rudarstva i energetike, sektor nafte i gasa čini 3,3% BDP-a zemlje, dok rudarstvo čini nešto više od 2% BDP-a.

Prema rečima zamenika direktora Fonda za razvoj energetike Sergeja Pikina, Dukueove izjave su samo PR, jer nemaju realne mogućnosti da povećaju izvoz, a još više da zamene ruski ugalj, a da ne govorimo o nafti i gasu.

„Oni jednostavno nemaju te resurse. Šta je 5 miliona tona sa naših 50 miliona?

Pa, koliko će moći da povećaju svoje količine, za još milion tona?

Prosto je smešno, oni nemaju potreban potencijal. Ovo je samo PR izjava, ništa više “, uveren je stručnjak.

Slično mišljenje deli i osnivač Fondacije „Osnovanie”, energetski stručnjak Aleksej Anpilogov.

Kolumbija je do sada bila poznata po tome što je svetsko tržište snabdevala ne ugljem, naftom i gasom, već visokokvalitetnim kokainom i to nije slučajno.

Uslovi u Kolumbiji za ekstraktivnu industriju su daleko od šećera.

Većina zemlje se nalazi u tropima i nije opremljena infrastrukturom.

Najveća ležišta uglja, koja bi se mogla iskoristiti za povećanje proizvodnje nisu na obali, već u unutrašnjosti.

To treba savladati, tu postaviti prugu, izgraditi površinske kamenolome ili rudnike.

Posle toga treba dovesti opremu, ljude, izgraditi logistiku i tako dalje.

Kolumbija nikada nije ozbiljno razmatrana kao zamena za ruske energetske resurse.

Štaviše, imenovan je prilično kratak period – samo 120 dana.

Već do početka avgusta samo Nemačka želi da se odrekne oko 18 miliona tona termalnog uglja, koji je dobila od Rusije.

Alternative su nazvane potpuno drugačije – Sjedinjene Države, Južna Afrika, Indonezija i Australija.

Ove zemlje, barem, već imaju slobodne količine uglja na zalihama.

Pitanje je po kojoj ceni i koliko brzo će izaći na evropsko tržište.

U slučaju Južne Afrike i Sjedinjenih Država, to su isporuke preko Atlantskog okeana, a za Australiju i Indoneziju se isporučuju preko dva okeana, Tihog ili Indijskog, pa opet preko Atlantskog okeana ili Sredozemnog mora.

Ovo nije laka logistika, što znači da je neophodno poslovati sa utovarima, kako bi se osigurali niski troškovi transporta.

U slučaju Rusije takvih problema nije bilo, naša zemlja se nalazi mnogo bliže Nemačkoj.

Prelazak preko Baltičkog mora i štaviše, železnicom bio je mnogo brži i praktičniji.

Pored pitanja tereta za bilo koju zemlju, bilo da je u pitanju Kolumbija ili Sjedinjene Američke Države, biće i pitanje zamrzavanja sredstava na brodskoj parceli.

Postoje banke i osiguravajuća društva, koja mogu da obezbede ali u svakom slučaju sve to plaća ili prodavac, koji to na skriven način naznači u ceni tereta, podižući cenu ili to mora da uradi kupac, obezbeđivanje značajnog dodatnog pomorskog osiguranja.

Osim toga, takva logistika je manje pouzdana, jer morski uslovi nisu pruga, koja ima rokove isporuke.

Uvek postoji prilika da uđete u nepovoljne vremenske uslove, oluju i tako dalje.

To će primorati evropske zemlje da stvaraju dodatne količine uglja u termoelektranama.

Ovo nije baš zgodno i u smislu novca i sigurnosti.

Ne svuda postoje odgovarajući uslovi skladištenja, skladišta.

Sa moje tačke gledišta, verovatnije je da će Evropljani preći na lokalni lignit, u Nemačkoj, na primer, jer je mnogo pristupačniji.

Iako je to u suprotnosti sa svim ekološkim inicijativama, koje su bile izražene u Evropskoj uniji i podrazumevale odbacivanje energije uglja.

Konkretno, Nemačka je izjavila da će ga potpuno odbaciti do 2030.

Sada, najverovatnije, pošto se ugalj smatra glavnom opcijom za izbegavanje ruskog gasa, ovi planovi će biti revidirani.

„SP”: – A šta je sa snabdevanjem naftom, gasom i vodonikom iz Kolumbije?

