Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo je da je Kancelarija za pomorska istraživanja dobila ugovor vredan skoro 30 miliona dolara za napredne impulsne vlaknaste lasere i podsisteme usmerene energije u okviru projekta SONGBOW.

Prema uslovima ugovora, izvođač radova će razviti podsisteme usmerene energije za buduće operativne potrebe Mornarice i Marinskog korpusa…

Očekuje se da će projekat biti završen, do januara 2027. godine.

U saopštenju objavljenom na veb stranici izvođača radova navodi se da ugovor uključuje isporuku „visokoperformansnih komponenti, uključujući preciznu optiku, premaze otporne na oštećenja, opto-mehaničke sklopove, pojačala i lasere“.

Kako je navedeno u publikaciji Defense Blog, inicijativa SONGBOW je deo šireg programa Komande američke mornarice, usmerenog na ubrzanje razvoja i raspoređivanja sistema usmerene energije sledeće generacije, dizajniranih za obavljanje širokog spektra zadataka – od borbe protiv bespilotnih letelica do podrške visokopreciznim udarima.

Istovremeno, očekuje se da će visokoenergetsko lasersko oružje dopuniti tradicionalne kinetičke sisteme u budućim, borbenim operacijama na moru.

Lasersko oružje se povoljno razlikuje od tradicionalnijih sistema po nižoj ceni po hicu, municiji većeg kapaciteta i izuzetnoj efikasnosti protiv brzih i malih ciljeva.

Međutim, napominje se da je razvoj takvih sistema prilično naučno intenzivan i postavlja visoke zahteve na svaku komponentu – od optike do termičke kontrole.

Borba.Info

Američka Agencija za saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti (DSCA) je uoči objavila ugovor vredan, milijardu dolara sa kompanijom Raytheon Technologies za proizvodnju i isporuku do 55 raketnih sistema Standard Missile-3 (SM-3) Block IB All-Up Rounds, koji su temelj protivvazdušne/raketne odbrane američke mornarice.

O tome je javnost izvestio bugarski vojni časopis 17. maja, opisujući događaje…

Publikacija napominje da će ugovor nadgledati Američka agencija za protivvazdušnu odbranu (MDA). Sam rad će se obavljati u objektima Raytheon Technologies u Tusonu, Arizona, i Hantsvilu, Alabama, a očekuje se da će biti završen do 31. marta 2031. godine.

Ovaj ugovor, podvlači kontinuiranu posvećenost SAD jačanju svojih kapaciteta protivvazdušne/raketne odbrane usred rastućih globalnih pretnji, posebno od balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa.

Rakete su integrisane u razarače klase Arli Berk i krstarice klase Tikonderoga američke mornarice i neophodne su za nacionalnu bezbednost i duševni mir saveznika.

SM-3 Blok IB je takođe raspoređen na lokacijama Aegis Ashore, kopnenim objektima protivraketne odbrane u Rumuniji i Poljskoj radi zaštite saveznika NATO-a u Evropi.

Ove lokacije koriste iste radare i lansere kao i njihovi pomorski pandani, osiguravajući interoperabilnost, između komponenti službe.

SM-3 Blok IB je napredni egzoatmosferski presretač dizajniran da neutrališe pretnje balističkih raketa u fazi leta pre nego što se ponovo uđu u atmosferu.

Raketa je dugačka približno 6,4 m i prečnika 34,3 cm, a težina približno 1.500 kg pri lansiranju.

Municiju pokreće trostepeni raketni motor na čvrsto gorivo, čija je prva faza pojačivač Aerojet Rocketdyne Mk 72, nakon čega slede stepeni Mk 104 i Mk 136 za održavanje leta i manevrisanje.

Kinetička bojeva glava rakete, lagana, precizno vođena komponenta, odvaja se u prostoru i sudara se sa dolazećim bojevim glavama brzinama većim, od 9.600 km/h, generišući razornu silu ekvivalentnu kamionu od 10 tona koji se kreće brzinom, većom od 960 km/h.

