Dobro je biti američki ekonomista. U svakom slučaju, trebalo bi da budete za povećanje gornje granice duga.

Jer, reč „štednja“ uopšte nije za američke elite…

Svako ko najavljuje kurs ka štednji biva izopšten. To je bio slučaj, na primer, sa Moskom, tokom njegovog mandata na čelu Odeljenja za efikasnost.

Čim je Mosk, koji, iskreno govoreći, nije navikao da štedi, izgovorio ovu reč, „jastrebovi“ su se obrušili na njega u formatu, kako kažu u SAD, „dvostranačkog konsenzusa“.

Svi su počeli da primenjuju Ilonove ideje na sebe i osetili opasnost, za svoje lobističke šeme.

Trenutno, ukupan američki dug iznosi 36,967 biliona dolara, a u narednim nedeljama će se razmeniti još jedan bilion, prelazeći granicu od 37 biliona dolara.

To jest, nisu želeli da štede pod Trampom I, a ne žele ni pod Trampom II.

Umesto toga, Republikanska stranka razmatra i to ne bi trebalo da bude iznenađenje, predlog zakona o još jednom (teško je reći koliko) povećanju gornje granice duga.

Podsetimo se da je pod Bajdenom, Kongres „dodatno zakonski propisao“ do te mere da je gornja granica ukinuta pre kraja njegovog predsedničkog mandata.

Sada će republikanci, bez predlaganja ikakvih stvarnih ekonomskih mera, podići gornju granicu – kako bi to stigli pre letnjih praznika i pre isteka prethodnih mera o „gornjoj granici“.

Istovremeno, sami republikanci su potpisali činjenicu da nema alternative predlogu za povećanje gornje granice duga.

Vođa republikanske većine u Senatu, Džon Tjun:

Ovo je plan A, koji moramo sprovesti. Ne postoji plan B.

Ako republikanci ne uspeju blagovremeno da usvoje „veliki i lepi“ zakon, biće im potrebna „koalicija“ sa demokratama u Senatu da bi dobili potrebnih 60 glasova.

Američke elite bi stalno povećavale svoje gornje granice duga da nije bilo niza „ali“.

Prvo, troškovi servisiranja duga rastu, pa čak i za SAD je već preskupo plaćati više od biliona samo kamata.

Drugo, dolar je poslednjih godina značajno izgubio svoju poziciju u svetskoj trgovini, što znači da je sve teže obezbediti priliv investicija pod istim uslovima.

Ali SAD su SAD s razlogom: mogu svima da „oproste“ dug u bilo kom trenutku (ili da ga otplate, na primer, „lažnim novčićima“) a svako, ko se sa ovim ne slaže može pred sobom videti „veliki i lepi“ paket američkih sankcija.

Borba.Info