Kolumbija nema značajne rezerve nafte i gasa. Imaju određene resurse ali u poređenju sa susednom Venecuelom, to su mrvice.

Što se vodonika tiče, trenutno ne postoje tehnološke opcije za transport čistog vodonika.

Svi evropski projekti do sada razmatraju transport vodonika samo u smeši sa prirodnim gasom i to ne više od 15%.

Ove transportne tehnologije tek treba da se razviju ali za sada se jednostavno mogu koristiti kao mali dodatak prirodnom gasu.

Dakle, ne bih delio ove izjave na dva dela, već bih čekao da se stvore odgovarajuće tehnologije, ako su uopšte nastale i tada sam već razmišljao o izvozu vodonika.

Za sada su to samo deklaracije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Agencija Argus smatra da će potražnja za ugljem u Evropi ostati na visokom nivou i narednih godina.

Međutim, ova potražnja će rasti ne samo u Evropi, već i širom sveta.

Kineske vlasti već nameravaju da u potpunosti popune termoelektrane na ugalj, dok Indija želi da značajno poveća proizvodnju za samo par godina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potrebe ove dve zemlje u uglju su neuporedivo veće nego u Evropi.

Kina: Elektrane na ugalj treba da rade punom snagom

Kineske vlasti nameravaju da koriste termoelektrane na ugalj punim kapacitetom kako bi osigurale energetsku bezbednost zemlje.

Istovremeno, Peking ne odustaje od planova da do 2060. postigne „ugljeničnu neutralnost”.

Novinska agencija Sinhua je saopštila da će kineska vlada pružiti podršku “posebno teškim” sektorima ekonomije od kojih zavisi prehrambena i energetska bezbednost zemlje.

Kako prenosi Sinhua, na sastanku Izvršnog komiteta Državnog saveta kojim je predsedavao Li Kećang doneta je odluka da se poveća snabdevanje termoelektranama uglja kako bi se u potpunosti iskoristile i povećala proizvodnja električne energije.

Ovo će zadovoljiti rastuće potrebe industrije i stanovništva.

Kina je najveći potrošač uglja na svetu. Prošle jeseni, zbog nestašice uglja u termoelektranama, zemlja je upala u energetsku krizu – u septembru i oktobru su bila ograničena isporuka električne energije industrijskim preduzećima u većini kineskih regiona.

Centralne i regionalne vlasti preduzele su hitne mere za normalizaciju situacije sa snabdevanjem električnom energijom industrijskih preduzeća.

Prekidi u isporuci električne energije doveli su do usporavanja privrednog rasta u drugoj polovini 2021. godine.

Prevazilaženje energetske krize i osiguranje energetske bezbednosti postalo je glavni prioritet kineskog rukovodstva.

Zahvaljujući preduzetim merama, kineske kompanije za proizvodnju uglja su uspele da značajno povećaju obim proizvodnje.

U decembru je proizvodnja uglja u Kini dostigla 384,67 miliona tona, što je rekord u istoriji industrije uglja u zemlji.

Ukupno, prošle godine proizvodnja je iznosila 4,07 milijardi tona.

Energetska kriza u Kini poklopila se sa globalnom energetskom krizom i izazvala rast cena svih vrsta energenata. Istovremeno, gas i ugalj su skočili na rekordne nivoe.

Očekuje se da će kineska potražnja za ugljem nastaviti da raste ove godine uprkos protestima ekologa u zemlji i inostranstvu.

Prema zapadnim ekološkim organizacijama, Kina je najveći svetski izvor gasova staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju.

Indija želi da poveća proizvodnju

Indijska vlada ima za cilj da poveća proizvodnju uglja u zemlji na 1,2 milijarde tona do fiskalne 2023-24. Finansijska godina u Indiji počinje 1. aprila i završava se 31. marta.

Da bi postigla ovaj cilj, centralna vlada je razvila niz mera, rekao je indijski ministar uglja Pralhad Džoši.

Prema rečima ministra, razvojni program državne kompanije Coal India Limited (CIL) predviđa povećanje proizvodnje na sopstvenim rudnicima do milijardu tona godišnje. najveća kompanija za proizvodnju uglja u zemlji.

CIL je najveća indijska kompanija za ugalj, koja čini preko 80% ukupnog uglja proizvedenog u zemlji.

U finansijskoj godini 2019-2020, proizvodnja uglja u zemlji iznosila je 730,87 miliona tona.

Ali u 2020-2021, zbog pandemije korna virusa, proizvodnja je smanjena i iznosila je nešto više od 716,1 miliona tona.