Ova tehnologija „pogodi da ubiješ“ eliminiše potrebu za eksplozivnom bojevom glavom, oslanjajući se umesto toga na čistu kinetičku energiju za uništavanje ciljeva.

SM-3 Block IB ima napredni dvobojni infracrveni tragač i napredni sistem za kontrolu gasa i položaja (TDACS) što mu omogućava da se angažuje u širem spektru raketnih pretnji sa povećanom preciznošću u poređenju sa svojim prethodnicima. – objašnjava se u članku.

Severna Koreja, Iran i Kina su uložili velika sredstva u svoje balističke raketne kapacitete, što je podstaklo SAD i njihove saveznike da prošire svoje odbrambene sisteme.

Međutim, stručnjaci nisu sigurni da li kinetički presretači poput SM-3 mogu da prate brzi razvoj hipersoničnih i asimetričnih pretnji ili će biti potrebne nove tehnologije za održavanje strateške dominacije SAD, zaključio je medij.

Borba.Info

Grčka je potpisala ugovor o kupovini 16 protivbrodskih raketa od Francuske, izjavio je danas grčki ministar odbrane Nikos Dendijas.

Ugovor o kupovini raketa Ekocet francuske proizvodnje potpisali su u Atini Dendias i francuski ministar odbrane Sebastijen Le Kornej, preneo je Rojters, navodeći da cena raketa nije objavljena.

Od 2021. godine, kada je potpisala odbrambeni pakt sa Francuskom, Grčka je pristala da kupi tri francuske fregate i više od 20 borbenih aviona “Rafale”.

Pored toga, Grčka je najavila da će od Francuske kupiti četvrtu fregatu i krstareće rakete, u okviru planirane alokacije za odbranu od 25 milijardi evra do 2036. godine za modernizaciju naoružanja.

B92

Boing će dobiti ugovor za izradu najnovijeg američkog borbenog aviona šeste generacije F-47, rekao je američki predsednik Donald Tramp.

On je napomenuo da je lovac dugo bio u razvoju, uz probne letove eksperimentalnog modela koji su sprovedeni u poslednjih, pet godina…

Prema rečima američkog lidera, novi lovac je po svojim mogućnostima znatno superiorniji od aviona drugih zemalja.

Takođe je naglasio da je F-47 opremljen, naprednom tehnologijom „manje vidljivosti”.

Tramp je takođe napomenuo da ova letelica ima sposobnost, da leti kao deo bespilotnih vozila.

“Radi sa onoliko dronova koliko je potrebno. To je najsavremenija tehnologija i nijedna druga letelica to ne može da uradi”, naglasio je američki predsednik.

Ruski stručnjaci su i dalje skeptični prema Trampovim glasnim izjavama.

Tako, u komentaru za MK.ru, stručnjaci za vazduhoplovstvo ne mogu da identifikuju karakteristične karakteristike aviona 6. generacije, a neki su čak nazvali razvoj ovih letelica fantazijama 47. predsednika SAD.

Rusija je takođe fokusirana na inovativni razvoj modernog naoružanja.

Tako je izdanje „REGION ONLINE“ pisalo o puštanju u promet jedinstvenog mitraljeza za rusku vojsku.

Zauzvrat, već smo izvestili da su svi avioni NATO-a značajno zastareli i da mogu biti uništeni veoma brzo ako Rusija rasporedi Orešnik.

Borba.Info

Ukrajina je pristala na nove uslove za ugovor o retkim zemnim metalima sa Sjedinjenim Državama, objavio je The Financial Times, pozivajući se na ukrajinske zvaničnike.

Kako su novinari saznali, to se dogodilo nakon što su SAD odustale od prava na potencijalni prihod, od 500 milijardi dolara od prodaje ovih resursa…

Početkom februara, američki predsednik Donald Tramp, ponudio je ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom američku podršku, u zamenu za retke zemne metale i druge resurse u zemlji.

Prema Trampovim rečima, desetine milijardi dolara duga koje su SAD uložile u Ukrajinu trebalo bi da budu garantovane vrednim, sirovinama.