Krajem prošle godine i početkom ove godine, indijske termoelektrane su takođe iskusile nestašicu uglja, zbog čega je u mnogim regionima zemlje pretila opasnost od nestanka struje, uključujući i prestonicu.

CIL je već identifikovao 15 projekata eksploatacije uglja koji će povećati proizvodnju za 160 miliona tona godišnje.

Pored toga, planirano je značajno povećanje mehanizacije procesa transporta uglja na poljima i uvođenje principa „sve na jednom mestu“ radi lakšeg dobijanja saglasnosti i dozvola.

Indija je veoma birokratska zemlja, tako da dobijanje potrebnih odobrenja i dozvola od vladinih regulatora može biti odloženo na neodređeno vreme.

Argus: Potražnja za ugljem u evropi, ostaće visoka

Potražnja za ugljem u severozapadnoj Evropi ostaće velika u narednim godinama, rekao je Aleks Takre, urednik Argusovog časopisa Coal Daili International na konferenciji Argus Russian Coal 2022. CIS i globalna tržišta.

Prema Takreu, zbog naglog rasta cena gasa na evropskom tržištu, energetskim kompanijama je postalo isplativije da koriste ugalj od oktobra 2021. godine.

Ekspert Argusa veruje da će se velika potražnja za ugljem na severozapadu Evrope nastaviti do 2024. godine.

Očekuje se nastavak visokih cena gasa i narednih godina, pa je proizvođačima električne energije isplativije da koriste ugalj.

Osim toga, zatvaranje nuklearnih elektrana u Nemačkoj i nekoliko drugih evropskih zemalja takođe će podržati potražnju za ovom vrstom fosilnog goriva.

Nemačka je glavni potrošač uglja u Evropi. Uvoz kamenog uglja u Nemačku porastao je za 24,5% u odnosu na godinu ranije, dostigavši 39 miliona tona.

Proizvodnja električne energije u termoelektranama na ugalj u zemlji povećana je za 26,7% prošle godine na 54,3 milijarde kVh.

Udruženje nemačkih uvoznika uglja VDKi predviđa povećanje uvoza uglja ove godine na 42 miliona tona.

Međutim, stručnjak za Argus greši.

Potražnja za ugljem u narednim godinama biće jaka ne samo u Evropi, već i širom sveta, jer Indija i Kina nameravaju da obezbede energetsku sigurnost pre svega kroz ugalj, najpristupačnije fosilno gorivo.

Potražnja za ugljem u ove dve zemlje je neuporedivo veća nego u celoj Evropi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Grčić kao građanin može da priča šta hoće (na moj račun) ali mora da položi račune o tome šta je radio”

Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da su se mnogi u prethodnom periodu u energetskom sektoru obogatili na uglju, struji, nestručnošću, neradu i slično ali da ona i njeno ministarstvo po tom pitanju nemaju kompromisa i da zato takvima i smetaju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Rekordna količina uglja je iskopana sada – 34.000 tona uglja su rudari iskopali ovde”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je kopove i termolektranu “Kostolac”.

Najavljujući da će danas, za svetog Nikolu, svoju slavu, biti sa rudarima, Vučić je poručio građanima da restrikcija struje neće biti ali da zato za njega i za sve druge iz tog sistema više nema ni slava, ni Nove godine, Božića i drugih praznika, da bi građani mogli da imaju dovoljno energenata i tople stanove.

Prenos posete ste mogli da pratite na B92.net.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ovde gradimo i blok B3 od 350 megavata koji treba da završimo za godinu i po dana.

Od 1991. nije ništa urađeno. Baš ništa, neki su bili 12 godina na vlasti i nisu ni prstom mrdnuli.

Imamo na svega 500 priključaka kvarove, to je na nivou statističke greške – prošle godine, kada nismo imali ovakvih problema, bilo je skoro tri puta više”, kazao je Vučić.

“Evropi sledi haos; Srbija će uspeti”

Podsetio je da samo Ukrajina i Gruzija imaju nižu cenu struje za domaćinstva od Srbije.

Juče je, navodi, potrošnja električne energije u Srbiji bila 116.830 megavat sati, proizveli smo 99.000 megavat sati, a ostalo uvezli.

“Bilo je jako loše pre nekoliko dana ali stvari se stabilizuju. Imamo para za eventualne dodatne količine struje.

Sutra i prekosutra čekaju nas dodatni razgovori za gas.

Idemo ka tome da umirimo situaciju, iako potpuni haos tek stupa u značajnijem delu Evrope, to se vidi na svim berzama, a Srbija će uspeti da izađe iz ovoga na način da ljudi gotovo ništa ne osete”, poručio je.

Kako je naglasio, naša industrija troši mnogo.

“To je dokaz koliko je zemlja napredovala i koliko smo fabrika izgradili. Industrija je trošila 29 posto do 2012. godine, a danas 50 posto ukupne potrošnje u zemlji otpadaju na industriju”, pojasnio je.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moraćemo, dodaje, i da se postaramo za nove kopove i nove mašine, ali i obnovljive izvore energije.

Najkvalitetniji ugalj

“Svakog dana 3.000 tona najkvalitetnijeg uglja će ići u TENT, da bismo popravili vrednost kolubarskog uglja”, naveo je.

On je potom objasnio da je u Zapadnoj Tamnavi najbolji ugalj, na nivou od 6.000 kilodžula.

“Zato smo zamolili ljude da 3.000 tona ovog kvalitetnog uglja bude dodavano kolubarskom uglju kako bi se pojačala njegova kalorijska vrednost.

Ja nisam stručnjak za ugalj, ali moj posao je da budem uz ove ljude koji vredno rade.

Jedna stvar je kada tražite odgovornost, a drugo je kada neko napada ljude koji obavljaju važan posao”, kazao je Vučić.

Gotovo nemoguce da imamo “blekaut”

On tvrdi da je energetika, uz zdravstvo, vojsku i hranu, jedan od četiri stuba za budućnost.

Takođe, predsednik Srbije poručio je građanima da je gotovo nemoguće da imamo prestanak sistema snabdevanja strujom.

“Pre dva dana to nisam mogao da kažem, a danas mogu da kažem da je gotovo nemoguće, da nas bilo šta iznenadi i da imamo prestanak sistema, takozvani ‘blekaut’, da se dogode veliki kvarovi.

Izdržaćemo i ovu zimu bez značajnih problema”, podvukao je on.

Vučić je kazao da će svi ljudi imati struju i fabrike koje će moći da rade, proizvode i doprinose našoj privredi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Danas mnogo manje brinem nego pre dva dana. Sutra ćemo prikopčati u sistem blok A6 u TENT-u”, najavio je on.

Postojao plan za gašenje; Vučić: “Pa da li je to normalno?”

Okupljeni rudari i radnici su predsedniku čestitali slavu i izvestili ga o količinama uglja koje su iskopane kako bi građani imali tople domove.

Vučić je obišao pogone, a potom i komandnu sobu termoelektrane “Kostolac”.

Iznenadio se kada mu je Milosav Tomašević iz EPS-a rekao da je pre 2010. godine čak postojao plan da se ugase pogoni, pošto je to tada bio trend.

“Pa da li je to normalno?”, zapitao je Vučić i istakao važnost ovog postrojenja za energetsku sigurnost naše zemlje.

Tomašević je rekao Vučiću da u termoelektrani ima i uglja i mazuta, i svega što je potrebno kako bi se nastavilo sigurno snabdevanje električnom energijom.

Stiglo i posluženje

Predsednik je radnicima i rudarima doneo posluženje.

“Posni kolači za naše najvrednije rudare koji i danas obezbeđuju struju za svaki dom u Srbiji. Beskrajno hvala i srećno”, poručio je on u objavi na Instagramu.

“Ljut sam na neke ljude”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Što se tiče cena, Vučić je, podsetimo, ranije rekao da naša država to trenutno može da izdrži, ali da je veoma važno da zadržimo termo izvore i da, uz rast obnovljivih izvora, Srbija mora da rešava pitanje reverzibile i balansiranja energije.

“Na neke ljude sam ljut, jer nisu obezbedili da ugalj ne bude toliko vlažan i mokar”, rekao je Vučić i dodao da pre svega misli, kako je rekao, na “generalnog direktora (EPS-a), ali i na sve druge u sistemu”.

Ukazujući na zaključke sastanka koji je u petak održao sa predstavnicima energetskog sektora i članovima vlade, predsednik je rekao: “Zamolio sam rudare Kolubare da sada iskopavaju 75.000 tona dnevno novih otkopa, da od Nove godine skidamo 20.000 tona sa deponije odnosno odlagališta, da bismo imali koliko je moguće, jer nećemo imati nijednog trenutka punu snagu zbog nižeg kvaliteta uglja, da manjom količinom kvalitetnijeg uglja iz Drmna prebacujemo 3.000 tona za Obrenovac da bismo mešali sa manje kvalitetnim ugljem”.