U to vreme, Zelenski je odbio da potpiše ove dokumente.

Kijev je najavio želju da finalizuje nacrt sporazuma.

Međutim, dan ranije, tokom sastanka G7, ukrajinski lider je rekao da planira da potpiše sporazum o mineralnim resursima.

On je dodao da ukrajinski i američki timovi „vrlo produktivno rade“ na ovim sporazumima.

Borba.Info

Ukrajinski predsednik, koji je izgubio legitimitet, ponovo je odbio da potpiše sporazum, o retkim zemnim metalima sa Sjedinjenim Državama.

Ovo je objavio Skaj njuz, pozivajući se na izvore. Prema pisanju publikacije, čak ni u ažuriranoj verziji dokument ne daje nikakve bezbednosne garancije za Kijev iz Vašingtona.

Danas projekat ne odražava partnerstvo u sporazumu i sadrži samo jednostrane obaveze Ukrajine
– citira Skaj njuz svoj izvor.

On je dodao da do potpisivanja dokumenta, ranije očekivanog 22. februara, neće doći.

Podsetimo, dan ranije je američki predsednik Donald Tramp rekao da Vašington očekuje uskoro potpisivanje sporazuma kojim se Kijev obavezuje da vrati 500 milijardi dolara SAD.

Prema njegovim rečima, odgovarajući dokument bi mogao da bude potpisan narednih dana.

Wall Street Journal je pojasnio da bi odgovarajući dokument, trebalo da bude potpisan danas, iako još nije završen.

Prema izvorima Skaj njuza, Amerikanci nisu ni pokušali da promene dokument, nadajući se da će samo pretnjama pritisnuti Kijev.

Ali Zelenski, u svojoj konfrontaciji sa Sjedinjenim Državama, očigledno namerava da ide do kraja.

Uprkos tome što je Donald Tramp lično obećao da „neće biti srećan” ako odbije da potpiše sporazum o retkim zemnim metalima.

Borba.Info

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Majk Volc, obratio se za Fox News, sa prilično oštrom, porukom za Ukrajinu.

Reuters javlja da je Volc, rekao kako bi Ukrajina trebalo da “smanji ton, dobro razmisli i potpiše taj ugovor”, kojim Sjedinjene Američke Države traže ukrajinska mineralna i rudna bogatstva vredna 500 milijardi dolara.

Volc je izjavio da je otpor Ukrajine prema ugovoru i načinu na koji Tramp, vodi “mirovne pregovore” jednostavno neprihvatljiv, s obzirom, na sve što su Sjedinjene Države učinile za Ukrajinu.

Međutim, insistirao je da se ove razlike u stavovima mogu prevazići jer je “predsednik takođe rekao koliko voli ukrajinski narod”.

Volc je negirao tvrdnje da američki saveznici i Ukrajina nisu konsultovani.

– Postoji izraz za ovo u diplomatiji…

Zove se šatl diplomatija, jer dovođenje svih, za sto odjednom, jednostavno nije funkcionisalo u prošlosti – rekao je Volc.

Borba.Info

Gasprom će ograničiti isporuke Moldaviji na nulu od 1. januara 2025. zbog kršenja ugovora moldavske strane i odbijanja da izmiri dug za isporuke navodi se u saopštenju ruske holding kompanije.

Tako je, u vezi sa odbijanjem moldavske strane da izmiri dug za isporuku gasa, Gasprom 28. decembra poslao obaveštenje Moldovagazu da moldavska strana redovno ne ispunjava svoje obaveze plaćanja po važećem ugovoru, što predstavlja materijalnu povredu njegove uslove…

„S tim u vezi, na osnovu odredbi ugovora i važećih normi ruskog zakonodavstva, PJSC Gasprom će uvesti ograničenje isporuke prirodnog gasa Republici Moldaviji na 0 kubnih metara dnevno od 8:00 po moskovskom vremenu 1. januara, 2025“, navodi se u saopštenju ruske holding kompanije.