Tanjug/B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana.

Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“, doneo je odluku o smeni odgovornih u lancu proizvodnje uglja i električne energije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posle analize događaja koji su doveli do zastoja rada blokova u TENT-u u noći između subote i nedelje Grčić je odlučio da zbog propusta u radu budu smenjeni Dejan Jevtić, izvršni direktor za proizvodnju uglja, Milan Mišković, direktor proizvodnje uglja u RB “Kolubara“, Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije i Goran Lukić, direktor proizvodnje energije u ogranku TENT, saopšteno je iz EPS-a.

“Ono što se dogodilo energetskom sektoru, blago je reći da je bio kolaps”, rekao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vuči.

On je naglasio da će odgovorni morati da snose posledice.

Do sada je utvrđeno da je do problema došlo na više nivoa, u „Kolubari“ je u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta, koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo.

Takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ove greške dovele su do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca.

Milorad Grčić ističe da je odgovornost za rad celog sistema na njemu, kao direktoru „Elektroprivrede Srbije“ ali i da neposredni rukovodioci moraju da snose odgovornost za nedopustive greške u radu.

Zbog svih nerazjašnjenih okolnosti koje su izazvale zastoj u sistemu, „Elektroprivreda Srbije“ zatražiće pomoć, u daljoj istrazi od MUP-a i bezbednosnih službi, kako ne bi došlo do eventualnih novih propusta ili namernih grešaka u radu.

Grčić se zahvalio svim radnicima koji danonoćno rade na ispravljanju ovih propusta i podizanju proizvodnje, navedeno je u saopštenju.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prijatelji, ovaj članak će biti o energetskoj krizi u Kini.

Moje interesovanje za Srednje kraljevstvo nije nimalo besposleno.

Udeo kineskih akcija u mom portfelju sada iznosi oko 15%, a donedavno je bio samo 20%.

Postepeno smanjujem ovaj udeo i želim da ga dovedem na 10% do kraja godine.

Činjenica je da se u Kini dešavaju veoma zanimljivi događaji ali oni se u našim medijima malo razmatraju.

Gasna kriza u Evropi svima je na usnama.

Razlog naglog poskupljenja gasa u Evropi naziva se – “Kina kupuje LNG širom sveta”.

I onda se odmah postavlja pitanje – “šta se dešava u Srednjem kraljevstvu i tera vas da agresivno kupujete gas?” …

Stvari tamo zaista nisu zabavne. U zemlji postoji punopravna energetska kriza.

Oko 20 kineskih provincija ima energetski obrok od gladi.

Ponuda industrije, stambenog sektora i socijalne sfere je povremena.

Osnovna verzija o uzrocima krize je sasvim pristojna.

Ali činjenica je da je u Kini sve u redu sa sposobnošću administriranja osnovnih pravaca ekonomije.

Istovremeno, same vlasti ne izveštavaju ništa razumljivo, o situaciji.

Nije tajna da ugalj zauzima značajno učešće u energetskom bilansu Kine.

Ona čini polovinu svetske proizvodnje uglja.

Kina sama vadi oko 4 milijarde tona uglja godišnje (50% svetske proizvodnje) i nedostaju joj takve količine.

Obim uvoza je oko 400 miliona tona, odnosno samo oko 10% ukupne potrošnje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zbog toga ograničenja u snabdevanju uglja iz Australije (70 miliona tona godišnje) nisu sposobna da kardinalno izazovu energetsku krizu u zemlji.

Severne teritorije, koje se graniče sa Rusijom sada najviše pate.

Inter RAO je čak povećao snabdevanje električnom energijom severnih kineskih provincija za 90%.

Ako dublje sagledate problem, tada unutrašnji problemi Kine, isplivaju na površinu.

Sa stanovišta unutrašnje situacije i upravljanja, Kina nije 100% monolit, što se posmatra spolja.

Tamo, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji implicitna borba između centra i regiona, za moć.

Po instrukcijama 20 šefova regionalnih vlasti (ukupno 34 provincije u Kini) kupovina uglja je bila ograničena.

Formalni razlog je bio vrlo verovatan – borba za zelenu energiju, koju je proglasio drug Si Đinping.

Međutim, vrhunac proizvodnje uglja trebalo je da se dogodi 2025. godine, a tek onda će se smanjiti.

Prema mišljenju sinologa Nikolaja Vavilova, cela stvar je u unutrašnjoj borbi za vlast.

U zemlji postoji prilično jaka prozapadna opozicija, koja se nastavlja boriti protiv antizapadne politike sadašnje centralne vlasti.

Trenutak krize nije izabran nasumično.

Početkom novembra 2021. godine održaće se redovni plenum Komunističke partije Kine (KPK), koji će utvrditi odnos snaga pre izbora 2022. godine za novog predsednika KPK.

Na sledećem plenumu trebalo bi da se potvrdi sastav Politbiroa, u broju od 25 ljudi i ponovni izbor Si Đingpinga za novi mandat.

Iz tog razloga dolazi do destabilizacije u mnogim aspektima unutrašnjeg života.

Kao “ovan za uzbunjivače” nazivana je industrija uglja, koju u velikoj meri kontrolišu lokalne vlasti.

Najzanimljivije je to što su u Rusiji uspeli, da sirovinske oligarhe odgurnu sa vlasti.

I kao što praksa pokazuje, to je apsolutno prava odluka.

Sada kineske vlasti prolaze kroz sličnu fazu.

Regionalne vlasti, okupljajući se s ugljičnim tajkunima, pokušavaju izvršiti pritisak na centar, ugrožavajući celu zemlju, uključujući ekonomiju i živote običnih ljudi.

UKUPNO

Ne znam za vas ali imam “zagonetku”. U ovoj situaciji, centralne vlasti Kine nemaju izbora nego da kupuju gas i ugalj po celom svetu.

Na kraju krajeva, u igri je borba za vlast i dugogodišnje određivanje strateškog puta zemlje.

Cena ovog energenta je izuzetno visoka, pa samim tim i gas na 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara, im ne smeta.

Ispostavilo se, da ceo svet već postaje talac unutrašnjih problema Kine.

Ova situacija je do sada bila samo sa Sjedinjenim Državama.

Ali već smo ušli u novu realnost i ovo je samo početak.

Takođe je jasno da će se situacija smiriti do novembra, jer će tačka „X“ u obliku plenuma ZKP u svakom slučaju biti doneta.

Nakon pregleda materijala, moja želja da smanjim udeo kineskih kompanija u mom portfelju, samo je ojačala.

Ekonomija u ovoj zemlji sve više postaje talac unutrašnje borbe za vlast.

Nema ništa dobro za ulaganje.

Borba.Info/Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve je poskupelo, pa tako i drva. Što su tanja to su jeftinija, dok su istrugana i iscepana najskuplja.

Sitno se odbrojava do početka grejne sezone, a u pojedinim mestima zapadne Srbije već su potpaljene i prve vatre.

Večita dilema je koji način grejanja je najisplativiji, a brojni građani su ostali verni drvima.

Ove godine kao u ponudi su im cerova, bukova i hrastova, a cena varira od kvaliteta građe.

“Raspon cena se kreće od 40 do 50 evra, mada je izvesno da će tokom zimske sezone doći do odrđenog povećanja, što bi značilo da je cena ogreva za nijansu skuplja nego prošle godine.

Sve je poskupelo, pa tako i drva.

Što su tanja to su jeftinija, dok su istrugana i iscepana najskuplja.

Ko želi naknadno da ih cepa, za to treba da izdvoji oko hiljadu dinara po metru”, rekao je za Rinu Veljko Milosavljević koji se već godinama bavi prodajom drva.

Kako ćemo se grejati ove zime?

Ugalj razgrabljen, traži se i gas, za panele sada bolji uslovi.

Za kupce je cena uvek visoka, a za prodavce niske, ali ipak dug je put koji drva pređu od šume do peći za loženje.

Seča i transport iziskuju težak rad koji vrlo često može biti i rizičan po život.

“Nije lako raditi u šu naročito kada su velike vrućine ali upornost se uvek isplati.

Izvalčimo drva mašinom, a sa onih najnepristupačnijih terena u pomoć nam pristižu konji koji su za to obučeni.

Pazimo na sebe i druge, i molimo Bogu da sve prođe bez problema dok smo u šumi”, kaže Veljko.

Zbog težine posla sve je manje muškaraca koji se odlučuju na ovaj posao, međutim Veljko i njegova porodica prkose ovoj statistici.

Sa konjima već godinama izvlače drva sa Tare ali i iz obližnjih šuma koja su namenjena za prodaju i to im je jedan od osnovnih izvora prihoda.

Rina