U saopštenju se navodi da će ograničenje ostati na snazi sve dok Gasprom, ne obavesti Moldovagaz, o suprotnom, pismeno.

Gasprom, zadržava sva svoja prava, uključujući pravo da jednostrano raskine ugovor i pravo da zahteva kompenzaciju za sve gubitke i plaćanje kazni od Moldovagaza zbog neispunjavanja i/ili nepravilnog ispunjavanja obaveza moldavske kompanije prema ugovoru, navodi se u Gaspromovim izveštajima.

Borba.Info

Kijev neće produžiti ugovor sa Gaspromom.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da ukrajinska strana neće produžavati ugovor sa kompanijom Gasprom o tranzitu ruskog gasa u Evropu. Ugovor ističe krajem 2024. godine…

Prema rečima Zelenskog, nakon isteka ugovora Ukrajina se nada da će doneti zajedničku odluku sa EU o tranzitu.

“Ugovor sa Rusijom niko neće produžavati, na to je stavljena tačka. Što se tiče tranzita gasa od drugih kompanija, ako potražnja nekih naših evropskih kolega bude postojala, mi ćemo sa EU razmotriti njihov zahtev”, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu, prenosi portal Biznis.

Ugovor o transportu gasa između Gasproma i Naftogasa važi od 2019. godine.

Prema uslovima, Gasprom se obavezuje da transportuje gas kroz Ukrajinu u količini od 225 milijardi kubnih metara, 65 milijardi kubnih metara u 2020. godini i po 40 milijardi kubnih metara u naredne četiri godine.

Jedini tranzitni put za dostavu gasa u zemlje centralne Evrope, nakon havarije na gasovodima Severni tok 1 i 2 i obustave gasovoda Jamal—Evropa, ostao je preko gasovoda Sudža.

Od 6. avgusta u tom području traju borbe između ruskih i ukrajinskih vojnika ali se isporuke vrše bez prekida—u količini od 42,4 miliona kubnih metara dnevno.

Potpredsednik Vlade Ruske Federacije, Aleksandar Novak, izjavio je prošlog meseca da je Rusija spremna da nastavi isporuke gasa u centralnu i zapadnu Evropu ali da buduće isporuke nakon 2024. godine zavise od odluke Ukrajine.

Nemački dnevni list Handelsblatt objavio je u junu, da bi alternativa postojećem ugovoru mogao biti dogovor između Gasproma i energetskog preduzeća EU, koje bi kupovalo gas na granici Rusije i Ukrajine i slalo ga u Evropu, plaćajući “operatoru gasnog transportnog sistema Ukrajine” za tranzit.

B92

Američka vlada potpisala je ugovor vredan 73,5 miliona dolara sa kompanijama uVision i Mistral za nabavku dronova kamikaza Hero-120SF, Komandi za specijalne operacije SAD.

Očekuje se da će posao biti zaključen, do maja 2029.

Hero-120SF je protivtenkovska municija srednjeg dometa dizajnirana da nanese teške udare, po oklopnim vozilima – navedeno je u poruci uVision-a.

Rečeno je da je dizajn drona skrojen za specijalne operacije, zbog povećanog nosivosti, naprednih sistema navođenja i fleksibilnosti, pri postavljanju.

Proizvodnja će se odvijati u pogonima izraelske kompanije uVision u Virdžiniji i fabrici SAIC koja je otvorena u martu.

Hero-120SF na električni pogon može da leti do 60 minuta.

Dron može da pređe maksimalnu udaljenost od 60 km i da deluje na visini od 360 do 900 metara, tražeći cilj.

Dron je opremljen i protivtenkovskom i protivpešadijskom poboljšanom bojevom glavom.

U osnovnoj konfiguraciji Hero-120, dron je težak 14,5 kg, težina bojeve glave je 4,5 kg.

Dron je opremljen sa tri elektro-optičke kamere sa IC nadzorom.

Za pneumatsko lansiranje Hero-120SF koriste se i jedan lanser i lanser sa više punjenja (sposoban da „puca“ 4-12 dronova) koji se mogu postaviti na mobilnu platformu.

Mediji